Tag Archives: Optima Forma

Šta nam radi stres

Često kažemo da živimo u stresnim vremenima, mada kada analiziramo istoriju i shvatimo sa kakvim problemima su se ljudi tokom nje nosili, možemo lako uvideti da je današnje doba zapravo najbezbednije i najlakše za život. Pre bismo mogli reći da živimo u vremenima kada se materijalno stavlja iznad duhovnog i kada globalnoj ekonomiji zapravo odgovara da smo pod stresom, jer smo tada podložniji uticajima tržišta i propagande koja se nad nama danonoćno vrši. Nezadovoljnog čoveka lakše je ubediti da će novi auto, garderoba ili skupoceni nakit doneti spokoj i zadovoljstvo.

Odvojenost od prirode i duhovnosti nas skupo košta, i situacije koje redovno doživljavamo kao stresne ostavljaju pogubne posledice po naše telo i psihu. Evo kako stres utiče na telo, od glave do pete:

  • Stres može izazvati naglo opadanje kose, alopeciju, ćelavost
  • On utiče na mozak i izaziva psihičke probleme, promene raspoloženja, anksioznost, depresiju, nesanicu i glavobolju
  • Dovodi do opadanja imuniteta i čestih prehlada. Pod stresom smo podložniji virusima
  • Često ga prate afte i druge neprijatne promene na sluzokoži usne duplje
  • Može uticati na naš endokrini sistem i poremetiti rad štitaste žlezde a samim tim i naš metabolizam
  • Izaziva grčeve mišića u vratu i ramenima, tikove i bolove u leđima
  • Stres je direktno povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima i hipertenzijom
  • Može izazvati probleme s disanjem, gušenje kao i asmatične napade
  • Stres utiče na varenje, može uzrokovati gastritis, čir, grčeve i iritabilno crevo
  • Stresne situacije kod žena mogu poremetiti menstrualni ciklus, izazvati vaginalne infekcije, a kod muškaraca impotenciju
  • Stres često ostavlja trag na koži u vidu ekcema ili psorijaze.

Sve se ovo dešava kada nam zataji prva linija odbrane. Međutim, na duge staze, stres može ostaviti i mnogo drastičnije posledice i dovesti do fatalnih oboljenja, poput srčanog ili moždanog udara i čak i karcinoma.

Kada šteta nastane, već je kasno. Ono što je bitno da shvatimo, jeste da smo sami odgovorni za sopstveno zdravlje. Kada se jednom sistem poremeti, niko do nas samih nam neće biti kriv. Šta nam valja činiti da smanjimo stres i sprečimo poremećaje i oboljenja? Pre svega da realno sagledamo svoje probleme. Da li je to zbog čega se nerviramo zaista vredno nerviranja? To ćemo najlakše utvrditi ako napravimo spisak životnih prioriteta.

Uzmite papir i olovku i zapišite šta vam je zaista, ali zaista bitno u životu. Onda napravite spisak stvari koje su vas tokom prethodnih dana izbacile iz koloseka. Uporedite ta dva spiska. Vrlo verovatno neće imati dodirnih tačaka. I sledeći put, kada vas gužva u saobraćaju ili nezgodni šef na poslu dovedu do ruba nervnog sloma, setite se svog spiska životnih prioriteta.

Potrudite se da svakog dana odvojite vremena za sebe i aktivnosti za koje znate da vas umiruju: šetnje u prirodi, druženje, sport, čitanje. Idite u krevet na vreme i naspavajte se. Pojedite zdrav doručak. Dopustite očima da vide daleko, uveče posmatrajte zvezde a tokom dana gledajte što je više moguće u zelenilo.

Ako nikako ne uspete da se opustite, tu je i prirodna pomoć: Optima Forma je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, stresom i depresijom. Optima Forma omogućava lak ulazak u san, poboljšava koncentraciju i pamćenje. Jer tu gde je priroda, ne može biti stresa.

Ptica u kavezu

Sreću svakog pojedinca, osećaj radosti življenja, u mnogome određuje upravo njegov način razmišljanja, više nego okolnosti u kojima se nalazi. Dosta ljudi se ponaša kao ptica u kavezu sa otvorenim vratima, koja ne samo da neće izleteti kad ima priliku da ugrabi slobodu, već će i sama zatvoriti vrata kaveza, jer se u njemu oseća ušuškano i bezbedno. Tu joj neko redovno daje hranu i vodu za koju bi u velikom svetu morala sama da se pobrine. Tu je neko drugi odgovoran za njenu nesreću i njene promašene prilike.

Apsurdno je da nam život pruža mnoštvo mogućnosti, a mi pred sobom vidimo samo nekoliko prepreka koje nam deluju kao nesavladive planine. Upravo savladavanjem tih prepreka možemo pomeriti i sopstvene granice, izgraditi sopstvenu ličnost i ojačati karakter.

Šta nas drži zaglavljene u šablonima ponašanja koji nam narušavaju sreću?

  • Kada naš život kontroliše neko drugi i ne dozvoljava nam da ’odrastemo’. Ono što nam deluje kao život prepun privilegija može, zapravo, biti naš najgori tamničar. ’Dobri’ roditelji koji nas neguju, hrane, odevaju, peru i peglaju i u kasnim tridesetim su tipičan primer takvog tamničara.
  • Potreba da kontrolišemo situacije koje je nemoguće kontrolisati. Situacija u državi, rezultati izbora, bolest koja nas je pogodila… sve su to situacije van naše kontrole. Najbolji način da takve poteškoće prevaziđemo je da im se ne opiremo, ma koliko to teško delovalo. Kada na sred puta naiđemo na zid, nećemo moći da nastavimo dalje ako o njega udaramo glavom. Potrebno je da nađemo najbolji način da ga zaobiđemo.

