Pušači u doba korone

Duvan godišnje odnese oko 6 miliona života, od toga preko 5 miliona aktivnih pušača, dok ostatak čine pasivni pušači, osobe koje protiv svoje volje udišu duvanski dim. Stopa smrtnosti kojoj doprinose cigarete veća je od one koju izazivaju droga i alkohol. Duvanski dim uništava ono što nam je najneophodnije za opstanak – kiseonik. Organi pušača, a posebno pluća, ne dobijaju dovoljno kiseonika, što predstavlja idealno tlo za virusne infekcije.

Korona virus SARS-CoV-2, koji izaziva bolest COVID-19, a koji je protutnjao planetom početkom 2020. godine posebno je opasan po osobe starije od 60 godina, hronične bolesnike, one sa slabim imunitetom i autoimunim oboljenjima, kao i pušače. Muškarci su pritom pod većim rizikom od žena. Jedna studija rađena 2014. godine na pacijentima sa respiratornim infekcijama izazvanim nekim sojevima korona virusa pokazala je da su čak 47,9% njih bili aktivni pušači.

Poznato je da pušenje oštećuje epitel disajnih puteva i plućni parenhim, izaziva upale disajnih puteva i smanjuje imunitet – sposobnost organizma da se zaštiti od infekcije. Pušači su pod povećanim rizikom od bolesti respiratornih organa, uključujući i upalu pluća. Statistički, i kad obole od poremećaja disajnih puteva, pušači se teže i duže oporavljaju nego nepušači. Korona virus u kombinaciji sa duvanskim dimom dodatno povećava rizik i podložnost komplikacijama plućnih bolesti.

U doba pandemije kada je veoma važno ne pipati lice i usta, pušači su pod većim rizikom da ‘zakače’ virus dok dodiruju cigarete prstima pa ih potom prinose usnama. A kada virus prodre u organizam, imaće mnogo više šanse da se tu odomaći i čak postane fatalan po svog domaćina. Analize hospitalizovanih pacijenata u Vuhanu pokazale su da je među teško obolelima sa ozbiljnim upalama pluća i fatalnim ishodom bilo drastično više pušača. Elektronske cigarete nisu ništa bolje, imaju sličan efekat i podjednako oštećuju plućni parenhim i otežavaju organizmu da se izbori sa virusima.

Najčešće kliničke komplikacije usled infekcije korona virusom su upala pluća i pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća. Nažalost, to nije sve kad su pušači u pitanju: kod njih je inače smrtnost za 70% veća kod bolesti kardiovaskularnog sistema, hroničnog bronhitisa, tumora pluća i plućnog emfizema.

Svaki trenutak je idealan da se ostave cigarete, a posebno u vreme pandemije korona virusa. Iako pušačima odvikavanje od duvana deluje kao nemoguća misija, postoji mnogo metoda i načina podrške na tom putu. Ali tri najneophodnija faktora su smanjivanje želje za duvanom, jačanje imuniteta i revitalizacija disajnih organa. I tu na scenu stupa Disan. Ovaj bioeliksir sadrži 8 lekovitih biljaka, med i vitamin C, i osim što smanjuje fizičku zavisnost od cigareta i deluje umirujuće, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, umiruje kašalj, i poboljšanjem cirkulacije omogućava izbacivanje toksina iz organizma. Ali to nije sve: osim što će očistiti disajne puteve i kardiovaskularni sistem, Disan će ojačati imunitet i pomoći organizmu da se odbrani od virusa, bakterija i upala. Biljni sastav eliksira ima antioksidantna svojstva, i čak i moć da deluje antitumorno i antikancerogeno.

Šta je to tako moćno u Disanu? Tečni ekstrakt bokvice svojim antiinflamatornim, sekretolitičkim i antibakterijskim dejstvom smiruje hronični kašalj i upalne procese na sluzokoži grla i ždrela. Ehinacea podstiče i podiže imunitet, koren maslačka poboljšava razmenu materija u organizmu, i zajedno s koprivom, čisti telo od slobodnih radikala. Matičnjak povoljno deluje na srce, smanjuje nervozu i napetost. I na kraju, kraljica biljaka i najveći neprijatelj ćelija tumora – bela imela, podiže nivo limfocita koji se bore protiv virusa i kancerogenih ćelija, kao i leukocita neutrofila koji su tu da se izbore s bakterijama. Uz sve to kao i blagotvorni med i moćni antioksidant – vitamin C, virusne infekcije nemaju šanse.

