Tag Archives: višak kilograma

Dubinske masti, dubok problem

Da li se štipkate za stomak i smetaju vam ’sarmice’ koje ga obavijaju? Iako vam one mogu naružavati izgled, najopasnije masne naslage su one koje ne možete ‘uštinuti’. One obavijaju unutrašnje organe, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Potkožne masti

Priroda nam je omogućila da, u trenucima krize i gladi, crpimo snagu iz depoa u kojima se nakuplja višak energije tokom perioda izobilja. Zahvaljujući tom mehanizmu čovek, ali i brojne životinjske vrste, uspevaju da opstanu i prežive velike prirodne katastrofe. Određena količina masti u telu nam je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. U našem telu postoje dve vrste masnih naslaga: potkožne i visceralne. Potkožne taložimo svuda po telu, a kada imamo viška, najčešće nam smetaju one na bokovima, zadnjici, donjem stomaku i butinama. Visceralne masti se talože u trbušnoj regiji, ispod sloja mišića, i oblažu unutrašnje organe: bubrege, jetru, pankreas, srce… One ne moraju biti tako očigledne kao potkožne masti, a čak i naizgled mršave osobe mogu ih imati u nezdravom procentu.

Visceralne masti

Dugo se smatralo da masne naslage imaju prostu funkciju, da skladište višak energije i štite nas od hladnoće. Međutim, pokazalo se da naše masno tkivo nije nimalo pasivno. Ono ima sposobnost da luči brojne supstance, uključujući i hormone. Naše potkožno masno tkivo, u zdravom procentu i idealnim uslovima, luči adiponektin koji nas štiti od upala, poboljšava sagorevanje esencijalnih masnih kiselina, stabilizuje insulin u ćelijama i sprečava da se mast stvara tamo gde joj nije mesto, u mišićima, mišićnim organima, jetri i pankreasu.

Potkožno masno tkivo luči i leptin koji nam, u ’dosluhu’ s mozgom, stvara osećaj sitosti i na taj način reguliše apetit. Visceralne masti u zadovoljavajućem procentu štite unutrašnje organe. Ali kada ih je previše, one imaju sposobnost da do jetre, preko glavne, portalne vene koja je snabdeva krvlju iz sistema za varenje, dovode upalne supstance, takozvane citokine, koji narušavaju normalnu funkciju jetre i remete metabolizam masti i ugljenih hidrata. Masne kiseline koje otpušta visceralna mast na taj način dopiru i do drugih unutrašnjih organa i ’zatrpavaju’ ih masnoćom.

Od ukupne masnoće koju imamo u telu, visceralnu bi trebalo da sačinjava do 20% kod muškaraca, a kod žena samo 5-8%. Razlog za ovu drastičnu razliku u količini visceralne masti kod polova je što žene luče estrogen koji ima sposobnost da deponuje masne kiseline ispod kože, i to je vidljivo na prvi pogled, jer žene imaju obline, odnosno više potkožnog masnog tkiva na kukovima i butinama. Muškarci imaju manje potkožne, ali više dubinske masti. I dok žene estrogen štiti od viška visceralnih masti u reproduktivnom periodu, muškarci su mu skloniji, naročito ako ne vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i unosu alkohola. ’Pivski stomak’ je najbolji primer viška visceralnih masti.

Ipak, ni žene nisu potpuno bezbedne. Ako tokom reproduktivnog perioda (odnosno u periodu kada dobijaju menstruaciju) kod žena dođe do hormonalnog poremećaja, kao i nakon završetka reproduktivnog perioda i po početku menopauze kada se luči sve manje estrogena, doći će i do viška kilograma, naročito u obliku visceralnih naslaga. Ovaj proces je obično uzročno posledični, pa koliko hormonalni disbalans utiče na nastanak viška masnih naslaga, toliko i ove masne naslage negativno utiču na rad endoktrinih žlezda.

Samo merenje telesne mase nije pouzdano jer su mišići teži od sala.

Previsok procenat visceralne masti, pored negativnog uticaja na naš hormonalni sistem, utiče i na imunitet i povećava rizik od nastanka tumora i kardiovaskularnih oboljenja. Visceralno masno tkivo koje se otpušta preko portalne vene u jetru utiče na proizvodnju lipida u krvi. Zato osobe sa viškom ove vrste masti mogu izgledati mršavo, a ipak imati povišen krvni pritisak, trigliceride i holesterol i patiti od insulinske rezistencije. Činjenica da nam unutrašnje masne naslage mogu narušiti rad organa, poremetiti hormonalni sistem i dovesti do tumora i karcinoma, dovoljan je razlog da se svojski potrudimo da ih dovedemo u normalne granice.