  • Situacije iz prošlosti kojih ne uspevamo da se otresemo, iako više nemaju nikakvog direktnog uticaja na nas. Svako od nas je u nekom trenutku života prošao pakao, i morao da se suoči sa demonima. Ali kad takav period prođe, ako ostanemo u paklu sami smo krivi.
  • Društvo koje nam nameće određene norme koje se potpuno kose s našim tipom ličnosti. Ako znamo da brak i deca nisu za nas, ne treba da se teramo da ispunimo očekivanja okoline, jer ta ista okolina neće biti tu kada u jednom trenutku shvatimo da smo upropastili život i sebi i drugima.
  • Opiranje trenutnoj situaciji u kojoj se nalazimo, konstantno razmišljanje o tome kako bi stvari trebalo da izgledaju, umesto kakve jesu. ‘Prijatelj’ koji to nije, muž od koga očekujemo da se promeni, dete koje bi moglo biti sjajan automehaničar ali mi očekujemo da postane inženjer… Neka vrata je neophodno zatvoriti kako bi nam se otvorila nova.
  • Manjak samopouzdanja koje nas tera da se dopadnemo drugima umesto da nam bude bitno da se dopadamo sebi. Preterano ugađanje drugima neće nam doneti večnu zahvalost, naprotiv, u nekom trenutku naša ’dobrota’ biće uzeta zdravo za gotovo.

  • Uvučenost u tuđu i potpuno bespotrebnu dramu. Šef želi da se projekat završi prekjuče, a mi znamo da je to nemoguće i u narednih nedelju dana. Verovatno zna i on, ali je našao sjajnu priliku da istrese svoje frustracije. Ali to nije naša drama. I dovoljno je samo da to prepoznamo i mentalno se distanciramo kako bismo sačuvali sebe. To je dobar trenutak da se na papir stavi spisak životnih prioriteta. Taj konkretni projekat sigurno ne bi bio ni u prvih deset.
  • Robovanje trendovima i ’modi’ koju nam nameću sredstva masovne komunikacije. Napumpane usne i zadnjica mogu nam pre doneti zdravstvene probleme nego divljenje okoline. Umesto da se trudimo da ličimo na slavne ličnosti sa naslovnica magazina, treba da se trudimo da budemo zdravi i u dobroj formi.

Sve su to situacije koje nam crpu mentalnu energiju i udaljavaju nas od životne svrhe. Kada smo isfrustrirani, često posežemo za cigaretama, alkoholom, slatkišima, sve više se gubimo i uništavamo. Postoji samo jedna stvar koja nas može vratiti na pravu stazu – svest. Kada osvestimo neke situacije, kada shvatimo zašto se nešto dešava, onda nam je jasan put kojim treba da krenemo. A kada se svest udruži sa hrabrošću, onda je ceo svet naš. Onda ne samo da ćemo izleteti iz kaveza, već ćemo sami i otvoriti vrata.

Kad bešika remeti san

San je osnovna potreba, i ako ga nemamo dovoljno, ili nije kvalitetan, nećemo biti u stanju da normalno funkcionišemo tokom dana, pašće nam imunitet i bićemo podložniji bolestima. Jedan od uzroka razbijenog sna može biti i potreba da noću često ustajemo i odlazimo do toaleta.

Bitno je da prepoznamo da li je baš bešika ta koja nas budi ili su to neki spoljni faktori. Ako se tokom noći probudimo, na primer zato što komšija pušta glasnu muziku ili je napolju nevreme i grmljavina, pa shvatimo da imamo potrebu da odemo do toaleta, nema mnogo razloga za brigu. Međutim, ako je upravo bešika ta koja nas probudi iz dubokog sna, i to se dešava veoma često, iz noći u noć, možda više puta tokom jedne noći, onda bi trebalo da potražimo stručnu pomoć i uradimo kontrolne preglede.

Ponekad smo sami krivi što preopteretimo bešiku pred spavanje, a ponekad je uzrok mnogo dublji i ozbiljniji. Evo koji mogu biti razlozi česte potrebe da noću mokrimo:

  • Pijemo pred spavanje napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Oba su poznati diuretici, i ne bi ih trebalo unositi najmanje četiri sata pre odlaska u krevet.
  • Pijemo suviše vode kasno uveče. Veoma je bitno piti dovoljno vode tokom dana, naročito u letnjim mesecima. Ali najbolje je rasporediti tečnost više tokom jutra i ranog popodneva, a manje kasnije tokom dana i večeri.

  • Otiču nam ekstremiteti. Ako smo skloni edemu – oticanju nogu i ruku, to znači da nam se voda nakuplja u tkivu, i potom se tokom noći, dok smo u horizontali, naglo izdrenira.
  • Smanjen nam je vazopresin – antidiuretični hormon. Ovaj hormon stimuliše resorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje finalnog urina. Kako starimo, već od 40. godine života, imamo ga sve manje, pa je i normalno da moramo češće da posećujemo toalet, naročito kada pređemo šezdesetu.
  • Imamo urinarnu infekciju. Infekcije mokraćnog sistema otežavaju mokrenje, izazivaju osećaj peckanja i tankog mlaza mokraće. Iako češće pogađaju žene koje imaju kraću uretru pa bakterije lakše napadnu bešiku, ni muškarci nisu pošteđeni, i tada imaju osećaj da moraju često da mokre.
  • Imamo seksualno prenosivu bolest. Hlamidija nas može često terati u toalet. Još jedan znak postojanja seksualno prenosive bolesti je peckanje prilikom mokrenja.
  • Imamo dijabetes ili početak dijabetesa. Kod dijabetesa, telo se brani od viška šećera tako što pojačano stvara urin. Takođe, dijabetičari stalno osećaju žeđ pa i piju više tečnosti.
  • Imamo uvećanu matericu ili jajnike. Ciste, polipi, miomi ili tumori na reproduktivnim organima mogu pritiskati bešiku i davati nam osećaj da imamo potrebu da mokrimo.
  • Zid karlice nam je oslabio. Ženama tokom godina i kao posledica porođaja, slabe mišići i ligamenti koji čine potporu u karlici i drže bešiku i matericu. To može dovesti do prolapsa bešike, kada se ona nađe u takvom položaju u kom je konstantno pritisnuta.
  • Imamo problem s prostatom. Kod muškaraca prostata se konstantno uvećava, i sa godinama počinje da pritiska uretru, što otežava mokrenje i stvara osećaj konstantne potrebe za mokrenjem.