Ako paklicu cigareta zamenimo bočicom Disana i popijemo nekoliko puta na dan po kašičicu ovog moćnog bioeliksira, ne samo da ćemo se lako i brzo rešiti zavisnosti od duvana, već ćemo pomoći organizmu da se izbori sa virusima. A možemo ga podeliti i sa ukućanima i prijateljima koji nisu pušači, jer ovaj eliksir povoljno deluje na svakoga ko želi da očisti organizam i ojača imunitet.

Pohovani avokado

Avokado, taj sjajni izvor nezasićenih masti, minerala i vitamina, ne samo da nas može zaštititi od bolesti, čak i onih fatalnih, već nam može pomoći i da budemo vitki. Sa samo 160 kalorija na 100 grama, zdrave masti u avokadu će nam poboljšati kardiovaskularno zdravlje, ali i uspostaviti hormonalni balans.

Izuzetan je i zato što ga možemo spremati na bezbroj načina, pa danas isprobavamo još jednu varijantu: pohovani avokado. Iznutra kremaste a spolja hruskrave kriške avokada mogu biti odlična užina ili dodatak obroku.

Evo kako da pohovani avokado brzo pripremimo na zdrav način. Od materijala nam je potrebno:

  • 2 avokada, srednje meka
  • 2 kašike integralnog pšeničnog brašna
  • 2 jaja
  • 6 kašika sitnih ovsenih pahuljica
  • kašičica soli
  • biber
  • kašičica granula belog luka
  • po želji sudžuk paprika ili neki drugi omiljeni začin

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti pleh za pečenje i obložiti ga papirom. Avokado preseći na pola, izvaditi koščicu pa iseći na kriške: ili sa sve korom koju naknadno možemo skinuti ako je avokado mekan, ili, ako je tvrđi, prvo odvojiti kašikom pažljivo meso od kore, pa iseći sve na kriške.

Poređati tri činijce pa sipati u jednu integralno brašno i sve začine, u drugu razbiti 2 jaja i u treću ovsene pahuljice. Krišku po krišku uvaljati prvo u brašno sa začinima, pa u jaja, i na kraju u ovsene pahuljice i ređati na pleh. Kada su sve kriške avokada uvaljane i složene, pleh staviti u rernu i peći oko 25 minuta na 200 stepeni, dok poh blago ne porumeni.

Ovako pohovan avokado možemo samo poprskati svežim limunovim sokom, ili pripremiti jednostavan osvežavajući sos od jogurta i seckanog svežeg začinskog bilja po izboru: mirođije, peršuna, nane, majčine dušice…

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hodanjem protiv kalorija

Kada započnemo neku aerobnu aktivnost, naše telo prvo sagoreva rezerve šećera. Tek nakon tridesetak minuta aktiviraju se ćelije masti, i zato, da bismo ’topili’ masne naslage, bitno je da budemo aktivni više od pola sata. Nismo svi u stanju da praktikujemo žustre fitnes programe u teretanama, što zbog ograničenja koje nam telo nameće, što zbog obaveza ili nedostupnosti istih u našoj okolini. S godinama nekima od nas postaje opasno ili nemoguće da se bavimo napornim aerobnim vežbama. A te iste godine nam usporavaju metabolizam i kako vreme odmiče sve se lakše talože kilogrami. Zato je važno pronaći aktivnost koja nam odgovara. Ono što je sigurno skoro svima izvodljivo je jednostavno hodanje.

Ako hodamo energičnim tempom, možemo sagoreti između 100 i 300 kalorija za pola sata, odnosno čak 600 kalorija za sat vremena. Ako hodamo svaki dan po najmanje pola sata, za nedelju dana možemo sagoreti 1000 – 3000 kalorija i više. Danas su dostupni sportski satovi koji nam broje korake, registruju promene pulsa i računaju koliko smo kalorija potrošili. Nije loše investirati u jedan takav uređaj jer, osim što nam može pokazati kakva je trenutna situacija, često će nas i podsetiti da je vreme da ustanemo i prošetamo.

Za hodanje nam nije potrebno mnogo, čak i stanovnici visoko urbanih sredina mogu da pronađu odgovarajuću marš-rutu po gradskim ulicama. Naravno, ako nam je blizu priroda, efekat hodanja je mnogo bolji. Ali kako god, ono što je važno je da se krećemo, i, naravno, da to činimo bezbedno: pristojne i stabilne cipele ili patike nam mogu pomoći da stignemo dalje, ali i da se ne povredimo.

Neke kalorije ćemo sagorevati sigurno, kako god da hodamo. Ali ako nam je cilj da smršamo, onda je bolje da povremeno menjamo ritam hoda, odnosno da uvedemo intervale. Ciklična promena tempa hoda može ubrzati metabolizam za čak 20% u odnosu na hodanje ujednačenim ritmom. Neka istraživanja su pokazala da ako ’zacrtamo’ da pređemo veću razdaljinu, podsvesno ćemo ubrzati korak. Zato, kada smo u mogućnosti da planiramo šetnju, nije loše da ona traje više od 40 minuta.

