Tag Archives: višak kilograma

Tabuli (Tabbouleh)

Tabuli je staro libansko jelo, salata od povrća, tradicionalno obogaćena kus-kusom ili bulgurom, i kao takva može biti i zaseban i zasitan obrok. Začinjava se limunovim sokom i maslinovim uljem pa može da potraje par dana u frižideru. Ono što tabuliju daje autentičan ukus je peršun koji se u ovo jelo obilno stavlja.

U našoj domaćoj kuhinji peršun je čest začin, ali se obično koristi u malim količinama. To je šteta jer je ne samo veoma zdrav već i lekovit. Peršun je prebogat vitaminima C, A i K1, folnom kiselinom, gvožđem i kalijumom. Antioksidansi kojima peršun obiluje čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova i sprečavaju razvoj ćelija karcinoma, za šta je zaslužan flavonoid apigenin, koji ima i jako protivupalno dejstvo. Vitamin K pomaže koagulaciju krvi i neophodan je za dobro zdravlje kostiju, a bitno je da se konzumira zajedno sa zdravim uljima kao što je maslinovo, jer se tako najefikasnije može iskoristiti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje imaju visok nivo vitamina K u organizmu tokom života imale 22% manje fraktura od onih sa niskim nivoom ovog vitamina.

Peršun jača imunitet, pomaže nam da se izborimo s alergijama, autoimunim oboljenjima i hroničnim upalama. Jedan od njegovih bitnih sastojaka je eugenol, ulje sa jakim antiinflamatornim svojstvima koje može sprečiti pojavu artritisa ili pomoći onima koji od njega već pate da zglobovi manje otiču.

Homocistein, amino kiselina koja prirodno obitava u našem telu, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, kada njen nivo previše poraste. Folna kiselina, kojom je peršun bogat, pomaže da se homocistein drži pod kontrolom i tako nam čuva kardiovaskularni sistem.

Peršun, zahvaljujući miricetinu, može da spreči dijabetes ili insulinsku rezistenciju, a dijabetičarima  može pomoći da drže nivo insulina pod kontrolom. Odličan je za detoks organizma, jer pomaže izbacivanje viška tečnosti i sprečava oticanje. Peršun će nas izdrenirati, a pritom će nam očuvati dobar nivo kalijuma. Ovaj prirodni ’čistač’ će tako osvežiti našu jetru, očistiti nam kožu, pročistiti creva i očuvati urinarni trakt.

Verovatno smo dovoljno nahvalili peršun da vas ubedimo da ga više uključite u ishranu. A idealan način za to je tabuli. Kao što smo napomenuli, tabuli se sprema s povrćem i kus-kusom ili bulgurom, ali ovog puta ga spremamo s kinoom kako bismo dobili visoko kvalitetan obrok bogat i biljnim proteinom.

Tajna dobrog tabulija je u seckanju. Sve mora biti sitno iseckano, naročito peršun, pa ga nemojte spremati kada se žurite. Tabuli, kao pravo istočnjačko jelo, deluje holistički, pa je njegova sama priprema neka vrsta meditacije. Pripremite sve sastojke i opustite se, uzmite dobar nož i bacite se na temeljno seckanje i sklonite sve negativne misli.

Za našu verziju tabulija potrebni su sledeći sastojci:

  • 1 činija već skuvane i ohlađene kinoe (bele ili šarene, po želji). O tome kako se priprema kinoa već smo pisali ovde: Kinoa, hrana i lek
  • 2 bogate veze svežeg peršuna
  • 1 vezica sveže nane
  • 2 čvrsta paradajza
  • 3 manja ili 2 veća krastavca (utvrditi obavezno da nije gorak)
  • 1 vezica mladog luka ili 2 obična crna ili crvena luka
  • sok od 2 sveža limuna
  • 3 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • dobar prstohvat soli
  • biber po želji

Svo povrće oprati, pa prvo iseckati na sitne kockice paradajz i staviti ga u cediljku. Potom seckati na sitne kockice krastavac i luk i presuti u veću činiju. Najsitnije moguće iseckati peršun i nanu, dodati u istu činiju, začiniti sokom limuna, maslinovim uljem, solju i biberom. Na kraju dodati paradajz, izmešati, pa dodati kinou i dobro i pažljivo sjediniti sve sastojke.

