Tag Archives: kontracepcija

Pilula za slobodu

Kada su pedesetih godina prošlog veka doktori Gregori Pinkus i Džon Rok napravili prvu kontraceptivnu pilulu, nisu ni bili svesni da su time pokrenuli čitavu revoluciju.

Do trenutka kada je pilula postala dostupna, žena nije imala mnogo izbora. Ona nije mogla da se upusti u seksualne odnose bez bojazni da će zatrudneti. U naučnim krugovima, koje su sačinjavali isključivo muškarci, smatralo se da je žena niže biće koja je i u seksualnim odnosima inferiorni partner bez sposobnosti da iskusi zadovoljstvo. Za razliku od muškarca, seks van bračne zajednice bi odmah žigosao ženu kao nemoralnu i razvratnu.

Margaret Sanger sa saradnicama

Osim što nije mogla da planira trudnoću, za ženu tog doba ona bi značila potpuni gubitak ekonomske nezavisnosti. Ako bi zatrudnela, niko više ne bi pristao da je zaposli i ona bi automatski postala finansijski zavisna od muškarca koji joj je napravio dete, a ako bi on odbio da preuzme odgovornost, njen izbor bi se svodio na abortus u nestručnim, nehigijenskim uslovima, ili davanje deteta na usvajanje. Očajne žene pribegavale su raznim metodama, a čedomorstvo je, nažalost, bila ne retka pojava. Ako bi dotični gospodin pristao na brak, ona bi u potpunosti zavisila od njega, što je, jasnim jezikom rečeno, predstavljalo puko ropstvo.

Sredinom prošlog veka žene se sve više bude i traže svoja prava. One su svesne da je najbitniji momenat u slobodi koju žele da steknu mogućnost da same planiraju trudnoću. Jedna od njih, Margaret Sanger, koja je osnovala Američku fondaciju za planiranu trudnoću, gde je savetovala žene kako da što efikasnije planiraju trudnoću i bila mnogo puta hapšena zbog toga, 1950. u Bostonu je srela doktora Gregorija Pinkusa. Pinkus je godinama očajnički tražio projekat kom bi se posvetio i u koji bi uložio svu svoju kreativnu energiju. Kada ga je Margaret Sanger zamolila da napravi kontraceptivnu pilulu, Gregori Pinkus je osetio nalet entuzijazma, ali je istovremeno pred sobom video i niz prepreka: da li je tako nešto uopšte moguće? Kako bi testirao takvu pilulu? Koja farmaceutska kompanija bi pristala da je proizvede? I da je napravi, da li bi pilula mogla da se legalizuje, pored svih silnih zakona koji zabranjuju kontrolu rađanja? Kako bi zaobišao veoma jak uticaj katoličke crkve?

Gregori Pinkus

Ali naučno-kreativni poriv u Pinkusu je pobedio, i on je postajao sve više opsednut ’bubicom’ koju mu je Margaret Sanger ubacila, naročito pošto je oblast u kojoj se najbolje snalazio bila upravo razmnožavanje sisara. Sanger je pored bubice ’ubacila’ i stimulativnih 50.000 dolara. Pinkus je počeo da eksperimentiše i shvatio da bi ključni sastojak kontraceptivne pilule morao biti hormon progesteron. U svom istraživanju oslanjao se na otkriće profesora Karla Đerasija koji je prvi sintetisao norentindron, prvi sintetički progestin, koji je zaustavljao ovulaciju kod zečeva i pacova. Ali sad je to valjalo testirati na ženama, što je značilo da je morao da okupi stručni tim. Bio mu je potreban lekar koji radi baš sa ženama i koji može da ih ubedi da je eksperiment bezbedan. I tad je naišao na Džona Roka.

Džon Rok

Džon Rok je bio ginekolog sa odličnom reputacijom, i kod kolega i kod pacijentkinja. Svakodnevno se susretao sa mnogobrojnim ženskim problemima: od prekobrojnih trudnoća koje su ih potpuno iscrpljivale, do neplodnosti. Rok je bio jedan od retkih doktora koji je, prilikom lečenja neplodnosti, insistirao da se testira i muškarac. Takođe, vodio je i savetovalište za žene gde im je objašnjavao na koji način mogu da izbegnu neželjene trudnoće.

