Od žabe do dve crtice

Danas je jednostavno s velikom preciznošću utvrditi da li je došlo do trudnoće. Ali kako se to radilo tokom istorije kada nije bilo laboratorijskih testova, a još manje kućnih testova na trudnoću? Istorija ’detektovanja trudnoće’ je, zapravo, vrlo zanimljiva. Podrazumevala je brojne ’bapske metode’, vradžbine i proricanja, ali zanimljivo je da je jedan stari narod prilično dobro pogodio gde da traži odgovor, iako mu metod nije bio baš pouzdan. Stari Egipćani su prvi odgovor tražili u urinu žene, i mešali ga s raznim žitaricama. Ako bi žito proklijalo, test je bio pozitivan, a na osnovu vrste žita koje je klijalo mogli su čak i da ‘predvide’ pol deteta.

Tokom srednjeg veka urin se mešao s vinom ili alkoholom i na osnovu njegovog izgleda proricala se sudbina, kao danas kada gledamo u šolju nakon ispijanja kafe. Postoje zapisi sa vrlo detaljnim analizama urina, ali nažalost, ni ova metoda nije bila vrlo pouzdana. U 18. veku Prosvetitelji traže naučnije metode, istovremeno istražujući kako žensko tako i muško telo i stvarajući detaljne udžbenike anatomije. Doktori su opet posmatrali urin i prisustvo bakterija ili kristala pomoću mikroskopa. Iako je nauka napredovala od vremena vradžbina, ni ovaj metod nije dao pouzdane rezultate. I tako sve do 20. veka.

Početkom 20. veka istražuju se hormoni i njihov uticaj tokom različitih faza menstrualnog ciklusa i trudnoće. Godine 1925. konačno je otkriven humani horionski gonadotropin i to isključivo kod trudnica. Dakle, nauka je sad mogla da suzi mogućnosti i usredsredi se samo na ovaj hormon. Istraživanja na životinjama nisu bila od velike pomoći jer je u samom startu utvrđeno da ako se hCG ubrizga pacovima ili zečevima, čak i seksualno nezrelim, kod ovih životinja će izazvati ’teranje’, odnosno ovulaciju. Međutim, godine 1938, dr Edvard Elkan objavio je zanimljivo zapažanje u Britanskom medicinskom žurnalu: nakon što je početkom tridesetih godina, Lanselot Tomas Hogben (britanski zoolog i medicinski statističar), istraživao afričke žabe xenopus laevis, došao je do otkrića koje je pomoglo da se razvije prvi pouzdani test na trudnoću. Kada im se ubrizga uzorak urina trudne žene, žabe bi sutradan položile jajašca u vodu, pošto bi im hCG iz urina izazvao ovulaciju. Ovu proceduru istraživači su nazvali Hogbenov test. Zašto je baš ova žaba mogla da se upotrebi za test? Zato što bi druge sitne životinje, kod kojih bi isto došlo do ovulacije, morale da se seciraju kako bi se ovulacija utvrdila. A žabe su imale dokaz crno na belo! Položena jajašca, ili ono što narodski zovemo – žabokrečina.

Žabe su korišćene za utvrđivanje trudnoće sve do pedesetih godina prošlog veka, da bi početkom šezdesetih godina farmaceutske kompanije patentirale i proizvele prve kućne testove. Ovi testovi nisu kreketali, ali nisu bili ni jednostavni za upotrebu. Tek 1988. pojavio se moderni test u obliku štapića na rafovima apoteka. Na koji način moderni test funkcioniše i koliko je zapravo precizan?

Kada dođe do oplodnje jajne ćelije, placenta počinje da luči humani horionski gonadotropin, hCG, glikoproteinski hormon koji ima funkciju da štiti trudnoću tokom prvog tromesečja. Od trenutka kada izostane menstruacija, pomoću ovog hormona koji se izlučuje putem mokraće, može se uraditi kućni test na trudnoću koji koristi antitela koja vezuju hormone. Kako antitela sadrže obojene molekule, oni na testu stvaraju dve prugice.

Humani horionski gonadotropin, bez obzira na prvu reč u nazivu, ne pomaže samo ljudima. Kao što smo videli, on ima moć da izazove ovulaciju kod životinja, a danas ga koriste i veterinari kako bi podstakli ovulaciju kod konja. Nakon ubrizgavanja hormona, u roku od 48 sati do 85% kobila ovulira, što uzgajivačima olakšava kontrolisano razmnožavanje.

Danas svaka žena može da uđe u apoteku ili drogeriju i kupi kućni test za trudnoću. Ispitivanje obavljeno 1998. godine potvrdilo je da je kućni test skoro jednako pouzdan kao onaj koji se radi u laboratoriji – sa 97,4% tačnosti. Međutim, nakon što su ga žene koristile kod kuće, pouzdanost mu je pala na 75%, samo zato što nisu tačno pratile uputstva. Ako se uradi suviše rano, test može pokazati lažni negativni rezultat. Testovi počinju da prepoznaju hCG ubrzo nakon oplodnje, od 6 do 12 dana nakon ovulacije. Kako vreme prolazi i nivo hCG nastavlja da raste tokom prvih 20 dana trudnoće, smanjuje se mogućnost greške.

Ali ni ovulacija ni menstruacija ne moraju doći tačno na vreme, pa kako su i one faktori koji se ne mogu 100% tačno predvideti, tako ni test na trudnoću, čija preciznost zavisi od dana ovulacije, a ne odnosa ili inseminacije koji su izazvali trudnoću, ne može biti potpuno precizan. Sperma može u jajovodima da preživi do pet dana i čeka na ovulaciju, a za samu oplodnju može biti potrebno i do 12 narednih dana, pa i najprecizniji testovi mogu pokazati lažni negativni rezultat do 17 dana nakon odnosa koji je doveo do trudnoće. Sam hCG raste tokom naredna 3-4 dana do nivoa kog može da detektuje test, pa tako test može pokazivati negativni rezultat čak do tri nedelje nakon odnosa ili veštačke inseminacije.

Test može pokazivati i lažni pozitivni rezultat, posebno u slučaju upotrebe nekih vrsta lekova, ako je žena dobila injekciju s hCG-om kod lečenja od steriliteta, ili ako je testu prošao rok upotrebe. I neka oboljenja, posebno jetre ili neke vrste karcinoma mogu pokazati lažni pozitivni rezultat. Test na trudnoću može biti od koristi i muškarcima, jer pomoću njega mogu otkriti rak testisa, upravo zato što je nivo hCG povećan kod muškaraca sa ovim oboljenjem.

