Tag Archives: pamćenje

Kolevka čoveka

Stari narodi su verovali da materica šeta. Da, ’lutajuća materica’ bila je glavni krivac za sve bolesti koje bi snalazile žene, od upale grla do nervoze. Čak je i Hipokrat bio ubeđen da je materica razlog što se žene toliko razlikuju od muškaraca, u svakom pogledu. Aretej iz Kapadokije, grčki lekar koji je živeo s početka 1. godine naše ere, tvrdio je da je materica ’životinja unutar životinje’, i da se po svojoj volji pomera unutar utrobe. I danas, kada nauka ima mnoge odgovore ali i jasnu ultrazvučnu sliku ovog organa, materica je i dalje mistična i prosto mami da joj se pripisuju razna svojstva i sopstvena ćud. Nije ni čudo. Materica je prva kolevka čoveka, mesto u kom se kao pod magijom razvija novi život, potpuno bezbedno i ušuškano.

Svakojaki primeri iz medicine postoje o ženama u vezi sa matericom, od onih koje se rode bez nje (čak jedna u 4500 žena), do onih koje se rode sa dve. Materica je postament koji drži bešiku, creva, pubičnu kost i druge organe. A ima i kreativnu ulogu – to je jedini organ koji može da stvori novi organ: placentu. Placenta tokom trudnoće raste unutar materice i hrani bebu s kojom je povezana s pupčanom vrpcom. Reč placenta je latinskog porekla i znači pljosnati kolač, dobro opisujući i njen oblik, ali i ’hranljivu’ ulogu.

Od trenutka kada se otpusti jajašce tokom ovulacije, preko oplođenja  i implantacije, u materici počinje život: ćelije se dele i množe do potpunog formiranja fetusa. Tokom trudnoće materica se uveća do veličine lubenice, čak 500 puta u odnosu na uobičajenu veličinu. Nakon porođaja potrebno je oko šest nedelja da bi se skupila.

Od 10. nedelje trudnoće beba može da oseti majčine otkucaje srca, a od 18. do 25. nedelje, razvija čulo sluha i može da čuje zvuke koji dopiru van materice. To je prvi bebin susret sa svetom koji je čeka. Ali materica nije samo izvor čulnih senzacija: preko nje do bebe dolaze i majčino raspoloženje i osećanja. Ako je majka uznemirena, na bebu se prenose adrenalin i kortizol. Ako je srećna, beba ’oseća’ endorfin i serotonin.

Do sada je medicina ulogu materice povezivala isključivo s trudnoćom. Van trudnoće, anatomski, materica je uspavani i ne mnogo korisni organ, i dosta žena nakon 60. godine života prolazi kroz histerektomiju. Međutim, nedavna istraživanja su došla do iznenađujućih otkrića. Tim istraživača sproveo je studiju tokom koje je ispitivana uloga materice i jajnika na četiri grupe od po 14 ili 15 ženki pacova. Jednoj grupi je izvađena materica, drugoj materica i jajnici, trećoj jajnici dok je četvrta grupa ostala kontrolna. Nakon šestonedeljnog oporavka, pacovima su zadati testovi memorije pomoću lavirinta u kom je trebalo da nađu izlaz. Za ovakvu vrstu zadatka potrebna je radna memorija, poput radnje sabiranja brojeva.

Istraživači su se iznenadili rezultatima: samo grupa ženki pacova kojima su izvađene materice nije bila u stanju da ispuni zadatak, dok su sve druge grupe bile uspešne. Studija je ponovljena, opet s istim rezultatom, što je navelo istraživače da izvedu zaključak da materica ipak ima dodatnu ulogu u telu žene, osim trudnoće, a koja se odnosi na pamćenje i kognitivne radnje. Ono što se od ranije zna je da je materica povezana sa autonomnim nervnim sistemom koji kontroliše nesvesne radnje, kao i da estrogen i progesteron koje luče jajnici imaju uticaja i na pamćenje.

Ova studija je otvorila vrata za nova istraživanja, i sigurno će nas budući rezultati još više iznenađivati. U međuvremenu ostaje da se histerektomiji pristupa s većim oprezom, samo kada je to zaista neophodno, za slučaj da njeno uklanjanje zaista može negativno uticati na kognitivne funkcije žene.

Razlog više da se zdravlje materice ne zanemari i da se na vreme spreče mogući poremećaji. Ranice na grliću, miomi, tanak endometrijum, bolne menstruacije, endometrioza… svi ovi poremećaji su u zabrinjavajućem porastu. Ali postoji prirodan način da očuvamo ovaj važni organ, kao i da se izborimo s poremećajima: Femisan A. Ovaj preparat koji postoji u obliku kapi i kapsula, na bazi lekovitog bilja, na potpuno prirodan način će izbalansirati hormone, ojačati endometrijum materice, a kada dođe trenutak za materinstvo, pospešiti ovulaciju i začeće. I ne samo to: kako je hormonalni balans veoma bitan i po emotivno i mentalno zdravlje, Femisan A će pomoći da budemo smirenije i bolje i lakše pamtimo.

Od Femisana A – kolevci čoveka s ljubavlju.