Svakako, svi smo zauzeti i stalno nekud žurimo, pa nije lako odvojiti 40 minuta dnevno na šetkanje. Ali hodanje možemo ’ugurati’ između svakodnevnih obaveza. To je najjednostavnije učiniti na putu do ili sa posla, ili tokom pauze za ručak. Treba se samo setiti da za jedan minut hoda možemo potrošiti 4-5 kalorija, pa kada se sve nakupi tokom dana, rezultat uopšte nije loš. Svakako je bolji nego kad samo sedimo, u autu ili kancelariji. O sedenju kod kuće ispred televizora da i ne pričamo.

Još jedan način da od šetnje napravimo dobar trening je da dodamo uspon. Jedan blagi uspon nam može doneti 30% više sagorelih kalorija nego hodanje po ravnom terenu. Pritom, radiće nam više i mišići na leđima, butinama i zadnjici, pa ćemo se i lepo oblikovati. Ako imamo osetljive zglobove, problem možemo rešiti kraćim koracima. A ako nemamo brdo u blizini? Sigurno imamo stepenice. Deset minuta penjanja uz stepenice ukupno tokom dana ’anulira’ kalorijsku vrednost jedne čokoladice. Toga se treba setiti svaki put kad stanemo ispred lifta.

Što smo stariji, to smo skloniji gubitku kako mišićne mase, tako i koštane gustine. To se može rešiti vežbama snage. Hodanje s tegićima nam može u tome pomoći, ali jednostavnija je jedna ’obogaćena’ šetnja: kada naiđemo na pogodan teren, na primer park ili šumarak, možemo uraditi desetak iskoraka, čučnjeva i sklekova na klupi. Osim što ćemo ojačati mišiće, sagorećemo više kalorija.

Ako nam je teško da sami uspostavimo i zadržimo rutinu svakodnevnog hodanja, treba da se setimo da je u društvu sve lakše. Možemo pozvati prijatelje i organizovati svoje grupe za hodanje – danas je to jednostavno pomoću aplikacija za komunikaciju. Možemo unapred dogovoriti destinaciju i dužinu ture, pa je svake nedelje po malo povećavati. Tako ćemo ne samo motivisati druge, već i sebe. Osim stečene kondicije, organizovane i unapred dogovorene šetnje imaju još jednu korist: nateraće nas da planiramo obroke, da se potrudimo da jedemo umereno par sati pre hodanja, i da se dobro hidriramo. A usput ćemo moći da proćaskamo i da se nasmejemo: 10-15 minuta provedenih u smehu može sagoreti dodatnih 40-170 kalorija. O otklonjenom stresu da i ne govorimo.

Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da se godišnje 2 miliona smrtnih slučajeva može pripisati fizičkoj neaktivnosti. Zato, ako već do sad nismo, treba da što pre uključimo hodanje u našu svakodnevnu rutinu. A ako nam je teško da kontrolišemo apetit i rešimo se viška kilograma, naduti smo, imamo usporeno varenje i otičemo usled zadržavanja vode koja nam pravi i celulit, tu je još jedno prirodno rešenje: Equigal. Ovaj preparat na bazi pet lekovitih biljaka je odlična pomoć u procesu mršavljenja, kao i kod prolećnih i jesenjih tretmana čišćenja organizma. Pa put pod noge, i 30 kapi Equigala u čašu vode!

Ulje s blagoslovom Bahusa

Nekada davno, kada voda nije uvek bila bezbedna za piće, ljudi su znali da pomoću fermentacije mogu dobiti napitak koji će ih dovoljno hidrirati, pospešiti varenje, ali i sprečiti pojavu zaraze. Jedna od prvih kultivisanih voćki bilo je grožđe, a od njega se pravilo vino koje se uglavnom pilo dosta razređeno. Stari Grci nisu mogli da zamisle večeru bez vina: osim što je kvalitet obroka podizalo na viši nivo, to isto je činilo i s razgovorom koji se praktikovao uz obrok. Ali ono je nosilo i rizik, baš kao što je Homer opisao u Odiseji, da i mudar čovek zapeva i zaigra, kao i da izgovori nešto što bi bilo bolje prećutati. Po Bibliji, jedan od prvih zadataka kojim se Noje pozabavio nakon što je preživeo Potop, bila je upravo sadnja vinove loze.