Na prva dva razloga možemo lako sami uticati. Ali ostali zahtevaju malo više pažnje, ili čak ozbiljno lečenje. Svakako je bitno reagovati na vreme i sprečiti nastanak još većeg problema. Tu nam dosta može pomoći i priroda u stručno osmišljenim preparatima Herba Sveta:

Nefrovit nam može pomoći da se izborimo s infekcijama mokraćnih puteva, upala bešike i bubrega, peska i kamena u bubrezima i bešici.

Hipoprostat pomaže muškarcima kod akutne i hronične infekcije prostate, uvećanja i adenoma prostate.

Femisan A jača reproduktivni sistem i imunitet žene, bori se protiv cista i mioma.

Equigal pomaže u eliminaciji tečnosti koja se nakuplja u organizmu i čisti ga.

A tu je i Optima Forma, borac protiv stresa i depresije, koja opušta i olakšava ulazak u san.

Uz preparate Herba Sveta, do mirnog sna!

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Kratki spoj psihe

Za razliku od osećaja slabosti koji se može javiti usled nedostatka nekih bitnih nutrijenata, bolesti ili fizičke iscrpljenosti, premor je nemogućnost da obavljamo fizičke radnje usled zamora mišića, i vrlo lako se rešava – odmaranjem. Baš kao što naši mišići mogu da se premore, isto se može desiti i sa našim mozgom. Predugi periodi kognitivne aktivnosti mogu dovesti do psihičkog premora i privremene mentalne blokade. Za razliku od zdravog fizičkog umora koji se postiže fizičkim radom ili vežbanjem, a koji veoma povoljno utiče na moždane funkcije i pomaže lučenje hormona koji podižu raspoloženje, mentalni premor nas iscrpljuje do te mere da osećamo da smo u nemogućnosti da obavljamo najjednostavnije radnje. To može naročito biti opasno ako smo na poslu koji zahteva dobru koncentraciju, ako vozimo ili upravljamo mašinama koje mogu povrediti nas ili ljude oko nas. Istraživanja su dokazala da ovaj ’kratki spoj psihe’ menja percepciju napora u mozgu, što kao posledicu ima smanjenje fizičke funkcije. Smatra se da ova pojava nastaje usled sniženog nivoa dopamina, neurotransmitera koji se povezuje sa motivacijom i učinkom.

Osim što je opasan, mentalni premor nije nimalo prijatan, i često je potrebno mnogo više vremena da se odmori psiha nego telo i mišići. Ako ignorišemo simptome koje nam naš mozak šalje, možemo oboleti od hroničnog premora koji potom može izazvati veoma ozbiljna stanja, autoimuna oboljenja, depresiju, disbalans hormona, neurološke i kardiovaskularne poremećaje pa čak i karcinom. Mentalni premor može toliko uticati na fizičke funkcije da u jednom trenutku ne budemo u stanju da obavljamo bazične radnje, na primer da se penjemo uz stepenice ili vozimo bicikl.

Doba u kom živimo mnogo više potencira mentalne od fizičkih radnji. Mehanizacija danas velikim delom zamenjuje ljudsku radnu snagu, pa sve više nas ima sedentne ili statične poslove koji zahtevaju veliki mentalni napor, često u otežanim uslovima, gužvi, buci, vremenskim rokovima koji nabijaju tenziju i toksičnim međuljudskim odnosima. Ako ste ceo dan proveli uz minimum pokreta, sedeći za radnim stolom ili pultom, i kada dođete kući osećate da nemate energije za porodicu, decu, prijatelje, spremanje večere, već samo imate potrebu da se ispružite u tišini, definitivno ste psihički premoreni. Ako se i nakon prospavane noći probudite sa istim osećajem bezvoljnosti, vaš psihički premor verovatno prerasta u hronični.

Koje signale telo šalje kada smo psihički premoreni? Da li se prepoznajete u nekoj od sledećih situacija:

  • Nemate mira i stalno nešto radite, kad probate da se opustite ne možete da se svrtite ni minut na jednom mestu.
  • Zaboravni ste, krenete po nešto pa već u sledećem trenutku ne možete da se setite šta ste hteli.
  • Često radite više stvari istovremeno i stalno strepite da ćete nešto propustiti.
  • Smetaju vam zvuci, jaka svetlost, gužva i ostali čulni doživljaji. Neko vam nešto priča, a vi na kraju shvatite da ništa zapravo niste čuli.
  • Previše ste emotivni, plačljivi, zabrinuti bez razloga, imate izlive besa.
  • Često se sukobljavate sa ljudima iz svoje okoline, obuzima vas veliki osećaj nepravde. Imate osećaj da ćete eksplodirati ako vas neko još nešto pita.
  • Misli vam se roje, a ne uspevate da se usredsredite na jednu konkretnu. Teško vam je da nađete rešenje u nekim jednostavnim situacijama koje uglavnom brzo i lako rešavate.
  • Često se razboljevate, svaki virus vas zakači, varenje vam je poremećeno, apetit vam je prenizak ili previsok, gojite se, patite od nesanice.
  • Kada odete na spavanje ne uspevate da isključite mozak, vraćaju vam se slike situacija koje ste proživeli tokom dana, analizirate šta vam je ko rekao i opterećuje vas kakva prikrivena značenja imaju nečije reči i postupci.