Roku su dolazile očajne žene koje bi ga preklinjale da im obavi histerektomiju jer više nisu mogle da podnesu trudnoće i porođaje. Jedna od njih bila je i L.A, tridesetdvogodišnja majka 11 dece. Udala se sa 18 godina, i od tad su bili retki trenuci kada nije bila trudna ili dojila decu, a poslednjih pet porođaja obavljeno je carskim rezom. Žena je patila od veoma bolnih i obilnih menstruacija. Rok je pristao na histerektomiju. To je bio samo jedan od mnogih slučajeva koji je naveo ovog doktora da pristane na Pinkusov eksperiment, i da prevaziđe čak i svoja katolička ubeđenja.

Rok je privoleo 80 očajnih, ali hrabrih žena da pristanu na eksperiment koji je podrazumevao upotrebu progesterona i estrogena, i iskreno rekao ženama da apsolutno nije siguran u ishod eksperimenta. Počeo je sa primenom 50 mg progesterona i 5 mg estrogena, i postepeno povećavao dozu da bi došao do 300 i 30 mg ovih hormona. Kada su Rok i Pinkus na kraju prve serije terapija videli da se ništa drastično loše nije dogodilo, to ih je ohrabrilo, naročito kada je 13 žena iz testirane grupe ostalo u drugom stanju nakon što su prestale da primaju hormone.

Kontraceptivna pilula kakvu imamo danas

Pošto su žene koje su u kontinuitetu uzimale hormone počele da dobijaju simptome lažne trudnoće, Rok i Pinkus su shvatili da je rešenje za to da mesečno prave petodnevne pauze. Na taj način bi se hormoni stabilizovali a one dobile menstruaciju. Tokom vremena, doktori su modifikovali i testirali pilulu da bi na kraju došli do idealne formule. Testove su radili i na ženama na psihijatrijskim klinikama i u sirotinjskim četvrtima Portorika i Haitija. Čak su je testirali i na muškarcima.

A onda je usledila druga vrsta borbe. Borba sa katoličkom crkvom, Agencijom za hranu i lekove SAD koja je trebalo da pilulu odobri, i potraga za farmaceutskom kompanijom koja bi pristala da je proizvodi i plasira. Jer ovo je prvi put da je napravljen ‘lek’ za osobe koje nisu bolesne.

Da li biste vodili više računa kada biste vi bili taj koji može da zatrudni? Poster u Engleskoj koji ohrabruje osobe oba pola, bez obzira na bračno stanje, da dođu na savetovanje o planiranju porodice.

Pilulu Enovid je proizvela farmaceutska kuća G.D. Searle and Company, a Agencija je odobrila 1960. godine, ali samo za udate žene. Tek 1972. godine Vrhovni sud je doneo presudu da pilulu mogu da koriste sve žene, bez obzira na bračno stanje. U Evropi je pilulu plasirala nemačka farmaceutska kuća Šering, a zakon je nalagao da žene moraju biti udate i čak imati pismenu saglasnost muža da bi je koristile, sve do 1968. godine. U Japanu su žene uspele da se izbore da koriste pilulu tek 1999.

Prvobitna pilula doživela je brojne izmene pošto se uvidelo da je povećavala rizik od tromboze, a ni ova koju imamo danas nije savršena. Pilula može uticati na smanjenje libida, učestale vaginalne gljivične infekcije, promene raspoloženja, gubitak vitamina B, sklonost upalama, ali i pored svega toga, ženama je donela nemerljivu prednost – slobodu izbora.

Danas imamo još jedan preparat koji ženama nudi slobodu izbora – slobodu da postanu majke. Femisan A je potpuno prirodni preparat koji jača reproduktivni sistem i plodnost žene, stimuliše ovulaciju, sprečava i eliminiše ciste i miome, uredovljuje menstruaciju, eliminiše simptome PMS-a, sve to tako što deluje na koren problema – uspostavlja hormonalni balans. Femisan A može sprečiti i ublažiti negativne efekte kontraceptivne pilule.