Tag Archives: vitkost

Energija i dugovečnost

Neki od nas pamte vremena kada nismo mnogo razmišljali o tome šta jedemo. Parče hleba namazano svinjskom mašću i posuto alevom paprikom pojeli bismo u slast u dobrom društvu, bez osećaja griže savesti. Vremena su se promenila i danas sve analiziramo, brojimo kalorije, i često prebacujemo sebi kada se upustimo u sitne gurmanluke. Ono po čemu će se današnje doba sigurno pamtiti kada je ishrana u pitanju, jeste velika hajka na ugljene hidrate.

Do skoro su na tapetu bile masti koje su nedavno oslobođene optužbe, jer je postalo jasno ne samo da su nam neophodne, već i da nam dobre, kvalitetne masti mogu pomoći da održimo zdravu telesnu težinu. A onda je prst uperen u ugljene hidrate. Oni su glavni krivci što danas ima više gojaznih ljudi na planeti nego ikada tokom istorije. Zašto? Zato što se ugljeni hidrati prilikom varenja u našem organizmu pretvaraju u glukozu, odnosno šećere.

Istina je da se svi ugljeni hidrati konvertuju u šećere, što nam povećava nivo insulina u krvi. Ali takođe je istina da nisu svi ugljeni hidrati isti, i da nam jedni mogu naglo povećati i spustiti nivo insulina jer se veoma brzo vare, dok se drugi vare dugo i polako otpuštaju glukozu u krvotok.

Definitivno i opravdano na crnoj listi!

Pre nego što izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, potrebno je da znamo koja je njihova funkcija. Osnovna uloga ugljenih hidrata je da nam daju energiju. Glukozu koju dobija iz njih telo može iskoristiti odmah, ili je ’sačuvati’ za kasnije. Pored energije, ugljeni hidrati telu daju vitamine i minerale koji su neophodni za održavanje telesnih funkcija. I još jedna njihova veoma bitna uloga je da nam obezbede dovoljno vlakana. Upravo ugljeni hidrati bogati vlaknima su najbolji za nas: integralne žitarice, povrće, voće i mahunarke.

Preporuka stručnjaka je da 45-65% kalorija koje tokom dana unesemo bude ih ugljenih hidrata, 20-35% iz masti i 10-35% iz proteina. Dakle šnicla nikako ne treba da zauzima najveću površinu na tanjiru. Nedovoljan unos ugljenih hidrata bogatih vlaknima povećava rizik da obolimo od poremećaja kardiovaskularnog sistema, raka debelog creva i da postanemo gojazni. Vlakna iz ugljenih hidrata pomažu da se tokom dužeg perioda održi stabilan nivo insulina u krvi, ubrza metabolizam, održe moždane funkcije, snizi nivo lošeg holesterola, da se hrana bolje svari i iskoriste korisne materije, održi normalna peristaltika creva, spreči zatvor, a pritom nam daju osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.

Ako se dvoumimo koji hleb da izaberemo – beli ili integralni, bez obzira što imaju sličan broj kalorija, integralni je uvek bolji izbor upravo zbog većeg procenta vlakana. Što je neka namirnica više ’prečišćena’, to je ne samo beskorisnija već i štetnija. Ako izaberemo namirnicu koja je bliska ’svom izvoru’, ne možemo pogrešiti. I to ćemo odmah i osetiti. Ako pojedemo pecivo od belog brašna, na trenutak ćemo osetiti sitost ali ćemo veoma brzo nakon toga ogladneti. Ako pojedemo kašu od celog zrna žitarica, porciju mahunarki ili komad integralnog hleba s kikiriki puterom, duže ćemo biti siti.

Ako se pitate da li da izbacite ugljene hidrate iz ishrane, odgovor je: da, neke. Nećete pogrešiti ako izbacite belo pecivo, bilo šta što sadrži industrijski šećer, slatkiše, voćne sokove i gazirane napitke, mlečne prerađevine, kremove, čipseve, kupovne cerealije i pahuljice, keks… Zašto? Zato što su sve te namirnice siromašne vlaknima, imaju visok glikemijski indeks, ne drže nam sitost i sav višak šećera koje telo ne iskoristi ’zalepiće’ nam se u obliku sala. Ali ono što nikako ne treba u potpunosti izbaciti su složeni ugljeni hidrati: integralne žitarice, mekinje, povrće, naročito zeleno i lisnato, i sveže voće. Ove namirnice imaju nizak glikemijski indeks, bogate su vlaknima, daju nam osećaj sitosti i regulišu nam metabolizam.