Fizička i mentalna oštrina, ruku pod ruku

Istraživanja pokazuju da se svake četiri sekunde na svetu zabeleži po jedan novi slučaj demencije. Iako se demencija smatra oboljenjem starih, nažalost, ona ne bira godine i može pogoditi i tridesetogodišnjake. Kod mlađih osoba ona se teže primećuje i dijagnostifikuje. Neki od prvih signala su problemi sa kratkoročnom memorijom, poteškoća da se pronađe prava reč, ali i promene raspoloženja, apatija, konfuzija, nemogućnost da se obavljaju uobičajene radnje, dezorijentisanost, bespotrebno ponavljanje uobičajenih svakodnevnih radnji.

Naše pamćenje može biti kratkoročno i dugoročno, i dok je ovo prvo ograničeno, dugoročno pamćenje je kao bunar bez dna. Za razliku od kompjutera ili memorijskih kartica koji imaju ograničenu memoriju, ljudsko pamćenje može biti neiscrpno. Neka istraživanja su pokazala da kratkoročno možemo pamtiti 4 do 9 informacija, dok dugoročno možemo skladištiti bezbroj sećanja i podataka. Ako izuzmemo gubitak pamćenja iz psiholoških razloga, usled traumatičnih događaja koje potiskujemo, razlog zaboravnosti leži u nemogućnosti skladištenja podataka, kao i preuzimanja tih podataka iz ’skladišta’ memorije.

Kognitivne rezerve našeg mozga, njegova mogućnost da prevaziđe neurološka oštećenja usled niza faktora, najčešće starenja, vremenom se smanjuju. Ali ono što mozak sigurno ’pamti’ zauvek je način na koji ga hranimo. Mozak se sastoji od oko 75% vode, i najmasniji je organ u telu: ima najmanje 60% masti. Za optimalno zdravlje mozga neophodne su esencijalne masne kiseline, od trenutka začeća do smrti. Osim što su neophodne za samu strukturu mozga, esencijalne masne kiseline omogućavaju sintezu i pravilno funkcionisanje moždanih neurotransmitera.

Mozak možemo dobro nahraniti ako redovno konzumiramo orašaste plodove, maslinovo ulje, masnu ribu poput lososa i tunjevine i avokado, ali potrebno je i da ga treniramo. Učenje stranih jezika, računanje napamet umesto pomoću digitrona, sviranje muzičkih instrumenata, šah, hobiji koji zahtevaju istančanu motoriku poput veženja, crtanja, slikanja, slaganja slagalica, odličan su ’kognitivni trening’.

Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da i redovna fizička aktivnost veoma povoljno deluje na očuvanje i poboljšanje pamćenja. Tako je jedna klinička studija, rađena na 36 zdravih ispitanika u ranim dvadesetim godinama dokazala da je samo deset minuta laganog vežbanja na dan dovoljno da poboljšamo pamćenje. Tokom ove studije, ispitanici bi prvo radili lagane vežbe, jogu ili brzo hodanje tokom deset minuta, da bi potom dobili zadatak da zapamte niz pojmova dok je istovremeno rađeno snimanje mozga magnetnom rezonancom. Ne samo da su uspevali da dobro reše zadatke, već je snimanje pokazalo pojačanu vezu između hipokampusa, dela mozga zaduženog za skladištenje memorije, i kortikalne oblasti mozga koja je odgovorna za povratak memorije. U drugom delu istraživanja rađen je isti test i snimanje, ali bez prethodnog vežbanja. Ovog puta komunikacija između hipokampusa i kortikalne regije bila je vidno slabija.

Kada ne vežbamo, ili prestanemo da vežbamo, usporava se dotok krvi u 8 moždanih regija, uključujući i hipokampus pomoću kog stvaramo, čuvamo i vraćamo memoriju. Na taj način povećavamo i rizik od neurodegenerativnih oboljenja, kao što su Alchajerovo i Parkinsonovo oboljenje. Kako starimo, tako veze između delova mozga postaju sve slabije što se prvenstveno odražava u nemogućnosti da razlikujemo slične događaje iz prošlosti. Već tokom perioda od deset godina može doći do značajnog smanjenja zapremine mozga i mentalnog propadanja.

Još jedna studija rađena u Kanadi bavila se merenjem nivoa proteina BDNF – moždanog neurotrofičnog faktora, koji doprinosi normalnom rastu, opstanku i održanju neurona.  U studiji je učestvovalo 95 mladih odraslih ispitanika koji su bili podeljeni u tri grupe: prva je bila uključena u fizički i kognitivni trening, druga samo u fizički i treća nije imala nikakav trening. Fizički trening sastojao se od 20 minuta intenzivnih intervalnih vežbi. Rezultat je pokazao da fizičke vežbe ne samo poboljšavaju kognitivne funkcije, već dovode i do povećanja nivoa BDNF proteina.

Dakle, pored toga što nam daruje vitkost, stabilan nivo insulina u krvi, dobru cirkulaciju i rad kardiovaskularnog sistema, redovna aktivnost nam čuva moždane funkcije i poboljšava pamćenje. Zato patike na noge, pa u šetnju! Budite pozitivno zarazni po svoju okolinu, naterajte prijatelje i članove porodice vam se pridruže. Nema boljeg ulaganja u budućnost.