Tag Archives: višak kilograma

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zašto su kardio vežbe važne?

I pre svega – šta su kardio vežbe? To su vežbe koje ubrzavaju rad srca. Prilikom ove vrste vežbi angažujemo mišiće tokom određenog vremenskog perioda kako bismo rad srca ubrzali i održali na nivou od najmanje 50% od njegovog maksimalnog kapaciteta. Ako želimo da održavamo kondiciju i opšte zdravlje, preporuke stručnjaka za sportsku medicinu su ili 30 minuta vežbi umerenog intenziteta pet puta nedeljno, ili intenzivan kardio trening od 20 minuta, tri puta nedeljno. Ako želimo da smršamo, ona je potrebno više od toga, 60-90 minuta najmanje tri puta nedeljno.

Kako kardio vežbe utiču na organizam?

  • Kardio vežbe dovode kiseonik u ćelije koje potom sagorevaju energiju dugo vremena nakon treninga.
  • Kardio vežbe čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
  • One nam šire pluća i poboljšavanju njihov kapacitet.
  • One pokreću i ubrzavaju metabolizam, pomažu nam da održimo ili dođemo do zdrave kilaže.
  • Mišići tada bolje koriste glukozu, pa nam kardio pomaže da sprečimo ili kontrolišemo dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
  • Ove vežbe imaju moć da pospeše dobar hormonalni balans u telu.
  • Pospešivanjem lučenja ’hormona sreće’, kardio vežbe nam pomažu i da očuvamo mentalno zdravlje, izborimo se sa depresijom i stresom, kao i da bolje spavamo.
  • Ako radimo intenzivne vežbe snage, kardio nam može pomoći da se nakon njih brže oporavimo i pomognemo mišićnom tkivu da se regeneriše.
  • Kardio i vežbe snage nam pomažu da održimo zdravu gustinu kostiju i sprečimo osteoporozu.
  • One doprinose opštem zdravlju i pomažu telu da ojača imunitet.
  • I, svakako, pomažu nam da izgledamo bolje, pa samim tim i da imamo više samopouzdanja.

Kardio vežbe, očigledno, dosta utiču na poboljšanje kvaliteta života. Oni koji ih redovno praktikuju znaju da ne mogu bez njih, jer dobar kardio trening podstiče otpuštanje hormona sreće i 24 sata nakon vežbanja. Moglo bi se reći da je trening najbolja ’droga’ na koju možemo da se navučemo.

Ipak, mnogi zaziru od kardio treninga jer veruju da nisu za tako nešto sposobni. Kada se kaže kardio, odmah pomisle na maraton i odustanu i pre nego što počnu. Kardio ne mora podrazumevati dugotrajno trčanje na traci u teretani. On može biti zabavan i prilagođen nama. Samo je potrebno da otkrijemo šta volimo.

Probajte sledeće opcije:

  • vožnja bicikla 20-40 minuta
  • preskakanje konopca – idealno kada se kombinuje s vežbama snage
  • boks – sve više vežbaonica nudi opciju korišćenja bokserske vreće
  • plivanje ili vežbanje u vodi
  • veslanje
  • penjanje uz stepenice
  • brza šetnja po šumi ili pored reke
  • ples

Ako tokom kardio treninga možete bez problema da pričate, to je znak da trening nije dovoljno intenzivan. Ipak, ne treba da preterate i da se previše zadišete. Dobar znak je kada se znojite. Napravite svoj plan i postepeno pojačavajte intenzitet. Vi sebe najbolje poznajete.

Posle vežbi obavezno uradite istezanje. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Izdahnite višak kilograma

Svi mi znamo kako je lako ugojiti se, a teško smršati. A da li ste se zapitali kuda odlazi salo kada smršamo? I zašto je vežbanje toliko bitno ako želimo da povratimo zdravu kilažu?

Iznenadićete se, ali nauka je dokazala: salo se gubi preko daha. Mi ga bukvalno izdišemo. Tim naučnika iz Sidneja sproveo je istraživanje koje je dokazalo da se naše masti ne pretvaraju u toplotu ili energiju, već ih gubimo dok dišemo.

Kada se gojimo, višak ugljenih hidrata i proteina koje unesemo u organizam pretvaraju se u trigliceride, koji se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika, a talože se u lipidnim organelama ćelija masti. Kada želimo da smršamo, mi treba da metabolišemo trigliceride, što znači da zapravo treba da otpustimo ugljenik iz ćeliija masti.