Kao što vidimo, test na trudnoću je prošao prilično trnovit put da bismo danas mogle, u privatnosti svoga doma, da se same testiramo i saznamo radosne vesti. A žabe danas mogu da odahnu. Međutim, apsurd je da, s napretkom nauke i tehnologije, nažalost dolazi do povećanja slučajeva steriliteta u ljudskoj populaciji. Mnoge žene danas muku muče da ostvare potomstvo, i mnogo suza se proliva kada se ne ugledaju te famozne dve crtice na testu na trudnoću.

Iako se danas sve više usavršava veštačka oplodnja, sam proces nije nimalo jednostavan, a ni procenat uspešnosti nije visok: žene mlađe od 35 godina imaju 10 do 20 % šanse da zatrudne prilikom inseminacije. Vreme je da se vratimo prirodnim načinima pospešivanja plodnosti, zapravo da iskoristimo svo znanje naših predaka, ali potvrđeno naukom. I tako je nastao Femisan A: potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, osim što pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema, pospešuje i ovulaciju, jača endometrijum materice i doprinosi hormonalnom balansu. A upravo je sve to neophodno za jednu zdravu i prirodnu trudnoću.

Femisan A + test na trudnoću = dve crtice!

Čaj slobode

Kraj 1773. godine doneo je prekretnicu u istoriji severnoameričkog kontinenta. Kolonisti, nezadovoljni činjenicom da im Velika Britanija oporezuje niz osnovnih životnih namirnica, uključujći i čaj, a pritom ne daje ništa zauzvrat, čak ni učešće u Parlamentu, organizuju proteste duž istočne obale. Bunt je kulminirao 16. decembra kada ’Sinovi slobode’ složno marširaju u bostonsko pristanište i bacaju s brodova tek pristigli čaj u more, čak 45 tona koje su u to vreme vredele oko 10.000 funti, čitavo malo bogatstvo. I dok je more danima nakon incidenta valjalo gomile nabubrelog čaja po obali, a u 13 kolonija se zahuktavala Američka revolucija koja je vodila ka nezavisnosti i, konačno, 1783. rođenju Sjedinjenih američkih država, čaj, onaj klasični, crni, kakav se i dalje servira u 5 u Engleskoj, postao je naširoko omražen. Naravno, bile su potrebne alternative. I kako je čaju smrklo, tako je osvanulo kafi i još jednoj biljci koja raste kao korov širom sveta: zlatnici.

Zlatnica ili solidago je u Americi postao poznat kao ’čaj slobode’, masovno se pio, i čak izvozio u Kinu. Zapravo, zlatnica ima vrlo interesantnu trgovačku istoriju. U 12. veku veliki egipatski vezir Saladin, koji se borio protiv Kralja Ričarda u III Krstaškom ratu, veoma je cenio zlatnicu kao lek. Preko Bliskog istoka dobra reputacija zlatnice dospela je i do Engleske, gde je u doba kraljice Elizabete uvrštena u herbalističku riznicu. Interesantno je da su Englezi na istoku ostavili mnogo zlata za ovu biljku, sve dok napokon nisu shvatili da u obilju raste i kod njih, u divljini.

Zlatnice ima svuda, koristili su je i američki Indijanci, a bilo je i svagda, pa je deo je i starogrčkih mitova. Zevsova kćer Astreja, očajna zbog opšteg pada morala i ljudske izopačenosti, reši da se povuče na nebo. Smestila se u sazvežđe Virgo, Devica, koje i danas treperi u vedrim noćima. A moralni posrtaj je kažnjen potopom, i nakon što se voda povukla i ostavila blato, Astrejina suza samilosti je zalila seme iz kog je nikla biljka zlatnih cvetova, simbol vere u bolja vremena: zlatnica. Solidago virgaurea herba.

Zlatna šiba, čelebi-grana, štapika, zlatna rutvica, štap Svetog Petra… sama činjenica da u našim krajevima za zlatnicu postoji toliko naziva govori koliko je uvažena. A šta je to što se znalo o njoj kroz istoriju, od Starih Grka, preko Saladina, Elizabetanaca, do naših Balkanaca? Osim što pomaže kod niza bolesti, od upale krajnika do bronhitisa i depresije, zlatnica je veoma cenjeni narodni lek kod infekcija urinarnih puteva. Deluje kao blag diuretik i antiseptik, pa pomaže da se ’isperu’ mokraćni putevi. Kako ima moć da izbaci višak vode iz organizma, zlatnica je vrlo korisna kod svih oboljenja i poremećaja koje otoci dodatno komplikuju: reume, gihta, visokog krvnog pritiska, ali i kod gljivičnih i bakterioloških infekcija, kako u urinarnom traktu, tako i vaginalnom ili kod infekcija sluzokože usta i grla. Odlična je pomoć u izbacivanju peska i kamenčića. Osim što zlatnica čisti urinarni trakt, ima i spazmolitičko dejstvo: opušta bešiku i tako ublažava bol koji je čest pratilac infekcija.

Trojno dejstvo ove biljke – protivupalno, diuretičko i spazmolitičko, razlog je što često ulazi u sastav biljnih mešavina za čišćenje mokraćnih puteva, a koristi se i kao pomoćna terapija uz antibiotike. Tako se obrela i u Nefrovitu. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. Njegovo diuretičko dejstvo doprinosi pravilnoj preraspodeli tečnosti u organizmu, smirivanju akutnih i hroničnih upala bubrega, bešike i mokraćnih puteva, a pomaže i kod bakterijskih infekcija, uključujući i najuporniju – ešerihiju. Nefrovit sprečava nastanak peska i kamenčića i pospešuje njihovo izbacivanje.

Kako je zlatnica, ’čaj slobode’, nekad davno donela veliko olakšanje i nezavisnost severnoameričkim kolonistima, tako i dan-danas pruža utehu i rasterećenje od velikih muka koje izazivaju urinarne infekcije. Zlatnica, čestoslavica, maslačak, breza, rastavić… Nefrovit! Za slobodu!