Arheologija je dokazala da je vinova loza nastala pre čak 130 miliona godina, dok najstariji fermentisani napitak od njega potiče iz oko 7000. godine pre naše ere iz Kine. Vino se pravilo oko 6000. godine pre naše ere na Kavkazu, a grozdovi i krčazi s vinom prisutni su i na hijeroglifima u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 5000. godine pre naše ere. U grobnici Tutankamona, među brojnim dragocenostima, pronađeno je i crno vino. Stari Rimljani su raširili vinogradarstvo širom Mediterana i Evrope, sa preko 90 sorti grožđa, uz blagoslov Bahusa, boga vina i poljoprivrede.

Grožđe i vino je hrana ali i važan simbol u Hrišćanstvu: Isus je u Galileji vodu pretvorio u vino, a tokom poslednje večere, noć pre nego što je razapet, dao je svojim apostolima hleb i vino: hleb kao simbol svog tela i vino kao simbol svoje krvi. I dalje, prilikom pričešća, ove dve namirnice imaju istu simboliku.

Vinova loza je danas jedan od najmasovnijih useva u svetu, godišnje se proizvede oko 70 miliona tona grožđa. Trećina svih vinograda u svetu nalazi se u tri države: Italiji, Španiji i Francuskoj. Ostali veliki proizvođači su Turska, Čile, Argentina, Iran, Južna Afrika i Australija.

U procesu spravljanja vina na 10 kilograma ploda dobije se prosečno 7-8 litara vina. Ono što ostane zove se komina i nikako nije za bacanje. Od nje se može napraviti čuvena rakija komovica, može se koristiti za pravljenje komposta kako bi se obogatilo zemljište, stočne hrane, prehrambene boje iz kožice ploda, vinskog sirćeta, ali ono najvrednije u njoj su semenke iz kojih se ceđenjem dobija ulje.

Ulje koje se dobije iz koštica grožđa postupkom hladnog ceđenja dragoceni je izvor antioksidanasa i vitamina. Koristi se u kulinarstvu, ali mnogo je korisnije kada se primeni spolja, na kožu i kosu. Ulje koštica grožđa je veoma bogato antioksidansima – polifenolima i flavonoidima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje kože. Vitamini, posebno vitamin E, kao i esencijalne masne kiseline, podmlađuju kožu, stimulišu proizvodnju kolagena i sprečavaju bore. Iako je, kao i svako ulje masno, ono se može nanositi i na masnu kožu jer balansira lučenje sebuma i sprečava pojavu akni, a pritom ne zatvara pore i omogućava koži da slobodno diše.

Osim što se vrlo brzo upija i daje koži vlažnost i čvrstinu, ulje koštica grožđa ima sposobnost i da ojača kapilare i proširene vene i smiri kožu sklonu crvenilu, upalama i alergijama. Zahvaljujući linoleinskoj kiselini, ono će smiriti i ozbiljnije poremećaje kože, poput dermatitisa i ekcema, ublažiće opekotine i pomoći zarastanje rana, i zaštiti kožu od štetnog UV zračenja. Odlično je i za kosu: sprečava opadanje i podstiče obnavljanje korena, vraća joj sjaj i mekoću.

Osim što je pogodno za kožu lica i dekoltea, ulje koščica grožđa je idealno za negu stopala: ne samo da će omekšati kožu i sprečiti njeno pucanje, već će pomoći i da se neutrališu sitni kapilari koji se često pojavljuju između pete i zgloba. Ali idealno je u kombinaciji sa drugim uljima i puterima, na primer uljem avokada, jojobe, čileanske ruže, kakao puterom, koji pojačavaju efekat nege, sprečavaju pucanje, omekšavaju kožu i podmlađuju je, kao i sa eteričnim uljima čajevca, žalfije, karanfilića, lavande i ruzmarina, koji su idealna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija i neugodnog mirisa nogu.

Svi ti dragoceni sastojci deo su Devi melema za negu peta. Ovaj visokokvalitetni melem je potpuno prirodan, bez konzervanasa, veštačkih boja i mirisa, i dovoljno je utrljati ga u stopala nakon tuširanja kako bi se obezbedila vrhunska nega, ali i zaštita. S tako mekim i zdravim stopalima može se bezbedno pristupiti prvoj fazi tradicionalnog postupka proizvodnje vina: gacanju grožđa. Uz blagoslov Bahusa.

Kako olakšati simptome alergije

Prenosimo u celosti iskustvo korisnice Disana:

”O proizvodima koji dolaze iz kompanije Herba Svet, ne treba više govoriti, oni govore sami za sebe kao i korisnici koji ih koriste. Potpuno prirodni, na bazi raznovrsnih biljaka i delova istih, najbolje iz prirode po originalnim recepturama, bez veštačkih dodataka, odlika su svih proizvoda! Iz velike lepeze proizvoda, shodno svom problemu svako je zasigurno našao svoj proizvod,  otkrio njegove blagodeti i naravno olakšao svoj problem! Da krenem od poćetka, o svom problemu, koji je zasigurno i problem mnogih, jer se svake godine javlja u sve većem broju, tj sve više ljudi ima polensku alergiju.

