Tag Archives: negativne misli

’Preživanje’ negativnih misli

Najbolji način da se objasni pojam ruminacije je da se vratimo poreklu same reči. Latinski glagol, ruminare znači preživati i originalno se odnosi na životinje preživare, sisare iz roda papkara, koji vare biljnu hranu nakon ispaše tako što je prvo omekšaju u prednjem delu želuca, pa je vrate u usta da bi je dodatnim žvakanjem dalje usitnili. Njihov se želudac, skoro naučno-fantastično, sastoji od četiri komore, koje učestvuju u složenom procesu varenja.

Ovaj fiziološki proces kod papkara savršeno opisuje mentalno stanje koje je danas široko rasprostranjeno među ljudima, naročito stanovnicima velikih gradova, udaljenim od prirode. Tako je dospeo i u psihologiju. Ruminacija je konstantno ’prežvakavanje’ negativnih misli koje pothranjuju depresivna stanja. To je proces koji sistematski uništava zadovoljstvo i sreću modernog čoveka, i, ako ga nije svestan, može ga baciti u najcrnje tamnice psihe.

’Preživari’ modernog društva često se vezuju za negativni tok misli i u njemu traže opravdanje da se izoluju, ne samo od poznanika već i od najbližih osoba iz okoline. Iako nam ruminacija deluje kao pogodno tlo da pronađemo uvid u život i probleme, ona je daleko od toga i može nas samo navesti na stranputicu. Danas joj često pribegavamo kada se nađemo u stresnim situacijama koje ne možemo da kontrolišemo ili nakon preživljenih emotivnih trauma.

Ruminacija je kao lopta koja se kotrlja nizbrdo, i sa sobom kupi sve na šta naiđe, raste i širi se dok istovremeno dobija na brzini. Kada postane opsesija, veoma je teško otrgnuti se, pa smo u stanju da ocrnimo sami sebi budućnost i da negativno sagledavamo događaje koji nam predstoje iako za to nema nikakve realne osnove.

Postoje dva mesta gde ruminacija nema šanse da preživi: priroda i meditacija. Istraživanja su pokazala da sat ipo šetnje u prirodi garantovano eliminiše negativne misli. Osim što je hodanje u prirodi i planinarenje sjajan vid rekreacije i može da sagori između 400 i 700 kalorija na sat, zavisno od težine staze, odlično je i za naš mozak. Aerobne vežbe u prirodi povoljno utiču na hipokampus, deo mozga zadužen za pamćenje, orijentaciju, emocije i niz telesnih funkcija, smanjuju nivo stresa i povećavaju samopouzdanje. Što je najbolje, besplatne su i možemo ih praktikovati u svim životnim dobima.

Još jednostavnija metoda za eliminaciju negativnih misli je meditacija. Iako je mnogima pojam meditacije nepoznat ili budi lažno uverenje da je potrebno posebno znanje za meditaciju, istina je potpuno suprotna: za meditaciju nam ne treba ništa, bukvalno. Meditacija je stanje bez misli, i ne zahteva ništa do puko bivstvovanje, svođenje postojanja na njegove osnove.  Za svesnu meditaciju potrebno je da nađemo mirno mesto, udobno se smestimo i koncentrišemo se na disanje. Kako misli krenu da naviru, što će se neminovno desiti, treba samo da se usredsredimo na dah i one će same nestati.

Kada jednom uvidimo da nam poplavu negativnih misli donosi ego koji želi da poverujemo da su te misli naša suština, one više nemaju tu težinu kao pre. I upravo pomoću meditacije možemo da osvestimo ovu činjenicu. Meditacija nam pomaže da razumemo da mi nismo naše misli, mi možemo da preživimo bez njih, šta više, bez njih smo spokojni, visoko funkcionalni i srećni, samo pomoću udaha i izdaha. I tako sami otvaramo kavez iz kog možemo da poletimo u slobodu.

Kada uspemo da zaustavimo ruminaciju, imamo osećaj kao da je sinulo sunce. Negativne misli više nemaju nikakvog smisla, i ni sami ne možemo da poverujemo da smo se pre tako čvrsto vezivali za njih. Naši odnosi sa drugima se poboljšavaju, ali i odnos sa samim sobom. Spremniji smo na akciju, pokretljiviji, efikasniji na poslu, radiji da se bolje brinemo o sebi. Mi možemo biti sve što želimo, naše mogućnosti su beskrajne. Zašto bismo onda živeli u kavezu?