Pre svega, potrebno je da utvrdimo u kom procentu ih imamo. Danas postoje vage za merenje telesne težine koje mere i procente potkožne i visceralne masti takozvanom biolelktričnom impedansom – pomoću posebnih elektroda koje držimo u ruci, uređaj (potpuno bezbolno) meri električni otpor minimalne količine struje koja prolazi kroz telo. Uređaj je u stanju da razlikuje mišiće od masti jer je otpor kod mišićnog tkiva značajno manji od otpora masnog tkiva. Ako je nemamo kod kuće, ovakvu vagu možemo potražiti u nutricionističkim ordinacijama. Još jedan od mnogobrojnih metoda je da se premerimo: ako je struk veći od 100 cm (kod muškaraca) i 88cm (kod žena), najverovatnije imamo višak visceralnih masti. Osobe koje imaju građu ’jabuke’, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat visceralne masti od ’kruškastog’ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Vaga koja meri procenat telesne masti, potkožne i visceralne

Da bismo se oslobodili viška masnih naslaga, treba da eliminišemo ono što do njih dovodi: sedentni način života i konzumiranje hrane koja sadrži loše masti, šećere i ugljene hidrate. Dakle, pokrenite se, krećite se što više i izbacite hranu koja sadrži nezdrave masti (prženo, pohovano, mesne prerađevine, brza hrana, mlečne masnoće), šećer (slatkiši, kupovni kolači, napici, voćni sokovi, sosevi, čokoladni kremovi, kupovne energetske štanglice, sladoledi…), gazirana pića, prerađene ugljene hidrate (lisnata i druga testa, bela peciva i hlebovi, pite i bureci…), a povećajte unos kvalitetnog povrća, naročito zelenog lisnatog, voća sa manjim procentom šećera (najbolje bobičastog), biljnih proteina, orašastih plodova i kvalitetnih životinjskih proteina. Veoma je bitna hrana bogata vlaknima, pa žitarice treba uzimati u što izvornijem, neprerađenom obliku, a najveći neprijatelj visceralnih masti je ječam jer sadrži beta-glukan koji utiče direktno na njihovo smanjenje.

Visceralne masti se teže skidaju od potkožnih, što je još jedan razlog da se ne bacamo na ekstremne, restriktivne dijete koje mogu samo još više pogoršati situaciju. Rešenje je u promeni životnog stila i prihvatanju zdravog načina života na svim poljima. U tom procesu vam može pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji čisti i pomaže rad jetre, pospešuje drenažu i varenje, smanjuje osećaj gladi, ubrzava metabolizam i smanjuje osećaj nadutosti.

Equigal, za dubinsko čišćenje!

Limfa – naš čistač iz senke

U našem telu postoji savršen sistem za prečišćavanje kog smo retko kad svesni: limfotok. Bez njega nema imuniteta, i nema laganih, splasnutih ekstremiteta. Limfotok je poseban sistem sudova, nezavisan od krvotoka, kojim protiče limfa a počinje u limfnim kapilarima u tkivu. Pomoću ovih kapilara prikuplja se višak tečnosti i sprečava njeno nakupljanje, koje bismo inače doživeli kao oticanje.

Limfa čini oko 25% telesne mase čoveka, sličnog je hemijskog sastava kao krvna plazma a sadrži samo bela krvna zrnca. Za razliku od krvi, bezbojna je. Najmanje ćelije vezivnog tkiva su limfociti koji nastaju u limfnim žlezdama. Slezina je najveći limfni organ, u grudnom košu nalazi se drugi – timus, a veliku ulogu igra i slepo crevo za koje se doskora mislilo da je beskorisno. Limfni čvorovi, preko 600 njih, pravilno su raspoređeni u telu. U njih dotiču bakterije protiv kojih se bore bela krvna zrnca, kao i proteini koji greškom dospeju iz krvnih sudova u tkivo. Zato, kada podlegnemo infekciji, limfni čvorovi oteknu.