Činiju poklopiti, ostaviti malo u frižideru da se rashladi pre serviranja, ili čuvati do sledećeg obroka. Tabuli se može jesti samostalno, a može biti i dodatak jelu. Nekoliko režnjeva dimljene ili pečene piletine, komad grilovanog lososa ili filet pastrmke idealno idu uz ovu salatu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vaga, tesne farmerke, i…

Telesne masti su nam neophodne jer nam, između ostalog, štite organe. Normalni procenat masti za žene je 25 do 31%, za muškarce 18-22%. pa čak i malo preko gornje ili ispod donje granice je u redu dok god smo zdravi i nemamo nikakvih rizika po zdravlje. Iako mnogi zdravu težinu odmah povezuju s izgledom, ona je mnogo više od estetike, ona nas čuva od oboljenja.

Koji su to još faktori, pored tesnih farmerki i vage, koji nam sugerišu da bi trebalo da smršamo?

  • Ako iznenada počnemo da hrčemo dok spavamo. Gojaznost može da izazove apneu, stanje koje nam prekida disanje i ometa san. Ovaj scenario je posebno moguć ako nam se salo taloži na vratu i tako pritiska disajne puteve.
  • Ako smo tromi i teško nam je da se bavimo sportom. Fizička aktivnost je neophodna svima, a ako nas telesna težina sprečava da vežbamo, tim pre treba da se više potrudimo da budemo što aktivniji.
  • Višak kilograma znači da smo skloniji upalama, pa možemo osećati bol na pritisak, kao kada imamo modricu. Ako povremeno osećamo bolove svuda po telu a nemamo nikakav drugi zdravstveni problem, to može biti znak da je vreme da povedemo računa o ishrani i smršamo.
  • Ako stalno osećamo da smo umorni i imamo manjak enerije, krivac opet može biti upala. Kada smo gojazni, čak i uobičajene aktivnosti kao što je nabavka u samoposluzi ili hodanje, mogu biti iscrpljujuće.

  • Ako konstantno osećamo glad, i nakon što smo se tek najeli, to može biti znak da imamo insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, što se češće dešava kod gojaznih osoba. Pored osećaja gladi, možemo osećati i simptome kao što su zamagljen vid, peckanje ili utrnulost ruku ili stopala, jaka žeđ i učestalo mokrenje. Vremenom, gojaznost može samo pogoršati stanje, a gubitak viška kilograma može preokrenuti situaciju u našu korist.
  • Ako su nam skočili holesterol i trigliceridi, to je znak da treba da poradimo na ishrani i fizičkoj aktivnosti. To je mnogo jednostavniji način da preokrenemo stanje nego da pijemo tablete i nastavimo sa starim načinom života koji će dovesti do novih komplikacija
  • Povremeno treba da uzmemo krojački metar i izmerimo struk. Normalan obim za muškarce je do 102 cm a za žene do 88 cm. Sve preko toga znači da postoji rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska.
  • Višak sala proizvodi estrogen, a višak estrogena povezuje se sa rizikom od raka dojke. Tu su i druge vrste hormona koje mogu izazvati rast tumora, naročito ako u porodici već imamo slučajeve karcinoma. Održavanje zdrave kilaže može nam pomoći da smanjimo rizik da obolimo od bolesti za koje imamo genetske predispozicije.

  • Ako počnemo da osećamo bol u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima, to može biti upozorenje da ih previše opterećujemo viškom kilograma. Preveliko opterećenje haba tkivo i hrskavicu zgloba i dovodi do njegovog bržeg propadanja. Nasuprot tome, fizička aktivnost pomaže da se hrskavica obnavlja i bolje podmazuje.
  • Ako redovno dobijamo na kilaži svake godine, a odavno smo prestali da rastemo, vreme je da se uozbiljimo. Kada se period rasta završi, potrebno je da održavamo sličnu kilažu tokom celog života. Telo se vremenom menja, i to je normalno, ali kilogrami ne treba mnogo da variraju.

