Tag Archives: začeće

Kolevka čoveka

Stari narodi su verovali da materica šeta. Da, ’lutajuća materica’ bila je glavni krivac za sve bolesti koje bi snalazile žene, od upale grla do nervoze. Čak je i Hipokrat bio ubeđen da je materica razlog što se žene toliko razlikuju od muškaraca, u svakom pogledu. Aretej iz Kapadokije, grčki lekar koji je živeo s početka 1. godine naše ere, tvrdio je da je materica ’životinja unutar životinje’, i da se po svojoj volji pomera unutar utrobe. I danas, kada nauka ima mnoge odgovore ali i jasnu ultrazvučnu sliku ovog organa, materica je i dalje mistična i prosto mami da joj se pripisuju razna svojstva i sopstvena ćud. Nije ni čudo. Materica je prva kolevka čoveka, mesto u kom se kao pod magijom razvija novi život, potpuno bezbedno i ušuškano.

Svakojaki primeri iz medicine postoje o ženama u vezi sa matericom, od onih koje se rode bez nje (čak jedna u 4500 žena), do onih koje se rode sa dve. Materica je postament koji drži bešiku, creva, pubičnu kost i druge organe. A ima i kreativnu ulogu – to je jedini organ koji može da stvori novi organ: placentu. Placenta tokom trudnoće raste unutar materice i hrani bebu s kojom je povezana s pupčanom vrpcom. Reč placenta je latinskog porekla i znači pljosnati kolač, dobro opisujući i njen oblik, ali i ’hranljivu’ ulogu.

Od trenutka kada se otpusti jajašce tokom ovulacije, preko oplođenja  i implantacije, u materici počinje život: ćelije se dele i množe do potpunog formiranja fetusa. Tokom trudnoće materica se uveća do veličine lubenice, čak 500 puta u odnosu na uobičajenu veličinu. Nakon porođaja potrebno je oko šest nedelja da bi se skupila.

Od 10. nedelje trudnoće beba može da oseti majčine otkucaje srca, a od 18. do 25. nedelje, razvija čulo sluha i može da čuje zvuke koji dopiru van materice. To je prvi bebin susret sa svetom koji je čeka. Ali materica nije samo izvor čulnih senzacija: preko nje do bebe dolaze i majčino raspoloženje i osećanja. Ako je majka uznemirena, na bebu se prenose adrenalin i kortizol. Ako je srećna, beba ’oseća’ endorfin i serotonin.

Do sada je medicina ulogu materice povezivala isključivo s trudnoćom. Van trudnoće, anatomski, materica je uspavani i ne mnogo korisni organ, i dosta žena nakon 60. godine života prolazi kroz histerektomiju. Međutim, nedavna istraživanja su došla do iznenađujućih otkrića. Tim istraživača sproveo je studiju tokom koje je ispitivana uloga materice i jajnika na četiri grupe od po 14 ili 15 ženki pacova. Jednoj grupi je izvađena materica, drugoj materica i jajnici, trećoj jajnici dok je četvrta grupa ostala kontrolna. Nakon šestonedeljnog oporavka, pacovima su zadati testovi memorije pomoću lavirinta u kom je trebalo da nađu izlaz. Za ovakvu vrstu zadatka potrebna je radna memorija, poput radnje sabiranja brojeva.

Istraživači su se iznenadili rezultatima: samo grupa ženki pacova kojima su izvađene materice nije bila u stanju da ispuni zadatak, dok su sve druge grupe bile uspešne. Studija je ponovljena, opet s istim rezultatom, što je navelo istraživače da izvedu zaključak da materica ipak ima dodatnu ulogu u telu žene, osim trudnoće, a koja se odnosi na pamćenje i kognitivne radnje. Ono što se od ranije zna je da je materica povezana sa autonomnim nervnim sistemom koji kontroliše nesvesne radnje, kao i da estrogen i progesteron koje luče jajnici imaju uticaja i na pamćenje.

Ova studija je otvorila vrata za nova istraživanja, i sigurno će nas budući rezultati još više iznenađivati. U međuvremenu ostaje da se histerektomiji pristupa s većim oprezom, samo kada je to zaista neophodno, za slučaj da njeno uklanjanje zaista može negativno uticati na kognitivne funkcije žene.

Razlog više da se zdravlje materice ne zanemari i da se na vreme spreče mogući poremećaji. Ranice na grliću, miomi, tanak endometrijum, bolne menstruacije, endometrioza… svi ovi poremećaji su u zabrinjavajućem porastu. Ali postoji prirodan način da očuvamo ovaj važni organ, kao i da se izborimo s poremećajima: Femisan A. Ovaj preparat koji postoji u obliku kapi i kapsula, na bazi lekovitog bilja, na potpuno prirodan način će izbalansirati hormone, ojačati endometrijum materice, a kada dođe trenutak za materinstvo, pospešiti ovulaciju i začeće. I ne samo to: kako je hormonalni balans veoma bitan i po emotivno i mentalno zdravlje, Femisan A će pomoći da budemo smirenije i bolje i lakše pamtimo.