Kada limfotok ne funkcioniše pravilno, kada se guši u toksinima i mišići ne rade dovoljno kako bi ga pokrenuli – dakle kada se nepravilno hranimo i upijamo na bilo koji način otrove iz spoljne sredine, a pritom smo još i neaktivni, limfotok se usporava, naš imunitet pada i tada smo podložni oboljenjima. Tada ćemo osećati bol u zglobovima, grčeve u mišićima, glavobolju, stradaće nam sinusi, krajnici i pluća jer će ih napadati infekcije. Žene naročito pate kada se uspori limfotok jer više otiču u PMS-u, a grudi su tada podložnije fibrocističnim promenama. Pati i psiha: nagomilane tečnosti i toksini utiču na pojavu depresije, hroničnog umora, otežavaju nam da se koncentrišemo i pamtimo. Pored toga, loš protok limfe može uticati i na naš spoljašnji izgled: noge, ruke i prsti će nam oticati, kao i kapci, stvaraće se celulit, lakše će se pojavljivati akne a masne naslage će nam se lepiti na struk.

Ako ništa ne preduzmemo, ovi prolazni poremećaji mogu dovesti do ozbiljnijih oboljenja, uključujući i karcinom. Zato, baš kao što je planinska, brza rečica i najčistija, i našem lifotoku je pre svega neophodna voda. Sigurno ne slučajno, limfa na latinskom znači ’kraljica vode’. Jedan od glavnih uzroka zastoja limfe je dehidratacija, i to je razlog što nam dnevno treba one čuvene dve litre vode. Vodu ne treba zamenjivati sokovima i drugim napicima, naročito gaziranim i prepunim šećera. Možemo je  obogatiti pomoću malo čistog limunovog soka i rendanog svežeg đumbira. Najveći prijatelji limfe, pored vode, su zeleno lisnato povrće, prirodni antibiotici poput belog luka i đumbira, morske alge, sveže voće, naročito nar i citrusi, a prija joj i crveno vino, naravno u manjim količinama i zeleni čaj.

Pored zdrave ishrane, saveznici lifme su mišići koji svojom kontrakcijom pokreću njen tok. Zato limfotoku prijaju aerobne aktivnosti koje uključuju trčanje i skakanje, a najviše mu prija plivanje koje, pored kontrakcije mišića, trenjem tela o vodu stvara i blagu masažu površinskog tkiva i tako pomaže drenažu. Limfotok voli kada se preznojimo, jer na taj način izbacujemo toksine, pa je zato poželjno da povremeno odemo u saunu i izmasiramo se grubom rukavicom.

Zarad sopstvenog zdravlja, mentalne i fizičke lepote, pomozite svojoj limfi da nesmetano teče. Još jedan prijatelj limfe je Equigal. To je prirodni preparat na bazi stručno odabranog lekovitog bilja koji pokreće rad, pražnjenje creva i drenažu i na taj način sprečava oticanje, nadutost, celulit, taloženje viška kilograma i zatvor.

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zašto su kardio vežbe važne?

I pre svega – šta su kardio vežbe? To su vežbe koje ubrzavaju rad srca. Prilikom ove vrste vežbi angažujemo mišiće tokom određenog vremenskog perioda kako bismo rad srca ubrzali i održali na nivou od najmanje 50% od njegovog maksimalnog kapaciteta. Ako želimo da održavamo kondiciju i opšte zdravlje, preporuke stručnjaka za sportsku medicinu su ili 30 minuta vežbi umerenog intenziteta pet puta nedeljno, ili intenzivan kardio trening od 20 minuta, tri puta nedeljno. Ako želimo da smršamo, ona je potrebno više od toga, 60-90 minuta najmanje tri puta nedeljno.

Kako kardio vežbe utiču na organizam?

