Tag Archives: samopouzdanje

Tvoj stav govori koliko si zdrav

Najveći konflikt u koji tokom života ulazimo nije s drugim ljudima, već sa samim sobom. Bitke koje vodimo u svom umu i psihi, istrajnost ili posustajanje, prilagođavanje ili otpor, određuju naš stav prema životu, sebi i okolini. Kakvim mislima dopuštamo da preuzmu kontrolu nad nama? Na šta usmeravamo energiju? Kako reagujemo kada se suočavamo sa izazovima? Sve te situacije definišu naš stav.

Ako želimo da sebe izgradimo u jaku, samosvesnu i srećnu osobu, neophodno je da sebi pristupimo samokritički i da ’pretresemo’ sve mračne uglove sopstvene svesti. Prođite kroz sledeće stavke i sagledajte iskreno kakav vam je stav:

  • Naš stav određuju iskustva iz prošlosti. Svako od nas morao je proći kroz kako pozitivna tako i traumatična iskustva. To je život i to nas gradi. Pitanje je samo da li dozvoljavamo traumatičnim iskustvima da nam blokiraju sadašnjost, ili prepoznajemo pouku u njima na osnovu koje gradimo sebe kao pozitivniju i bolju ličnost. U najveću zamku padamo kada sebe doživljavamo kao žrtvu.
  • Naš stav određuje sposobnost da se stavimo u tuđ položaj. A to iziskuje napor. Najlakše je sve posmatrati samo sa svoje tačke gledišta, ponašati se kao da smo centar sveta, kao da smo samo mi žrtve. Pre svega, potrebno je da aktiviramo periferni vid – od toga da budemo svesni ljudi oko sebe dok hodamo ulicom, vozimo se autobusom, stojimo u redu u samoposlugi… preko toga da naučimo da pazimo kakve komentare upućujemo drugima jer ne znamo njihovu celu životnu priču, do toga da uspemo da sagledamo problem iz tuđeg ugla. Ne samo da će nam empatija doneti više prijatelja, već će doprineti opštem poboljšanju društva.

  • Naš stav pokazuje koliko smo prilagodljivi. Najčešći instinkt kada nastupi promena je da joj se odupiremo, što je pogrešno i može samo izazvati patnju. Nije li Darvin rekao da ne opstaje najjača vrsta, već ona koja uspe da se prilagodi promenama. Ne postoji osoba koja nema ni jedan problem u životu. Zapravo, život bez problema bi bio kao ustajala bara. Problemi i promene nas teraju da rastemo i menjamo se. Ono što je bitno je da im pristupimo otvorenog uma, i svesno učinimo napor da se prilagodimo. Jer, kako kaže zen izreka – u prepreci je put.
  • Naš stav pokazuje koliko smo pasivni i lenji. Koliko puta smo imali sjajne planove i ideje, a nismo ništa učinili da ih ostvarimo? Čekanje i oklevanje ne vode nikuda, samo nam podrivaju samopouzdanje. Neretko, i okolina će nas obeshrabriti, ali šta okolina zna o našim snovima? I kako možemo biti sigurni da su joj namere dobre? Kada imamo velike ideje, veliki san, najbolje je da o njima ne pričamo, već samo radimo na njihovom ostvarenju. Dela, ne reči!
  • Naš stav određuju nerealni ideali. Naročito u današnje vreme kada nam se kroz medije servira nerealna slika o svetu i sreći. Koliko često žudimo za nečim što zapravo ni ne postoji? Umesto da želimo život sa TV ekrana, telo, kosu ili luksuznu vilu iz sapunske opere, treba da realno sagledamo čime raspolažemo. Često ćemo se iznenaditi kada shvatimo da imamo mnogo više nego što smo mislili.
  • Naš stav određuje želja za udobnošću. U današnje vreme pojam sreće izjednačava se s udobnim životom. I upravo tu leži klopka. Udobnost je ta koja nam ne dozvoljava da se promenimo, rastemo, učimo. Tek kada prigrlimo neudobnost, neizvesnost, neprijatnost, možemo dobiti znanje, lepo izvajano telo, lepu kuću, dragoceno iskustvo…

