Uzroci neplodnosti – depresija

Depresija je bolest koja je oduvek postojala a u današnje vreme je poprimila oblik epidemije. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da će do 2030. godine ovo biti vodeći zdravstveni problem. Ranije se smatralo da su žene sklonije depresiji, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da su oba pola jednako sklona ali je to bilo teško utvrditi jer muškarci obično kriju simptome depresije, naročito one mentalne. U društvu postoji ubeđenje da muškarac mora biti snažan, psihički i fizički stabilan, pa se bilo kakav poremećaj psihe shvata kao slabost i sramota. Kada muškarci priznaju da pate od depresije, bolest je obično već prilično uznapredovala.

Da je neophodno ozbiljno shvatiti depresiju potvrđuje i činjenica da je ona jedina smrtonosna bolest u psihijatrijskoj medicini, jer oko 15% obolelih izvrši samoubistvo. U ovom procentu veći deo čine muškarci, ne zato što žene manje pokušavaju da okončaju život, već zato što muškarci u tome više uspevaju. Depresija je bolest koju ne može da razume neko ko od nje ne pati. Često čujemo od ljudi oko sebe da su depresivni, međutim taj pojam se obično pogrešno koristi za kratkoročna stanja prolazne tuge ili potištenosti. Prava depresija je stanje koje traje više od 15 dana, i značajno utiče na život obolelog. On gubi interesovanja za stvari koje su ga do tad zanimale, oseća potpuni besmisao, prazninu i konstantnu strepnju, prestaje da se druži, da obraća pažnju na svoj fizički izgled i osnovnu higijenu, više ne obraća pažnju na posao i ne može da se koncentriše, a ima i nezainteresovan ili, baš suprotno, agresivan stav prema članovima porodice. Depresivna osoba oseća grižu savesti i ima nisko samopoštovanje, loše spava, loše se hrani, poseže za alkoholom, nema energije za svakodnevne aktivnosti. Od fizičkih simptoma mogu se javiti glavobolja, bol i slabost u mišićima i poremećaj varenja. U najgorem scenariju, depresivna osoba vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

Depresiji mogu ali i ne moraju biti sklonije osobe koje su preživele traumatične i bolne događaje u detinjstvu ili ranoj mladosti, situacije u kojima je sistematski uništavano njihovo samopouzdanje i samovrednovanje, kao i osobe sa izvesnim biološkim poremećajima poput smanjenog nivoa serotonina u mozgu. Okidač za ovu bolest može biti neka traumatična situacija, elementarna nepogoda, ratno stanje ili stanje bilo kakve opasnosti. Ovo stanje može ali i ne mora biti nasledno. Češće se javlja u regijama gde su sunčevi zraci oskudni, pa se kratkotrajne depresije mogu javiti zimi zbog nedostatka sunca, i one su poznate kao sezonski afektivni poremećaj. Postoji mnogo oblika depresije, i svaka osoba je može doživljavati na drugačiji način.

Ozbiljna depresija nije bolest koja će proći sama od sebe, već je neophodna pomoć psihijatra. Psihijatar će pomoću niza pitanja prvo pokušati da stekne sliku i uspostavi dijagnozu. Proceniće da li postoji istorija depresije u porodici, šta bi moglo biti njen okidač, da li oboleli ima suicidalne namere i potom će osmisliti odgovarajuću terapiju.

Učestalost depresije od devedesetih godina prošlog veka znatno je povećana, naročito kod populacije do 35 godina starosti. Kod muškaraca je primećeno da su depresiji sklonije osobe koje su odrasle bez muškog roditelja, odnosno muškog uzora. Takođe, razvedeni muškarci su podložniji depresiji i često su ophrvani osećajem neuspeha i manje vrednosti. U našim krajevima česta je depresija zbog traumatičnih dešavanja tokom ratova.

Depresija kod muškaraca često uzrokuje smanjeni libido i seksualnu potenciju. Mentalna letargija i osećaj niže vrednosti okidaju i velike promene na seksualnom nivou. Ova sprega je uzročno-posledična, pa će seksualna nemoć izazvati još dublju depresiju, kao i osećaj srama kog će većina muškaraca pokušati da prikrije.

Kako pomoći depresivnoj osobi? Pre svega, ne treba je osuđivati i prigovarati joj, već potražiti pomoć stručnjaka. Potrebno je ozbiljno shvatiti situaciju, razumeti da osoba nije u stanju da vlada sobom, svojim ponašanjem i emocijama, da njeno trenutno stanje nije stvar njene dobre volje ili slabosti karaktera, i ohrabriti je da sagleda svoje stanje i pristane na terapiju. Psihoterapija u grupama često pomaže, kao i porodična psihoterapija. Pored psihoterapije postoje i lekovi, antidepresivi, koje prepisuje isključivo stručnjak. Ali postoje i prirodni načini da se utiče na ovu bolest. Damjana je biljka koja se vekovima koristi protiv depresije, za popravljanje fizičkog i mentalnog stanja, i kao prirodni afrodizijak. Ona vraća seksualnu želju, životnu energiju, a uz cink koji jača imunitet i L-karnitin koji jača srce i značajno podiže nivo energije, predstavlja idealni trio koji je najbolji saveznik svakog muškarca. Svi ovi elementi deo su prirodnog preparata Alfa Aktiv.

Alfa Aktiv, za zdravog i psihički stabilnog muškarca.