Tako je, reč je o polenskoj alergiji, koja je vremenski gledano prisutna od kraja februara, kada kreće da se budi priroda, mart i april kada je cvetanje u toku, rast trave, maj i jun lipe i topole, takozvane mace… ja u šali kažem jul je slobodan i prva polovina avgusta i onda nastupa naširoko rasprostranjena korovska biljka – ambrozija! Dakle ceo ovaj period me „hvata“ alergija sa smanjenim intenzitetom u maju i junu, naime lipe i topole mi ne prave toliki problem.

Kad je u pitanju polenska alergija, napada respiratorne gornje puteve, svrab, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje, jak nadražajni kašalj, grebanje i bol u grlu….Drugi naziv za polensku alergiju je – polenska groznica! Samo ime kaže, potpuno opravdava stanje. Simptomi kao i kod prehlade, gripa… s razlikom što ove izaziva virusna infekcija a polensku alergiju, spoljni činioci iz prirode, polen trave i drveća. Ove godine se polenska alergija  „poklopila“ sa pandemijom corona virusa, simptomi su bili gotovo isti, pa je kod mnogih ljudi izazvala nedoumicu i strah. A zbog vanrednog stanja i „zastoja“ u svakom pogledu, priroda je „ojačala“, probujala, pa je kod nekih biljaka i drveća koncentrat polena bio npr: kod cveta breze i polen borova 70% veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je ovo izazvalo još veće probleme kod polenske alergije, odnosno učinilo da svi simptomi budu jačeg intenziteta.

Zašto sve ovo pišem? Iz razloga tog, što ove godine, mi je alergija bila izražajnija i jača nego ranijih godina. Još jedan vrlo bitan aspekt kad su u pitanju ne samo polenske nego i alergije uopšte je – imunitet. Što je jači imunitet, organizam se lakše brani od napada spolja! Zato, sam rešenje i spas, pronašla- naravno u Herba Svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta! Dakle 2 u 1! Za alergiju pravo rešenje! Naravno alergija nije tek tako prošla, ali mi je olakšalo, simptomi su bili lakše podnošljivi, s obzirom da sam imala gušenja u pravom smislu reči, korišćenjem Disana, sve je bilo podnošljivije.

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Bioeliksir za grlo i disajne puteve! Odžačar grla – kao iz jedne reklame! Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! I ne samo to, nego i pravi saveznik u toj borbi za jačanje imuniteta, jer samo jak imunitet je prava odbrana od alergija!

Moja preporuka za proleće leto i jesen, vreme polenskih alergija, je Disan! A za celu godinu, za Vaš jak imunitet – opet Disan i Herba Svet!”

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Prirodni izvori estrogena

Nizak nivo estrogena u telu žene izaziva niz reakcija koje se odražavaju na sve aspekte života. Bez njega smo zaboravne, nervozne, depresivne, patimo od nesanice, akni, gojaznosti, smanjenog libida, neplodnosti, neredovnih menstruacija, infekcija bešike, glavobolja, i pod velikim smo rizikom da obolimo od osteoporoze i poremećaja kardiovaskularnog sistema, ali i nekih vrsta karcinoma. Ovog hormona imamo sve manje kako godine odmiču, ali negativne tekovine naše moderne civilizacije, naročito procesuirana hrana i agresivne hemikalije kojima smo okruženi, doprinose tome da žene danas sve češće pate od nedostatka estrogena u sve mlađem dobu.

O fitoestrogenima i razlici između njih i ksenoestrogena već smo pisali ovde: Prirodni balanseri i razjasnili da prirodni fitoestrogeni ne mogu biti štetni jer zapravo imaju dvostruko dejstvo na naš organizam: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko, što znači da oni neće pretrpavati naš organizam ovim hormonom, već će se postarati da ga uvek imamo u pravoj količini – postaraće se za naš hormonalni balans.