  • Kardio vežbe dovode kiseonik u ćelije koje potom sagorevaju energiju dugo vremena nakon treninga.
  • Kardio vežbe čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
  • One nam šire pluća i poboljšavanju njihov kapacitet.
  • One pokreću i ubrzavaju metabolizam, pomažu nam da održimo ili dođemo do zdrave kilaže.
  • Mišići tada bolje koriste glukozu, pa nam kardio pomaže da sprečimo ili kontrolišemo dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
  • Ove vežbe imaju moć da pospeše dobar hormonalni balans u telu.
  • Pospešivanjem lučenja ’hormona sreće’, kardio vežbe nam pomažu i da očuvamo mentalno zdravlje, izborimo se sa depresijom i stresom, kao i da bolje spavamo.
  • Ako radimo intenzivne vežbe snage, kardio nam može pomoći da se nakon njih brže oporavimo i pomognemo mišićnom tkivu da se regeneriše.
  • Kardio i vežbe snage nam pomažu da održimo zdravu gustinu kostiju i sprečimo osteoporozu.
  • One doprinose opštem zdravlju i pomažu telu da ojača imunitet.
  • I, svakako, pomažu nam da izgledamo bolje, pa samim tim i da imamo više samopouzdanja.

Kardio vežbe, očigledno, dosta utiču na poboljšanje kvaliteta života. Oni koji ih redovno praktikuju znaju da ne mogu bez njih, jer dobar kardio trening podstiče otpuštanje hormona sreće i 24 sata nakon vežbanja. Moglo bi se reći da je trening najbolja ’droga’ na koju možemo da se navučemo.

Ipak, mnogi zaziru od kardio treninga jer veruju da nisu za tako nešto sposobni. Kada se kaže kardio, odmah pomisle na maraton i odustanu i pre nego što počnu. Kardio ne mora podrazumevati dugotrajno trčanje na traci u teretani. On može biti zabavan i prilagođen nama. Samo je potrebno da otkrijemo šta volimo.

Probajte sledeće opcije:

  • vožnja bicikla 20-40 minuta
  • preskakanje konopca – idealno kada se kombinuje s vežbama snage
  • boks – sve više vežbaonica nudi opciju korišćenja bokserske vreće
  • plivanje ili vežbanje u vodi
  • veslanje
  • penjanje uz stepenice
  • brza šetnja po šumi ili pored reke
  • ples

Ako tokom kardio treninga možete bez problema da pričate, to je znak da trening nije dovoljno intenzivan. Ipak, ne treba da preterate i da se previše zadišete. Dobar znak je kada se znojite. Napravite svoj plan i postepeno pojačavajte intenzitet. Vi sebe najbolje poznajete.

Posle vežbi obavezno uradite istezanje. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Izdahnite višak kilograma

Svi mi znamo kako je lako ugojiti se, a teško smršati. A da li ste se zapitali kuda odlazi salo kada smršamo? I zašto je vežbanje toliko bitno ako želimo da povratimo zdravu kilažu?

Iznenadićete se, ali nauka je dokazala: salo se gubi preko daha. Mi ga bukvalno izdišemo. Tim naučnika iz Sidneja sproveo je istraživanje koje je dokazalo da se naše masti ne pretvaraju u toplotu ili energiju, već ih gubimo dok dišemo.

Kada se gojimo, višak ugljenih hidrata i proteina koje unesemo u organizam pretvaraju se u trigliceride, koji se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika, a talože se u lipidnim organelama ćelija masti. Kada želimo da smršamo, mi treba da metabolišemo trigliceride, što znači da zapravo treba da otpustimo ugljenik iz ćeliija masti.

Rezultati australijskog istraživanja su sledeći: da bismo smršali 10 kilograma, treba da udahnemo 29 kg kiseonika i izdahnemo 28 kg ugljen dioksida i izlučimo 11 kg tečnosti. Kada se preračuna proporcija mase u tih 10 kg sala koja postoji u obliku ugljen dioksida i tečnosti, ispada da mi gubimo kilograme najviše preko pluća: 8,4 kg preko ugljen dioksida koga izdahnemo i 1,6 kg preko tečnosti koje izlučimo, bilo putem urina, znoja, ili drugih telesnih tečnosti.

Naravno, ako se forsiramo da samo brzo dišemo, nećemo daleko odmaći. Zapravo tako ćemo samo da hiperventiliramo i na kraju izgubimo svest. Jednostavno moramo pratiti sopstveni metabolički ritam i biti uporni i strpljivi.

Eto još jednog dokaza da ništa ne možemo postići ako se pošteno ne zadišemo i oznojimo. Dok vežbamo, kada osetimo da nam ponestaje dah i da nam se niz lice slivaju graške znoja, upravo to je trenutak kada neželjene masne naslage počinju da se gube.