Upravo iz tog razloga složeni ugljeni hidrati nam mogu pomoći i da smršamo ili održimo zdravu telesnu masu. Osim što nam daju sitost, oni pospešuju lučenje serotonina, hormona sreće koji nam obezbeđuje dobro raspoloženje. Ako smo fizički aktivni i redovno vežbamo, pružiće nam dobru energiju i obezbediti kvalitetan trening. Dobro je sat vremena pre vežbanja pojesti malu porciju složenih ugljenih hidrata, na primer čistu ovsenu kašu iz ’domaće radinosti’ sa malo voća. Tako ćemo imati dovoljno energije i za najizazovniji trening.

Istraživanja koja se sprovode od sredine sedamdesetih godina prošlog veka su pokazala da najdugovečniji ljudi žive u Okinavi u Japanu. Ishrana tamošnjih vitalnih stogodišnjaka sastojala se najviše od pirinča, slatkog krompira, zelenog povrća, boranije, bundeve, tofu sira, mladica bambusa, algi, fermentisanog povrća i malo svinjetine i ribe. Odnos ugljenih hidrata i proteina kod njih je 10:1, a procenat oboljenja od karcinoma, kardiovaskularnih poremećaja i Alchajmerovog oboljenja je minimalan, skoro nepostojeći. Pored toga, svi su pokretni, vitki i sposobni da se brinu sami o sebi do poznih devedesetih. Okinavljani su najbolji dokaz da ugljene hidrate nikako ne treba da zanemarimo.

Budite kreativni s ugljenim hidratima, danas je izbor veliki: kinoa, spelta, amarant, bulgur, ječam, slatki krompir, smeđi pirinač, mungo pasulj, leblebije, ali ne zaboravite i tradicionalne izvore: pšenica, pasulj, boranija, bundeva, integralna testenina, heljda, kupusnjače… Cilj: vitkost, zdravlje i Okinavljanska dugovečnost!

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Pasulj, protein, Pitagora

Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja podario Setu zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo ’drvo života’, i po nekim jevanđeljima, preživelo je čak i Potop, da bi potom bilo posečeno kako bi se napravio most do Hrama i krst. Motiv čarobnog drveta koje niče iz zrna pasulja mnogo kasnije se ponovo našao u priči o Džeku i čarobnom pasulju, a u međuvremenu, čudesno zrno je protkalo istoriju, mitove pa čak i filosofiju, po svim meridijanima.

Jedna od poznatijih asocijacija, kada se pomene pasulj, je Pitagora. Ovaj antički matematičar i otac filosofije bio je strastveno opasuljen. Neki kažu da je mrzeo pasulj, međutim, istina je da ga je se klonio iz vrlo opravdanog razloga. Pitagora je bio pod velikim uticajem mistike Feničana sa Krita, ali i starog Egipta. Egipćanima je pasulj bio simbol postanka, za šta su potvrdu nalazili u njegovom falusnom obliku. Smatrali su da bi, jedući pasulj, onemogućili svojim precima da ostvare reinkarnaciju. Zato ova mahunarka nije bila na jelovniku egipatskih sveštenika, koji su je prinosili bogovima.

Samos, Pitagorino rodno mesto

Pitagora je rođen na Samosu a obrazovanje je stekao od najboljih: Ferekida, Talesa i Anaksimadra, ali i na Bliskom istoku gde je boravio kao sveštenik u hramu u Diospolisu. Okružen egipatskim običajima i verovanjima težio je čistoti i savršenstvu, i, između ostalog, odbijao je da jede pasulj. Egipatska religija je pečat ostavila na Pitagorino učenje o seobi duše – metempsihozi: duša je besmrtna, a nakon smrti ulazi u novo telo, i taj proces se ponavlja sve do potpunog pročišćenja.