Postoje tri glavne grupe fitoestrogena: izoflavonoidi kojih najviše ima u mahunarkama, lignani u žitaricama, semenkama, voću i povrću, i kumestanini kojih ima u klicama. Priroda je, dakle, sve lepo uredila – stavila je estrogen u hranu, i da se ona pita nikada niko ne bi ni trebalo da pati od hormonalnog disbalansa. Ali otkako smo počeli da pijemo slatka gazirana pića i jedemo viršle u belim zemičkama, priroda se više ne pita. Zato ćemo se ovde pozabaviti hranom koja sadrži estrogene u sebi i može nam pomoći da uspostavimo hormonalni balans u svom organizmu. Pa evo spiska za našu sledeću nabavku na pijaci:

  • Beli luk – više poznat po svom antibiotskom dejstvu, beli luk je bogat i fitoestrogenima i pomaže nam da zadržimo zdravu gustinu kostiju.
  • Breskve – ovo ukusno voće sadrži fitoestrogene lignane koji, po nekim studijama, čak za 15% smanjuju rizik od raka dojke.
  • Orašasti plodovi – pistaći i orasi su sjajan izvor izoflavonoida i kada nam se nešto gricka mnogo je bolje uzeti nekoliko oraha nego čips.

  • Sušeno voće – urme, suve šljive i suve kajsije od svog suvog voća sadrže najviše fitoestrogena.
  • Crno vino – naravno, u umerenim količinama, osim što štiti krvne sudove sadrži i fitoestrogene koji doprinose hormonalnom balansu.
  • Mahunarke – pasulj, leblebije, sočivo, bogati su fitoestrogenima, ali sadrže i dragocena vlakna koja nam regulišu varenje i održavaju zdravu kilažu. Zato umesto industrijske paštete napravite humus – evo kako: Humus
  • Masline i maslinovo ulje – održavaju nam zdrav nivo hormona, ali i jačaju srce, kožu, kosu i nokte.
  • Avokado – osim što sadrži fitoestrogene i pomaže da imamo redovan menstrualni ciklus, ovaj ukusni plod nas štiti i od hormona stresa, kortizola. Možemo ga jednostavno namazati na integralni hleb, ili… evo još jednog interesantnog recepta: Superhrana x2
  • Nar – sjajan plod prepun antioksidanasa blokira višak estrogena i tako sprečava rak dojke.
  • Losos – najbolji izvor omega 3 masnih kiselina štiti srce i krvne sudove, ali i pomaže zdravo lučenje hormona.
  • Bobičasto voće – jagode, brusnice i maline su posebno bogate fitoestrogenima, ali sadrže i takav sklop vitamina, minerala i vlakana da su blagotvorne po ceo organizam.

  • Pšenične mekinje – sadrže lignane i vlakna koja utiču na nivo estrogena. Zato je važno jesti hleb od celog zrna, a i same mekinje možemo ponekad dodati u jogurt ili peciva koja sami mesimo.
  • Kinoa – ova sjajna žitarica koja sadrži složene ugljene hidrate i održava stabilan nivo šećera u krvi takođe nas štiti od viška androgena, muških polnih hormona. Napravite interesantnu salatu s njom, evo kako: Tabuli
  • Laneno seme, seme bundeve, suncokreta, susama – prepuni su lignana, a samo laneno seme sadrži 800 puta više lignana od ostale biljne hrane. Zato je dragoceno ženama u menopauzi. Ono, kao i susam, ne samo da balansira nivo estrogena, već i nivo holesterola u krvi. A evo kako da se postaramo da svakog dana unesemo po malo susama: Tri moćna antioksidanta
  • Zeljasto povrće i kupusnjače – karfiol, brokoli, prokelj, kupus, kelj… odličan su izvor fitoestrogena. Karfiol i brokoli posebno jer sadrže sekoisolariciresinol, vrstu lignana, dok kupusnjače sadrže polifenol kumestrol, još jednu vrstu fitonutrijenta sa estrogenskom aktivnošću.

  • Soja – iako je ova mahunarka izuzetno bogata fitoestrogenima izoflavonima koji pozitivno utiču na na nivo estrogena u krvi, nalazi se pri dnu liste jer je često genetski modifikovana. Ako je pronađemo u organskom obliku, kao i proizvode od nje: tofu, tempeh, miso… može nam pomoći da se izborimo s hormonalnim disbalansom i zaštiti nas od raka dojke.
  • Klice – sadrže pravu riznicu nutrijenata, uključujući i fitoestrogen kumestrol. Šampion među njima je alfalfa – detelina lucerka. Pored nje, možemo praviti i klice od pšenice, soje i mahunarki i dodavati ih u salate. Na koji način, pročitajte ovde: Zdrav dodatak obroku

U nastanku i aktivaciji estrogena važnu ulogu igraju i neki vitamini i minerali. Vitamini B grupe, naročito B2 i B6, smanjuju rizik od karcinoma dojke, a vitamin D inače funkcioniše kao hormon u našem organizmu i neophodan je za sintezu estrogena, s kojim nas zajedno štiti od kardiovaskularnih oboljenja. Tu je i jedan manje poznat mineral – bor, koji je takođe neophodan za metabolizam polnih hormona, i testosterona i estrogena, a sadrže ga orašasti plodovi, mahunarke, med, breskve, urme…

Kada je zdravlje u pitanju, najbitnije je postarati se za dobar hormonalni balans, jer problemi počinju kad se on poremeti. Pored zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i optimizma, u tome nam pomaže i Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, bez veštačkih hormona i konzervansa, pomoći će nam da se izborimo sa poremećajima čiji uzrok leži upravo u hormonalnom disbalansu: cistama, policističnim jajnicima, miomima, poremećajima ciklusa, neplodnošću, PMS-om, fibrocističnim dojkama… Priroda se za sve postarala, na nama je samo da mudro izaberemo.