Vitkost nije samo melem za oči, ona je i naš čuvar zdravlja i naš ulog za dugovečnost. Mnogi poremećaji mogu se sprečiti pa nekad i izlečiti samo zdravim načinom života. Svakako, to je mnogo bolje nego gutanje tableta i čekanje da se pojave nova oboljenja.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipotireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Treba izbegavati hranu koja utiče na hormone, kao što je soja. Soja i sojino mleko često su zastupljeni u industrijskim proizvodima a da toga nismo ni svesne. Zato je najbolje da same pripremamo svoju hranu, i da što više koristimo organsko voće i povrće, ili da ga nabavljamo od pouzdanog proizvođača.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Proleće, prijatelj vitkosti

Počeću dogodine, počeću od ponedeljka, počeću na proleće… Kad je dijeta u pitanju, ovo poslednje ima smisla. Proleće je idealno vreme da se počne sa zdravim režimom ishrane i skine višak kilograma. Ne samo zato što uskoro treba da uđemo u bikini, već zato što se sve kockice slažu. Evo zašto:

  • Pijaca je prepuna i šarena. Nakon oskudne zime, proleće nam donosi mnoštvo plodova i boja. Rotkvice, mladi luk, razne vrste zelene salate, mlada šargarepa, jagode, trešnje… Možemo ih jesti koliko želimo a da ne preteramo s kalorijama. Pritom telu dajemo injekciju vitamina i minerala.

  • Lepše vreme je idealno za izlete i šetnje u prirodi kojih smo se uželeli, pa čak i ako bacimo koji ražnjić na roštilj, potrošićemo lako te kalorije jer smo aktivniji. Pritom, kada je napolju toplo, telo se trudi da se rashladi, pa se više znojimo i sagorevamo više energije.
  • Šareniš na trpezi, zelena priroda i plavo nebo dovoljni su da nam se poboljša raspoloženje. Zimi lako zapadamo u depresiju koju najčešće ’lečimo’ utešnom hranom. S dolaskom proleća postajemo pozitivniji, zadovoljniji, pa i manje grickamo.
  • Na osnovu nekih istraživanja, ljudi na jesen unose 86 kalorija više nego na proleće. Kako se temperatura povećava, tako sve manje imamo potrebu za hranom. Zato i postoje zimska, ‘teška’ jela koja nam, kad je najhladnije, pomažu da se borimo protiv hladnoće, i letnja, ’laka’ jela koja nam pomažu da se nosimo s visokim temperaturama. Naše telesne funkcije, uključujući i varenje, proizvode energiju i podižu telesnu temperaturu. Kada je napolju toplo, prirodno imamo potrebu da manje jedemo i spustimo temperaturu tela.

  • Jedan od razloga za dobro raspoloženje je Sunce. Na proleće su dani dugi, duže smo izloženi sunčevim zracima koji pritom nisu suviše jaki i agresivni, pa proizvodimo više vitamina D. Istraživanja su dokazala čvrstu vezu između nedostatka vitamina D, insulinske rezistencije i gojaznosti: gojazni često pate od manjka ovog vitamina. Zato uhvatite dan, i pustite Sunce da vas ogreje.
  • S toplim vremenom povezana je i potreba da unosimo više tečnosti. Sada nam više ne prijaju topli, jaki, napici, topla čokolada ili alkohol, već telu više gode lagani napici, limunade, hladni zeleni čaj, ili najbolje – voda. Struk sveže nane, narendan đumbir, isceđen limun i litar vode idelan su napitak za toplo vreme, a pritom i odličan detoks. Samo izbacite šećer i na dobitku ste, bez mnogo muke.