Od Femisana A – kolevci čoveka s ljubavlju.

Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

Element za potomstvo

Kažu da sitnice čine život. U slučaju cinka, to je bukvalno tačno. Cink je esencijalni element u tragovima bez kog naš organizam ne bi imao nikakve šanse. Osim što nam održava imunitet, pomaže varenje, rast i razvoj, cink je apsolutno neophodan sastojak u procesu stvaranja hormona i održavanja njihovog balansa. Cink nam pomaže da se izborimo sa upalama i hroničnim oboljenjima, a ima moć da spreči poremećaj rada srca i čak i karcinom. I što je najbitnije – cink nam omogućava produženje vrste.

Spisak korisnih osobina cinka je poduži. Cink doprinosi:

  • normalnom kiselo-baznom metabolizmu i metabolizmu ugljenih hidrata i proteina
  • normalnoj kognitivnoj funkciji (razmišljanju, opažanju, pamćenju, učenju…)
  • normalnoj sintezi DNK
  • metabolizmu makronutrijenata i masnih kiselina
  • normalnom metabolizmu vitamina A
  • održavanju zdravlja kostiju, kose, noktiju, kože
  • zdravoj plodnosti i reprodukciji
  • održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi
  • zdravlju očiju i normalnom vidu
  • normalnoj funkciji imunološkog sistema
  • zaštiti ćelija od oksidativnog stresa
  • normalnom procesu deljenja ćelija…

Bez njega čitav organizam pati, i osim što osećamo da nismo u stanju da normalno funckionišemo, veoma smo podložni infekcijama i nemamo adekvatnu zaštitu od malignih ćelija.

Znaci da nemamo dovoljno cinka u organizmu su sledeći:

  • konstantan osećaj umora
  • nemogućnost koncentracije i pamćenja
  • bol u mišićima, nedostatak snage
  • promene u apetitu, želja za slanom ili slatkom hranom
  • smanjenje ili gubitak osećaja ukusa i mirisa
  • varijacije telesne težine
  • oslabljen imunitet, podložnost infekcijama i prehladama
  • opadanje kose, krti nokti
  • poremećaj varenja, dijareja
  • otežano zarastanje rana, infekcije i iritacije kože
  • poremećaj nervnog sistema
  • poremećaj insulina i pojava dijabetesa
  • poremećaj rada srca i krvnih sudova
  • otežan rad jetre
  • hormonalni disbalans, izraženi simptomi PMS-a ili menopauze
  • neplodnost, nemogućnost začeća…

Jasno je da je cink zaista neophodan za funkcionisanje čitavog organizma. Ovde ćemo se dodatno osvrnuti na njegovu ulogu u procesu balansiranja hormona i začeća.

Cink igra važnu ulogu u proizvodnji hormona, a kod muškaraca prirodno povećava nivo testosterona. Kod žena učestvuje u procesu stvaranja i otpuštanja jajnih ćelija iz jajnika, kao i u stvaranju estrogena i progesterona koji su neophodni za reproduktivno zdravlje. Kada se nivo estrogena poremeti, dolazi do poremećaja ciklusa, promena u raspoloženju, rane menopauze, neplodnosti, a povećava se rizik od karcinoma.

Bez cinka ne bi bilo potomstva. Studije su pokazale da se kod muškaraca koji imaju manjak cinka u organizmu javlja značajan pad koncentracije testosterona u serumu, što uzrokuje neplodnost i smanjeni libido. Ovaj element je neophodan u pravoj dozi kako bi kod žena pomogao proces rasta jajne ćelije, bez njega jajna ćelija ne bi mogla da sazri i ne bi došlo do ovulacije.

Cink se prirodno nalazi u hrani, naročito crvenom mesu, leblebijama, orašastim plodovima, najviše u indijskom orahu, semenu bundeve (golice), jogurtu i kefiru, piletini i ćuretini, jajima, pečurkama, lososu, crnoj čokoladi… Ali često nismo u stanju da ga unesemo dovoljno putem hrane. Na primer, jedan grilovani pileći file sadrži 12% preporučene količine cinka. Jedno veće jaje sadrži 7%. A kako živimo u vreme kada nismo ni sigurni u kvalitet hrane koju jedemo, lako dolazi do manjka cinka.

Herba Svet je osmislio dve formule koje su namenjene parovima koji rade na potomstvu. Femisan A, pored kapi, sada postoji i u obliku kapsula obogaćenih zlatnom makom i cinkom. Preventivna doza od 2 kapsule sadrži 5mg cinka, a terapeutska doza od 4 kapsule 10 mg.

Alfa Aktiv kapsule, namenjene muškarcima, sadrže 5mg cinka u preporučenoj dnevnoj dozi od 2 kapsule.

Osim što pospešuju plodnost i začeće, Femisan A i Alfa Aktiv doprinose opštem reproduktivnom zdravlju žene, odnosno muškarca. Pa ako planirate potomstvo, ova dva preparata su vaši najbolji saveznici. I sadrže esencijalan element – element za potomstvo.