S udahom umirujem telo. S izdahom se osmehujem. Postojanjem u sadašnjem trenutku znam da je ovaj trenutak predivan’.

Tič Nat Han

Samo pozitivne sinapse

Sigurno svi imamo u okolini osobu koja voli žalopojke. Ne oskudeva, prilično joj dobro ide u životu, šta više, pada joj s neba više nego što stekne, ali ona se i dalje žali, kuka, vajka na svoj život, na tuđ život, na ljude oko sebe, a kad nema na šta drugo da se žali onda su i meteorolozi krivi jer pada kiša. Osim što je poguban po okolinu koju truje negativnošću, ’žalopojac’ nije ni svestan kakvu medveđu uslugu čini sebi.

Naš mozak je jedna prefinjena mašina koja se neprestano prilagođava novim mislima i modelima ponašanja. Između moždanih neurona nalazi se prazan prostor koji se stručno zove sinapsa. Kada pomislimo nešto, otpušta se hemijski signal od jedne do druge sinapse. Sinapsa je neka vrsta mosta preko kog prelaze signali koji prenose informacije. Svaki put kada se napravi novi ’most’ i pokrene signal, sinapse se približavaju. I upravo tu je i kvaka: ova prefinjena mašinerija ume da prepozna iste misli koje se stalno ponavljaju. Ponavljanje istih misli i aktivnosti uslovljava mozak da takve misli procesira mnogo brže nego inače. I tako negativna misao postaje navika koju naš mozak obrađuje ’po difoltu’.

Istraživanja pokazuju da se ljudi tokom uobičajenog razgovora u proseku žale jednom u minutu. Žalopojke su prijatne, bude dobar osećaj, osećaj olakšanja. Ali kao i mnoge druge navike koje prijaju, kao što su duvan ili slatkiši, nanose nam više štete nego koristi.

Osim toga što konstantno kukanje doprinosi zbližavanju neurona i stvaranju trajnih veza među njima u mozgu, studija rađena na Univerzitetu u Stanfordu dokazala je da ostavlja još jednu vrlo negativnu posledicu: smanjuje hipokampus. Ova moždana struktura potkovičastog oblika koja se nalazi predelu slepoočnica, od suštinske je važnosti za inteligentno razmišljanje, pamćenje, prostornu navigaciju, upravljanje emocijama i ponašanjem. To znači ne samo da će nas ista negativna šema misli otupeti i unazaditi, već može izazvati i poremećaje koji će ozbiljno oštetiti kognitivne funkcije. Sve će nam biti jasnije ako shvatimo da, na primer, Alchajmerovo oboljenje pre svega ostalog napada i uništava baš hipokampus.

Osim što stalnim žalopojkama možemo uništiti sopstvenu inteligenciju, negativno razmišljanje utiče i na celo telo tako što podstiče lučenje kortizola, hormona stresa. Kortizol se inače luči kada smo u opasnosti kako bismo mogli spretno i brzo da odreagujemo i sačuvamo goli život. Ali ako se njegovo lučenje okine pogrešnim mehanizmima pa naše telo veruje da je u opasnosti a to realno nije, i još ako se to često dešava, ono što nam ne gine je visok krvni pritisak i povišeni nivo insulina u krvi. Višak kortizola oslabiće nam i imunitet, pa ćemo biti podložniji virusima i infekcijama, povišenom holesterolu, dijabetesu, srčanim oboljenjima i gojaznosti. Oni najekstremniji obožavaoci žalopojki u velikoj su opasnosti i od moždanog udara.

Žalopojac nije jedini koji je u opasnosti, već i njegova okolina, jer kada saosećamo s njim, upijamo negativnost i sami smo podložni fizičkim i mentalnim promenama kao i on sam (o neuronima ogledala smo već pisali ovde: Saosećajni stres).

Zato, svaki put kada ste u iskušenju da se požalite na ovo ili ono, podsetite se koliku štetu time nanosite i sebi i svojoj okolini. A mozak je pametna mašina pa će to zapamtiti i dobro vas nagraditi.

Kada je isuviše teško da se trgnemo od negativnih misli i kada su okolnosti posebno teške, tu je pomoć iz prirode. Optima Forma je preparat na biljnoj bazi koji će prirodnim putem otkloniti uznemirenost, anksioznost i depresivne misli, i omogućiti da zaspimo i spavamo kvalitetnije.

Za optimalne sinapse – Optima Forma!