Najbolje je zauzeti položaj neutralnog posmatrača i iskreno proanalizirati sebe. Tek tada možemo sebi da pomognemo.

Pre svega, potrebno je da nam pređe u naviku da jednom godišnje odemo na sistematski pregled koji uključuje i osnovne laboratorijske analize. Na taj način možemo otkriti bilo koju bolest u ranoj fazi i sprečiti je ili izbeći njeno napredovanje.

Lagane fizičke aktivnosti dokazano mogu smanjiti nivo mentalnog premora za čak 65%, i znatno povećati nivo energije i motivaciju. Bez obzira koliko nas vuklo da po povratku s posla prilegnemo i ostanemo u tom položaju čitavo veče, važno je da se nateramo da steknemo naviku da vežbamo. Treba izabrati aktivnosti koje nam gode i postarati se da nam to postane prijatna navika a ne obaveza.

Odmor i san su neophodni u borbi protiv mentalnog premora. Treba odlaziti na spavanje pre ponoći i dopustiti sebi najmanje 7 sati sna. Sat vremena pre odlaska u krevet treba obavezno posvetiti laganim aktivnostima. Na poslu treba praviti kratke pauze, samo pet do deset minuta na svakih par sati može znatno doprineti psihičkom rasterećenju.

Danas smo okruženi zvucima na koje smo se toliko navikli da ih ni ne primećujemo i nismo svesni koliko nam smetaju. Treba isključiti sve uređaje koji prave buku a koji nam nisu neophodni: muzika, TV, ventilator, bilo šta što zuji i privlači pažnju. Bitno je postarati se da  svetlo u prostoriji u kojoj boravimo bude prijatno. Ako radimo pod veštačkim svetlom, povremeno treba izlaziti napolje, makar na par minuta. Prostorija treba da bude provetrena i treba izbegavati veštačke osveživače vazduha.

Iako se danas veoma cene radnici koji mogu da rade više stvari istovremeno, takozvani multitasking nas uništava. Žene su naročito preopterećene jer, osim na poslu, i kod kuće moraju da podele pažnju na više stvari: decu, kuvanje, planiranje… Rešenje je u delegiranju obaveza. Na poslu treba naučiti da obaveze delimo s kolegama umesto da sve radimo sami. Kod kuće svaki član porodice treba da ima svoja zaduženja. Ako se konstantno trudimo da ugodimo svima, u jednom trenutku ćemo se osetiti kao vreća u koju svako trpa svoj otpad.

Povremeno treba sebi priuštiti sitne radosti, od toga da odvojimo sat vremena da sami prošetamo u prirodi, odemo na masažu, do vikenda u banji ili kraćeg putovanja. Još jedna veoma bitna stvar je da naučimo da budemo sami sa sobom. Ljudi koji ne umeju da cene i prigrle samoću već konstantno traže ljudsko društvo, pa kakvo god, mnogo teže nalaze mentalni mir.

Ako umemo da budemo sami, nećemo imati potrebu da tražimo trivijalne stimulanse koji donose trenutno zadovoljenje ali zato oduzimaju duševni mir. Samoća se često shvata u negativnom kontekstu i poistovećuje s usamljenošću. To je znak da smo otuđeni i od društva i od prirode. Osoba koja intuitivno oseća da je njeno postojanje dragoceni deo ovog sveta i ume da se stopi sa prirodom, da uživa u zvezdanom nebu i pogledu na reku ili drvo, nikada se neće osećati usamljeno već će ceniti samoću i blagodeti koje ona pruža. Kratki spoj psihe treba zameniti velikim, smislenim spojem sa sopstvenom egzistencijom.

Najveće ubice libida

Vreme u kom živimo donosi nam niz prednosti i naizgled udobnih pogodnosti. Na prvi pogled osećamo se ušuškano i bezbedno, ali ako svoj život raščlanimo na pojedinačne faktore, shvatićemo da nas mnogo toga što smatramo normalnim zapravo polako ubija. Seksualna želja je jedan od pokazatelja zdravlja kod reproduktivno sposobnog muškarca i žene. Da vidimo šta sve na nju utiče.

  • Stres – napada nas sa svakog ćoška i na njegove uzroke možda ne možemo mnogo uticati, ali zato možemo uticati na način na koji ćemo ga kanalisati i eliminisati njegove posledice. Pozitivan stav, boravak u prirodi, bavljenje sportom, jogom, tai čijem, praktikovanje hobija koji nas opuštaju… svako treba da pronađe svoju tehniku.
  • Nedovoljno sna – ako ne odlazite na spavanje na vreme, ili imate poremećaj sna kao što je apnea, možete biti stalno umorni i bezvoljni. Potrudite se da se disciplinujete i odete u krevet pre ponoći, a ako je poremećaj u pitanju, obavezno potražite stručnu pomoć jer vam zdravlje i život mogu biti ugroženi.
  • Alkohol – on ubija mnogo više od libida, i ako ga redovno konzumirajte zapitajte se šta pokušavate na taj način da rešite. Šta god to bilo, alkohol nije rešenje već može samo doliti ulja na vatru. Nije sramota potražiti pomoć.
  • Lekovi: antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, kontraceptivne pilule, hemoterapija… svi oni mogu uticati na seksualnu želju. Posavetujte se sa lekarom o alternativama, ili kako da prevaziđete problem.
  • Nedostatak samopouzdanja o sopstvenom izgledu. Ovaj problem pogađa naročito žene. Danas smo sa svih strana bombardovane neralnim zahtevima za ’savršeni’ izgled. Pre svega potrebno je da shvatimo da to nema veze sa nama, već da jednostavno neko pokušava nešto da nam proda. Slike manekenki i glumica su toliko obrađene u fotošopu da ni one same ne prepoznaju sebe. Umesto da dopustite da konzumerizam dominira vašim životom, naučite da volite sebe, sa svim svojim vrlinama i manama.
  • Gojaznost. Ovaj problem ubija libido ne samo zato što su gojazne osobe često svesne svojih fizičkih nedostataka, već i zato što višak kilograma utiče na rad hormona. Gojaznost je ozbiljan problem i može značajno ugroziti zdravlje. Nije šala, potrudite se da smanjite kilažu.
  • Problemi s erekcijom. Erektilna disfunkcija danas pogađa veliki broj muškaraca, i uzroci mogu biti razni, uključujući i sve ovde nabrojane. Poseta urologu nije bauk, konsultujte se sa stručnjakom.
  • Nizak nivo testosterona. I kod muškaraca, kao i kod žena može doći do poremećaja hormona. Opet, mnogo toga može uticati na smanjeni nivo testosterona, nezdrava ishrana prepuna loših masti i ugljenih hidrata, pušenje, alkohol, i opet – obavezno posetite urologa.