Čičak i inulin

Retke su biljke koje toliko žele da privuku našu pažnju kao čičak. Kada prođemo pored njegovog žbuna, garantovano će nam se nakačiti na pantalone pa ćemo ga nesvesno ’prošetati’ i poneti kući. Upravo ova osobina čička inspirisala je, četrdesetih godina prošlog veka, švajcarskog inženjera i planinara, Žorža de Mestrala da osmisli i patentira jedan od najkorisnijih izuma našeg doba – čičak traku. Kada je stavio čičak pod mikroskop, de Mestral je shvatio da je prekriven minijaturnim kukicama pomoću kojih mu se kačio ne samo za planinarsku odeću, već i za krzno njegovog psa. Iako se osobina čička da se lepi na sve što prođe pored njega smatra krajnje dosadnom i nametljivom, on se na ovaj mudar način vrlo efikasno razmnožava na širokim prostranstvima. Ni sam de Mestral nije u početku imao bolju reputaciju i mnogi su nipodaštavali njegov izum, sve do 1955. kada je konačno patentirao čičak traku i zgrnuo milione.

Ali kada saznamo koliko je čičak lekovit, shvatićemo da i on vredi milione. Životinje to znaju: konji ga rado pasu po poljima, i vrlo vešto uspevaju da zaobiđu bodljikave delove. Lekovit je i jestiv ceo, i ima niz blagotvornih svojstava kod mnogih poremećaja, od polnih bolesti, gihta, jačanja imuniteta, reume pa do ćelavosti. Ali njegov najveći kec u rukavu je u visokom sadržaju inulina. Inulin je prebiotik sa laksativnim svojstvom koji nam pomaže da poboljšamo i održimo dobru crevnu mikrofloru. Inulin učestvuje u regulisanju nivoa insulina u krvi pa je veoma koristan dijabetičarima, ali i gojaznim osobama koje su pod rizikom da obole od šećerne bolesti. Čičak poboljšava varenje, umiruje creva i odličan je kod ’nervoznih creva’, sprečava nadutost i zatvor i efikasno čisti organizam od štetnih materija. Zato je i veliki prijatelj jetre, jer sprečava taloženje viška masti u njoj, ali i bubrega koje štiti od pojave kamenca.

Čičak se može koristiti u raznim oblicima, kao čaj, sok, ulje, balzam… ali može se stavljati i u hranu. Njegov mesnati, razgranati koren sadrži najveći procenat hranljivih materija i čak do 50% inulina. A evo i veoma zanimljivog i ukusnog načina da primenite koren čička u kulinarstvu.

Za keks od korena čička potrebno je:

  • 1 čaša (od 2 dl) običnog kikiriki putera (može se zameniti puterom od orašastih plodova, badema, lešnika, indijskog oraha… po ukusu)
  • 1 komad putera od oko 100 grama
  • ½ čaše meda (ili javorovog sirupa, žutog šećera, kokosovog šećera… po ukusu)
  • 1 jaje
  • malo esencije vanile
  • 1 čaša brašna od kokosa (mlevenog kokosa)
  • ¾ čaše bademovog brašna
  • ¼ čaše mlevenog lanenog semena
  • 2 pune kašike korena čička, što sitnije mlevenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat himalajske soli
  • po želji, malo celog kikirikija za ukras i šećer u prahu za posipanje

Sastaviti sve suve delove, pa ih dodati u već umućeni kikiriki puter, običan puter i jaje. Može se mutiti rukom, nije neophodan mikser. Dobro izmešati da se svi sastojci sjedine, pa posudu pokriti i staviti u frižider da odstoji pola sata.

Uključiti rernu na 200 stepeni i obložiti veliki pleh papirom za pečenje. Vaditi smesu kašičicom i spuštati na pleh, pa malo pritisnuti odozgo i utisnuti zrno kikirikija. Peći 9 minuta uz upaljen ventilator. Iako su kolačići vrlo meki na dodir, nije potrebno peći duže jer će se stegnuti čim se ohlade. Najbolje je ostaviti ih desetak minuta na plehu nakon pečenja.

Ovaj keks će ne samo utažiti glad, već i vidno poboljšati varenje. Uz šolju pravog kefira može biti sjajna užina.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ne bira godine, ali bira gojazne

Do nedavno je jetra uglavnom najviše stradala od alkohola, ali danas se javlja nova epidemija, s tendencijom da zaseni problem učestale pojave dijabetesa. Broj obolelih od steatoze, nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) je u vrtoglavom porastu. U narodu poznatiji kao ’masna jetra’, poremećaj je koji karakteriše upala i oštećenje ćelija jetre usled preteranog gomilanja masti u njima. Iako osobe koje pate od masne jetre često ni ne konzumiraju alkohol, posledice koje ovo oboljenje ostavlja slične su kao kod teških alkoholičara i mogu dovesti do ciroze i potpunog otkazivanja rada jetre.

Danas milioni ljudi pate od masne jetre, naročito u razvijenim zemljama. To je poremećaj koji ne bira godine, ali uglavnom bira gojazne. Masna jetra je samo jedna od domina koja kada se obruši, ruši sve oko sebe: odmah do nje stoje dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, poremećaji rada srca i kardiovaskularnog sistema, visok krvni pritisak i povišeni trigliceridi, a spolja gledano, često je odaje ’šlauf oko struka’.

Jetra je vitalni organ, ona je čistač našeg organizma i bez nje naše telo bi brzo postalo prezagađeno otrovima. Jetra prečišćava krv koja u nju stiže iz sistema za varenje donoseći nove nutrijente, pa je šalje dalje svuda po telu. Ona prikuplja štetne materije, ali i sintetiše proteine, kao što je albumin, koji je neophodan za normalnu koagulaciju krvi. Jetra metaboliše masti, proteine i ugljene hidrate, aktivira enzime, skladišti glikogen, vitamine i minerale, luči bilirubin, holesterol, hormone, kao i žuč koja pomaže da se lakše apsorbuju masti.

Bez jetre nema života, i u slučaju njenog potpunog otkazivanja jedini način da se sačuva život je transplantacija. A kod masne jetre, problem se često zahuktava bez simptoma, ili uz osećaj lake nelagodnosti koja se može pripisati drugim uzrocima. Osećaj pritiska ili tištanje ispod desnog rebra, laki poremećaj varenja, osećaj umora… U trenutku kada počne da nam šalje ozbiljnije znake upozorenja, jetra može već biti oštećena: oticanje stomaka, uvećani i vidljivi krvni sudovi ispod kože, uvećanje grudi kod muškaraca, uvećana slezina, crveni dlanovi, požutela koža i beonjače…

Srećom, masna jetra je reverzibilno stanje: promenom načina života na vreme, možemo dovesti do njene regeneracije i sprečiti dalje propadanje. Ali zašto uopšte dopustiti da dođe do oštećenja jetre? Nedavna istraživanja otkrila su da gojazne osobe koje pate od masne jetre mogu značajno da smanje količinu masti i redukuju upalu ovog organa samo ako izbace iz ishrane sokove, gazirane slatke napitke i ostala bezalkoholna pića, kao i hranu sa visokim procentom industrijskog šećera.

Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost su dva najveća prijatelja jetre. Klinička studija Univerziteta Ejmori iz Atlante, okupila je četrdesetoro dece starosti oko 13 godina sa sadržajem masti 21-25% u jetri, što je četiri puta više od normalnog. Podeljeni u dve grupe, tinejdžeri su pratili dva režima ishrane: prva grupa je drastično smanjila unos šećera, dok je druga nastavila s istim načinom ishrane kao i do tad. Prva grupa je umesto sokova i gaziranih napitaka dobijala vodu ili mleko. Nakon osam nedelja, kod dece iz prve grupe došlo je do izuzetne transformacije jetre i smanjenja masti za 31%. U drugoj grupi na jetri nije bilo nikakvih promena. Kod prve grupe došlo je i do poboljšanja enzima, odnosno smanjenja upale jetre.

’Šlauf oko struka’ nije samo estetski problem. Salo koje se gomila oko unutrašnjih organa bukvalno nam ugrožava život. Bez jetre ne možemo, ali sigurno možemo bez trans masti, mesnih prerađevina, pržene hrane, industrijskih grickalica, peciva, margarina, majoneza, slatkih napitaka i gaziranih sokova. Jetru možemo obradovati orašastim plodovima, maslinovim uljem, mahunarkama, kefirom, semenjem susama, bundeve, suncokreta, ribom, pilećim i ćurećim belim mesom, povrćem i voćem. Zeleni čaj je prepun antioksidanasa i deluje protivupalno, ali tu su i ’narodski’ čistači organizma: krušina, anđelika, ivanjsko cveće, neven, rastavić… Svi oni olakšavaju varenje, čiste jetru, poboljšavaju izlučivanje žuči, sprečavaju upale žučne kese i poboljšavaju razmenu materija u organizmu.

Svo ovo lekovito bilje koje se u našem narodu koristi od davnina, sabrano je u modernom, a opet potpuno prirodnom preparatu: Equigalu. Equigal ne samo da čisti jetru i pomaže izbacivanje štetnih materija, već pomaže u rešavanju problema prekomerne težine, eliminiše zatvor ali i sprečava upalne procese u organizmu.

Masna jetra bira gojazne, ali mi smo ti koji biramo stil života.

Metabolizam u nasleđe

Od očeva možemo mnogo toga naslediti, od novca i nekretnina, preko naravi, zdravih ili loših navika, gena i oboljenja ali, ispostavlja se, možemo naslediti i metabolizam.

Studija rađena na Medicinskom fakultetu u Ohaju uključivala je dve grupe miševa. Obe grupe su dobijale  visoko kaloričnu, masnu hranu tokom 3 nedelje, ali je samo jedna grupa imala pristup točku za trčanje na kojoj su miševi prelazili u proseku skoro 6 kilometara dnevno. Nekoliko miševa je ’žrtvovano’ radi uzimanja uzoraka dok je ostalima omogućeno da se pare.

Potomci ovih miševa su pažljivo posmatrani tokom godinu dana, što se kod miševa vodi kao srednje životno doba. I rezultati su iznenađujući: potomci miševa, iako su jeli masnu hranu tokom celog života i slabo se kretali, ipak su nasledili dobar metabolizam svojih očeva. Deca ’trkača’ su imala niži nivo insulina i organizam im je bolje reagovao na porast glukoze u krvi, što su sve znaci dobrog metabolizma.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, ima dobrih razloga da se veruje da potomci nasleđuju metaboličke osobine očeva putem molekula RNK u spermi, što potvrđuju i neke ranije studije. Ti molekuli, kada su celi i neoštećeni, neophodni su za proces sinteze proteina, dok izgleda da njihovi razbijeni fragmenti mogu da modifikuju stvaranje proteina. I laboratorijsko ispitivanje uzoraka je potvrdilo ove sumnje: uzorci sperme ’trkača’ sadržali su neznatan broj fragmenata, dok su uzorci sperme ’lenjih’ miševa vrveli od istih. Naučnici sumnjaju da ovi fragmenti RNK ne samo utiču na metabolizam potomaka, već i menjaju rast i razvoj mladunaca tokom rane trudnoće.

Za sad slične studije nisu rađene na ljudima, ali nema razloga za sumnju da muškarci koji redovno i pravilno vežbaju, ulažu u zdravlje svog potomstva. Ono što se zna i što su studije dokazale, je da je gojaznost usko povezana s muškom neplodnošću. Višak sala remeti hormonalni balans i može značajno smanjiti nivo testosterona. Iako muškarci nisu skloni tako naglim hormonalnim oscilacijama kao žene, naročito kada ulaze u menopauzu, i kod njih se može razviti niz poremećaja usled opadanja nivoa hormona. Osim neplodnosti, jedna od posledica niskog nivoa testosterona može biti i osteoporoza. Pored hormonalnog disbalansa, sekundarnu osteoporozu kod muškaraca može izazvati prekomerna upotreba lekova, naročito sterioda, imunosupresiva ili antiepileptika, upotreba opojnih droga ili alkohola, pušenje, poremećaj rada štitaste žlezde, neka oboljenja digestivnog trakta, ali treba imati u vidu da je ovo ’dvosmerna ulica’ i da nezdrav stil života izaziva hormonalni disbalans, koji, opet, deluje kao okidač niza poremećaja.

Sedentni način života je nešto najgore što možemo učiniti za svoje zdravlje, a sad je očigledno, i za potomstvo. Dokazano je da vežbanjem drastično smanjujemo sopstvenu stopu smrtnosti, a osim što muškarcima vežbanje može pomoći da ostvare potomstvo, može tom istom potomstvu ostaviti najbolje moguće nasleđe: zdravlje. U tom procesu imaju jednog dobrog saveznika: Alfa Aktiv.

