Tag Archives: Optima Forma

Fizička aktivnost za mentalno zdravlje

Čuveni moto ’Zdrav duh u zdravom telu’, ili na latinskom Mens sana in corpore sano, prvi je upotrebio rimski pesnik Juvenal. Tačan zapis glasi: Čovek treba da se moli za zdrav duh u zdravom telu. Vekovima kasnije, preciznije 1861. Džon Halej (John Hulley) deo ove rečenice postavlja za moto Sportskog kluba Liverpul. I to nije slučajno, u Engleskoj 19. veka budi se svest o važnosti sporta i njegovom uticaju na mentalno zdravlje. U školama i internatima sport postaje obavezan deo obrazovanja.

Modernom uhu izreka ’zdrav duh u zdravom telu’ zvuči potpuno antički i verovatno je većina nas povezuje s Olimpijskim igrama. Ali bez obzira na poreklo ove izuzetno mudre i tačne poslovice, svako ko se razboleo nesumljivo je shvatio koliko nas fizička bolest može mentalno srozati. I obrnuto: koliko nas jedan zdrav trening može i fizički i mentalno podići.

Danas znamo zašto je to tako. Fizička aktivnost pokreće otpuštanje ’hormona sreće’ – endorfina, dopamina i serotonina u organizmu koji nam podižu nivo fizičke i mentalne energije i pojačavaju koncentraciju. Ovi hormoni na neki način deluju kao prirodni antidepresivi, s tom razlikom što nemaju nikakve negativne efekte. Tako nam fizička aktivnost direktno pomaže da bolje učimo, radimo, spremnije donosimo odluke, budemo pozitivniji u društvenim interakcijama, bolje spavamo, pa čak i da se zdravije hranimo, jer sprečava napade gladi i žudnju za nezdravom hranom.

Ako niste sigurni kakva vrsta fizičke aktivnost bi bila dobra za vas, evo kratkog preseka koji bi mogao da vam pomogne da se odlučite.

Pešačenje i lako planinarenje

Osim što nam neće preopteretiti zglobove, pešačenje ima odličan uticaj na psihu, naročito ako hodamo u prirodi i na čistom vazduhu. Ono nam pomaže da se udaljimo od problema i stresnih situacija jer smo jednostavno prinuđeni da posmatramo okolinu, gledamo gde gazimo i usmerimo pažnju na svoje telo. Zato pešačenje predstavlja i neku vrstu meditacije, jer nam aktivno usmerava um.

Još jedna prednost ove aktivnosti je što se njome možete baviti svuda. Probajte da makar deo puta do posla pređete peške. Nemojte koristiti telefon ni slušati muziku, već aktivno učestvujte, umom i telom u aktivnosti. Osetite kako vam se ramena opuštaju, svesno korigujte držanje. Postepeno povećavajte udaljenost i brzinu hoda i obratite pažnju kako aktivnost utiče na vas. Sigurno ćete se prijatno iznenaditi.

Plivanje

Plivanje je verovatno najveći eliminator stresa od svih sportova. Sjajno je zato što je mogućnost povrede u vodi skoro nepostojeća, pritom trenje koje voda proizvodi dok se kroz nju krećemo predstavlja i neku vrstu mikro masaže i podstiče protok limfe. Odlično je i za osobe sa povredama kičme i zglobova koje nisu u mogućnosti da se bave drugim sportovima.

Plivanje uravnotežava srčani ritam i pojačava prokrvljenost, pa ćemo se nakon dobrog treninga sigurno osećati agilnije i bistrije. Poznato je da voda inače umiruje, čak i ako nismo u njoj već nam je samo u vidnom polju. Zato prošetajte do obližnjeg bazena, ili do obale jezera ili mora ako ste srećni da ga imate u blizini, i prepustite se blagodetima akva terapije. Za početak možete plivati umerenim tempom dva puta nedeljno po pola sata, i postepeno pojačavati tempo i dužinu treninga. Bez sumnje, nakon vrlo kratkog vremena ćete na plivanje početi da gledate kao na osnovnu životnu potrebu.

Boks

Bilo da se radi o pravom boksu ili fitnesu uz boksersku vreću i rukavice, ova aktivnost nam može pomoći da kanališemo negativnu energiju. Boks nam daje osećaj snage i vraća samopouzdanje. Ono što je bitno je da potražite savet profesionalca kako da pravilno udarate, da se ne biste povredili. Danas većina teretana nudi fitnes boks gde se mogu naučiti osnovni udarci i odbrambeni pokreti.

Boks zahteva koncentraciju i preciznost, a da bi se one postigle, stres i depresija se automatski moraju skloniti u drugi plan. Jedno pošteno preznojavanje tokom treninga sigurno će pokrenuti lučenje hormona sreće. A ko zna, možda će vas inspirisati da malo više istražujete i ozbiljnije se pozabavite borilačkim veštinama.

Vožnja bicikla

I to pre svega u prirodi. Najbolje je da izbegavate gradske ulice i gust saobraćaj, jer osim što su zagađene, mogu biti i opasne. ’Teranje točka’ u prirodi je odlična vežba za noge, širi pluća i povećava koncentraciju, a priroda dodatno umiruje um. Ako pritom imate prijatelje ili članove porodice koji bi vam se rado pridružili, od sporta možete napraviti i zabavnu društvenu aktivnost.

Pedalanje nam pomaže da ’isključimo’ mozak i usredsredimo um na stazu i okolnu prirodu, a može nam omogućiti pristup udaljenijim i zavučenijim mestima u kojima možemo dodatno uživati i psihički se rasteretiti. Jedan od načina da živimo u trenutku je svakako da vozimo bicikl u prirodi.

Trening visokog intenziteta

Ko je zdrav i u formi, može sebi priuštiti jedan jak trening u teretani ili prirodi. Svako ko je zavisnik o vežbanju zna kako je divan osećaj posle jakog treninga i dobrog preznojavanja. Ništa tako dobro ne podiže samopouzdanje kao spoznaja da pomeramo sopstvene granice, da naše telo može da izvede nešto što ne može baš svako, ili što mi sami nedavno nismo mogli.

Osim ako nemate neki ozbiljniji zdravstveni problem, nema prepreka da počnete da se bavite jačim treningom visokog intenztiteta. Bitno je da to radite postepeno i uz nadzor stručnjaka kako biste sprečili povrede. Žustri pokreti i adekvatno opterećenje svakako će vam doneti bujicu endorfina.