  • Depresija. Jedini psihički poremećaj koji se smatra smrtonosnim, jer veliki broj obolelih uspe da okonča sopstveni život. Danas vlada prava epidemija depresije, i ona ubija mnogo više od libida. Ako primetite da imate simptome depresije koji traju duže od dve nedelje, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
  • Menopauza – ulazak u novu fazu života. Njeni simptomi mogu biti neprijatni, od napornih valunga, nervoze, lupanja srca do gubitka seksualne želje. Pored zdravog načina života, bavljenja sportom i dobrom ishranom, i lekovito bilje može mnogo da nam pomogne.
  • Problemi u partnerskim odnosima kao što su loša komunikacija, osećaj izneverenosti, problemi sa poverenjem… Potrebno je vremena i truda da bi se izdgradili partnerski odnosi. Ako nešto ne funkcioniše, nemojte prvo kriviti partnera. Razmislite šta vi možete učiniti da bi se situacija poboljšala. Načinite prvi korak. Ako niste sigurni kako da se ponašate, potražite pomoć stručnjaka.
  • Nedostatak bliskosti s partnerom. Danas smo preopterećeni jurnjavom za karijerom, provodimo previše vremena na poslu, svi redom imamo finansijskih poteškoća… I često smetnemo s uma da, iako nam se nameću kao primarne, sve su to sporedne stvari. Prisetite se šta vam je najvažnije. Delite svoja razmišljanja i probleme s partnerom. Potrudite se da odvojite vremena za kvalitetno druženje.
  • Roditeljstvo. Deca su ukras sveta, ali ko ih ima zna da je roditeljstvo veoma zahtevno, naročito kad još imate i posao od 9 do 5. Idite sa decom što češće u prirodu, prijaće i vama i njima, a potrudite se da organizujete povremeno čuvanje kako biste imali vremena za sebe i partnera.

A evo kako priroda može da pomogne: Femisan A dovodi hormone žene u balans i na taj način održava zdravlje reproduktivnih organa. Alfa Aktiv jača srce i krvne sudove muškarca, povećava izdržljivost i imunitet, otklanja depresiju, erektilnu disfunkciju, povećava nivo testosterona. Femisan B je pomoć ženama koje ulaze u menopauzu i otklanja sve neprijatne simptome, ali i smanjuje rizik od nastanka oboljenja koja su karakteristična za ovu fazu života. Optima Forma olakšava ulazak u san, prirodno smiruje, otklanja posledice stresa, povećava mentalnu i fizičku izdržljivost. Equigal pomaže kod mršavljenja, čisti jetru, poboljšava varenje i otklanja višak vode iz organizma.

O zoro, previše kasniš…

Prosečnom čoveku treba oko sedam sati sna. Tokom života, skoro trećinu vremena provedemo spavajući. San je osnovna ljudska potreba i njegov nedostatak nam može ostaviti posledice na telo i psihu. Tokom sna mozak je vrlo aktivan i ’sortira’ podatke i iskustva, kako svesna tako i podsvesna, prikupljena tokom dana, poput kompjutera. Za razliku od njega, telo se odmara, potrošnja kiseonika opada, i mišići se opuštaju. Na taj način regenerišemo se od dnevnog stresa i umora.

Istraživanja su pokazala da naš mozak proizvodi drugačije talase u budnom stanju, u stanju sna i tokom spavanja bez snova: alfa, beta, teta i delta talase. Tokom dana kada smo opušteni, kao i uveče tek pošto legnemo i relaksiramo se, u mozgu nastaju alfa i beta talasi. Pošto zaspimo, i dok sanjamo, dominiraju teta talasi. Osobe koje često meditiraju mogu ove talase izazvati i tokom duboke meditacije. U dubokom snu bez snova nastupaju delta talasi, disanje i otkucaji srca se usporavaju, krv cirkuliše kroz mišiće i organe i regeneriše ih.

U prvoj fazi sna, nekih sat ipo vremena nakon što zaspimo, ulazimo u REM fazu. REM je skaćenica za ’rapid eye movement’ – brzo pokretanje očiju. Dok mozak ’sortira’ mentalne slike, oči se pokreću i slike su vrlo upečatljive. Ako se tada probudimo, moći ćemo jasno da se setimo šta smo sanjali. Iako je san još uvek nedovoljno istražen i jasan, pretpostavlja se da tokom noći imamo oko 5 REM faza, a ono što se zna je da se u tom periodu povremeno javljaju i alfa talasi, kao u budnom stanju.

