Tag Archives: zdrava hrana

Kuglof s bundevom

Iskoristite plodove jeseni i napravite ovaj izdašni i zdravi kolač s bundevom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 4 jaja
  • 2,5 čaše (od 2dl) speltinog brašna
  • 1/2 čaše ovsenih pahuljica
  • 1/2 čaše ovsenih mekinja
  • 1 čaša kefira ili jogurta
  • 1 čaša šećera, najbolje od kokosa, ili meda
  • 1/2 čaše maslinovog ulja
  • 1 čaša pasirane, pečene bundeve
  • Prašak za pecivo
  • Prstohvat soli
  • 1 kašičica mešavine začina: oraščeta, karanfilića, cimeta i malo crnog bibera (’Quatre Epices’)
  • 1 dodatna kašičica mlevenog cimeta
  • Vanilin štapić ili kašičica ekstrakta
  • 1 čaša grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • Malo putera za podmazivanje kalupa

Uključiti rernu na 180 stepeni. Dobro ulupati jaja mikserom, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke. Na kraju dodati bundevu, umutiti, pa sipati grožđice i orahe i izmešati varjačom.

Sipati u dobro podmazan kalup za kuglof, staviti u već zagrejanu rernu i peći sat vremena. Ista ova smesa može se peći u običnom plehu (đuveču) ili onom za komisbrot, samo nakon 45 minuta pečenja treba proveriti kolač, da ne zagori, najbolje zabadanjem tankog noža ili drvenog štapića, koji, kad se izvuče, treba da bude gladak, bez nalepljenog testa.

Ovaj kolač je prepun zdravih vlakana koji će vam omogućiti dobru probavu, kao i antioksidanata, vitamina i minerala koji će vam održati nivo energije i sitost. Jedna kriška je dovoljna za bogatu užinu. Uživajte u mirisima jeseni, a vaše telo će uživati u kvalitetnim sastojcima.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Zdrava čorbica

Proleće je vreme kada vegetacija krene da buja, pa treba iskoristiti sve blagodeti koje nam nudi. Kopriva je izuzetno zdrava biljka, prepuna gvožđa. Ima je svuda, besplatna je, a od nje se može napraviti sjajna čorbica. Potrudite se da uberete mladu koprivu u prirodi, dalje od naselja i puteva kojima prolaze automobili.

Operite koprivu, prelite je ključalom vodom, procedite i grubo iseckajte. Oljuštite jedan krompir, nekoliko mladih šargarepa i korena peršuna. Na malo ulja nakratko propržite 5-6 seckanih čenova belog luka, dodajte koprivu i povrće, nalijte vodom da sve prekrije. Dodajte kašičicu celerove soli, bibera i sudžuk paprike po ukusu. Kuvajte oko pola sata, dok sve dobro ne omekša. Dobro propasirajte, ako treba dodajte još malo vode kako bi se postigla zadovoljavajuća gustina.

Čorbicu servirajte uz prepečen integralni hleb. Izuzetno je ukusna i kremasta, nisko kalorična i drži sitost. Odlična je i kod malokrvnosti i za opšte jačanje organizma, a idealna za one koji žele da smršaju.

Zdrava ishrana, šta je to?

Svi smo mi svesni da bi trebalo da se hranimo zdravo, ali znamo li šta zdrava ishrana zapravo podrazumeva?

Hraniti se zdravo znači pružiti svom telu hranu bogatu elementima koji su neophodni za održavanje dobrog nivoa zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, kao i nivoa energije. A kako možemo biti sigurni da je hrana koju jedemo kvalitetna i da su nam obroci ispravni? Evo nekoliko smernica:

  • Prilikom nabavke hrane treba da vodimo računa da je što bliža svom izvornom stanju. Ako je spisak sastojaka na etiketi dug, znači da je namirnica previše prerađena i prepuna konzervansa.
  • Najbolje je kupovati sveže namirnice, voće, povrće, meso, koje nisu već procesirane. To se naročito odnosi na soseve. Industrijski sosovi prepuni su aditiva. Zato je najbolje da sami napravimo svoj.

  • Prilikom nabavke i pripreme namirnica treba da vodimo računa da su što raznovrsnije. Proteini treba da budu kako iz mesa, tako i iz ribe, jaja, mleka, orašastih plodova i povrća, naročito mahunarki. Ugljeni hidrati treba da uključuju najraznovrsnije povrće i integralne žitarice. Što raznovrsniju hranu unosimo, to možemo biti sigurniji da neće doći do nedostatka nekog vitalnog elementa u organizmu.
  • Što šarenije to bolje: ako vam se na tanjiru nađe samo hrana smeđe ili bele boje, znači da jedete uglavnom meso i skrobastu hranu. Dodajte šareno povrće, jer svaka boja ukazuje na postojanje nekog nutrijenta.
  • Bitno je i gde nabavljamo hranu. Najbolje je kupovati kod svog lokalnog mesara, pekara, piljara koji prodaju hranu iz uže okoline. Hrana iz uvoza mora biti više tretirana hemikalijama kako bi izdržala transport i duže zadržala svežinu.