Joga

Već je opšte poznato da joga snižava stres. Ova drevna disciplina se bazira na meditaciji, i kao takva zahteva fokus i kontrolu. Iako se danas nepravedno smatra sportom, joga je više stil života jer je ne praktikujemo samo tokom sat do sat ipo treninga ili prakse, već je primenjujemo u svakom trenutku i svakoj životnoj situaciji.

Ako ste početnik, bitno je da nađete dobrog učitelja koji će vas pravilno uvesti u sistem asana. Kada ih savladate i shvatite da joga ne predstavlja ’vezivanje u čvor’ i takmičenje s drugima, već kontrolisane pokrete tokom kojih obraćate pažnju na telo i dah i usmeravate svoj um, počećete automatski da ta umeća primenjujete u svakodnevnim situacijama. Joga vam zaista može doneti unutrašnji mir.

Za koji god vid aktivnosti da se odlučite, u skladu sa svojim sposobnostima i afinitetima, sigurno se neće radovati samo vaše telo, već i psiha. Nesumnjivo neće proći mnogo vremena pre nego što osetite pozitivne efekte i shvatite da vam je se kvalitet života drastično poboljšao. Vaše telo je hram vaše duše, i jedina osoba koja ih može uzdići i unaprediti ste vi sami.

Saosećajni stres

Ljudi su društvena bića koja mogu da osete ili naslute emocije drugih. Prilikom komunikacije nesvesno oponašamo sagovornika, pomoću grimasa iskazujemo saosećanje, imitiramo tuđe pokrete i intonaciju govora. Jedan od najboljih dokaza empatije je zevanje: kada neko počne da zeva, velike su šanse da će se ’epidemija zevanja’ proširiti na okolinu. Studije su pokazale da će osobe sa visokim stepenom empatije uvek uzvratiti zevanjem, što nije slučaj sa psihopatama. Zaraznom zevanju nisu skloni samo ljudi, ono je primećeno i kod šimpanzi, vukova i pasa.

Potrebu da oponašamo tuđe ponašanje, pokrete, gestove, ili da plačemo dok gledamo tužan film, okidaju posebni neuroni u mozgu – neuroni ogledala. Dok nam oni pomažu da učimo od drugih, povezujemo se i razumemo, tu je i druga strana ogledala: pomoću njih kupimo i tuđe negativne emocije i stres. Neurone ogledala otkrio je devedesetih godina prošlog veka tim italijanskih istraživača na čelu sa neurologom Đakomom Rikolatijem. Proučavajući majmune, otkrili su da im se, kada prinose hranu ustima, aktiviraju određene vrste neurona u mozgu. Ali ono što je bilo pravo iznenađenje je da su se isti neuroni aktivirali i u mozgu majmuna koji su to samo posmatrali.

Dodatna istraživanja su pokazala da neuroni ogledala nisu urođeni, već se stiču. Dakle, dobra vest je da empatuju možemo razvijati i negovati, od najranijeg uzrasta do kraja života. To ćemo postići tako što ćemo decu učiti da razumeju postupke svojih drugara pre nego da im nasilno uzvrate, da vole životinje, da identifikuju osećanja kroz koja prolaze glavni junaci priča i bajki koje im pričamo pred spavanje, i na taj način ćemo im dati dobre osnove da lakše i mirnije rešavaju konfliktne situacije.

Ali kao što je zevanje zarazno, tako je i stres. Stres je jedan od faktora koji može dovesti do smrtnog ishoda jer uništava imuni sistem, snižava nivo dobrog i povišava loš holesterol, smanjuje sposobnost trezvenog razmišljanja, uništava društveni život, može izazvati nesanicu, kardiovaskularna oboljenja i infarkt. Istraživanja pokazuju da stres godišnje ubije više ljudi nego saobraćajne nesreće ili nikotin.

Istraživanja Instituta Maks Plank pokazala su da samim tim što stojimo pored osobe koja je pod stresom, bilo da se radi o nekom bliskom ili potpunom neznancu, ’upijamo’ njihov stres koji kod nas može imati punu fizičku manifestaciju. Šta više, ova empatička vrsta stresa može se i izmeriti pomoću količine hormona stresa koji se luče tom prilikom u našem telu. Prilikom izvođenja studije, grupi ispitanika dati su teški zadaci iz aritmetike, a nakon toga su izlazili i na usmeni ispit koji je bio vrlo neprijatan i stresan. Sve to odvijalo se pred 211 posmatrača iza jednosmernog ogledala. Rezultati su pokazali da je 95% ispitanika pokazivalo direktne znake stresa, ali i kod 26% posmatrača primećen je porast kortizola kao rezultat empatičkog stresa. Najveći nivo empatičkog stresa, čak 40%, primećen je kod partnera ispitanika koji su bili u publici, dok je kod neznanaca on bio 10%.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da i one pokazuju visok nivo empatije. Istraživači su razdvojili parove miševa, mužjake i ženke, i jedno od njih izložili blagom stresu pre nego što su ih opet spojili. Rezultati su pokazali jednako povišeni nivo kortizola kod oba partnera. Čak i kada bi se nivo ovog hormona podigao veštačkim putem, bez ikakve stresne situacije koja bi ga izazvala, miševi bi ispuštanjem feromona alarmirali svoje partnere. Partneri bi, nakon što bi detektovali ove signale, dodatno alarmirali ostale pripadnike grupe.

Stresno lučenje hormona ima evolutivnu svrhu: kada smo izloženi opasnosti, naše telo reaguje tako što povišava nivo kortizola. Osobe koje su u bliskom kontaktu s nama mogu da ’pokupe’ našu stresnu reakciju i na vreme reaguju na moguću opasnost. U situacijama kao što su elementarne nepogode, prisustvo agresivne životinje ili neprijateljskog plemena, ovaj mehanizam je našim precima omogućio da prežive. Ali danas, kada nam ne prete divlje zveri a erupcije vulkana su malo verovatne, česti i produženi povišeni nivo kortizola može izazvati niz psihičkih problema, depresiju, anksioznost, bezvoljnost, i trajno nam narušiti zdravlje.