Osim što doprinosi hormonalnom balansu i održavanju normalnog nivoa testosterona, Alfa Aktiv omogućava efikasnije vežbanje. L-karnitin, jedan od sastojaka ovog potpuno prirodnog preparata, ima osnovnu ulogu u organizmu u transportu masnih kiselina kroz mitohondrijalnu menbranu u unutašnjost mitohondrija gde započinje njihova oksidacija, kao i u transportu masnih kiselina kraćih lanaca izvan mitohondrija. To znači da je osnovna, do sada poznata, uloga L-karnitina u metabolizmu masti, odnosno njenog iskorišćenja kao energije, što je posebno važno za srčani i skeletne mišiće. L-karnitin je suplement koji se najčešće sreće po teretanama, bezopasan je a veoma efikasan sagorevač masti. Ako ga uzmemo dvadesetak minuta pre treninga, omogućiće nam da tokom vežbi sagorimo više masti. Osim ove uloge, on je veoma efikasan u zaštiti srca i krvnih sudova. Pored L-karnitina, Alfa Aktiv sadrži cink koji pospešuje imunitet, ali i normalni nivo testosterona, kao i damjanu, biljku koja se od davnina u Južnoj Americi koristi i kao afrodizijak, i za održavanje dobrog mentalnog stanja i sprečavanje depresije.

Dajte svojoj deci najbolje, i pre nego što ih dobijete!

Srce, srdačica, eksplozija, čokoladica

Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Osušena zrna kakaa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, azot monoksid nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…

Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.

Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.

Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer.

Šalu na stranu, svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Ali, kao i svaki lek, treba je uzimati u malim dozama.

Osim u kakau, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Herba Leonuri, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima u Singapuru i Japanu, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.

Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić.

Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.

Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.

Hleb od maje za kiselo testo

Domaći hleb od kiselog testa nešto je najbolje što možemo staviti na trpezu. O njegovim blagodetima već smo pisali ovde: Hleb naš nasušni, dok je ovde: Maja za hleb od kiselog testa, objašnjen proces izrade maje, posebne vrste kvasca pomoću kog se ovaj hleb pravi.

Kada smo strpljivo i s ljubavlju formirali maju za kiselo testo, možemo napraviti svoj prvi hleb. Možemo koristiti brašno po želji, ali ako koristimo integralna brašna, dobro je da ih uvek pomešamo s običnim da bi hleb lakše narastao. Najbolje je da počnemo s običnim brašnom, pa postepeno eksperimentišemo.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 800 gr mekog brašna
  • 400 grama oštrog brašna
  • 33 gr soli
  • 400 gr maje
  • 700 gr mlake vode
  • 1 kašičica meda

Maju koja je obnovljena istog dana (po procesu opisanom u tekstu Maja za hleb od kiselog testa) i odstojala 3 sata staviti u vanglu, dodati pola od pripremljene vode i izmešati ručno ili pomoću miksera. Dodati med, brašno, ostatak vode i umesiti. Kasnije dodavati so i dodatno mesiti dok se ne formira kompaktna masa. Ostaviti testo u vanglici pokriveno folijom da odstoji 2-3 sata. Posuti dasku s malo brašna pa izručiti testo, raširiti ga, blago pritiskajući prstima, i formirati pravougaonik. Preklopiti jedan deo do 2/3 razvučenog testa, blago pritisnuti krajeve da se zalepe za ostatak mase, preklopiti drugi deo preko svega, opet blago pritisnuti, i ponavljati taj proces više puta, svaki put nežnim pokretima da bi se zadržali mehurići koji se stvaraju prirodnim vrenjem. Testo opet vratiti u vanglicu, pokriti i ostaviti da odstoji na toplom mestu pola sata. Na svakih pola sata premesiti testo na isti način i vratiti u vanglicu da narasta, i tako tri puta.

Oblikovati testo u veknu – zapravo najbolje je od ove smese napraviti dve vekne, staviti ih na veliki pleh posut brašnom, zarezati na površini nožem, posuti lagano brašnom odozgo, pokriti krpom i ostaviti da narastaju 4-6 sati na toplom mestu. Zagrejati rernu na 250 stepeni, staviti pleh s veknama i peći 40-45 minuta. Potom hleb položiti na rešetku da se skroz ohladi.

Jedna kriška hleba, malo maslinovog ulja, paradajz iseckan na kolutove, i eto izuzetno zdrave i ukusne užine!

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Maja za hleb od kiselog testa

U prethodnom tekstu: Hleb naš nasušni, objasnili smo koje su sve blagodeti hleba od kiselog testa. Iako je proces izrade maje, odnosno posebne vrste kvasca za spravljanje ovog hleba, prilično dug i zahteva posvećenost, krajnji rezultat će nas uveriti da je sve to veoma vredno truda.

Evo kako se tradicionalno priprema maja za hleb od kiselog testa po receptu italijanskih baka, koje ovaj ’kvasac’ zovu pasta madre, majka testa. Dajemo vam vrlo detaljan proces:

  1. Pomešati 50 grama mekog brašna sa 25 gr vode sobne temperature, najbolje flaširane, filtrirane, ili u krajnjem slučaju ’česmovače’ koja je odstojala kako bi se izgubio hlor. Dodati 1 kašičicu meda. Sve dobro sjediniti pa izručiti na dasku i mesiti par minuta, pa oblikovati kuglu od testa. Staviti tako pripremljeno testo u staklenu teglu od pola kile i pokriti gazom ili krpom, kako bi moglo da diše. Ostaviti na toplom (24-25 stepeni) da odstoji 2 dana, najbolje u kredencu kuhinje.
  2. Nakon dva dana na testu će se uhvatiti korica, ali ispod nje će biti meko testo u kom su se pojavili mehurići. Sada pripremiti 40 grama brašna i 40 grama vode. Prvo sipati vodu preko starog testa i ostaviti da odstoji petnaestak minuta da se opusti. Mešati sve dok se korica ne sjedini s vodom i napravi homogena masa. Dodati svo brašno, opet sve dobro sjediniti kašičicom u istoj tegli, dok se ne napravi glatko testo (u ovoj fazi ne treba rukom mesiti testo). Opet pokriti teglu gazom, i ostaviti da odstoji dva dana.
  3. U trećoj fazi procesa, nakon što je maja odstojala dva dana trebalo bi da se pojave mehurići u testu. Sada je testo mekše, kao i korica. U istoj tegli preliti testo s 40 gr vode i ostaviti da odstoji 5 minuta. Potom izmešati da se smesa lepo sjedini, pa dodati 50 gr brašna i sjediniti. Sada je verovatno postojeća tegla previše mala, pa možemo preručiti testo u veću, srednju teglu (od 750 ml). Markerom obeležiti nivo testa spolja na tegli, prekriti gazom i vratiti da odstoji ovog puta 24 sata. Nakon jednog dana, videćemo da se testo malo podiglo, a više nema korice.
  4. Sada pripremiti 30 gr vode i 60 gr brašna. Dodati vodu, promešati dok se sve ne sjedini, pa sipati brašno i opet dobro izmešati dok se ne napravi glatka masa. Gurnuti testo sa zidova ka dnu tegle i opet markerom spolja na tegli obeležiti gornji nivo testa. Opet pokriti gazom i ostaviti da odstoji 24 sata.
  5. U petoj fazi spremiti 60 gr brašna i 20 gr vode. Dodati vodu u teglu s testom, promešati i preručiti celu smesu u vanglicu. Dodati brašno, umešati ga varjačom, pa kada masa postane malo kompaktnija, izručiti sve na dasku i umesiti rukama, prikupljajući sve komadiće. Smesa je lepljiva, ali ne treba dodavati još brašna, ako se ne može mesiti prstima možemo se pripomoći spatulom, kojom ćemo odvajati testo od daske, okretati, i mesiti prstima dok ne postane glatko. Testo formirati u kuglu i vratiti u teglu (opranu), gurnuti ga na dno tegle sve ostatke sa zidova, pokriti i opet markerom obeležiti gornji nivo testa spolja na tegli. Opet ostaviti testo da odstoji 24 sata.
  6. U šestoj fazi opet ćemo videti da se testo malo podiglo iznad linije koju smo obeležili na tegli. Ovog puta, pošto je testo čvršće, na testu se napravila korica. Sada nam treba 65 gr brašna i 40 gr vode. Sipamo vodu preko testa u teglu, ostavimo da odstoji 5 minuta kako bi omekšala korica, pa preručimo sve u vanglicu. Dodamo brašno i, kao i prethodnog puta, sve dobro sjedinimo prvo varjačom, pa izručimo na dasku i umesimo. Masa se sada lakše mesi i brže postaje glatka. Oblikujemo testo u kuglu, pa rukama sa strane formiramo testo u valjak kako bi prošlo kroz grlić sada nove, još veće tegle. Opet sabijemo na dno tegle i obeležimo markerom gornji nivo testa. Pokrijemo gazom i ostavimo da odstoji 24 sata.
  7. U sedmoj fazi ponavljamo ceo proces koristeći 65 gr brašna i 85 gr vode. Opet se na testu formirala korica pa treba sipati vodu preko i ostaviti desetak minuta da odstoji. Sve izručimo u vanglicu i izmešamo dok masa ne postane žitka kao za uštipke, dodamo brašno, umešamo dobro varjačom, testo je i dalje žitko pa ga ne mesimo rukama, već ga kašikom preručimo u teglu. Lupimo teglu odozdo da se testo slegne, i opet obeležimo markerom nivo testa. Ovog puta testo ne pokrivamo gazom, već stavimo poklopac od tegle, ali ga ne zatvaramo skroz kako bi vazduh ipak mogao da cirkuliše. Testo sada stoji 3 sata na sobnoj temperaturi, nakon čega se jasno vide mehurići u testu. Nakon tri sata moći ćemo da zatvorimo skroz poklopac tegle i da testo stavimo u frižider gde stoji 3-4 dana.

Sada na svaka 3-4 dana potrebno je obnavljati maju tako što se testo izvadi iz frižidera, ostavi par sati da odstoji na sobnoj temperaturi. Od testa potom treba odvojiti 150 gr, a potrebno nam je dodatnih 150 gr brašna i 100 gr vode – sve izmeriti precizno na vagi. Sjediniti 150 gr testa s vodom, izmešati dok se ne napravi žitka masa, presuti sve u vanglicu, dodati brašno, umešati varjačom pa umesiti rukom. Presuti testo na dasku, i mesiti testo koje je lepljivo, opet se možemo pomoći spatulom dok ne bude moguće obraditi ga rukom, i staviti ga opet u teglu, ovog puta onu srednje veličine. Opet sve gurnuti na dno tegle da bude kompaktno, obeležiti markerom, blago zatvoriti poklopcem od tegle, ostaviti da odstoji 3 sata na sobnoj temperaturi, potom zatvoriti skroz i vratiti u frižider. Nakon 3 dana ponoviti proces. Maja je spremna nakon mesec dana od prvog dana kad je započet proces, kada se može umesiti prvi hleb. O tome – detaljno u sledećem tekstu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hleb naš nasušni

Danas je hleb na zlom glasu i najviše ga krivimo za višak kilograma i ’sarmice’ koje nam se prave oko struka. Ali dugo tokom istorije hleb je bio osnovna hrana. Postoje dokazi da se pšenica gajila na području današnjeg Iraka, čak 9000. godine pre naše ere. Kako su naši preci počeli da obrađuju zemlju i napuštaju nomadski način života, tako su počeli da gaje prve žitarice, divlju pšenicu, kamut i ječam, da ih melju na kamenu i prave prvi hleb. Vremenom je ukrštanjem zrno postajalo finije i krupnije, baš kao i sam proces mlevenja.

Prvi hleb je bio verovatno pljosnat i težak, s krupno mlevenim zrnom celih žitarica, pa je samim tim bio i vrlo zasitan. Vremenom je ceo proces dobijao na finoći, i kada su u pitanju zrno, mlinovi, ali i receptura. Plinije Stariji u svojim beleškama iz 77. godine naše ere pominje varvare iz Iberije i Galije koji pomoću pene piva prave vazdušastiji hleb. Rimljani, po njegovim navodima, prve kvasce koriste nakon osvajanja Makedonije u 2. veku pre naše ere. Ali testa od fermentisanog kvasca idu mnogo dalje u istoriju, čak 4000. godine pre naše ere u starom Egiptu. Kako su Rimljani, osvajajući teritorije, dolazili u dodir s mnogim narodima i kulturama, nije ni čudo što su pokupili i najbolje recepture, koje se u Italiji koriste i dan danas.

Kada danas kažemo ’kvasac’, obično pomislimo na onaj pekarski, koji se može kupiti svež, u obliku kockice, ili sušen u kesici. Ali kvasac zapravo živi svuda oko nas, svuda gde je toplo i gde ima dovoljno vlage. Voće i povrće, kao i žitarice, već na sebi nose kvasac. Njega možemo aktivirati potapanjem samlevenog žita u vodu, pa potom, fermentacijom, napraviti testo.