Crna hronika biljaka

Čovek je oduvek lek tražio u prirodi i saznanja o lekovitim karakteristikama bilja sežu milenijumima u prošlost. Verovatno su i ti prvi pokušaji nosili sa sobom određeni broj žrtava dok nije postalo jasno koja biljka je lek, koja otrov, a koja može biti oba zavisno od obrade, doze i primene. Ali tradicionalna medicina i danas koristi neke biljke koje su u manjoj ili velikoj meri toksične.

Ako posmatramo situaciju sa stanovišta biljaka, kao neko ko nema noge i ne može da pobegne morale su razviti strategije opstanka kako bi izbegle da postanu nečija hrana. Baš kao što se razlikuju po izgledu, veličini, boji, cvetu, biljke se razlikuju i po tim odbrambenim mehanizmima: neke imaju trnje, neke rastu u visinu gde ih nije lako dohvatiti, a neke u pomoć prizivaju hemiju: sadrže supstance zbog kojih su krajnje neukusne, ili čak i otrovne.

Ali i otrovne biljke koje se ne koriste za lečenje su bile korisne tokom istorije, upotrebljavale su se za uništavanje štetočina u poljoprivredi i domaćinstvu, a naročito u ratnim uslovima: dovoljno je da se prisetimo vrhova strela umočenih u otrov. Bilo je, nažalost, i situacija kada bi se biljka, odnosno njen otrov, koristio sa proračunatim, malicioznim namerama – za ubistvo.

Kukuta

Jedna od najpoznatijih biljaka-ubica tokom istorije je kukuta, a sigurno njena najčuvenija žrtva je starogrčki filosof Sokrat. Iako je Sokrat bio nadaleko poznat po svojoj mudrosti, nije verovao u demokratiju i stao je na žulj vlasti koja ga je godine 399. p.n.e. izvela pred sud i optužila da kvari atinsku omladinu i da odbija da prihvati zvaničnu religiju. Nakon izlaganja optužbe od strane tri atinska građanina i Sokratove odbrane, porota je demokratski izglasala presudu da je filosof kriv. Ponuđeno mu je da izabere presudu sam, i da je hteo, verovatno bi mogao da se izbori da samo bude prognan. Ali, dosledan sebi i svojim principima, ostavio je odluku poroti koja ga je osudila na smrt ispijanjem kukute. Dakle Sokrat je bio primoran da izvrši samoubistvo.

Kada je Sokrat ispio otrov, prekorio je svoje učenike koji su u tamnici sedeli s njim i počeli da plaču, rekavši im da želi da umre u tišini. Onda je hodao po zatvorskoj ćeliji kako bi otrov brže delovao, nakon čega su mu prvo udovi utrnuli, a potom je u celom telu osetio hladnoću i ukočenost, da bi preminuo kada je otrov stigao do srca. Poslednje Sokratove reči bile su ’Kritone, dugujemo Asklepiju petla. Plati mu. Nemoj da zaboraviš’. Sokratovi biseri mudrosti danas su nam poznati zahvaljujući Platonu koji je zapisao njegove čuvene dijaloge, a poslednji dani filosofa su detaljno opisani u ’Odbrani Sokratovoj’.

Velebilje, beladona

Kukuta je jedan od moćnih biljnih otrova zahvaljujući cikutoksinu koga ima najviše u korenu. Pored nje, čuvene ’trovačice’ su beladona ili velebilje koja je ušla u legendu zahvaljujući Magbetu čiji su vojnici potrovali armiju Danaca vinom ’začinjenim’ ovom biljkom. Velebilje sadrži atropin i skopolamin i izaziva paralizu mišića u telu, a samim tim i srca. Beli medić ili ageratina altissima sadrži otrov od kog je stradala majka Abrahama Linkolna – trematol, toksični alkohol. Nesrećna majka predsednika SAD nije namerno otrovana već je pila mleko krave koja je pasla u polju, i pojela i ovu biljku. I zaista, mleko i meso krava koje pojedu belog medića mogu preneti otrov na ljude.