Na koje sve sfere života možemo primeniti ova naučna saznanja? Pre svega, ona nam mogu pomoći da identifikujemo i eliminišemo izvore bespotrebnog stresa. Jedan od njih je svakako gledanje agresivnih sadržaja na televiziji. Potom, činjenica da jedni na druge možemo, čak i bez verbalne komunikacije, prenositi pozitivne i negativne emocije, dokaz je koliko smo svi povezani i koliko su društvene grupe ukorenjene i  međusobno prožete. Samim tim, uticaj pojedinca na društvo i odgovornost svakoga od nas kao jedinke za dešavanja u društvu raste. Mnoštvo empatičnih pojedinaca čini empatično i zdravo društvo. Svi smo mi odgovorni za nasilje u našem kraju, za ponašanje dece u našoj okolini, pa čak i za mrzovolju kasirke u samoposluzi. Ako izaberemo da oko sebe sejemo pozitivne umesto negativnih vibracija, sigurno ćemo primetiti pozitivne promene u svojoj okolini. Setite se toga sledeći put kada se neko namršti na vas, i uzvratite mu blagim osmehom. Onim pravim, kad se i oči iskreno smeju.

Lekovite suze

Plačete li kad seckate luk? Za to postoji jednostavno objašnjenje. I luk, kao i sva živa bića na ovoj planeti, ima za cilj da preživi i zato iz zemlje apsorbuje sumpor i čuva ga za crne dane. Kako bi odbio predatore, služi se luk-avstvom: lakrimatornim faktorom. To je hemijski proces koji izaziva suze. Bilo da ga napadne krtica ili ga mi sečemo u kuhinji, iz luka se, pomoću sumpora, oslobađa enzim koji se pretvara u supstancu komplikovanog imena: sin-propantiol-S-oksid. Ona iritira oko koje se brani suzama kako bi otklonilo nadražaj.

Ali ovo nisu ’prave’ suze, već refleksne, izazvane spoljnim faktorima – kada nam, na primer, prašina uđe u oko. Pored vode i soli, suze sadrže i lizozome, antibakterijske enzime koji štite oko od infekcije i imaju sposobnost da unište 90% bakterija u vrlo kratkom roku. Osim refleksnih postoje i bazalne suze, koje nam svakodnevno ’podmazuju’ oko i omogućavaju normalan vid. A tu su i emotivne suze. One poteku kada nam je svega dosta.

Smatra se da su emotivne suze nastale tokom procesa evolucije, kako se čovek integrisao u zajednicu koja mu je pružala zaštitu. Suzama je bilo moguće pokazati drugima sopstvenu ranjivost, izazvati saosećanje, i tako ojačati opšti osećaj zajedništva. Danas znamo da nam jedno pošteno plakanje može doneti osećaj emotivnog olakšanja, a iza njega stoji i naučno objašnjenje.

Pored toga što je jedna dobra partija plakanja katarzična i otklanja nagomilanu napetost, u samim suzama krije se odgovor zašto je to tako. Kada hipotalamus registruje tugu i napetost, on preko neurotransmitera šalje signal endoktrinom sistemu da aktivira proizvodnju suza posebnog sastava, koji se razlikuje od refleksnih suza. U sastav emotivnih suza ulazi protein prolaktin, koji inače kontroliše i lučenje majčinog mleka. Pored njega, tu su i adrenokortikotropski hormoni koji ukazuju na povećani nivo stresa. I još jedna, vrlo bitna supstanca koja je sastavni deo suza je leu-enkefalin, endorfin koji ima moć da umanji osećaj bola i poboljša raspoloženje. Leu-enkefalin je prirodni ubica bola, a neka istraživanja su pokazala da putem plača telo može da se oslobodi toksina koji mu ometaju normalno funkcionisanje, posebno kortizola, hormona stresa.

I dok nam jedno pošteno plakanje može pomoći da se emotivno i fizički osetimo bolje, suzbijanje plača može imati suprotni efekat. Bilo da nismo u stanju da pustimo suze zato što je to trenutno nemoguće ili društveno neprihvatljivo, ili zato što ne možemo da se iskreno povežemo sa sopstvenim emocijama, to može doneti veći osećaj tuge, depresije, pa čak i uticati na razvoj psihosomatskih oboljenja.

Jedni lakše zaplaču od drugih, a postoji i razlika među polovima. Muškarci ne plaču manje zato što su jači, već zato što hormon testosteron inhibira plač, dok je kod žena u većoj koncentraciji zastupljen prolaktin koji stimuliše emotivno pražnjenje pomoću suza. Zato će muškarac češće emotivnu blokadu rešiti pesnicama, a žena suzama. Kod nekih naroda, naročito na severu, plakanje je manje društveno prihvatljivo, za razliku, na primer, od mediteranske regije.

Bebe plaču između 1 i 3 sata dnevno, a osim što se pomoću suza oslobađaju od tenzije, plač koriste da bi komunicirale. Majke često pomoću vrste plača mogu da procene da li je beba gladna, umorna, usamljena ili joj treba prepovijanje. U Japanu postoje klubovi za plakanje: članovi se okupljaju i gledaju tužne filmove ili čitaju potresnu literaturu i zajedno puštaju katarzične suze.

Posle tuče vedrije je nebo, reče Njegoš. Zato dajte oduška tuči i oluji, nemojte je držati u sebi. Sasvim je izvesno da će potom nastupiti vedrina i optimizam. A kada je mnogo toga na duši, kada niste u stanju da se izborite sa stresnim situacijama, kada od brige ne možete da sklopite oka, ne uspevate da se koncentrišete i pamtite, kada se osećate isceđeno kao limun… tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koje svojim antioksidativnim dejstvom podiže otpornost organizma, poboljšava dotok kiseonika u ćelije, i tako vraća vedrinu i normalizuje san. Optima Forma je vedro nebo nakon tuče.

Tvoj stav govori koliko si zdrav

Najveći konflikt u koji tokom života ulazimo nije s drugim ljudima, već sa samim sobom. Bitke koje vodimo u svom umu i psihi, istrajnost ili posustajanje, prilagođavanje ili otpor, određuju naš stav prema životu, sebi i okolini. Kakvim mislima dopuštamo da preuzmu kontrolu nad nama? Na šta usmeravamo energiju? Kako reagujemo kada se suočavamo sa izazovima? Sve te situacije definišu naš stav.