Rezultati australijskog istraživanja su sledeći: da bismo smršali 10 kilograma, treba da udahnemo 29 kg kiseonika i izdahnemo 28 kg ugljen dioksida i izlučimo 11 kg tečnosti. Kada se preračuna proporcija mase u tih 10 kg sala koja postoji u obliku ugljen dioksida i tečnosti, ispada da mi gubimo kilograme najviše preko pluća: 8,4 kg preko ugljen dioksida koga izdahnemo i 1,6 kg preko tečnosti koje izlučimo, bilo putem urina, znoja, ili drugih telesnih tečnosti.

Naravno, ako se forsiramo da samo brzo dišemo, nećemo daleko odmaći. Zapravo tako ćemo samo da hiperventiliramo i na kraju izgubimo svest. Jednostavno moramo pratiti sopstveni metabolički ritam i biti uporni i strpljivi.

Eto još jednog dokaza da ništa ne možemo postići ako se pošteno ne zadišemo i oznojimo. Dok vežbamo, kada osetimo da nam ponestaje dah i da nam se niz lice slivaju graške znoja, upravo to je trenutak kada neželjene masne naslage počinju da se gube.

Salo koje se taloži oko struka nije samo estetski problem. Ono je veoma opasno po zdravlje jer okružuje vitalne organe. Ali određena količina masti telu je neophodna, naročito ženama u reproduktivnom periodu. Zato ni sa čim ne treba preterivati, naročito ne s mršavljenjem. A zdravom ishranom i redovnim vežbanjem to ćemo postići na najbolji mogući način.

Eto još jedne motivacije da se bacite na vežbanje. I kada je najteže, samo se setite da je baš tad najefektnije. A u čitavom tom procesu može da vam pomogne Equigal.

Nauka fitnesa

Otkako je Džejn Fonda 1982. izbacila svoj prvi video sa aerobnim vežbama, fitnes industrija je postala nezaustavljiva. Ako danas pogledamo raspored bilo koje teretane koja nudi grupne programe, videćemo veoma šarenu ponudu s mnoštvom nepoznatih naziva.

Profesor Izumi Tabata, šef Katedre za sport i zdravlje japanskog univerziteta Ricumeikan, upustio se, devedesetih godina prošlog veka, u opsežno istraživanje kako bi utvrdio na koji način telo koristi energiju, odnosno kako se ATP (adenozin-trifosfat), molekul pomoću kog se stvara energija, sintetiše tokom aerobnih i anaerobnih procesa. Početkom devedesetih, sarađivao je sa trenerom japanskog tima brzih klizača koji su za trening koristili kratke periode maksimalnog sprinta  i još kraće periode odmora. Profesor Tabata je potom uporedio vežbanje umerenog intenziteta u trajanju od sat vremena, kao što su, na primer, lagano trčanje ili vožnja bicikla, i kratko, veoma intenzivno vežbanje u trajanju od 20 sekundi, sa 10 sekundi pauze tokom perioda od četiri minuta. Prateći rad dve grupe koje su vežbale na ova dva različita načina tokom 6 nedelja, Tabata je došao do zaključka da prva grupa, iako je vežbala duže, nije napredovala niti poboljšala svoj performans, dok je druga grupa intenzivnih vežbača znatno napredovala, kao i da su ovi vežbači sagorevali kalorije tokom 12 sati nakon vežbanja.

Zaključak profesora Tabate je da je ključni element efikasnog vežbanja intenzitet, a ne trajanje. I tako se novi oblik vežbanja pojavio među fitnes programima. Danas ‘tabatu’ možete vežbati u nekoj teretani, ali i kod kuće, jer za nju vam nije potrebna velika filosofija i umeće, pošto se radi o osnovnim vežbama koje svi znaju: čučnjevi, sklekovi, skokovi, kombinacije skoka i skleka, trčanje u mestu, zgibovi, podizanje tegića u raznim položajima, trbušnjaci, iskoraci… Samo je bitno raditi intenzivno jednu vežbu tokom 20 sekundi, pa pauzirati 10 sekundi i preći na sledeću. I tako tokom 4 minuta. A onda sve ponoviti, najbolje 8 serija, sa što kraćim pauzama.

Ali šta je najveća prednost tabate, naročito ako je radimo kod kuće? U tome što ćemo se lakše naterati da odvežbamo 4 minuta nego da odemo u teretanu na trening od sat vremena. A kad odvežbamo ta prva 4 minuta, osetićemo potrebu da nastavimo. I tako svaki dan možemo pomerati sopstvene granice. Na Youtube kanalu ima dosta kratkih videa sa vežbama, kao i klipova koji nude samo muziku i opominju nas kad je isteklo 20 sekundi i kad treba da pređemo na sledeću vežbu.

