Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!