Ako želimo da sebe izgradimo u jaku, samosvesnu i srećnu osobu, neophodno je da sebi pristupimo samokritički i da ’pretresemo’ sve mračne uglove sopstvene svesti. Prođite kroz sledeće stavke i sagledajte iskreno kakav vam je stav:

  • Naš stav određuju iskustva iz prošlosti. Svako od nas morao je proći kroz kako pozitivna tako i traumatična iskustva. To je život i to nas gradi. Pitanje je samo da li dozvoljavamo traumatičnim iskustvima da nam blokiraju sadašnjost, ili prepoznajemo pouku u njima na osnovu koje gradimo sebe kao pozitivniju i bolju ličnost. U najveću zamku padamo kada sebe doživljavamo kao žrtvu.
  • Naš stav određuje sposobnost da se stavimo u tuđ položaj. A to iziskuje napor. Najlakše je sve posmatrati samo sa svoje tačke gledišta, ponašati se kao da smo centar sveta, kao da smo samo mi žrtve. Pre svega, potrebno je da aktiviramo periferni vid – od toga da budemo svesni ljudi oko sebe dok hodamo ulicom, vozimo se autobusom, stojimo u redu u samoposlugi… preko toga da naučimo da pazimo kakve komentare upućujemo drugima jer ne znamo njihovu celu životnu priču, do toga da uspemo da sagledamo problem iz tuđeg ugla. Ne samo da će nam empatija doneti više prijatelja, već će doprineti opštem poboljšanju društva.

  • Naš stav pokazuje koliko smo prilagodljivi. Najčešći instinkt kada nastupi promena je da joj se odupiremo, što je pogrešno i može samo izazvati patnju. Nije li Darvin rekao da ne opstaje najjača vrsta, već ona koja uspe da se prilagodi promenama. Ne postoji osoba koja nema ni jedan problem u životu. Zapravo, život bez problema bi bio kao ustajala bara. Problemi i promene nas teraju da rastemo i menjamo se. Ono što je bitno je da im pristupimo otvorenog uma, i svesno učinimo napor da se prilagodimo. Jer, kako kaže zen izreka – u prepreci je put.
  • Naš stav pokazuje koliko smo pasivni i lenji. Koliko puta smo imali sjajne planove i ideje, a nismo ništa učinili da ih ostvarimo? Čekanje i oklevanje ne vode nikuda, samo nam podrivaju samopouzdanje. Neretko, i okolina će nas obeshrabriti, ali šta okolina zna o našim snovima? I kako možemo biti sigurni da su joj namere dobre? Kada imamo velike ideje, veliki san, najbolje je da o njima ne pričamo, već samo radimo na njihovom ostvarenju. Dela, ne reči!
  • Naš stav određuju nerealni ideali. Naročito u današnje vreme kada nam se kroz medije servira nerealna slika o svetu i sreći. Koliko često žudimo za nečim što zapravo ni ne postoji? Umesto da želimo život sa TV ekrana, telo, kosu ili luksuznu vilu iz sapunske opere, treba da realno sagledamo čime raspolažemo. Često ćemo se iznenaditi kada shvatimo da imamo mnogo više nego što smo mislili.
  • Naš stav određuje želja za udobnošću. U današnje vreme pojam sreće izjednačava se s udobnim životom. I upravo tu leži klopka. Udobnost je ta koja nam ne dozvoljava da se promenimo, rastemo, učimo. Tek kada prigrlimo neudobnost, neizvesnost, neprijatnost, možemo dobiti znanje, lepo izvajano telo, lepu kuću, dragoceno iskustvo…

  • Naš stav pokazuje koliko (ne)volimo sebe. Nekad nam je neko napomenuo kako to-i-to ne valja kod nas i mi smo taj komentar prihvatili i stavili u fijoku samopouzdanja. I od tad, kad god smo u situaciji da nešto pozitivno promenimo, ta fijoka se otvori, i negativan, a najverovatnije zloban komentar kaže ’bu!’ i spreči nas da ostvarimo to što želimo. Naše samopouzdanje nikako ne treba da definiše tuđe mišljenje o nama, već isključivo sopstveno. Ljudi će nas stalno komentarisati, i to je neizbežno, a negativne (i najčešće neistinite) komentare dobijaćemo i od nama najbližih osoba. Potrebno je samo da osvestimo činjenicu da smo okruženi nesavršenim ljudima, i da svako na nas na druge projektuje sopstvene nesigurnosti. Tada ćemo moći da im se odupremo.
  • Naš stav reflektuje naš nivo svesti. Zapitajte se, da li sebe vidite onakvog kakav jeste, ili onakvog kakav biste želeli da budete? To se ne odnosi samo na fizički izgled, već i na ponašanje, ophođenje prema drugima, ponašanje u kriznim situacijama. Kakav vam je integritet? Da li svoje životne stavove napuštate onog trenutka kada dođete u situaciju da izvučete neku korist? Da li sopstveni moral prilagođavate situaciji, ili situaciji prilazite s čvrstim moralom? Ako želimo da nas drugi cene, i da cenimo sami sebe, najvažnije je da izgradimo solidan integritet.
  • Naš stav pokazuje koliko smo podatni. Ako nismo u stanju da zauzmemo čvrst stav, već uvek čekamo tuđe odobrenje, nećemo biti u stanju da izgradimo sopstvenu sreću. Ne postoji udžbenik za život, svi mi učimo putem pokušaja i pogreške, i bez greške nema iskustva. A najgora vrsta greške je u strahu da je ne napravimo. Umesto da tražimo podršku u drugima, treba da sami sebi postanemo stožer. Mi smo prva osoba koja treba da nam pruži razumevanje, brigu, negu i ljubav. Mi smo dovoljni sebi. I kada to postanemo, onda ćemo automatski dobiti i tuđe odobravanje i divljenje, iako ga ne tražimo.

Da li ste shvatili koje su vam slabosti? Ako jeste, čestitamo! To je prvi korak u dugom i predivnom procesu građenja sopstvene ličnosti. Ako niste, vratite se na početak. Niste bili iskreni sami sa sobom. I poricanje je jedna od osobina koja određuje naš stav. Samospoznaja nije prijatan proces, i mogu je pratiti neželjeni efekti – nervoza, anksioznost, nesanica, preterana briga, emocionalna nestabilnost… Ali to su sve stanice na prugi života na kojima moramo zastati. Put je dug, a svi želimo da krajnje odredište bude bujna, egzotična destinacija pre nego gola pustinja. Zato, uskočite u voz, živite, patite, sanjajte, delajte, uživajte. I u ručni prtljag stavite Optima Formu. Ona će vam pomoći da ublažite stres, strepnju, iscrpljenost, da poboljšate pamćenje i koncentraciju, i to potpuno prirodno. Jer nije samo važno da dođemo na egzotičnu destinaciju, već da uživamo tokom čitavog putovanja.