Pitagora

Iz zapisa Porfirija znamo da je Pitagora na rodnom Samosu, a potom i u Krotonu u Kalabriji osnovao školu pod nazivom ’Polukrug’ čiji su polaznici morali da se obavežu na asketski stil života koji je podrazumevao ishranu bez mesa i odricanje od lične imovine. U toj školi, ili bratstvu kako se negde naziva, vodile su se debate od javnog značaja. I tu opet dolazimo do pasulja: u Pitagorino vreme, prilikom izbora i glasanja koristio se pasulj. Beli pasulj je značio ’za’, a crni ’protiv’. Ta činjenica baca novo svetlo na Pitagorino upozorenje svojim učenicima da se klone ’pasulja’, odnosno, metaforički, političkih razmirica i intriga.

Pitagora nije bio zagovornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Stanovnici susednih kolonija, među kojima je bio i jedan bivši, odbačeni i ogorčeni pripadnik pitagorejskog bratstva, napali su zbog toga Pitagorejce, a sam konačni ishod je malo nejasan. Ima nekoliko verzija priče, ali najinteresantnija je ona po kojoj Pitagora beži, dolazi do polja pasulja, i ne želeći da pogazi svoja uverenja i zakorači u usev da bi spasao živu glavu, hrabro prihvata sudbinu i pada od ruke neprijatelja. Principijelnost do samog kraja.

Nije samo Pitagora verovao u da se u zrnu pasulja krije čitav mikrokosmos. Rusi, Skandinavci, Kelti, samo su neki od naroda koji su vekovima stavljali zrno pasulja u hleb prilikom paganskih proslava koje su dolaskom hrišćanstva preinačene u Božić. Na Siciliji se i dalje pasulj stavlja u poseban kolač koji se peče za svadbe i sahrane. Poput naše česnice, kolač se potom lomi, a ’srećni dobitnik’ komada u kom je pasulj smatra se počasnim gostom.

Pasulj i mahunarke bili su glavna hrana gladijatora, a svako ko je služio vojsku sigurno se seća vojničkog pasulja. To nije slučajno. Pasulj je bogat amino kiselinama koje su neophodne za gradnju proteina, a ima malo kalorija i zasićenih masti. Sadrži visok procenat folne kiseline, odnosno vitamina B9, neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema, rast i razvoj, kao i nastanak crvenih krvnih zrnaca i novih ćelija. Bez folne kiseline nema normalne trudnoće i razvoja ploda. Pored toga, pasulj je bogat cinkom, gvožđem, magnezijumom, a obiluje i vlaknima neophodnim za normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Pasulj nam može pomoći da sprečimo mnoga oboljenja, čak i karcinom, jer je bogat polifenolima, antioksidantima koja se bore protiv uticaja slobodnih radikala. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju pasulj manje oboljevaju od srčanog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Pasulj snižava holesterol, a magnezijum kog sadrži neophodan je za normalno funkcionisanje srčanog mišića.

Pasulj nam može pomoći i da smršamo i održimo normalnu telesnu masu. Visok procenat vlakana stabilizuje nivo glukoze, sprečava dijabetes, pomaže normalno funkcionisanje pankreasa koji proizvodi insulin, sprečava pojavu masnoće u jetri i daje nam osećaj sitosti. Vlakna iz pasulja sprečavaju napade gladi, ali i čiste creva, sprečavaju zatvor i stvaraju pozitivnu sredinu za razvoj dobrih bakterija.

Svi dobro znamo za ’negativnu posledicu’ konzumiranja pasulja, koja nas opet vraća Pitagorejcima: jedna zabavna anegdota kaže da su Pitagorejci verovali da čovek gubi deo duše svaki put kada ispušta gasove. Danas znamo da to, naravno, nije istina, ali ono što je sigurno i dokazano je da svako ko uključi pasulj u svoju redovnu ishranu gubi višak kilograma, povišen holesterol, šećer u krvi i tako nedvosmisleno sebi produžava život.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kinoa, hrana i lek

Kinoa je pseudo žitarica, biljka iz porodice trava, poreklom sa Anda gde se koristi u ishrani hiljadama godina. Riznica je vitamina, antioksidanata, minerala, naročito gvožđa, vlakana i zdravih masnih kiselina – sadrži svih 9 amino kiselina, pa se smatra ne samo hranom, već i lekom. Kinoa je sjajna za osobe koje žele da smršaju, održe zdravu telesnu masu, kao i za dijabetičare jer reguliše nivo insulina u krvi i dugo drži osećaj sitosti. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži oko 220 kalorija. Ne sadrži gluten, pa je mogu koristiti i osobe koje pate od celijakije. Bogata je proteinima, i kao takva je kvalitetna zamena za meso. Idealna je za srčane bolesnike jer drži krvni pritisak pod kontrolom, snižava loš holesterol i bogata je kalijumom.