Salo koje se taloži oko struka nije samo estetski problem. Ono je veoma opasno po zdravlje jer okružuje vitalne organe. Ali određena količina masti telu je neophodna, naročito ženama u reproduktivnom periodu. Zato ni sa čim ne treba preterivati, naročito ne s mršavljenjem. A zdravom ishranom i redovnim vežbanjem to ćemo postići na najbolji mogući način.

Eto još jedne motivacije da se bacite na vežbanje. I kada je najteže, samo se setite da je baš tad najefektnije. A u čitavom tom procesu može da vam pomogne Equigal.

Nauka fitnesa

Otkako je Džejn Fonda 1982. izbacila svoj prvi video sa aerobnim vežbama, fitnes industrija je postala nezaustavljiva. Ako danas pogledamo raspored bilo koje teretane koja nudi grupne programe, videćemo veoma šarenu ponudu s mnoštvom nepoznatih naziva.

Profesor Izumi Tabata, šef Katedre za sport i zdravlje japanskog univerziteta Ricumeikan, upustio se, devedesetih godina prošlog veka, u opsežno istraživanje kako bi utvrdio na koji način telo koristi energiju, odnosno kako se ATP (adenozin-trifosfat), molekul pomoću kog se stvara energija, sintetiše tokom aerobnih i anaerobnih procesa. Početkom devedesetih, sarađivao je sa trenerom japanskog tima brzih klizača koji su za trening koristili kratke periode maksimalnog sprinta  i još kraće periode odmora. Profesor Tabata je potom uporedio vežbanje umerenog intenziteta u trajanju od sat vremena, kao što su, na primer, lagano trčanje ili vožnja bicikla, i kratko, veoma intenzivno vežbanje u trajanju od 20 sekundi, sa 10 sekundi pauze tokom perioda od četiri minuta. Prateći rad dve grupe koje su vežbale na ova dva različita načina tokom 6 nedelja, Tabata je došao do zaključka da prva grupa, iako je vežbala duže, nije napredovala niti poboljšala svoj performans, dok je druga grupa intenzivnih vežbača znatno napredovala, kao i da su ovi vežbači sagorevali kalorije tokom 12 sati nakon vežbanja.

Zaključak profesora Tabate je da je ključni element efikasnog vežbanja intenzitet, a ne trajanje. I tako se novi oblik vežbanja pojavio među fitnes programima. Danas ‘tabatu’ možete vežbati u nekoj teretani, ali i kod kuće, jer za nju vam nije potrebna velika filosofija i umeće, pošto se radi o osnovnim vežbama koje svi znaju: čučnjevi, sklekovi, skokovi, kombinacije skoka i skleka, trčanje u mestu, zgibovi, podizanje tegića u raznim položajima, trbušnjaci, iskoraci… Samo je bitno raditi intenzivno jednu vežbu tokom 20 sekundi, pa pauzirati 10 sekundi i preći na sledeću. I tako tokom 4 minuta. A onda sve ponoviti, najbolje 8 serija, sa što kraćim pauzama.

Ali šta je najveća prednost tabate, naročito ako je radimo kod kuće? U tome što ćemo se lakše naterati da odvežbamo 4 minuta nego da odemo u teretanu na trening od sat vremena. A kad odvežbamo ta prva 4 minuta, osetićemo potrebu da nastavimo. I tako svaki dan možemo pomerati sopstvene granice. Na Youtube kanalu ima dosta kratkih videa sa vežbama, kao i klipova koji nude samo muziku i opominju nas kad je isteklo 20 sekundi i kad treba da pređemo na sledeću vežbu.

Na šta treba posebno obratiti pažnju? Svakako odvojiti 5 minuta na početku za lagano zagrevanje, i ne raditi ništa što nam ne prija, naročito ako osetimo bol. Ne cimati i voditi računa o kičmi. Nakon samo 4 minuta vežbe osetićemo da nam se poboljšava i raspoloženje. Pa čak i da ne odvežbamo više od ta 4 minuta, bolje i toliko nego ništa. Pogledajte jedan video sa setom laganih vežbi za početnike ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Z4ziWoCuf5g

Vežbajte kod kuće, u dvorištu, parku, sami ili u društvu. A kad to prevaziđete, napravite svoj program ili se pridružite nekom postojećem u komšiluku.

Redovno vežbanje, zdrava ishrana i Equigal, siguran su put do zdravog i vitkog tela.