Tag Archives: zdrave navike

S kim si, takav si?

Dobro znamo da nam ljudi iz naše okoline mogu preneti viruse, grip, gljivična oboljenja kože… ali da li je moguće da nam neko prenese gojaznost? Danas smo svedoci sve većeg broja slučajeva ekstremne gojaznosti koja poprima oblik epidemije i ozbiljno ugrožava zdravlje, naročito među decom i tinejdžerima. Moramo sami sebi priznati da se nedovoljno krećemo, da često posežemo za nezdravom hranom i brzim rešenjima čisto da napunimo stomak, a kada smo u društvu retko pazimo šta i koliko jedemo.

A da li se gojaznost može prenositi s osobe na osobu? Sudeći po najnovijim istraživanjima Univerziteta u južnoj Kaliforniji, gojaznost zaista može biti zarazna. U njihovoj studiji je učestvovalo preko 1000 tinejdžera i njihovih porodica, među kojima je bilo 25% gojazne dece i 75% gojaznih odraslih osoba. Naučnici su analizirali društveno okruženje dece i navike u porodici i zaključili da ključ gojaznosti leži u odnosima u porodici i međusobnom uticaju na navike u ishrani.

Ovo nije jedina studija koja je došla do ovakvog zaključka.  Slična studija na Univerzitetu na Havajima proučavala je 5000 tinejdžera, nakon koje je čak u naučnu terminologiju uveden nov pojam: imitativna gojaznost, kojom se definiše proces imitiranja nutritivnih i životnih navika gojaznih osoba. Definitivan zaključak studije je da, ukoliko obedujemo zajedno s gojaznom osobom, iako nismo gojazni i previše gladni, najverovatnije ćemo pojesti istu količinu hrane kao i oni. Ukoliko često obedujemo zajedno, naročito ako je u pitanju član porodice, najverovatnije ćemo i mi postati gojazni.

Istraživači harvardskog medicinskog fakulteta su izveli još opsežniju studiju na grupi od 12000 ispitanika, koja je trajala čak 32 godine. Zaključak studije je da ako vaš prijatelj nabaci koje kilo viška, imate 50% šanse da ih i vi nabacite.

Rezultati ovetri studije ne iznenađuju mnogo. Ljudi su povodljiva bića, naročito kada su u pitanju hedonistička iskušenja. Međutim, to ne opravdava naše postupke, naročito ako smo roditelji i treba da damo dobar primer svojoj deci. Treba da osvestimo sopstvene postupke i da shvatimo da smo mi gospodari svoje trpeze, jer od toga ne zavisi samo naš fizički izgled i samopouzdanje, već, mnogo bitnije, naše zdravlje, kako fizičko tako i mentalno. Zato je bitno:

  • kreirati sopstvene obroke i što više ih pripremati kod kuće
  • na posao ili u školu nositi ono što sami pripremimo
  • uneti što više boja na trpezu, jer što je šarenija, to možemo biti sigurniji da je hranljivija
  • izbaciti svu prerađenu hranu i industrijske slatkiše
  • pripremati hranu na zdrav način, kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem na malo ulja, a izbaciti prženje u dubokom ulju
  • piti čistu vodu i sokove koje sami iscedimo, a izbaciti gazirana pića i industrijske sokove
  • jesti za stolom u približno isto vreme svakoga dana, i ako imamo decu, naučiti ih da se obrok jede za stolom
  • kada smo u društvu, prepoznati i izbeći uticaj tuđih nezdravih navika, već zračiti pozitivnom energijom i prenositi svoje, zdrave navike
  • u restoranu pažljivo birati hranu koja se uklapa u naš režim ishrane
  • kontrolisati veličinu porcija i težiti da veći deo tanjira zauzima povrće i salata.

Sve to lepo zvuči, reći ćete, ali nije nimalo lako. Da, prave stvari nisu nikad lake. Ali zato je tu mala pomoć iz prirode: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da kontrolišemo osećaj gladi, izbacimo toksine iz organizma tako što ćemo poboljšati drenažu i razmenu materija, poboljšamo varenje, izbegnemo neprijatnu nadutost stomaka i zatvor, smanjimo ili eliminišemo celulit, i, konačno, pobedimo u procesu eliminacije viška kilograma. S Equigalom ste u pravom društvu!

Zdrava ishrana, šta je to?

Svi smo mi svesni da bi trebalo da se hranimo zdravo, ali znamo li šta zdrava ishrana zapravo podrazumeva?

Hraniti se zdravo znači pružiti svom telu hranu bogatu elementima koji su neophodni za održavanje dobrog nivoa zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, kao i nivoa energije. A kako možemo biti sigurni da je hrana koju jedemo kvalitetna i da su nam obroci ispravni? Evo nekoliko smernica:

  • Prilikom nabavke hrane treba da vodimo računa da je što bliža svom izvornom stanju. Ako je spisak sastojaka na etiketi dug, znači da je namirnica previše prerađena i prepuna konzervansa.
  • Najbolje je kupovati sveže namirnice, voće, povrće, meso, koje nisu već procesirane. To se naročito odnosi na soseve. Industrijski sosovi prepuni su aditiva. Zato je najbolje da sami napravimo svoj.

