Tag Archives: vitkost

Klin se klinom izbija

Sve do nedavno, masti su više decenija bile na crnoj listi. Svinjska mast, kajmak, puter, pavlaka, smatrani su našim najgorim neprijateljima, a kao zamena preporučivao se margarin. Danas znamo da je ljaga na masti nepravedno bačena, a glavni razlog nije bio briga za opšte zdravlje čovečanstva već masna zarada industrije za preradu ulja na globalnom nivou. Takođe znamo da većina margarina sadrži štetne trans masti, a i da mnogi na koje je stavljena etiketa ’zdrave hrane’ zapravo imaju sumnjivi efekat.

Istraživanja pokazuju da nedovoljan unos masti može biti štetan po zdravlje, i čak izazvati gojaznost. Svi industrijski proizvodi za koje je navedeno da imaju manji procenat masti, moraju imati veći procenat aditiva i šećera koji će nadoknaditi ukus. Zato, ako želimo da smršamo, treba da izbacimo prerađene proizvode, ’lajt’ varijante raznoraznih voćnih jogurta, peciva od belog brašna, naročito ona s margarinom, kao i sve što sadrži veštačke šećere, a potrebno je da prigrlimo dobre masti. Evo predloga namirnica, sa visokim sadržajem dobrih masti, koje bi trebalo ubaciti u jelovnik, naravno u umerenim količinama:

  • Puteri od orašastih plodova, najbolje badema, i to u domaćoj izradi ili od pouzdanih proizvođača. Orašasti plodovi sadrže korisne, nezasićene masne kiseline, dosta svarljivih vlakana, vitamin E i magnezijum. A pritom su sjajnog ukusa.
  • Crna čokolada od pravog, sirovog kakaa. Treba birati onu sa visokim procentom kakaa, najbolje od 85%. Čokolada sadrži oleinsku kiselinu, pritom nam gasi želju za slatkišima i drži sitost.

  • Avokado, koji možemo koristiti na hiljadu načina. Dobar, zreo avokado možemo koristiti kao namaz, u salati iseckan na kockice, ili od njega praviti gvakamole, dodavati ga u kolače i peciva… Kada se redovno koristi, avokado dokazano smanjuje rizik od pojave metaboličkog sindroma.
  • Losos, ali onaj divlji, ne uzgajani, prepun je antioksidanata koji nam štite organizam od virusa, proteina koji nam daje snagu i gradi mišiće, kao i omega 3 masnih kiselina koje smanjuju upale i čuvaju srce. Dobre masti iz lososa će nam pomoći da otopimo masne naslage oko struka.
  • Masline, u svim oblicima. Ovaj divni plod koji se u zemljama Mediterana odvajkada koristi i dokazano doprinosi dugovečnosti njihovih stanovnika, sadrži monozasićene masti koje štite srce i krvne sudove. One nam mogu pomoći da sprečimo dijabetes, smršamo i smanjimo rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Ekstra devičansko maslinovo ulje treba da se nađe na svakoj trpezi.
  • Meso, ali od životinja koje se prirodno kreću i hrane. Meso goveda koja slobodno pasu ima veliku nutritivnu vrednost i sadrži dobre masti, kao i konjugiranu linolensku kiselinu, derivat linolne kiseline koja je neophodna čoveku. Ona utiče na metabolizam proteina i masti i pomaže stvaranje energije, što doprinosi smanjenju masnih naslaga uz očuvanu mišićnu masu.

  • Kokos je čudesan plod koji sadrži trigliceride srednjeg lanca. Oni pomažu termogenezu – stvaranje toplotne energije, povećavaju sagorevanje masti a pritom čuvaju vitalnost nemasnog tkiva, naročito mišića. Ovi trigliceridi pritom predstavljaju izvor energije koje ćelije raka nisu u stanju da iskoriste.

Zvuči apsurdno, ali je istinito: protiv masnih naslaga najbolje ćemo se boriti mastima. Ali onim dobrim. Osim što će nam pomoći da smršamo, ove masti će nam dati dovoljno energije da vežbamo i podržati izgradnju mišićne mase.

Izbijte klin klinom, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!