Tag Archives: vitkost

Napitak zdravlja i mladosti

Kefir, koji se od antičkih vremena priprema od tibetanske gljive, dokazano je ne samo zdrava hrana, već lekovita do te mere da ima moć da zaustavi rast kancerogenih ćelija. Ovaj napitak specifičnog ukusa prava je riznica minerala i vitamina, uključujući i dragoceni B12, a njegova najveća vrednost su korisne bakterije koje pomažu da se obnovi crevna flora, reguliše varenje, bolje iskoriste nutrijenti koje unesemo preko hrane, očisti debelo crevo i spreče gastritis i čir. Kefir čisti sve unutrašnje organe, od jetre, slezine, žuči, preko krvnih sudova, ali jača i nervni sistem, reguliše spavanje, otklanja malaksalost i umor, poboljšava pamćenje…

Kefirna gljiva liči na cvetić karfiola

Pravi kefir nam može pomoći kod sledećih poremećaja i oboljenja: kandide, tuberkuloze, raznih upala i infekcija, kamena i peska u žuči i bubrezima, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zatvora, nadutosti, ekcema, psorijaze, paradontoze, lošeg imuniteta, depresije, nesanice, povišenog holesterola, zakrčenja krvnih sudova, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, i raznih vrsta tumora, uključujući i one kancerogene.

Pomoću kefira možemo uravnotežiti metabolizam i dovesti telesnu težinu do normalnih granica: kefir reguliše apetit i sprečava nagomilavanje masnih naslaga. Ima još jedan uticaj na spoljašni izgled – povoljno utiče na kožu, podmlađuje je i usporava starenje ćelija. Kefir je odličan za sportiste i osobe izložene fizičkom naporu, a leti kada se pojačano znojimo pomaže da nadoknadimo elektrolite i tečnost. Pogodan je i za osobe osetljive na laktozu, jer gljiva se hrani mlečnim šećerom i na taj način ’prečisti’ mleko od laktoze.

Kefirna gljiva potiče sa Kavkaza ili Tibeta, a prvi koji je na naučnoj osnovi dokazao lekovita svojstva kefira bio je ruski naučnik i nobelovac, Ilja Iljič Mečnikov, početkom 20. veka. U Rusiji je kefir veoma popularan.

Ta sjajna lekovita svojstva potiču od posebnih sojeva bakterija Leuconostoc, Lactobacillus Kavkazu, Torula kefira i Saccharomices kefir, kojih ima samo u kefiru, i to ne kupovnom već onom kog sami napravimo, od kefirne gljive, odnosno kefirnih zrnaca. Sve što nam je potrebno je kvalitetno mleko, punomasno ili najmanje sa 2,8% mlečne masti, a najbolje je ono sveže pomuzeno i nepasterizovano; i kefirna zrnca, tj. gljiva koja se može kupiti (najčešće u sušenom obliku preko interneta), ali najbolje je kada se ’nasledi’. Kefirna gljiva raste i deli se, pa ako redovno pripremamo kefir, imaćemo je viška, kog možemo podeliti s drugima.

Proces pripreme kefira

Potreban materijal: kefirna gljiva, tj. zrnca, posuda – najbolje staklena, zemljana ili keramička, nikako metalna*, sveže mleko (što punomasnije, i nikako dugotrajno), krpa ili gaza za pokrivanje.

*NAPOMENA: kefirna gljiva ne podnosi metal

Kefirnu gljivu staviti u posudu, to može biti i obična staklena tegla, i naliti hladnim mlekom ili mlekom na sobnoj temperaturi, nikako vrućim. Otprilike količina kefirne gljive kao za jednu kašiku može ukefiriti litar do litar ipo mleka. U zavisnosti od količine gljiva koje imamo odredićemo i količinu mleka.

Posudu sa mlekom i gljivom pokriti prozračnim materijalom – pošto će doći do fermentacije i stvaranja gasova, ne treba je hermetički zatvarati jer može da eksplodira. Ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata i potom proveriti da li se mleko steglo. Kada prodrmamo posudu površina treba da bude čvrsta, kao kiselo mleko. Ako je još uvek tečno, ostaviti pokriveno još neko vreme. Kada će se mleko ukefiriti zavisi od količine zrnaca, ali i temperature u prostoriji. Što toplije, to će se kefir brže napraviti.

Kada utvrdimo da se mleko steglo, možemo kefir odmah konzumirati ili staviti u frižider gde se može održati 4-5 dana. Gljiva obično ili ispliva na površinu odakle je možemo pokupiti, ili padne na dno. Ako želimo da budemo sigurni da smo odvojili gljivu od kefira, možemo ga procediti, isključivo kroz plastičnu cediljku, ne metalnu. Potom gljive operemo pod hladnim mlazom vode i onda ih možemo ponovo staviti u mleko, ili, ako ne želimo odmah da pravimo novi kefir možemo ih staviti u čašu sa malo mleka, ili vode u koju ćemo dodati malo šećera, i čuvati je u frižideru. Ova gljiva je veoma izdržljiva, može se zamrznuti ili osušiti.