Ali da se vratimo zlom glasu na kome je hleb danas. Nažalost, hleb na koji najčešće nailazimo u prodavnicama sve je samo ne hleb. Dovoljno je da pročitamo deklaraciju i vidimo koliko aditiva sadrži. Pritom, iz samog zrna izvučeno je sve što valja, a ono što je zadržano su prazne kalorije. Zato je potrebno da izaberemo kvalitetan hleb iz dobre pekare, ili, još bolje, da sami napravimo svoju maju za kiselo testo i mesimo svoj hleb, onako kako su radili naši preci.

U našem narodu hleb je, podsvesno, i dalje osnovna hrana, što se može zaključiti na osnovu fraza koje su u masovnoj upotrebi: ’Ni koru hleba da mi da’, ’Nemam ni za hleb’, ’Lebac ti se ogadio’, ’hleba ti!’… Baš kao i ona stara, biblijska: ’Ko tebe kamenom, ti njega hlebom’, ili ’Hleb naš nasušni daj nam…’ Hleb je bazna jedinica svega, naš opstanak, naše dobro, naša mera stvari. I zato nije u redu da ga degradiramo. Zaboravimo na kupovni hleb sa ukusom slame, i vratimo se tradicionalnom, hlebu od kiselog testa. Evo zašto.

Jedna kriška hleba od kiselog testa prepuna je minerala i vitamina, pre svega gvožđa i selena, vitamina B grupe, pa nam tako ovaj hleb pomaže da održimo imunitet, daje nam energiju, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i održava funkcije nervnog sistema. Pored toga, hleb od kiselog testa je prebogat prebioticima i probioticima koji štite organe za varenje, podstiču dobro varenje i bolju iskoristljivost nutrijenata. Bakterije iz mlečne kiseline koje se stvaraju prilikom fermentacije (dok testo ’nadolazi’), opstaju čak i nakon pečenja hleba. One su prepune antioksidanata koji nas štite od bolesti.

Iako svi hleb poistovećujemo s ugljenim hidratima, iznenadićemo se:  jedna kriška hleba od kiselog testa ima više proteina od barenog jajeta. Protein je ovde prisutan zahvaljujući dugom i mukotrpnom procesu pripreme ovakvog hleba, koji iziskuje mešenje, presavijanje i odmaranje testa. Na taj način aktivira se gluten, a gluten se sastoji od proteina, i baš on daje hlebu onu lepu elastičnost. Korisne bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije, kako je primećeno u naučnim laboratorijama, menjaju strukturu ugljenih hidrata, i na taj način snižavaju glikemijski indeks ovog hleba. Zahvaljujući tim bakterijama ovaj hleb se lakše vari, a pritom se bolje apsorbuju u crevima sve korisne materije, i na taj način čuva zdravlje creva. Korisne bakterije pomažu i da se lakše svari gluten, koji kod nekih osoba može izazvati intoleranciju ili alergije.

Istraživanja su pokazala da prisustvo fruktana, ugljenog hidrata iz pšenice, može izazvati poremećaj varenja sličan netoleranciji na gluten. Zapravo, često kada neko sam sebi ’dijagnostifikuje’ netoleranciju na gluten, krivac je baš fruktan. Interesantno je da se prilikom fermentacije kiselog testa fruktan razbija, pa je to još jedan razlog što je ovaj hleb svarljiviji. Još jedan sastojak žitarica koji često izaziva digestivne probleme je fitična kiselina, ali prirodni kvasci i mlečna kiselina iz kiselog testa neutrališu njene efekte i poboljšavaju svarljivost.

Tradicionalni hleb od kiselog testa sadrži vrlo ograničen broj jednostavnih sastojaka: brašno, vodu, so i malo meda. Maju – prirodni kvasac možemo napraviti sami, potrebno nam je malo sastojaka i malo više vremena i volje. Ali, imajući u vidu sve blagodeti koje nam hleb od kiselog testa pruža, svakako se vredi potruditi. U tradicionalnim domaćinstvima u Italiji ova maja se obnavlja i čuva godinama, i što je starija, hleb je sve bolji. Italijani su svesni važnosti ovakvog hleba, kao i činjenice da je on za trpezu isto što i majka za porodicu. Simbolično, maja za izradu hleba od kiselog testa tamo se naziva pasta madre – majka testa. U sledećem tekstu biće detaljno objašnjen postupak izrade maje, a potom i recept za hleb.

Vreme je da sa hleba skinemo stigmu i shvatimo da za naš deformisan struk nije kriv on, već naš brzi način života. Jer, sve što vredi, iziskuje trud i vreme.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Očekivanja su prezir s predumišljajem

Upoznali smo nekoga ko nam se na prvi pogled dopao, i onda se naš mozak bacio na posao. Toj osobi dodali smo toliko izmišljenih osobina da, pri sledećem susretu, nismo mogli da je prepoznamo. I onda, umesto da shvatimo razmere sopstvenog suženja svesti, uradili smo suprotno: počeli smo da tu osobu, ni krivu ni dužnu, preziremo.

’’Ne postojim na ovom svetu da bih ispunjavao tvoja očekivanja, kao što ni ti ne postojiš da ispunjavaš moja’’. Brus Li.

Koliko puta smo bili žrtve nečijeg očekivanja? Sigurno bezbroj, od najranijeg detinjstva. Roditelji su prvi koji od nas mnogo očekuju. Još dok smo u stomaku već znaju kojom profesijom ćemo se baviti. A kada smo mali, veoma nam je bitno da nas vole i odobravaju. I tako se od malena učimo da igramo po taktu tuđe muzike.

Ako sebi bliske i voljene ljude raščlanite na proste činioce i probate da izanalizirate šta je to što vas vezuje, verovatno ćete doći do zaključka da je to činjenica da vas prihvataju. Takve kakvi ste. Rečju – nemaju od vas očekivanja. To ne znači da je ljubav bezuslovna i da možete da im se penjete na glavu. To znači da oni poštuju vaše izbore i vašu ličnost. Očekivati od nekoga da se ponaša u skladu sa vašim, umesto sopstvenim potrebama i načelima, najgora je vrsta invazije na tuđ život.