  • Iako nam je danas dostupna hrana iz celog sveta, veoma je bitno jesti ono što je u sezoni. Naš organizam je usaglašen s prirodom i njenim ciklusima, pa je paradajz najbolje jesti kada tu gde živimo prirodno zri, svaku voćku kada sazri u jeku sezone, jer ti plodovi tada sadrže najviše hranljivih materija, a i najukusniji su.
  • Kada sami spremamo svoju hranu znamo kakve sastojke koristimo. Prilikom pripreme treba koristiti što manje industrijskih začina, soli, šećera, veštačkih aroma, trans masti… Treba koristiti prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, banana, stevija… Umesto raznih začina koji se prave od mešavine soli i sušenog povrća, a sadrže i natrijum glutaminat i šećer, bolje je da koristimo celerovu so. Ukus jela možemo poboljšati tako što ćemo dodati prirodne začine: peršunov list, majčinu dušicu, beli luk, ruzmarin, ili cimet, muškatni orah, vanilu…
  • Priprema hrane bi trebalo najviše da podrazumeva kuvanje i dinstanje, povremeno pečenje i grilovanje, a prženje, naročito u dubokom ulju treba potpuno izbaciti.
  • Bitno je voditi računa o porcijama. Jedna porcija mesa bi trebalo da bude veličine špila karata. Naš želudac može da primi količinu koja je ekvivalentna veličini dve spojene pesnice. Sve više od toga preopterećuje organizam.
  • Proporcija namirnica je još jedan bitan element. Piramida ishrane kaže da najveći deo naše porcije treba da čine integralne žitarice, povrće pa voće a značajno manji meso i riba, dok bi ulja i masti trebalo da koristimo vrlo dozirano.
Piramida ishrane
  • Zdrava ishrana podrazumeva zdrave navike: obroke treba jesti svakoga dana u slično vreme, i podeliti ih u tri manja plus dve užine, umesto jednog preobilnog i povremenog grickanja. Najveću količinu hrane treba uneti u prvom delu dana, a manju tokom popodneva.
  • Važno je i kako jedemo. Obrok koji pojedemo na miru za stolom dokazano se bolje vari nego onaj pojeden s nogu. Varenje počinje već u ustima gde se aktiviraju digestivni enzimi. Ako hranu ne sažvaćemo kako treba, već u samom startu ne dozvoljavamo svom telu da je pravilno iskoristi, i sami sebi izazivamo poremećaj varenja.
  • Nije dovoljno voditi samo računa o hrani već i piću. Najbolje je privići se na čistu vodu, a ako nam je bezukusna, dodati malo limunovog soka, listića sveže nane ili prirodnih začina. Ako pijemo sokove, bitno je da ih sami napravimo. Gazirani slatki i energetski napici su veoma štetni i nismo ni svesni kolike količine šećera unosimo kad ih pijemo.
  • Treba izbegavati iscrpljujuće dijete jer mogu naneti više štete nego koristi. Ako želimo da smršamo, najbolje je da prigrlimo zdrav način života, i rezultat će sam doći.
Porodični obrok je mesto gde deca stiču zdrave navike.

Zdrava hrana je bitna svakome, bez obzira na uzrast i pol, i može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života. Nezdrava hrana može doprineti razvoju raznih oboljenja, mnogih smrtonosnih kao što je karcinom, i dovesti do povećanja kilaže koja opet vodi u nova oboljenja.

Kada zdravu ishranu iskombinujemo sa dovoljno fizičke aktivnosti, dovoljno odmora i sna, smanjimo nivo stresa i postaramo se da imamo dovoljno društvenih kontakata, možemo reći da dobro vodimo računa o sebi i svojoj dobrobiti.

Prirodno je uvek najbolje, a baš takav je i Equigal: stručno osmišljeni preparat na biljnoj bazi koji pospešuje varenje, izbacivanje viška vode iz organizma, nadimanje, pomaže da skinemo višak kilograma i oslobodimo se celulita, a idealan je za čišćenje organizma.

Zdrava ishrana znači zdravlje, a to je nešto u šta vredi ulagati.