Na šta treba posebno obratiti pažnju? Svakako odvojiti 5 minuta na početku za lagano zagrevanje, i ne raditi ništa što nam ne prija, naročito ako osetimo bol. Ne cimati i voditi računa o kičmi. Nakon samo 4 minuta vežbe osetićemo da nam se poboljšava i raspoloženje. Pa čak i da ne odvežbamo više od ta 4 minuta, bolje i toliko nego ništa. Pogledajte jedan video sa setom laganih vežbi za početnike ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Z4ziWoCuf5g

Vežbajte kod kuće, u dvorištu, parku, sami ili u društvu. A kad to prevaziđete, napravite svoj program ili se pridružite nekom postojećem u komšiluku.

Redovno vežbanje, zdrava ishrana i Equigal, siguran su put do zdravog i vitkog tela.

Pokrenite se, niste drvo!

Ne volite da vežbate, naročito u zatvorenom prostoru? Rešenje je šetnja. Najmanje 30 minuta šetnje tokom najmanje 5 dana u nedelji dokazano ima veoma pozitivan efekat na telo i psihu.

Koje sve koristi imamo od šetnje?

  • Šetanje dokazano smanjuje nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa. Smanjuje i rizik od moždanog udara 20-40% i ostalih kardiovaskularnih oboljenja za 30%.
  • Šetanje poboljšava reakciju organizma na insulin, čime pospešuje gubitak viška kilograma, naročito u stomačnoj regiji. Svakodnevne šetnje ubrzavaju metabolizam, sagorevaju dodatne kalorije i, što je naročito bitno za starije osobe, održavaju i poboljšavaju tonus mišića. Ako mislite da vam šetnja neće pomoći da smšate, razmislite da li će vam u istom poduhvatu pomoći ležanje na kauču ispred televizora.
  • Šetanje poboljšava opšte mentalno stanje i sprečava razvoj depresije i drugih psihičkih poremećaja. Istraživanja su dokazala da redovne šetnje mogu uticati na smanjenje osećaja besa i ljutnje. Šetnje u društvu poboljšavaju socijalne interakcije i podižu raspoloženje.

  • Šetnja napolju nas izlaže sunčevim zracima pomoću kojih telo stvara vitamin D i na taj način jača kosti, mišiće i nervni sistem. Prirodno svetlo je još jedan sjajan borac protiv depresije i stresa.
  • Šetnja u prirodi odmara oči. Kada malo proanaliziramo svoj dan, shvatićemo da veći deo vremena provodimo pogleda fiksiranog na dužinu ne veću od jednog metra. Nije potrebno naglašavati kakvu štetu to pravi očima. Izađite napolje, hodajte i gledajte u zelenilo i horizont. Ako radni dan provodite pred kompjuterom, vaše oči će vam naročito biti zahvalne.
  • Jedna studija iz 2014. je dokazala da šetanje pospešuje kreativnost. Tokom hodanja kroz prirodu ili interesantno okruženje, postoji velika verovatnoća da nam ’sinu’ ideje za rešenja koja smo dugo tražili.
  • Hodanje sprečava upalu vena jer poboljšava cirkulaciju. Osobe koje pate od proširenih vena mogu sprečiti dalje napredovanje ovog neprijatnog poremećaja svakodnevnim šetnjama.
  • Kretanje poboljšava varenje i sprečava zatvor. Ko redovno šeta, nema lenja creva jer prilikom hodanja angažuje stomačne mišiće i tako podstiče rad gastrointestinalnog sistema.
  • Redovni šetači su disciplinovani i lakše se organizuju oko svakodnevnih životnih aktivnosti. Ako odredite neko vreme tokom dana za šetnju i pridržavate ga se, moći ćete sličnu rutinu da primenite i na druge aspekte života, naročito ishranu.

Nadamo se da je ovo dovoljno razloga da vas ubedimo da se pokrenete. Možete početi s laganom šetnjom pa ubrzavati tempo i nagib vremenom, kako stičete kondiciju. Iskoristite šetnju da ne razmišljate o svakodnevnim problemima, poslu, o slatkišima i grickalicama, a nakon šetnje možete praktikovati i prijatan tuš i masažu grubom rukavicom koja će dodatno podstaći mikrocirkulaciju. Šetajte sami, u društvu, sa psom, pokrenite i prijatelje i članove porodice, dajte inicijativu. Vreme se prolepšalo, sunce sija, priroda buja, ne dopustite da samo još vaše telo ostane u mraku.

Krastavac, i hrana i lek

Krastavac se kod nas masovno gaji i kada je u sezoni veoma je priuštiv. Zato često previđamo njegovu pravu vrednost. Osim što je sjajan elektrolit, prepun je vitamina i minerala, elemenata koji sprečavaju karcinom i blagotvoran je za ceo organizam.