Nažalost, potreba za tuđim odobravanjem ne napušta nas ni kada za sobom ostavimo detinjstvo. Uvek u nama čuči neka mala ili velika nesigurnost koja nas tera da preispitujemo svoje ponašanje, čak i kada nam intuicija jasno prepoznaje predatora koga treba da se klonimo. Ali predatori imaju svoje perfidne taktike. Ući će polako u naš život, deliti nam komplimente, nametati svoje stavove, i kada vide da nema otpora, baciće se u napad. Agresivno će nam kontrolisati život, insistirati na aktivnostima koje oni osmisle, zahtevati da im posvetimo vreme i pažnju i stavimo ih iznad svih svojih obaveza, i sve to predstaviti kao našu svetu dužnost. Kada pružimo otpor, sledi naredni proces: koprcanje žrtve i sve jači stisak predatora.

Kada predator shvati da osoba koju je izmislila u svojoj glavi i prilepila nam je ne ispunjava njihova očekivanja, počinju igre. Jedna od omiljenih igara je omalovažavanje i udar na naše samopouzdanje. Svi komplimenti kojima su nas do nedavno obasipali sada su suprotni: mi smo najgori, glupi, lenji, asocijalni, nekulturni, jer ne radimo to što oni žele. Sledeća igra koja ima za cilj da udari na emocije je izigravanje žrtve. Juče su uvređeno okretali glavu od nas, a danas već očekuju da se oduševimo kada ih ugledamo, i kada oduševljenje izostane, usne počinju da podrhtavaju a oči da se pune krokodilskim suzama. Još jedna popularna igra je bes i neuračunljivo ponašanje koje se nama nabacuje na nos, jer mi smo krivci, da smo bili poslušni, takvo ponašanje ne bi bilo izazvano…

Odlomak iz Bernove knjige ‘Koju igru igraš?’

Mnoge od ovih ’igara’ opisao je psiholog Erik Bern (1910-1970), tvorac teorije transakcionalne analize. On je smatrao da se najbolji uvid u ličnost čoveka može dobiti iz socijalnih interakcija, čija je jedinica mere transakcija, i mapirao je aktere društvenih odnosa u tri grupe: Roditelj, Odrasla osoba i Dete. Kada osobe čiji je ego u nekom od ovih stanja dođu u dodir, njihovo ponašanje i odnosi se odvijaju na osnovu šablona koja se ponavljaju u svakodnevnom životu. Bern je ’igre’ objasnio u svom vrlo zanimljivom štivu Koju igru igraš?, u kom se svako od nas može prepoznati.

Bernove ’igre’ su nešto iz čega obe strane profitiraju. Čak i osoba koja liči na žrtvu izvlači neku vrstu koristi i dokazuje svoju poentu. Ali iako je Bern tvrdio da su ma kakvi društveni odnosi bolji od izostanka odnosa, mogli bismo reći da je najbolja vrsta odnosa među ljudima – osvešćeni odnos. Da bismo to postigli, treba da umemo da prepoznamo igre.

’’Ne hodaj svojim prljavim nogama po mojoj glavi’’. Leo Buskalja

Razlog što većina ljudi ne živi onako kako želi je nastojanje da svima ugode. Očekivanja su iluzija, i to je bitno da shvatimo, kao i da iza paravana od komplimenata i ’igara’ prepoznamo manipulatora. A ako smo mi ti koji konstantno od drugih gajimo nerealna očekivanja, moramo se spremiti na to da ćemo konstantno biti i razočarani. Jedini način da kroz život idemo zadovoljni je da odbacimo očekivanja. Samo tada nemamo šta da izgubimo, a sve što dobijemo je čist bonus.

Zato moramo da postanemo svesni velikih životnih istina koje nisu nimalo prijatne:

  • Pre svega, život nije fer, i ništa nam ne duguje. Ne postoje događaji koji su fer i nefer. Postoje jednostavno događaji. A na nama je da iz njih izvučemo pouku.
  • Što nas više ljudi voli, to više treba da preispitamo sebe. Ako verujemo da svi treba da nas vole, znači da kroz život idemo prečicama. Osim što treba da ’zaradimo’ tuđe poštovanje, treba i da shvatimo da našu ličnost definišu kako ljudi koji nas vole, tako i oni koji nas ne vole.
  • Ništa nam neće pasti s neba. Za sve moramo da se izborimo, a sve prepreke na koje nailazimo u životu samo su stepenice do uspeha. Očekivanje da nam društvo ili država duguju dobar posao ili lagodno školovanje su znak nezrelosti.
  • Niko nije dužan da se sa nama slaže i da odobrava naše stavove. Nešto što je nama očigledno i stvar zdravog razuma, kod nekog drugog se na osnovu iskustva pokazalo kao suprotno. Jedino što je važno je da tuđe stavove poštujemo. Ako želimo da dokažemo suprotno, najbolje je da to uradimo delima, a ne rečima.
  • Kada od nekoga nešto želimo, ne treba da mu šaljemo telepatske zahteve, već da mu to jasno saopštimo. Mnoga očekivanja zasnivaju se na neadekvatnoj komunikaciji i nespremnosti da saslušamo drugu stranu.
  • Svrha života nije zabava. Život je težak, ali upravo nas teški trenuci oblikuju. Ako sreću odlažemo za trenutke kada će se ispuniti naša očekivanja, propustićemo život. Sreća treba da je konstantna, zabava i radost su trenutna stanja.
  • Nikoga ne možemo i ne treba da menjamo. Samim tim što težimo da nekoga menjamo, izražavamo neuvažavanje njihove ličnosti. Možemo nekome pomoći da bude bolja osoba svojim pozitivnim primerom i inspiracijom, ali nikako ne možemo očekivati da neko promeni svoje stavove samo zarad naših očekivanja.
  • Za većinu naših neuspeha kriv je manjak ličnog samopouzdanja. Ako verujemo da u nečemu nećemo uspeti, već smo ispunili više od pola očekivanja. Isto tako, osuđeni smo na neuspeh ako ’igramo’ prema tuđim očekivanjima a ne prema ličnim stremljenjima.

’’Blagosloveni su oni koji ništa ne očekuju, jer se nikada neće ni razočarati’’. Aleksander Poup

Jedino što treba da očekujemo je da život živimo u skladu sa svojim principima i integritetom. Zvuči jednostavno, ali nije nimalo lako, jer svet je surovo mesto i mnogi će se truditi da nas skrenu s tog puta, iz raznih razloga i pobuda. Očekivanja su kao prećutni društveni ugovor. Ako ga ne odbijemo, smatraće se da smo s njim saglasni. Zato, neka integritet bude naš mač, a svest naš štit dok hodamo kroz bojno polje života.