  • Prilikom nabavke i pripreme namirnica treba da vodimo računa da su što raznovrsnije. Proteini treba da budu kako iz mesa, tako i iz ribe, jaja, mleka, orašastih plodova i povrća, naročito mahunarki. Ugljeni hidrati treba da uključuju najraznovrsnije povrće i integralne žitarice. Što raznovrsniju hranu unosimo, to možemo biti sigurniji da neće doći do nedostatka nekog vitalnog elementa u organizmu.
  • Što šarenije to bolje: ako vam se na tanjiru nađe samo hrana smeđe ili bele boje, znači da jedete uglavnom meso i skrobastu hranu. Dodajte šareno povrće, jer svaka boja ukazuje na postojanje nekog nutrijenta.
  • Bitno je i gde nabavljamo hranu. Najbolje je kupovati kod svog lokalnog mesara, pekara, piljara koji prodaju hranu iz uže okoline. Hrana iz uvoza mora biti više tretirana hemikalijama kako bi izdržala transport i duže zadržala svežinu.

  • Iako nam je danas dostupna hrana iz celog sveta, veoma je bitno jesti ono što je u sezoni. Naš organizam je usaglašen s prirodom i njenim ciklusima, pa je paradajz najbolje jesti kada tu gde živimo prirodno zri, svaku voćku kada sazri u jeku sezone, jer ti plodovi tada sadrže najviše hranljivih materija, a i najukusniji su.
  • Kada sami spremamo svoju hranu znamo kakve sastojke koristimo. Prilikom pripreme treba koristiti što manje industrijskih začina, soli, šećera, veštačkih aroma, trans masti… Treba koristiti prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, banana, stevija… Umesto raznih začina koji se prave od mešavine soli i sušenog povrća, a sadrže i natrijum glutaminat i šećer, bolje je da koristimo celerovu so. Ukus jela možemo poboljšati tako što ćemo dodati prirodne začine: peršunov list, majčinu dušicu, beli luk, ruzmarin, ili cimet, muškatni orah, vanilu…
  • Priprema hrane bi trebalo najviše da podrazumeva kuvanje i dinstanje, povremeno pečenje i grilovanje, a prženje, naročito u dubokom ulju treba potpuno izbaciti.
  • Bitno je voditi računa o porcijama. Jedna porcija mesa bi trebalo da bude veličine špila karata. Naš želudac može da primi količinu koja je ekvivalentna veličini dve spojene pesnice. Sve više od toga preopterećuje organizam.
  • Proporcija namirnica je još jedan bitan element. Piramida ishrane kaže da najveći deo naše porcije treba da čine integralne žitarice, povrće pa voće a značajno manji meso i riba, dok bi ulja i masti trebalo da koristimo vrlo dozirano.
Piramida ishrane
  • Zdrava ishrana podrazumeva zdrave navike: obroke treba jesti svakoga dana u slično vreme, i podeliti ih u tri manja plus dve užine, umesto jednog preobilnog i povremenog grickanja. Najveću količinu hrane treba uneti u prvom delu dana, a manju tokom popodneva.
  • Važno je i kako jedemo. Obrok koji pojedemo na miru za stolom dokazano se bolje vari nego onaj pojeden s nogu. Varenje počinje već u ustima gde se aktiviraju digestivni enzimi. Ako hranu ne sažvaćemo kako treba, već u samom startu ne dozvoljavamo svom telu da je pravilno iskoristi, i sami sebi izazivamo poremećaj varenja.
  • Nije dovoljno voditi samo računa o hrani već i piću. Najbolje je privići se na čistu vodu, a ako nam je bezukusna, dodati malo limunovog soka, listića sveže nane ili prirodnih začina. Ako pijemo sokove, bitno je da ih sami napravimo. Gazirani slatki i energetski napici su veoma štetni i nismo ni svesni kolike količine šećera unosimo kad ih pijemo.
  • Treba izbegavati iscrpljujuće dijete jer mogu naneti više štete nego koristi. Ako želimo da smršamo, najbolje je da prigrlimo zdrav način života, i rezultat će sam doći.
Porodični obrok je mesto gde deca stiču zdrave navike.

Zdrava hrana je bitna svakome, bez obzira na uzrast i pol, i može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života. Nezdrava hrana može doprineti razvoju raznih oboljenja, mnogih smrtonosnih kao što je karcinom, i dovesti do povećanja kilaže koja opet vodi u nova oboljenja.

Kada zdravu ishranu iskombinujemo sa dovoljno fizičke aktivnosti, dovoljno odmora i sna, smanjimo nivo stresa i postaramo se da imamo dovoljno društvenih kontakata, možemo reći da dobro vodimo računa o sebi i svojoj dobrobiti.

Prirodno je uvek najbolje, a baš takav je i Equigal: stručno osmišljeni preparat na biljnoj bazi koji pospešuje varenje, izbacivanje viška vode iz organizma, nadimanje, pomaže da skinemo višak kilograma i oslobodimo se celulita, a idealan je za čišćenje organizma.

Zdrava ishrana znači zdravlje, a to je nešto u šta vredi ulagati.