Ovo sjajno povrće sadrži dosta kalijuma a malo natrijuma zbog čega ga ne treba uopšte soliti jer ćemo u suprotnom narušiti balans ovih minerala. Upravo zbog njih on je sjajan dijuretik, veoma koristan bubrežnim i srčanim bolesnicima, osobama koje boluju od artritisa ali i onima na dijeti za mršavljenje. Sjajan je kod PMS-a kada se često nagomilava tečnost u tkivu, kao i za detoks i protiv celulita. Krastavac pomaže varenje, reguliše stolicu, naročito ako se jede s korom (ali neprskan, organski), čisti jetru i balansira nivo insulina u krvi.

Krastavac je najstarije povrće koje su prvi kultivisali Indusi, čak pre oko 3000 godina. Jeli su ga stari Egipćani, Grci, Rimljani, a gajio se i na Balkanu u Srednjem veku. Smatra se da je Kolumbo prvi odneo krastavac na Haiti 1494. godine i da se tako proširio na novi kontinent.

Evo interesantnih činjenica o ovom sjajnom povrću koje će vas inspirisati da ga više koristite:

  • Krastavac je iz iste porodice kao i dinja, lubenica, tikvica i bundeva – Cucurbitaceae.
  • On sadrži više od 95% vode,
  • ali sadrži i iznenađujuće mnogo vitamina: B1, B2, B3, B5, B6, folnu kiselinu, C, K, kao i minerale gvožđe, magnezijum, mangan, jod, fosfor, kalijum i cink. Bogat je i zeaksnatinom, luteinom i polifenolima lignanima – pinoresinolom i lariciresinolom.

  • Pola šolje seckanog krastavca ima samo 8 kalorija, a više od 10% preporučenog dnevnog unosa vitamina K koji je veoma bitan za zdrave kosti.
  • Lignani iz krastavca koje bakterije u našim crevima pretvaraju u enterolignane, vezuju se za receptore estrogena i sprečavaju maligna oboljenja koja izaziva estrogenski poremećaj, kao što su karcinom dojke, jajnika, debelog creva i prostate.
  • Fitohemikalije iz krastavca neutrališu zadah tako što ubijaju bakterije. Stavite kolutić krastavca u usta, pritisnite ga uz nepce i držite 30 sekundi.
  • Ako seckani krastavac stavimo u ključalu vodu, isparenja će imati umirujući efekat. Probajte kada ste pod stresom.
  • Ako vam se magli ogledalo u kupatilu nakon tuširanja, pređite preko njega presečenim krastavcem. Osim što će ogledalo biti bistro, kupatilo će zamirisati.
  • Ako smo preterali s alkoholom, pred spavanje treba pojesti nekoliko kolutova krastavca. Vitamini, minerali i elektroliti u njemu će osvežiti telo i sprečiti jutarnji mamurluk.
  • Krastavac treba da bude sasvim zreo, u suprotnom izaziva nadimanje i teško se vari.

  • Stavite kolutiće krastavca na kapke, i spašće otok. To je zato što krastavac ima moć da snizi temperaturu krvi, a askorbinska i kafeinska kiselina smanjuju zadržavanje vode u tkivu.
  • Ako nam je pala energija a nemamo vremena da dremnemo, jedan krastavac nam je može podići bolje od energetskog napitka.
  • Ako izgorimo na suncu, najbolji način da smirimo kožu jeste da na nju nanesemo izgnječeni krastavac.

Pošto krastavac savršeno osvežava i rehidrira, nije ni čudo što je veoma zastupljen u ishrani u toplom Mediteranskom pojasu. Kada upeče zvezda, setite se da napravite caciki salatu.

Caciki salata

  • 2 manja ili 1 veći krastavac
  • 1 izgnječeni čen belog luka
  • 200 ml običnog jogurta
  • seckana sveža nana, biber

Krastavac sitno iseckati ili izrendati na krupnije rende, ostaviti da malo odstoji i pusti vodu. Potom dobro ocediti – tu vodu možemo popiti ili staviti u limunadu, odličan je elektrolit. Staviti oceđeni krastavac u činiju, dodati jogurt, beli luk, sitno seckanu nanu i biber i dobro izmešati. Držati poklopljeno u frižideru.

A tu je i sjajan napitak za detoks: kolutiće krastavca stavite u bokal, dodajte sveže vode, nacedite limun, narendajte komad svežeg đumbira i dodajte listiće sveže nane. Sve malo izgnječite varjačom i pijte ovo umesto jednog obroka. Jetra će vam biti zahvalna!

Pa ako imate želju da skinete koji kilogram, nema potrebe da se izgladnjujete – jedite krastavca kad god osetite glad. I ne zaboravite da popijete Equigal.