Pored svih ovih pogodnosti koje s proleća prirodno dolaze, tu je još jedan, uvek prisutan prijatelj vitkosti: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je idealan za ’prolećno čišćenje organizma’. Equigal pomaže jetri da izbaci toksine, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje, smanjuje nadutost i oticanje usled viška vode, pa tako prirodno otklanja celulit i pomaže nam da se oslobodimo viška kilograma.

Ako već duže vreme planirate da počnete, ne čekajte ponedeljak, sledeću godinu ili sutra, već iskoristite proleće. Vreme je na vašoj strani, baš kao i Equigal. Vreme je za zdravu dijetu.

Dubinske masti, dubok problem

Da li se štipkate za stomak i smetaju vam ’sarmice’ koje ga obavijaju? Iako vam one mogu naružavati izgled, najopasnije masne naslage su one koje ne možete ‘uštinuti’. One obavijaju unutrašnje organe, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Potkožne masti

Priroda nam je omogućila da, u trenucima krize i gladi, crpimo snagu iz depoa u kojima se nakuplja višak energije tokom perioda izobilja. Zahvaljujući tom mehanizmu čovek, ali i brojne životinjske vrste, uspevaju da opstanu i prežive velike prirodne katastrofe. Određena količina masti u telu nam je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. U našem telu postoje dve vrste masnih naslaga: potkožne i visceralne. Potkožne taložimo svuda po telu, a kada imamo viška, najčešće nam smetaju one na bokovima, zadnjici, donjem stomaku i butinama. Visceralne masti se talože u trbušnoj regiji, ispod sloja mišića, i oblažu unutrašnje organe: bubrege, jetru, pankreas, srce… One ne moraju biti tako očigledne kao potkožne masti, a čak i naizgled mršave osobe mogu ih imati u nezdravom procentu.

Visceralne masti

Dugo se smatralo da masne naslage imaju prostu funkciju, da skladište višak energije i štite nas od hladnoće. Međutim, pokazalo se da naše masno tkivo nije nimalo pasivno. Ono ima sposobnost da luči brojne supstance, uključujući i hormone. Naše potkožno masno tkivo, u zdravom procentu i idealnim uslovima, luči adiponektin koji nas štiti od upala, poboljšava sagorevanje esencijalnih masnih kiselina, stabilizuje insulin u ćelijama i sprečava da se mast stvara tamo gde joj nije mesto, u mišićima, mišićnim organima, jetri i pankreasu.

Potkožno masno tkivo luči i leptin koji nam, u ’dosluhu’ s mozgom, stvara osećaj sitosti i na taj način reguliše apetit. Visceralne masti u zadovoljavajućem procentu štite unutrašnje organe. Ali kada ih je previše, one imaju sposobnost da do jetre, preko glavne, portalne vene koja je snabdeva krvlju iz sistema za varenje, dovode upalne supstance, takozvane citokine, koji narušavaju normalnu funkciju jetre i remete metabolizam masti i ugljenih hidrata. Masne kiseline koje otpušta visceralna mast na taj način dopiru i do drugih unutrašnjih organa i ’zatrpavaju’ ih masnoćom.

Od ukupne masnoće koju imamo u telu, visceralnu bi trebalo da sačinjava do 20% kod muškaraca, a kod žena samo 5-8%. Razlog za ovu drastičnu razliku u količini visceralne masti kod polova je što žene luče estrogen koji ima sposobnost da deponuje masne kiseline ispod kože, i to je vidljivo na prvi pogled, jer žene imaju obline, odnosno više potkožnog masnog tkiva na kukovima i butinama. Muškarci imaju manje potkožne, ali više dubinske masti. I dok žene estrogen štiti od viška visceralnih masti u reproduktivnom periodu, muškarci su mu skloniji, naročito ako ne vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i unosu alkohola. ’Pivski stomak’ je najbolji primer viška visceralnih masti.