Plantaža kinoe u Ekvadoru

Zrno kinoe je obloženo saponinom kojim se biljka štiti od insekata. Kako je saponin gorkog ukusa, prilikom pripreme je potrebno da kinou isperemo. Zrna se sipaju u cediljku i stave pod mlaz vode par minuta. I onda je spremna za kuvanje.

Evo kako jednostavno skuvati kinou, da zrna budu fina i rastresita:

1 šolju kinoe isprati pod mlazom vode. U šerpu sipati kašiku maslinovog ulja, zagrejati pa dodati oceđeno semenje. Vrlo kratko propržiti kinou, pa naliti 1,5 šolju vode i dodati prstohvat soli. Ostaviti da se krčka na umerenoj vatri petnaestak minuta, dok voda ne uvri. Potom poklopiti, skloniti s vatre i ostaviti da odleži 5-10 minuta. Tako pripremljenu kinou možemo odmah jesti, ili je čuvati poklopljenu u frižideru i dodavati jelima.

Kinoa se odlično kombinuje s drugim namirnicama. Evo predloga za kvalitetan obrok koji se lako može pripremiti, čuvati u frižideru i poneti, na primer na posao.

Potrebno nam je:

  • 1 šolja kuvane kinoe
  • 1 mali seckani paradajz
  • 1 manji krastavac seckan na štapiće
  • 2 stabljike celera
  • 1 manji mladi luk
  • 2 srca artičoke iz konzerve
  • 1 komad avokada (5-6 kašičica)
  • pola svežeg limuna
  • 1 filet lososa, dimljene pastrmke ili 1 manja konzerva tunjevine

U činiju sipati kinou, dodati na kockice seckan paradajz, sitno seckane stabljike celera i mladog luka, seckanu ili kašičicom zahvatanu krišku zrelog avokada, prstima grubo iscepati srce artičoke, sa strane dodati štapiće krastavca. Nacepkati filet ribe, sve preliti svežim limunovim sokom.

Ovo je kombinacija koju možete menjati i dopunjavati po želji ili potrebama, koristeći povrće koje je u sezoni. Kinoa je ovde odlična baza, a sam obrok je veoma bogat i zasitan.

Hranite se zdravo, trudite se da budete što više fizički aktivni, i nećete morati da brojite kalorije. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal!

Napitak zdravlja i mladosti

Kefir, koji se od antičkih vremena priprema od tibetanske gljive, dokazano je ne samo zdrava hrana, već lekovita do te mere da ima moć da zaustavi rast kancerogenih ćelija. Ovaj napitak specifičnog ukusa prava je riznica minerala i vitamina, uključujući i dragoceni B12, a njegova najveća vrednost su korisne bakterije koje pomažu da se obnovi crevna flora, reguliše varenje, bolje iskoriste nutrijenti koje unesemo preko hrane, očisti debelo crevo i spreče gastritis i čir. Kefir čisti sve unutrašnje organe, od jetre, slezine, žuči, preko krvnih sudova, ali jača i nervni sistem, reguliše spavanje, otklanja malaksalost i umor, poboljšava pamćenje…

Kefirna gljiva liči na cvetić karfiola

Pravi kefir nam može pomoći kod sledećih poremećaja i oboljenja: kandide, tuberkuloze, raznih upala i infekcija, kamena i peska u žuči i bubrezima, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zatvora, nadutosti, ekcema, psorijaze, paradontoze, lošeg imuniteta, depresije, nesanice, povišenog holesterola, zakrčenja krvnih sudova, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, i raznih vrsta tumora, uključujući i one kancerogene.