Duh predaka zaista živi u nama

Iako u svoje vreme često osporavan i neshvaćen, Frojd je bio prvi koji je ukazao na važnost  nesvesnog. Na učenje ’Oca psihoanalize’ nadovezao se Jung, koji je prepoznao da se podsvest svake jedinke zasniva na mnogo dubljem i opštijem sloju podsvesti kog je nazvao ’kolektivno nesvesno’. Ono je deo nasleđa svake individue i sastoji se od iskustava, trauma, uspeha, duhovnosti predaka. To je ’zbirka pripovesti’ naših starih, iskustveni talog koji do nas dopire kroz intuiciju i govori nam šta je dobro a šta nije, čemu treba prići s ushićenjem a čemu s oprezom.

Ovo kolektivno iskustvo prenosi se milenijumima s kolena na koleno pomoću određenih obrazaca mišljenja, emocija i ponašanja koje je Jung nazvao arhetipovima. Arhetip je ’armatura’ kolektivnog nesvesnog, čak ni novorođenče na ovaj svet ne dolazi kao čist list papira koji tek treba da se ispiše, već kao zbirka pripovesti, fantazija i projekcija koje u mnogome određuju njegovu ličnost. To je i razlog zašto su deca vrlo maštovita i sklona fantaziranju. Čovek je kroz istoriju arhetipove uobličavao pomoću mitova i bajki, a kod svakog pojedinca oni se ispoljavaju u snovima i vizijama.

Jung je definisao arhetipove koji se najčešće ponavljaju u mitovima širom sveta, a najpoznatiji su anima, majka, dete, mudri starac, senka, duhovi… Bajke svih naroda sadrže element anime, koja se materijalizuje kao vodeni duh, sirena, vodena nimfa, veštica ili boginja. Njena glavna osobina je da ume da opčini muškarce, zavede ih i dovede do ludila. Kada u stvarnom životu muškarac projektuje ženski aspekt iz svoje psihe na konkretnu žensku osobu, on je idealizuje, postaje zanesen i opčinjen – zaljubljen. Anima je neobuzdana, ne zanimaju je pravila već žudi za čistim, jakim iskustvom i doživljajem. Kada nas obuzme, bez obzira kog pola bili, ona nas budi, tera da odbacimo racionalne šablone ponašanja i misli, a u sred svog ludila život odjednom ima apsolutni smisao. Anima je krajnje neracionalna ali iskonski mudra, i kada nas obuzme donosi haos, a nakon što protutnji i napusti nas, shvatamo njenu uzvišenu svrhu.

Jungovo učenje je kasnije nastavio Sondi, mađarski psiholog koji je uveo pojam familijarnog nesvesnog i pomoću njega objasnio kako porodično podsvesno nasleđe utiče na izbore pojedinca – izbor partnera, prijatelja, profesije, oboljenja, pa čak i načina kako ćemo umreti. Ali srećom, pored porodične podsvesne istorije, svaki pojedinac poseduje i lični ego – slobodu izbora, pomoću kog kroji ličnu sudbinu i ima mogućnost da preokrene nasleđeni niz. Njegova terapija imala je za cilj da pacijenta suoči sa nasleđem predaka i omogući mu da uvidi da on ipak ima slobodu da odluči kako će rukovati svojim nasleđem.

Interesantno je da je psihologija kao nauka, od samog svog nastanka, često bila osporavana i smatrana nenaučnom metodom, ili u najmanju ruku, nije shvatana ozbiljno. Ali ako pratimo naučna istraživanja i dobijene rezultate tokom poslednje decenije, uvidećemo da je psihologija u njima dobila upravo naučnu potporu: najnovija istraživanja pokazala su da su sećanja naših predaka upisana u naš DNK. Smatra se da je instinkt upravo način na koji se taj zapis manifestuje.

Eksperimenti na pacovima pokazali su da ova bića mogu svoja saznanja da prenesu na buduće generacije čistom genetikom. Pacovi su stavljeni u lavirint gde su imali priliku da nauče koje mehanizme mogu da upotrebe kako bi izašli iz njega i dobili nagradu. Kada bi bili po prvi put sami stavljeni u isti lavirint, njihovi potomci bi mnogo brže dolazili do rešenja. U drugom eksperimentu miševi su naučeni da se plaše određenog mirisa. Nova generacija miševa plašila se istih mirisa iako nije imala nikakvog direktnog iskustva sa njima. Ono što je Jung zvao kolektivnim nesvesnim a Sondi familijarnim nesvesnim, nauka sada zove genetskim pamćenjem i priznaje mogućnost da velike traume koje je jedna generacija doživela, mogu da se genetski prenesu na nove generacije, kao i da ekstremne traume mogu izmeniti genetski materijal, zavisno od stanja u kom se telo nalazilo u datom trenutku. Biološki je izvodljivo da takva vrsta memorije može da se fizički prenosi s generacije na generaciju.

To nam može pomoći da razumemo sopstveni narod – na primer, kako su česta ratovanja, rušenja i prinudna iseljenja kod nas ostavila ’zapis’ budućim generacijama da budu oprezni, nepoverljivi, da u nekim narodima vide svoje vekovne prijatelje a u drugima neprijatelje, kao i da im duhovni napredak bude bitniji od materijalnog, za razliku od zapadne civilizacije. Ali ovo saznanje može biti veoma bitno i na nivou jedinke: može nam pomoći u lečenju fobija, anksioznosti, panike i post-traumatskog stresa, ili obrnuto, da razumemo zašto neki ljudi poseduju veliki talenat i mogu da naslikaju ili napišu nešto briljantno iako nikada to nisu učili, ili zašto imaju prirodnu veštinu da organizuju ljude i izvuku iz njih ono najbolje – takozvani rođeni lideri…

A kako to može pomoći vama? Ako imate strahove koje ne možete da objasnite, ako često sanjate slične snove, ako ste u nekim situacijama neobjašnjivo nervozni, ako prema nekim ljudima gajite netrpeljivost a za to ne postoji nikakav konkretan razlog – možda to jednostavno iz vas govore vaši preci. Probajte da saznate što više o precima, ako već ne znate, i da neke prelomne trenutke iz njihovih života povežete sa svojim jakim emocijama. Oslušnite svoju intuiciju, jer ako vam govori da u nešto ne treba da se upustite, verovatno vam se neki pradeda u sličnoj situaciji davno gadno opekao i ostavio vam je tu lekciju u genima.