Kao što priroda ima svoj ritam dana i noći, tako i mi imamo ritam budnosti i sna. Premalo sna utiče na endoktrini sistem i metabolizam, telo nije u stanju da se izbori sa stresom i opada mu imunitet, remeti se apsorpcija ugljenih hidrata i prerade glukoze pa raste nivo insulina. Dugotrajno lišavanje sna može dovesti do psihičkih poremećaja, depresije, šizofrenije, kao i poremećaja hormonalnog sistema. Zato telu nikako ne treba uskraćivati san.

Ali šta kada smo umorni i spremni da se naspavamo, ali san nikako ne dolazi? Ili dođe, ali se ubrzo prekine pa provedemo pola noći zureći u tavanicu? Nesanica ili insomnija je poremećaj koji je sve učestaliji u naše vreme. Ona iscrpljuje, slabi imunitet, koncentraciju i pamćenje, i utiče na sveopšti kvalitet života.

Nesanicu mogu izazvati spoljni faktori, kao što su dugotrajno gledanje u elektronske uređaje pred spavanje, izloženost svetlosti i buci, vežbanje suviše kasno uveče, stres, preobilna večera ili ispijanje napitaka sa kofeinom. Takva insomnija zove se primarna. Postoji i sekundarna nesanica, ona je uzrokovana nekim fiziološkim ili psihičkim stanjem, poremećajem ili bolešću, na primer hiperaktivnošću štitne žlezde, depresijom, srčanim poremećajima, kostoboljom, PMS-om…

Ako nam nesanicu izazivaju spoljni faktori, rešićemo je jednostavno tako što ćemo ih ukloniti:

  • ne treba jesti posle 7 sati uveče, naročito ne teško svarljivu hranu, jako začinjenu i bogatu šećerom; treba jesti ranije popodne, i to više hrane bogate triptofanom, amino kiselinom od koje nastaje serotonin, a koji se potom pretvara u melatonin: mleko, banane, mahunarke, lagana mesa…
  • izbegavati kafu popodne i uveče, kao i pića koja sadrže kofein i tein – crni čaj, koka-kolu i razne energetske napitke; umesto njih popiti čaj od kamilice ili toplo mleko.
  • vežbati i šetati u prirodi dovoljno tokom dana, ali izbegavati iscrpljujuće fizičke aktivnosti uveče
  • spavaću sobu zamračiti i dobro provetriti
  • staviti par kapi eteričnog ulja od lavande pored kreveta
  • izbaciti elektronske uređaje iz spavaće sobe
  • umesto razgledanja sadržaja na telefonu ili tabletu, pred spavanje čitati knjigu
  • ako smo tokom dana izloženi većem stresu, uveče raditi vežbe disanja i opuštanja
  • istuširati se toplom vodom pred spavanje i namazati mirisnim uljem
  • izbegavati popodnevno spavanje
  • uveče ne gledati emisije i filmove na TV-u sa agresivnim sadržajem
  • uzimati dovoljno magnezijuma koji opušta mišiće, i kompleksa vitamina B koji utiče na nervni sistem
  • odlaziti uvek u isto vreme na spavanje i ustajati rano.

Kod sekundarne insomnije, problem je malo teže rešiv. Ako znamo koje je oboljenje ili poremećaj uzrok nesanici, potrebno je da redovno koristimo propisanu terapiju. Ali i u tom slučaju, gore navedeni postupci mogu samo da pomognu. Ukoliko nismo sigurni zašto ne možemo da spavamo, telo nam očigledno šalje signal da nešto nije u redu, pa je u tom slučaju mudro otići na sistematski pregled. Neki poremećaji mogu biti i opasni po život, kao što je apneja, prestanak disanja u snu.

Kako starimo, nesanica je sve učestalija. Statistike kažu da preko 60% ljudi starijih od 60 godina ima neku vrstu poremećaja sna. To su i godine kada su i zdravstveni problemi učestaliji, kao i hronični bolovi. Zato se starijim ljudima naročito preporučuje da praktikuju sve ove metode opuštanja i predostrožnosti kako bi omogućili sebi što zdraviji san.

Često, kada ne možemo da zaspimo, posežemo za lekovima za smirenje. Sintetički lekovi na duge staze mogu biti štetni i izazvati zavisnost. Zato, ako je nesanica učestala i uporna, mnogo je bolje koristiti prirodna sredstva za opuštanje i uspavljivanje.

Optima Forma je stručno osmišljena, potpuno prirodna formula  za opuštanje, lakše ulaženje u san, ali i bolju koncentraciju i pamćenje tokom dana. Optima Forma se sastoji od šest lekovitih biljaka koje su idealna kombinacija za modernog čoveka izloženog prevelikom stresu, mentalnom i fizičkom naporu. Osim što opušta, flavonoidi kojima je bogata ova biljna tinktura podižu otpornost organizma, jačaju kapilare i regulišu cirkulaciju, povećavajući tako dotok kiseonika u ćelije.

A ako vam se uveče roje misli i nadolaze teške teme, pročitajte pesmu Nesanica portugalskog pesnika Fernanda Pesoe, ako ništa drugo, biće vam lakše kad znate da niste jedini.

O zoro, previše kasniš… Dođi…
Dođi, uzaludno,
Da mi doneseš novi dan istovetan sa ovim, koji će smeniti druga noć,
Istovetna sa ovom…

Ne spavam, ležim, usplahiren, probuđeni leš,
A sve što osećam samo je prazna misao.

Pohode me, izobličene, stvari koje su mi se desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje mi se nisu desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje nisu ništa,
I čak se i zbog njih stidim, i kajem, i ne mogu da spavam.

 (Fernando Pesoa, zbirka Poznati stranac, prevod Jasmine Nešković)

 

Za život veći od pukog preživljavanja

Non est vivere sed valere vita est.*

Valere na latinskom znači ’biti dobro’. A ista reč je u korenu naučnog naziva jedne biljke i odlično je opisuje.