Ipak, ni žene nisu potpuno bezbedne. Ako tokom reproduktivnog perioda (odnosno u periodu kada dobijaju menstruaciju) kod žena dođe do hormonalnog poremećaja, kao i nakon završetka reproduktivnog perioda i po početku menopauze kada se luči sve manje estrogena, doći će i do viška kilograma, naročito u obliku visceralnih naslaga. Ovaj proces je obično uzročno posledični, pa koliko hormonalni disbalans utiče na nastanak viška masnih naslaga, toliko i ove masne naslage negativno utiču na rad endoktrinih žlezda.

Samo merenje telesne mase nije pouzdano jer su mišići teži od sala.

Previsok procenat visceralne masti, pored negativnog uticaja na naš hormonalni sistem, utiče i na imunitet i povećava rizik od nastanka tumora i kardiovaskularnih oboljenja. Visceralno masno tkivo koje se otpušta preko portalne vene u jetru utiče na proizvodnju lipida u krvi. Zato osobe sa viškom ove vrste masti mogu izgledati mršavo, a ipak imati povišen krvni pritisak, trigliceride i holesterol i patiti od insulinske rezistencije. Činjenica da nam unutrašnje masne naslage mogu narušiti rad organa, poremetiti hormonalni sistem i dovesti do tumora i karcinoma, dovoljan je razlog da se svojski potrudimo da ih dovedemo u normalne granice.

Pre svega, potrebno je da utvrdimo u kom procentu ih imamo. Danas postoje vage za merenje telesne težine koje mere i procente potkožne i visceralne masti takozvanom biolelktričnom impedansom – pomoću posebnih elektroda koje držimo u ruci, uređaj (potpuno bezbolno) meri električni otpor minimalne količine struje koja prolazi kroz telo. Uređaj je u stanju da razlikuje mišiće od masti jer je otpor kod mišićnog tkiva značajno manji od otpora masnog tkiva. Ako je nemamo kod kuće, ovakvu vagu možemo potražiti u nutricionističkim ordinacijama. Još jedan od mnogobrojnih metoda je da se premerimo: ako je struk veći od 100 cm (kod muškaraca) i 88cm (kod žena), najverovatnije imamo višak visceralnih masti. Osobe koje imaju građu ’jabuke’, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat visceralne masti od ’kruškastog’ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Vaga koja meri procenat telesne masti, potkožne i visceralne

Da bismo se oslobodili viška masnih naslaga, treba da eliminišemo ono što do njih dovodi: sedentni način života i konzumiranje hrane koja sadrži loše masti, šećere i ugljene hidrate. Dakle, pokrenite se, krećite se što više i izbacite hranu koja sadrži nezdrave masti (prženo, pohovano, mesne prerađevine, brza hrana, mlečne masnoće), šećer (slatkiši, kupovni kolači, napici, voćni sokovi, sosevi, čokoladni kremovi, kupovne energetske štanglice, sladoledi…), gazirana pića, prerađene ugljene hidrate (lisnata i druga testa, bela peciva i hlebovi, pite i bureci…), a povećajte unos kvalitetnog povrća, naročito zelenog lisnatog, voća sa manjim procentom šećera (najbolje bobičastog), biljnih proteina, orašastih plodova i kvalitetnih životinjskih proteina. Veoma je bitna hrana bogata vlaknima, pa žitarice treba uzimati u što izvornijem, neprerađenom obliku, a najveći neprijatelj visceralnih masti je ječam jer sadrži beta-glukan koji utiče direktno na njihovo smanjenje.

Visceralne masti se teže skidaju od potkožnih, što je još jedan razlog da se ne bacamo na ekstremne, restriktivne dijete koje mogu samo još više pogoršati situaciju. Rešenje je u promeni životnog stila i prihvatanju zdravog načina života na svim poljima. U tom procesu vam može pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji čisti i pomaže rad jetre, pospešuje drenažu i varenje, smanjuje osećaj gladi, ubrzava metabolizam i smanjuje osećaj nadutosti.

Equigal, za dubinsko čišćenje!

Limfa – naš čistač iz senke

U našem telu postoji savršen sistem za prečišćavanje kog smo retko kad svesni: limfotok. Bez njega nema imuniteta, i nema laganih, splasnutih ekstremiteta. Limfotok je poseban sistem sudova, nezavisan od krvotoka, kojim protiče limfa a počinje u limfnim kapilarima u tkivu. Pomoću ovih kapilara prikuplja se višak tečnosti i sprečava njeno nakupljanje, koje bismo inače doživeli kao oticanje.