Pomoću kefira možemo uravnotežiti metabolizam i dovesti telesnu težinu do normalnih granica: kefir reguliše apetit i sprečava nagomilavanje masnih naslaga. Ima još jedan uticaj na spoljašni izgled – povoljno utiče na kožu, podmlađuje je i usporava starenje ćelija. Kefir je odličan za sportiste i osobe izložene fizičkom naporu, a leti kada se pojačano znojimo pomaže da nadoknadimo elektrolite i tečnost. Pogodan je i za osobe osetljive na laktozu, jer gljiva se hrani mlečnim šećerom i na taj način ’prečisti’ mleko od laktoze.

Kefirna gljiva potiče sa Kavkaza ili Tibeta, a prvi koji je na naučnoj osnovi dokazao lekovita svojstva kefira bio je ruski naučnik i nobelovac, Ilja Iljič Mečnikov, početkom 20. veka. U Rusiji je kefir veoma popularan.

Ta sjajna lekovita svojstva potiču od posebnih sojeva bakterija Leuconostoc, Lactobacillus Kavkazu, Torula kefira i Saccharomices kefir, kojih ima samo u kefiru, i to ne kupovnom već onom kog sami napravimo, od kefirne gljive, odnosno kefirnih zrnaca. Sve što nam je potrebno je kvalitetno mleko, punomasno ili najmanje sa 2,8% mlečne masti, a najbolje je ono sveže pomuzeno i nepasterizovano; i kefirna zrnca, tj. gljiva koja se može kupiti (najčešće u sušenom obliku preko interneta), ali najbolje je kada se ’nasledi’. Kefirna gljiva raste i deli se, pa ako redovno pripremamo kefir, imaćemo je viška, kog možemo podeliti s drugima.

Proces pripreme kefira

Potreban materijal: kefirna gljiva, tj. zrnca, posuda – najbolje staklena, zemljana ili keramička, nikako metalna*, sveže mleko (što punomasnije, i nikako dugotrajno), krpa ili gaza za pokrivanje.

*NAPOMENA: kefirna gljiva ne podnosi metal

Kefirnu gljivu staviti u posudu, to može biti i obična staklena tegla, i naliti hladnim mlekom ili mlekom na sobnoj temperaturi, nikako vrućim. Otprilike količina kefirne gljive kao za jednu kašiku može ukefiriti litar do litar ipo mleka. U zavisnosti od količine gljiva koje imamo odredićemo i količinu mleka.

Posudu sa mlekom i gljivom pokriti prozračnim materijalom – pošto će doći do fermentacije i stvaranja gasova, ne treba je hermetički zatvarati jer može da eksplodira. Ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata i potom proveriti da li se mleko steglo. Kada prodrmamo posudu površina treba da bude čvrsta, kao kiselo mleko. Ako je još uvek tečno, ostaviti pokriveno još neko vreme. Kada će se mleko ukefiriti zavisi od količine zrnaca, ali i temperature u prostoriji. Što toplije, to će se kefir brže napraviti.

Kada utvrdimo da se mleko steglo, možemo kefir odmah konzumirati ili staviti u frižider gde se može održati 4-5 dana. Gljiva obično ili ispliva na površinu odakle je možemo pokupiti, ili padne na dno. Ako želimo da budemo sigurni da smo odvojili gljivu od kefira, možemo ga procediti, isključivo kroz plastičnu cediljku, ne metalnu. Potom gljive operemo pod hladnim mlazom vode i onda ih možemo ponovo staviti u mleko, ili, ako ne želimo odmah da pravimo novi kefir možemo ih staviti u čašu sa malo mleka, ili vode u koju ćemo dodati malo šećera, i čuvati je u frižideru. Ova gljiva je veoma izdržljiva, može se zamrznuti ili osušiti.

Ako želimo da smršamo, kefir nam može biti odličan saveznik, a šolja kefira nam može zameniti obrok, najbolje večeru. Možemo ga koristiti da prelijemo žitarice, ako želimo da dodatno podstaknemo rad i čišćenje creva možemo dodati u njega kašiku ovsenih mekinja, ili ga jednostavno posuti prepečenim zrnima susama ili čurukota.