*Latinska poslovica. Život je više od pukog preživljavanja. Ili, u bukvalnom prevodu, nije dovoljno samo živeti, već i biti dobro.

Valerijana (Valeriana officinalis) je samonikla biljka koja voli visinu i sunce. U starom Rimu, u drugoj polovini 1. veka naše ere često je koristio Dioskurid iz Anzaraba, vojni lekar u službi Neronove vojske i vrsni poznavalac lekovitog bilja. U svom delu, De materia medica, opisao je načine primene preko 1000 prirodnih supstanci, a valerijanu je svrstao u grupu aromatičnog bilja. Ova zbirka smatra se fundamentom svih modernih farmakopeja. Dioskurid je poznat i po preteči anestetika, posebnom vinu koje je pravio od opijuma i mandragore kako bi uspavao pacijente pre operacije. Za to stanje nesvesti koristio je grčku reč anestezija, ἀναισθησία, što je značilo ’bez osećaja’.

Dioskurid
Jedna stranica Dioskuridove zbirke De materia medica

Još jedan naučnik starog doba koji je veoma cenio valerijanu bio je Galen iz Pergama, a živeo je čitav vek pre Dioskurida. Galen je bio lični lekar cara Marka Aurelija. Rimljani su medicinu podigli na pragmatičan nivo. Ova ratnička nacija shvatila je važnost vojne medicine, pa car Avgust osniva vojno-medicinsku školu. Valerijana tu igra bitnu ulogu u lečenju ranjenika, i njena upotreba u slične svrhe nastavila se tokom narednih vekova. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkturom valerijane lečili su se vojnici koji su pretpreli ’rovovski šok’. Eterično ulje i valerijanska kiselina ove biljke ima sedativno i anksiolitičko dejstvo, što je čini idealnim sastojkom preparata protiv nervoze, anksioznosti, stresa i nesanice.

Galen

I moderna medicina i fitofarmacija prepoznale su značaj ove biljke. Nemačka komisija E uvrstila je valerijanu kao lek kod nesanice, nervoze i uznemirenosti. Istraživanja su pokazala da valerijana pomaže da se brže zaspi, kao i da poboljšava kvalitet sna. Ne izaziva zavisnost, naprotiv, često se koristi kod pacijenata koji žele da prestanu s upotrebom sintetičkih lekova za smirenje.

Valerijana ima sedativno, anksiolitičko, antidepresivno, antikonvulzivno i spazmolitičko dejstvo. Jednostavno rečeno, ublažava agresiju, tenzionu glavobolju, grčenje mišića, depresiju i teskobu. Njen efekat je izuzetno jak, pa se mora koristiti veoma oprezno, u stručno pripremljenim preparatima u kontrolisanim laboratorijskim uslovima i standardizovanim postupkom, kao i u propisanim dozama. Prilikom neadekvatnog skladištenja, valerijanska kiselina koja daje karakterističan miris ovoj biljci, može se pretvoriti u izovalerijansku koja je štetna. Najbezbednije je valerijanu nabavljati od proizvođača koji imaju ovlašćenu i kontrolisanu proizvodnju. Ova biljka je toliko jaka da može da smanji koncentraciju i uspori reflekse, pa se ne preporučuje upotreba pred vožnju ili upravljanje mašinama. Takođe se ne preporučuje kombinovanje sa sintetičkim lekovima za smirenje, alkoholom kao ni tokom trudnoće i dojenja.

Osim što ima moć da umiri i opusti, valerijana je dobra i kod srčane aritmije i osećaja teskobe u grudima. Pomaže i kod odvikavanja od pušenja, kao i kod išijasa, neuralgije, periferne neuropatije, nervoznog creva, grčeva u stomaku, menstrualnih bolova, u menopauzi, pa čak i kod hipohondrije.

U fitofarmaciji koristi se koren i rizom valerijane, a njen cvet je nalazio upotrebu u parfemskoj industriji zbog svoje specifične arome. Ali valerijana nije samo cenjena kod ljudi. Ova biljka ima više narodnih imena: odoljen, baldrijan, kozlić, i – macina trava. Valerijana na mačke ima feromonsko dejstvo, pa one u prisustvu ove biljke deluju potpuno hipnotisano. Mačke je često i pasu, kada osete da imaju neke zdravstvene tegobe.

Valerijana ima najbolji efekat u kombinaciji sa drugim biljkama. Bosiljak, divlji origano, ehinacea, čestoslavica, matičnjak, njeni su najbliži saborci u prirodnom i stručno osmišljenom preparatu Optima Forma. Ova formula je najbolji saveznik modernog čoveka često izloženog stresu. Optima Forma smanjuje posledice stresa, depresiju, jača memoriju, poboljšava koncentraciju, umiruje osećaj anksioznosti i mentalne iscrpljenosti i jača imunitet. Optima Forma olakšava ulazak u san i poboljšava kvalitet sna.

Optima Forma – za život veći od pukog preživljavanja.

Uzroci neplodnosti – neuredan život: pušenje, alkohol, loša ishrana, neaktivnost

Svaki živ čovek ima svoje poroke, to je sigurno. Niko nije savršen, i upravo te sitne nesavršenosti daju pečat i lepotu našoj ličnosti. Jedna od najbitnijih stvari koju moramo u životu naučiti jeste da sebe stavimo na prvo mesto. Ako radimo ono što je za nas i naše telo najbolje, mi smo ne sebični, već velikodušni. Kada nam je dobro, kada smo u ravnoteži, i fizičkoj i mentalnoj, moći ćemo najviše da damo i drugima.

O štetnosti alkohola, duvana, nekretanja i loše ishrane postoje brojne studije koje jasno ukazuju da ovi ’poroci’ predstavljaju siguran put u bolest. Možete se izgovarati činjenicom da je vaš deda pušio ceo život i doživeo devedesetu, ali moramo biti svesni da su naši dedovi živeli u mnogo čistijem, zdravijem i prirodnijem okruženju. Danas toksini toliko vrebaju sa svih strana da nam zaista nije potrebno da ih još sami sebi dodajemo.