Limfa čini oko 25% telesne mase čoveka, sličnog je hemijskog sastava kao krvna plazma a sadrži samo bela krvna zrnca. Za razliku od krvi, bezbojna je. Najmanje ćelije vezivnog tkiva su limfociti koji nastaju u limfnim žlezdama. Slezina je najveći limfni organ, u grudnom košu nalazi se drugi – timus, a veliku ulogu igra i slepo crevo za koje se doskora mislilo da je beskorisno. Limfni čvorovi, preko 600 njih, pravilno su raspoređeni u telu. U njih dotiču bakterije protiv kojih se bore bela krvna zrnca, kao i proteini koji greškom dospeju iz krvnih sudova u tkivo. Zato, kada podlegnemo infekciji, limfni čvorovi oteknu.

Kada limfotok ne funkcioniše pravilno, kada se guši u toksinima i mišići ne rade dovoljno kako bi ga pokrenuli – dakle kada se nepravilno hranimo i upijamo na bilo koji način otrove iz spoljne sredine, a pritom smo još i neaktivni, limfotok se usporava, naš imunitet pada i tada smo podložni oboljenjima. Tada ćemo osećati bol u zglobovima, grčeve u mišićima, glavobolju, stradaće nam sinusi, krajnici i pluća jer će ih napadati infekcije. Žene naročito pate kada se uspori limfotok jer više otiču u PMS-u, a grudi su tada podložnije fibrocističnim promenama. Pati i psiha: nagomilane tečnosti i toksini utiču na pojavu depresije, hroničnog umora, otežavaju nam da se koncentrišemo i pamtimo. Pored toga, loš protok limfe može uticati i na naš spoljašnji izgled: noge, ruke i prsti će nam oticati, kao i kapci, stvaraće se celulit, lakše će se pojavljivati akne a masne naslage će nam se lepiti na struk.

Ako ništa ne preduzmemo, ovi prolazni poremećaji mogu dovesti do ozbiljnijih oboljenja, uključujući i karcinom. Zato, baš kao što je planinska, brza rečica i najčistija, i našem lifotoku je pre svega neophodna voda. Sigurno ne slučajno, limfa na latinskom znači ’kraljica vode’. Jedan od glavnih uzroka zastoja limfe je dehidratacija, i to je razlog što nam dnevno treba one čuvene dve litre vode. Vodu ne treba zamenjivati sokovima i drugim napicima, naročito gaziranim i prepunim šećera. Možemo je  obogatiti pomoću malo čistog limunovog soka i rendanog svežeg đumbira. Najveći prijatelji limfe, pored vode, su zeleno lisnato povrće, prirodni antibiotici poput belog luka i đumbira, morske alge, sveže voće, naročito nar i citrusi, a prija joj i crveno vino, naravno u manjim količinama i zeleni čaj.

Pored zdrave ishrane, saveznici lifme su mišići koji svojom kontrakcijom pokreću njen tok. Zato limfotoku prijaju aerobne aktivnosti koje uključuju trčanje i skakanje, a najviše mu prija plivanje koje, pored kontrakcije mišića, trenjem tela o vodu stvara i blagu masažu površinskog tkiva i tako pomaže drenažu. Limfotok voli kada se preznojimo, jer na taj način izbacujemo toksine, pa je zato poželjno da povremeno odemo u saunu i izmasiramo se grubom rukavicom.

Zarad sopstvenog zdravlja, mentalne i fizičke lepote, pomozite svojoj limfi da nesmetano teče. Još jedan prijatelj limfe je Equigal. To je prirodni preparat na bazi stručno odabranog lekovitog bilja koji pokreće rad, pražnjenje creva i drenažu i na taj način sprečava oticanje, nadutost, celulit, taloženje viška kilograma i zatvor.

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.