Ako u vama ’govori’ stres i depresija vaših predaka, najbolje što možete je da je prepoznate, povežete i definišete, i baš kao i naši stari, potražite pomoć u prirodi. Ne morate da idete na livadu i berete lekovito bilje, jer tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat koji vam može pomoći da smanjite stres, uklonite depresiju, poboljšate koncentraciju, osećate se bistrije, i postanete emotivno stabilniji. Jer, kako reče Sondi, iako je u nama duboko zapisana porodična istorija, ipak je tu i naš lični ego, sloboda izbora koja nam omogućava da preokrenemo nesrećni sled događaja.

Higijena spavanja

Pored lične, radne higijene ili higijene uma i ishrane, postoji i higijena spavanja. Ona se ne obavlja samo pred odlazak u krevet, već počinje od trenutka kad se probudimo. Ako se disciplinujemo da ustajemo ujutru relativno rano, uredno doručkujemo i sveži započnemo dan, već smo dali doprinos verovatnoći da uveče bolje zaspimo. Svako od nas zna koliko sati sna je našem telu potrebno da bismo tokom dana bili energični, zdravi i pozitivni. I svako zna kako (ne)funkcioniše kada ne dozvoli svom telu tu količinu sna, a naročito ako se to ponavlja iz noći u noć.

Zdrav san zavisi od kvalitetnog uranka, dobre ishrane, dovoljne – ni premale ni prevelike fizičke aktivnosti tokom dana, i ustaljene rutine. Koliko ‘uredno’ spavate? Evo korisnih smernica koje vam mogu pomoći da se bolje organizujete i obezbedite sebi kvalitetan san:

  • Budite što aktivniji tokom dana. Previše nagomilane energije može predveče izazvati nervozu i napetost. Ako ceo radni dan provedete za radnim stolom, a kad dođete kući ispred TV-a, vrlo je moguće da nećete uspeti da ’isključite’ mozak kad odete na spavanje.
  • Izbegavajte spavanje tokom dana duže od 20 minuta. Kad predugo spavamo popodne, remetimo cirkadijalni ritam. Ako osećate da morate da prilegnete, neka vaš izbor bude kratak petnaestominutni odmor.

  • Nemojte se kriti od sunca. Naravno, ne dopustite sebi da izgorite, ali umereno izlaganje suncu je potrebno za proizvodnju melatonina, hormona koji je neophodan za zdrav san. Kada smo izloženi suncu ujutru i tokom pre podneva, uveče dolazi do prirodne proizvodnje melatonina ranije i lakše nam je da utonemo u san. I za serotonin, koji je deo ovog mehanizma, neophodna je dnevna svetlost.
  • Nasuprot tome, izbegavajte svako izlaganje jarkom svetlu, naročito plavom kog emituju elektronski uređaji, uveče pred spavanje. Izloženost veštačkom svetlu nakon sumraka narušava kvalitet sna i sprečava proizvodnju melatonina. I ne samo da remeti san, već i normalno i lako buđenje ujutru. Zato ne nosite u krevet sa sobom mobilni telefon ili tablet.
  • Tokom dana nemojte boraviti u spavaćoj sobi. Spavaća soba je za spavanje, i u njoj ne bi trebalo da bude elektronskih uređaja, teškog nameštaja, predmeta koji prikupljaju i zadržavaju prašinu. Trudite se da spavaća soba bude uvek dobro provetrena i da posteljina bude čista. Proverite u kakvom vam je stanju madrac, i ako je neudoban, promenite ga.

  • Još jedan način da poboljšamo proizvodnju melatonina je zdrava ishrana. Triptofan je amino kiselina koja pomaže stvaranje melatonina. Ima je u piletini, siru, orašastim plodovima, jajima, bundevinim semenkama, sočivu, pasulju i ovsu.
  • Pored zdrave ishrane, potrudite se da popodne i uveče ne pijete energetska pića i kafu. Kafein ne treba unositi četiri do šest sati pred odlazak u krevet. Ako vam se nešto pije uveče, neka to bude šolja toplog mleka, kakaa ili biljnog čaja.
  • Osim što se moramo potruditi da nam večera bude zdrava i stimuliše rad melatonina, treba da pazimo da ne bude preobilna. Umesto da vari hranu, naše telo uveče treba da usmeri svu energiju na obnavljanje telesnih funkcija i revitalizaciju mozga.
  • Alkohol nas uveče može uspavati, ali čim ga organizam metaboliše, razbudićemo se. Zato, ako ga često i preterano konzumiramo, možemo imati duge periode nesanice u sred noći. To sigurno neće pomoći da lakše podnesemo jutarnji mamurluk.
  • Osmislite svoje večernje rituale. Razmazite sebe. Napravite toplu kupku s aromatičnim uljima. Pustite laganu muziku. Odradite nekoliko opuštajućih asana iz joge i meditirajte. Izbegavajte bilo kakve rasprave s ukućanima i sve probleme odložite za jutro.

Oko trećinu dana provodimo u snu. Da bismo imali kvalitetnih preostalih 16 budnih sati, moramo ispoštovati potrebe svog tela. Ako vam je teško da se organizujete i ’dovedete u red’ svoju higijenu spavanja, potražite pomoć iz prirode: tri lekovite biljke u potpuno prirodnom preparatu Optima Forma pomoći će vam da lakše utonete u san, izborite se sa stresom i anksioznošću, a pritom, tokom dana budete koncentrisani, prepuni mentalne energije i vedri. Optima Forma, za optimalnu higijenu sna!