Alkohol, duvan, gojaznost, poremećaji izazvani lošom ishranom kao što su hipertenzija, visok holesterol i šećer u krvi dokazano utiču na plodnost. Kod muškaraca alkohol utiče na smanjenje i pokretljivost spermatozoida, duvan uništava testise, a gojaznost i tromost definitivno utiču na opštu seksualnu aktivnost. Kod žena sve ovo izaziva hormonalni disbalans koji može dovesti do pojave cista, mioma i poremećaja ciklusa. Takođe, jedan od okidača endometrioze je nedostatak fizičke aktivnosti.

Koliko god da se redovno priča i piše o zdravom načinu života, često u svakodnevnoj žurbi i stresu zaboravljamo na sebe i svoje telo. Jedemo s nogu, sedimo u kolima, pa na poslu, pa kod kuće pred televizorom… Kad smo pod stresom posegnemo za cigaretom ili čašicom. I tako ulazimo u kolotečinu iz koje nam je teško da se pomaknemo. Moramo priznati, takav život je udoban. Lako je posle posla prileći i provesti celo veče kod kuće uz TV program. Pokrenuti se, aktivirati i pokazati inicijativu je mnogo teže. Ali šta mislite, ko je zdraviji i srećniji, gepard koji živi u prirodi i svakodnevno pomera svoj rekord u brzini, ili onaj koji živi u zoološkom vrtu u kavezu 3×3 metara?

Bilo da planirate potomstvo, ili samo želite da poboljšate svoje zdravlje, izgled, nivo energije i opšti kvalitet života, neophodno je da se stalno podsećate šta je to što vas može dovesti do cilja. Zapišite ovo na komadiće papira i zakačite na vidno mesto u kući i na radnom mestu:

  • Redovno se krećite. Pronađite sport koji vam odgovara, bilo da je to plivanje, igranje fudbala sa prijateljima u parku, pridružite se pešačkoj turi nekog planinarskog društva ili se jednostavno raspitajte u najbližem fitnes centru o programima koje nude. Ono što je najbitnije jeste da fiksirate termine za vežbe. Zacrtajte da, na primer, svakog ponedeljka, srede i petka u 7 uveče vežbate, i neka vam to bude prioritet. U to vreme nema drugih aktivnosti, gledanja serije, odlaska u šoping, ćaskanja s prijateljima. To je vreme rezervisano isključivo za unapređivanje vašeg tela.
  • Planirajte obroke. Prošetajte do pijace, nakupujte povrća za celu nedelju i danas planirajte obroke za sutra. Ako čekate da žestoko ogladnite, nećete moći da se kontrolišete. Jedite pet malih obroka dnevno, uvek u isto vreme. Količina hrane u tanjiru ne treba da bude veća od raširene šake. Za kuvanje koristite kvalitetna, nerafinisana ulja, izbacite industrijske začine i koristite namirnice u izvornom obliku. Ne znate šta se sve krije u prerađevinama, pa je najbolje da na njih zaboravite. Napravite svoju paštetu, sos, umak… Nemojte jesti hranu samo zato što vam je žao da je bacite. Vaš stomak nije kanta za smeće. Ako vam je i dalje teško da se kontrolišete, potražite pomoć nutricioniste.
  • Izbacite ili svedite na minimum unos alkohola. Jedna čaša vina ili rakijca uz obrok je u redu, ali ne više od toga. Osim što je alkohol sam po sebi štetan, veoma je kaloričan. Takođe, eliminišite u potpunosti gazirana pića i industrijske sokove. Napravite svoj sok, izmiksajte kvalitetno voće i povrće u blenderu. I, što je najbitnije – pijte dosta vode. Ako ne volite vodu, dodajte u nju par kapi soka svežeg limuna ili narandže. Stavite grančicu sveže nane i malo rendanog đumbira. To će vam dodatno pročistiti organizam i pojačati imunitet.
  • Klonite se duvana. Cigarete uništavaju pluća i krvne sudove u celom telu pa i u reproduktivnim organima, narušavaju ten a smetaju i ljudima u vašoj okolini. Duvan je štetan sam po sebi, ali i zbog aditiva koji se dodaju u cigarete. Ako pušite zato što ste nervozni, pronađite alternativu: valerijana, matičnjak, divlji origano, bosiljak… priroda nam je dala dovoljno izbora. Fizička aktivnost će takođe smanjiti nervozu i aktivirati ’hormone sreće’. Ako osećate potrebu da uposlite ruke, uzmite neki ručni rad, bavite se stolarijom, slikanjem, presujte suvo lišće i napravite kolaž, nabavite bojanke za odrasle… Ili jednostavno tu energiju utrošite na pripremanje zdravih obroka.

A evo kako priroda može da vam pomogne:

*Femisan A kapi balansiraju hormone i utiču na generalno reproduktivno zdravlje žene.

*Alfa Aktiv kapsule za muškarce poboljšavaju kvalitet sperme, daju energiju i izdržljivost telu, jačaju srce i libido.

*Optima Forma kapi sprečavaju mentalnu i fizičku iscrpljenost, depresiju, posledice stresa i olakšavaju san.

*Equigal kapi pomažu kod prekomerne težine, čiste organizam od toksina, ublažavaju osećaj gladi i regulišu varenje.

*Disan pomaže pušačima da ostave cigarete, smanjuje želju za duvanom, ublažava pušački kašalj i čisti pluća.

Porazgovarajte iskreno sami sa sobom, definišite svoj problem i krenite u akciju. Na vama je da donesete odluku, a Herba Svet je tu da vas podrži!