  • Naš stav pokazuje koliko (ne)volimo sebe. Nekad nam je neko napomenuo kako to-i-to ne valja kod nas i mi smo taj komentar prihvatili i stavili u fijoku samopouzdanja. I od tad, kad god smo u situaciji da nešto pozitivno promenimo, ta fijoka se otvori, i negativan, a najverovatnije zloban komentar kaže ’bu!’ i spreči nas da ostvarimo to što želimo. Naše samopouzdanje nikako ne treba da definiše tuđe mišljenje o nama, već isključivo sopstveno. Ljudi će nas stalno komentarisati, i to je neizbežno, a negativne (i najčešće neistinite) komentare dobijaćemo i od nama najbližih osoba. Potrebno je samo da osvestimo činjenicu da smo okruženi nesavršenim ljudima, i da svako na nas na druge projektuje sopstvene nesigurnosti. Tada ćemo moći da im se odupremo.
  • Naš stav reflektuje naš nivo svesti. Zapitajte se, da li sebe vidite onakvog kakav jeste, ili onakvog kakav biste želeli da budete? To se ne odnosi samo na fizički izgled, već i na ponašanje, ophođenje prema drugima, ponašanje u kriznim situacijama. Kakav vam je integritet? Da li svoje životne stavove napuštate onog trenutka kada dođete u situaciju da izvučete neku korist? Da li sopstveni moral prilagođavate situaciji, ili situaciji prilazite s čvrstim moralom? Ako želimo da nas drugi cene, i da cenimo sami sebe, najvažnije je da izgradimo solidan integritet.
  • Naš stav pokazuje koliko smo podatni. Ako nismo u stanju da zauzmemo čvrst stav, već uvek čekamo tuđe odobrenje, nećemo biti u stanju da izgradimo sopstvenu sreću. Ne postoji udžbenik za život, svi mi učimo putem pokušaja i pogreške, i bez greške nema iskustva. A najgora vrsta greške je u strahu da je ne napravimo. Umesto da tražimo podršku u drugima, treba da sami sebi postanemo stožer. Mi smo prva osoba koja treba da nam pruži razumevanje, brigu, negu i ljubav. Mi smo dovoljni sebi. I kada to postanemo, onda ćemo automatski dobiti i tuđe odobravanje i divljenje, iako ga ne tražimo.

Da li ste shvatili koje su vam slabosti? Ako jeste, čestitamo! To je prvi korak u dugom i predivnom procesu građenja sopstvene ličnosti. Ako niste, vratite se na početak. Niste bili iskreni sami sa sobom. I poricanje je jedna od osobina koja određuje naš stav. Samospoznaja nije prijatan proces, i mogu je pratiti neželjeni efekti – nervoza, anksioznost, nesanica, preterana briga, emocionalna nestabilnost… Ali to su sve stanice na prugi života na kojima moramo zastati. Put je dug, a svi želimo da krajnje odredište bude bujna, egzotična destinacija pre nego gola pustinja. Zato, uskočite u voz, živite, patite, sanjajte, delajte, uživajte. I u ručni prtljag stavite Optima Formu. Ona će vam pomoći da ublažite stres, strepnju, iscrpljenost, da poboljšate pamćenje i koncentraciju, i to potpuno prirodno. Jer nije samo važno da dođemo na egzotičnu destinaciju, već da uživamo tokom čitavog putovanja.

Samopouzdanje je pola uspeha

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima?

’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije.

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

  • Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
  • Šta god da dotaknem, upropastim.
  • Ne zaslužujem da budem srećan.
  • Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
  • Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
  • Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
  • Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
  • Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
  • Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi i konstantna briga. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju samopouzdanje. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok drugoga može ojačati.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što  stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Samopouzdanje ne možemo vratiti preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

  • osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
  • da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
  • voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
  • sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
  • pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
  • da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.
  • ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.

  • da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
  • da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
  • da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
  • da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

A kada vas okolnosti pritisnu, kada ste iscrpljeni, pod stresom i ne uspevate da se naspavate, tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, nedostatkom koncentracije, emotivnom nestabilnošću, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Uz Optima Formu, do optimalnog samopouzdanja!