Ako želimo da smršamo, kefir nam može biti odličan saveznik, a šolja kefira nam može zameniti obrok, najbolje večeru. Možemo ga koristiti da prelijemo žitarice, ako želimo da dodatno podstaknemo rad i čišćenje creva možemo dodati u njega kašiku ovsenih mekinja, ili ga jednostavno posuti prepečenim zrnima susama ili čurukota.

Raspitajte se među prijateljima da li neko ima kefirna zrnca koja može da podeli s vama, a ako ste to vi, podelite zdravlje tako što ćete ih nekome pokloniti. Budite zdravi i vitki uz kefir, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Klin se klinom izbija

Sve do nedavno, masti su više decenija bile na crnoj listi. Svinjska mast, kajmak, puter, pavlaka, smatrani su našim najgorim neprijateljima, a kao zamena preporučivao se margarin. Danas znamo da je ljaga na masti nepravedno bačena, a glavni razlog nije bio briga za opšte zdravlje čovečanstva već masna zarada industrije za preradu ulja na globalnom nivou. Takođe znamo da većina margarina sadrži štetne trans masti, a i da mnogi na koje je stavljena etiketa ’zdrave hrane’ zapravo imaju sumnjivi efekat.

Istraživanja pokazuju da nedovoljan unos masti može biti štetan po zdravlje, i čak izazvati gojaznost. Svi industrijski proizvodi za koje je navedeno da imaju manji procenat masti, moraju imati veći procenat aditiva i šećera koji će nadoknaditi ukus. Zato, ako želimo da smršamo, treba da izbacimo prerađene proizvode, ’lajt’ varijante raznoraznih voćnih jogurta, peciva od belog brašna, naročito ona s margarinom, kao i sve što sadrži veštačke šećere, a potrebno je da prigrlimo dobre masti. Evo predloga namirnica, sa visokim sadržajem dobrih masti, koje bi trebalo ubaciti u jelovnik, naravno u umerenim količinama:

  • Puteri od orašastih plodova, najbolje badema, i to u domaćoj izradi ili od pouzdanih proizvođača. Orašasti plodovi sadrže korisne, nezasićene masne kiseline, dosta svarljivih vlakana, vitamin E i magnezijum. A pritom su sjajnog ukusa.
  • Crna čokolada od pravog, sirovog kakaa. Treba birati onu sa visokim procentom kakaa, najbolje od 85%. Čokolada sadrži oleinsku kiselinu, pritom nam gasi želju za slatkišima i drži sitost.

  • Avokado, koji možemo koristiti na hiljadu načina. Dobar, zreo avokado možemo koristiti kao namaz, u salati iseckan na kockice, ili od njega praviti gvakamole, dodavati ga u kolače i peciva… Kada se redovno koristi, avokado dokazano smanjuje rizik od pojave metaboličkog sindroma.
  • Losos, ali onaj divlji, ne uzgajani, prepun je antioksidanata koji nam štite organizam od virusa, proteina koji nam daje snagu i gradi mišiće, kao i omega 3 masnih kiselina koje smanjuju upale i čuvaju srce. Dobre masti iz lososa će nam pomoći da otopimo masne naslage oko struka.
  • Masline, u svim oblicima. Ovaj divni plod koji se u zemljama Mediterana odvajkada koristi i dokazano doprinosi dugovečnosti njihovih stanovnika, sadrži monozasićene masti koje štite srce i krvne sudove. One nam mogu pomoći da sprečimo dijabetes, smršamo i smanjimo rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Ekstra devičansko maslinovo ulje treba da se nađe na svakoj trpezi.
  • Meso, ali od životinja koje se prirodno kreću i hrane. Meso goveda koja slobodno pasu ima veliku nutritivnu vrednost i sadrži dobre masti, kao i konjugiranu linolensku kiselinu, derivat linolne kiseline koja je neophodna čoveku. Ona utiče na metabolizam proteina i masti i pomaže stvaranje energije, što doprinosi smanjenju masnih naslaga uz očuvanu mišićnu masu.

  • Kokos je čudesan plod koji sadrži trigliceride srednjeg lanca. Oni pomažu termogenezu – stvaranje toplotne energije, povećavaju sagorevanje masti a pritom čuvaju vitalnost nemasnog tkiva, naročito mišića. Ovi trigliceridi pritom predstavljaju izvor energije koje ćelije raka nisu u stanju da iskoriste.

Zvuči apsurdno, ali je istinito: protiv masnih naslaga najbolje ćemo se boriti mastima. Ali onim dobrim. Osim što će nam pomoći da smršamo, ove masti će nam dati dovoljno energije da vežbamo i podržati izgradnju mišićne mase.

Izbijte klin klinom, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!