Raspitajte se među prijateljima da li neko ima kefirna zrnca koja može da podeli s vama, a ako ste to vi, podelite zdravlje tako što ćete ih nekome pokloniti. Budite zdravi i vitki uz kefir, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Klin se klinom izbija

Sve do nedavno, masti su više decenija bile na crnoj listi. Svinjska mast, kajmak, puter, pavlaka, smatrani su našim najgorim neprijateljima, a kao zamena preporučivao se margarin. Danas znamo da je ljaga na masti nepravedno bačena, a glavni razlog nije bio briga za opšte zdravlje čovečanstva već masna zarada industrije za preradu ulja na globalnom nivou. Takođe znamo da većina margarina sadrži štetne trans masti, a i da mnogi na koje je stavljena etiketa ’zdrave hrane’ zapravo imaju sumnjivi efekat.

Istraživanja pokazuju da nedovoljan unos masti može biti štetan po zdravlje, i čak izazvati gojaznost. Svi industrijski proizvodi za koje je navedeno da imaju manji procenat masti, moraju imati veći procenat aditiva i šećera koji će nadoknaditi ukus. Zato, ako želimo da smršamo, treba da izbacimo prerađene proizvode, ’lajt’ varijante raznoraznih voćnih jogurta, peciva od belog brašna, naročito ona s margarinom, kao i sve što sadrži veštačke šećere, a potrebno je da prigrlimo dobre masti. Evo predloga namirnica, sa visokim sadržajem dobrih masti, koje bi trebalo ubaciti u jelovnik, naravno u umerenim količinama:

  • Puteri od orašastih plodova, najbolje badema, i to u domaćoj izradi ili od pouzdanih proizvođača. Orašasti plodovi sadrže korisne, nezasićene masne kiseline, dosta svarljivih vlakana, vitamin E i magnezijum. A pritom su sjajnog ukusa.
  • Crna čokolada od pravog, sirovog kakaa. Treba birati onu sa visokim procentom kakaa, najbolje od 85%. Čokolada sadrži oleinsku kiselinu, pritom nam gasi želju za slatkišima i drži sitost.

  • Avokado, koji možemo koristiti na hiljadu načina. Dobar, zreo avokado možemo koristiti kao namaz, u salati iseckan na kockice, ili od njega praviti gvakamole, dodavati ga u kolače i peciva… Kada se redovno koristi, avokado dokazano smanjuje rizik od pojave metaboličkog sindroma.
  • Losos, ali onaj divlji, ne uzgajani, prepun je antioksidanata koji nam štite organizam od virusa, proteina koji nam daje snagu i gradi mišiće, kao i omega 3 masnih kiselina koje smanjuju upale i čuvaju srce. Dobre masti iz lososa će nam pomoći da otopimo masne naslage oko struka.
  • Masline, u svim oblicima. Ovaj divni plod koji se u zemljama Mediterana odvajkada koristi i dokazano doprinosi dugovečnosti njihovih stanovnika, sadrži monozasićene masti koje štite srce i krvne sudove. One nam mogu pomoći da sprečimo dijabetes, smršamo i smanjimo rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Ekstra devičansko maslinovo ulje treba da se nađe na svakoj trpezi.
  • Meso, ali od životinja koje se prirodno kreću i hrane. Meso goveda koja slobodno pasu ima veliku nutritivnu vrednost i sadrži dobre masti, kao i konjugiranu linolensku kiselinu, derivat linolne kiseline koja je neophodna čoveku. Ona utiče na metabolizam proteina i masti i pomaže stvaranje energije, što doprinosi smanjenju masnih naslaga uz očuvanu mišićnu masu.

  • Kokos je čudesan plod koji sadrži trigliceride srednjeg lanca. Oni pomažu termogenezu – stvaranje toplotne energije, povećavaju sagorevanje masti a pritom čuvaju vitalnost nemasnog tkiva, naročito mišića. Ovi trigliceridi pritom predstavljaju izvor energije koje ćelije raka nisu u stanju da iskoriste.

Zvuči apsurdno, ali je istinito: protiv masnih naslaga najbolje ćemo se boriti mastima. Ali onim dobrim. Osim što će nam pomoći da smršamo, ove masti će nam dati dovoljno energije da vežbamo i podržati izgradnju mišićne mase.

Izbijte klin klinom, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!