I bi svetlost…

Bez svetlosti ne bi bilo života, i priroda nam je daje baš onoliko koliko je potrebno. Iako naše oko nije u stanju da uoči boje koje čine spektar nama vidljive svetlosti, on je veoma šarolik, i svaka boja u njemu ima različitu talasnu dužinu i energiju. Postoje svetlosni talasi koje naše oko uopšte ne može da registruje, kao što su mikro-talasi, gama ili x zraci. Ali spektar boja koji je nama vidljiv, mada ne i kao takav prepoznatljiv, kreće se od crvene, preko narandžaste, žute, zelene do plave i ljubičaste.

Crvena svetlost ima najveću talasnu dužinu, ali i najnižu energiju. Za razliku od nje, plava svetlost ima kratke talase, ali visoku energiju. U prirodi, naš osnovni izvor plave svetlosti je sunce, i njoj smo naročito izloženi kada je sunčano i lepo vreme: zahvaljujući plavoj svetlosti i nebo je plavo, jer se kratki svetlosni talasi visoke energije lakše rasipaju kada naiđu na molekule vazduha i vode u atmosferi. Rekli bismo da plavoj svetlosti možemo zahvaliti na lepotama našeg sveta.

Ali baš kao što i ultravioletni zraci mogu biti štetni, pa ako malo duže leti ostanemo na suncu, možemo izgoreti i dobiti sunčanicu, tako i plava svetlost ima svoju negativnu stranu. Ovog puta za nju nije kriva priroda, već čovek. Takozvana vidljiva svetlost visoke energije, ili HEV (od high-energy visible light), ili, narodski rečeno, plava svetlost, veoma je zastupljena u životu modernog čoveka. Njoj smo izloženi preko ekrana kompjutera, ’pametnih’ mobilnih telefona, tableta, i nekih vrsta elektronskih knjiga sa pozadinskim svetlom. Mobilni telefoni su danas postali toliko zastupljeni u našim životima, da su uzrokovali i brojna moderna oboljenja, kao što je tendinitis – upala tetiva usled ponavljanja istog pokreta, sindrom karpalnog tunela, deformitet vratnih pršljenova ili glavobolja. Mobilni telefon je postao prava napast i izaziva veću zavisnost od opijata. Jedna studija je pokazala da, pri samoj pomisli da su izgubili mobilni telefon, čak četvrtina ispitanika je dobila napad panike. Najugroženiji su tinejdžeri koji se uz telefon bude i odlaze na počinak.

I upravo počinak je taj koji nam se može poremetiti ako mobilni telefon ili tablet ponesemo sa sobom u krevet. Brojne studije su povezale izloženost plavoj svetlosti pred spavanje sa oštećenjem rožnjače, privremenim slepilom i poremećajem sna. U poslednje vreme sve više ljudi traži medicinsku pomoć zbog privremenog slepila koje može trajati od par minuta do četvrt sata i duže. Stručnjacima je trebalo malo vremena da shvate uzrok ovog problema, i ispostavilo se da on ima veze sa gledanjem u mobilni telefon u mraku, naročito kada ležimo na strani. Tada je jedno oko aktivnije i više izloženo plavoj svetlosti, dok je drugo oko pasivnije i privikava se na tamu. Osim što nam oštećuje vid, kada zaspimo, ovaj nesklad nam zbunjuje mozak koji nije u stanju da napravi razliku između dana i noći, pa nam remeti cirkadijani ritam – biološki časovnik koji daje instrukcije našem organizmu kada je vreme za spavanje, a kada za budnost.

Navikavajte decu da se uspavljuju uz knjige, a ne mobilne uređaje

Istraživanje koje je pratilo dve grupe ispitanika – one koje se uspavljuju uz mobilni telefon i one koji pred spavanje čitaju običnu knjigu, pokazalo je da je ispitanicima koji su gledali u mobilni telefon pred spavanje trebalo mnogo više vremena da utonu u san, imali su kraću REM fazu (fazu dubokog sna kada sanjamo), i bilo im je teže da se ujutru razbude. Izloženost svetlosti pred spavanje ometa proizvodnju melatonina koji nam je neophodan za zdrav san, a istraživanja su pokazala da je upravo plava svetlost ta na koju su ljudi najosetljiviji.

Najpogubnije za oči je gledanje u mobilni telefon u mraku dok ležimo na strani

Pored problema sa tetivama i kostima, oštećenjem vida i poremećajem sna, postoje dokazi da svetlost koju emituje mobilni telefon može uticati i na gojaznost, dijabetes, oboljenja srca i krvotoka, pa čak izazvati i širenje malignih ćelija u organizmu. A imajući u vidu da su uređaji koji emituju plavu svetost prisutni u našim životima vrlo kratko vreme u odnosu na čitavu ljudsku evoluciju, pitanje je kakvi nas sve poremećaji vrebaju iza ugla i koliko će generacije koje su odrasle uz ovakve uređaje zbog toga ispaštati.

Ako ste se prepoznali u nekoj od opisanih situacija, pod hitno svedite upotrebu mobilnog telefona i tableta na minimum i vratite se staroj dobroj knjizi. A ako nesanica nastavi da vas muči, tu je Optima Forma. Ona je vaš saveznik protiv stresa, depresije i nesanice, a pritom je potpuno prirodna. Jer, kad-tad, moraćemo da se vratimo prirodi.

Samopouzdanje je pola uspeha

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima?

’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije.

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

  • Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
  • Šta god da dotaknem, upropastim.
  • Ne zaslužujem da budem srećan.
  • Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
  • Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
  • Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
  • Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
  • Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
  • Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi i konstantna briga. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju samopouzdanje. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok drugoga može ojačati.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što  stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Samopouzdanje ne možemo vratiti preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

  • osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
  • da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
  • voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
  • sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
  • pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
  • da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.
  • ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.

  • da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
  • da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
  • da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
  • da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

A kada vas okolnosti pritisnu, kada ste iscrpljeni, pod stresom i ne uspevate da se naspavate, tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, nedostatkom koncentracije, emotivnom nestabilnošću, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Uz Optima Formu, do optimalnog samopouzdanja!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Pobedite bes, pobedite sebe

Život nas od najranijih dana stavlja u situacije koje nismo u stanju da kontrolišemo. Najteži aspekt življenja je upravo u spoznaji da je toliko malo toga pod našom kontrolom. Sopstvenu budućnost možemo planirati, truditi se i raditi na ostvarenju ciljeva, od najsitnijih, svakodnevnih, do onih suštinskih, ali krajnji ishod veoma često ne zavisi od nas – i može biti potpuno suprotan od onog što očekujemo.

Sasvim normalna reakcija u takvim situacijama je bes, i on se javlja bez obzira koliko se mi trudili da ga ugušimo. Kada smo besni, disanje se ubrzava, baš kao i srčani ritam, luče se hormoni stresa, mišići u ramenom pojasu postaju napeti, a u ekstremnim situacijama stegnućemo i pesnice. Ali, koliko god da nismo u stanju da kontrolišemo pojavu besa, ipak imamo moć da kanališemo način na koji ga ispoljavamo.

S pojavom popularne psihologije, postalo je uvreženo mišljenje da sve emocije treba ispoljavati, umesto da ih potiskujemo. I to je donekle tačno, pod uslovom da metod ispoljavanja nije agresivan i destruktivan kako po okolinu, tako i po nas. Česti otvoreni izlivi gneva i besa mogu samo doliti ulje na vatru, dovesti nas u konfliktne situacije sa bliskim ljudima, ali i doprineti kasnijem osećaju kajanja i manjka samopouzdanja. Izlivi besa mogu uticati na naš način razmišljanja, doprineti pesimizmu i socijalnoj izolaciji. Zbog njega možemo snositi posledice i na poslovnom planu, i u porodici. Najgora vrsta besa je ona koja sa sobom nosi fizičko nasilje.

Bes koji nismo u stanju da kontrolišemo može se veoma negativno odraziti i na naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Tada nam pada imunitet, podložniji smo virusima, srčanim oboljenjima, visokom krvnom pritisku, dijabetesu, a sigurno ćemo patiti i od nesanice. Hronični bes nam crpi mentalnu energiju, onemogućava koncentraciju, pamćenje i izaziva depresiju.

Srećom, postoje tehnike koje nam mogu pomoći ne da savladamo bes, već da ga kontrolišemo i izrazimo na društveno prihvatljiv način, razrešimo konfliktnu situaciju a pritom se i osećamo bolje. To je veština koja se uči, i što je ranije u životu savladamo, to bolje po nas.

Stari Grci su govorili Upoznaj samog sebe! U tom naizgled jednostavnom savetu krije se suština rešenja. Da bismo umeli da bes i ljutnju iskažemo na pravi način, potrebno je da poznajemo sebe i svoja osećanja. Šta je to što nas navodi da se osećamo nesigurno, posramljeno, povređeno i ranjivo? Kako se ponašamo u situacijama kada nas preplave takva osećanja? Da li takve modele ponašanja vučemo iz detinjstva i da li smo u svojoj matičnoj porodici mogli slobodno da ispoljavamo emocije ili smo morali da ih potiskujemo? Često, kada nismo u stanju da ispoljimo emocije, izražavamo ih putem besa koji nam služi kao odbrambeni mehanizam.

Drugi razlog čestih i burnih izliva besa može biti nedostatak sposobnosti pravljenja kompromisa. Ako nismo u stanju da prihvatimo i sagledamo tuđe stanovište i osećanja, teško da ćemo moći da sa nekim postignemo kompromis. I ovde se opet moramo vratiti u detinjstvo: ako smo odrasli u porodici gde se tuđe mišljenje nije uzimalo u obzir već je glavnu reč vodila osoba sa neprikosnovenim autoritetom, najverovatnije ćemo zazirati od kompromisa. Tuđa mišljenja, koja se razlikuju od naših, mogu nam delovati kao atak na sopstveni ego, autoritet i ličnost.

Kako pobediti bes? Analizirajte situacije koje vas dovode do njega i napravite spisak emocija i fizičkih manifestacija koje se u vama bude pre nego što eksplodirate. Šta kod vas obično prethodi besu? I, još važnije, kakav vam je tok misli? Da li okrivljujete druge? Da li zanemarujete pozitivne aspekte u nekoj situaciji i tražite samo one negativne oko kojih pletete okosnicu problema? Da li se u nekoj minornoj negativnoj situaciji prisećate svih mogućih problema i problemčića, iskopavate greške iz prošlosti i generalizujete stvari kako biste što bolje optužili nekoga? Da li jasno kažete drugima šta želite ili očekujete da vam čitaju misli pa ih okrivljujete što im to ne uspeva?

Pored iskrene samoanalize, potrebno je da budemo svesni i situacija koje kod nas obično izazivaju bes, kako bismo mogli da ga predvidimo, i na taj način i kanališemo. Setite nekoliko poslednjih situacija kada niste mogli da se kontrolišete: u koje doba dana su se dogodile? Šta im je prethodilo? Koje osobe su bile prisutne? Kojim aktivnostima ste se bavili? Kada otkrijete okidače svojih izliva besa, moći ćete da nađete načina da ih ili zaobiđete, ili, ako je to nemoguće, da razmotrite alternativne načine na koje možete da reagujete.

Probajte da se mentalno izdignete iznad situacije, kao da posmatrate sebe odozgore. Postavite sebi pitanja sa stanovišta neutralnog posmatrača: da li je ta situacija zaista vredna nerviranja? Da li zbog ovoga treba da mi propadne čitav dan? Da li mogu da reagujem drugačije? Kako mogu da izrazim svoje mišljenje a da ne napravim scenu? Osim besa, koja se sve osećanja nagomilavaju u meni? Šta je pravi razlog moga besa? Kako ću se osećati kada se završi ova scena?

Još jedna dobra tehnika, kada vidimo da smo na ivici da eksplodiramo, je da se fizički udaljimo na neko vreme. Dovoljna je i petominutna šetnja, odlazak do toaleta gde se možemo umiti hladnom vodom, ili ako imamo više vremena, odlazak na trening ili slušanje omiljene muzike. Ovaj ’tajm aut’ možemo iskoristiti da podsetimo sebe da smo svi mi nesavršeni i ranjivi ljudi, i da pokušamo da se stavimo u položaj osobe sa kojom smo u sukobu, da se prisetimo njenih pozitivnih osobina ili situacija iz prošlosti.

Jedna od najbitnijih veština koju ćemo u životu naučiti jeste da izaberemo bitke u kojima ćemo učestvovati i prepoznamo one od kojih treba da se udaljimo. Kada, uz to, umemo i da sebe kritički sagledamo, izanaliziramo, povežemo sopstvene postupke sa osećanjima, onda smo u stanju ne samo da pobedimo bes, već i sebe. A onaj ko je svoj gospodar, ima sva vrata otvorena.