Beli medić

Još jedna vrlo otrovna biljka koja može biti i vrlo lekovita je ricinus. Seme ricinusa sadrži ricin, vrlo otrovnu supstancu, opasniju od kobrinog otrova. Zato se ricinus obrađuje posebnim postupkom da bi se dobilo lekovito ulje a eliminisao toksin. U skorijoj istoriji žrtva ricinusa bio je bugarski novinar Georgi Markov 1978. godine, koji je ubijen nakon što je otvoreno govorio protiv vlasti. Ali najveći broj slučajeva trovanja ricinusom dešava se slučajno, uglavnom kada deca ili kućni ljubimci pojedu semenke koje liče na pasulj.

Ricinus

Biljka lepog izgleda koju često vidimo kada odemo na more, lijander, ušla je i u čuvenu frazu ’čaj od lijandera’ koji se u pošalicama kuva nekome koga ne volimo. Lijander sadrži oleandrin i neriin, otrovne glikozide koji izazivaju grčeve, komu i smrt. Lijander je toliko otrovan da nam može škoditi čak i med od polena njegovog cveta kog su skupljale pčele. Ali jedna od najotrovnijih biljaka je ona koja je u masovnoj upotrebi: duvan. Svi delovi biljke, naročito list, sadrže toksične alkaloide nikotin i anabasin. Njihova konzumacija izaziva halucinacije ali može biti i smrtonosna. Svakako znamo da pušenje cigareta u svetu godišnje uzrokuje 5 miliona smrtnih slučajeva i da izaziva zavisnost.

Lijander

Kada su u pitanju naši prostori, čuvena je biljka tatula koja sadrži atropin, hioscijamin i skopolamin, a koji deluju kao delirijanti i u većim dozama je smrtonosna. Za tatulu se vezuje i priča o čuvenoj ’Banatskoj veštici’ baba Anujki, koja je u svojoj 92. godini 1928. dospela na sud nakon niza misterioznih smrti u Petrovom Selu, današnjim Vladimirovcima i okolini. U ovoj sredini prepunoj verovanja u vradžbine i natprirodne sile, baba Anujkina agentkinja je obilazila sela i osluškivala nevolje ljudi, pa ih je upućivala na ovu čuvenu vračaru i travarku. A ona bi im pripremala flašicu ’bajane vodice’ koja bi žrtvu polako, nakon više dana slabosti i bolesti, dovela do smrti. Znala je da proračuna potrebnu dozu otrova po kilaži žrtve kako smrt ne bi nastupila odmah, već nakon osmog dana. Smatra se da je od njene bajane vodice stradalo preko 150 ljudi, a iako je osuđena na 13 godina zatvora, puštena je u 98. godini zbog starosti i umrla dve godine kasnije.

Tatula

Kao što vidimo, sa biljkama se nije igrati. Ali iako mogu biti otrovne, ipak od većine imamo više koristi nego štete. Zapravo, možemo imati samo koristi ako ih koristimo na ispravan način. Zato je bitno pripremu preparata od lekovitog bilja prepustiti stručnjacima. Na primer, nestručnom licu je veoma lako da u polju pomeša kukutu i hajdučku travu. Danas su tradicionalna znanja udružena sa modernim pristupom i tehnologijom prerade sažeta u preparatima Herba Sveta. U malim bočicama ove ozbiljne kompanije koja traje na našem tržištu preko dve decenije, kriju se mešavine lekovitog bilja u najboljim kombinacijama i razmerama i potpuno su bezbedne za upotrebu.

Dobro ga je imati na svojoj strani

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta.

Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom ’Protivu zatvora’. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama ‘protivu države i kazamata’, već je jednostavan recept za lenja creva.

Branislav Nušić, Sumnjivo lice

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj ’otac farmakognozije’ opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako u medicini, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, maziva u avionskoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je pomagao ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Zato je bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu.

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, uspešno ublažava i otklanja upale kože, ogrebotine, gljivične upale prstiju i noktiju, svrab kože, keratoze i virusne bradavice. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz ovo ulje i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse. Korisne masne kiseline u njegovom sastavu: stearinska, linoleinska i dehidroksistearinska, štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i lanolin, pčelinji vosak, ulja čajevca, ravensare, divljeg origana i ekstrakt vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je na našoj strani.

Dan kada nam priroda stavlja ružičaste naočare

Oko četrnaestog dana ciklusa žene započinje proces koji je pravo malo čudo prirode: u jajniku puca folikul i oslobađa se zrela jajna ćelija koja potom putuje kroz jajovode do materice gde čeka da bude oplođena. To je ovulacija, i u normalnim okolnostima nastupa jednom mesečno, između 12. i 16. dana pre početka naredne menstruacije.

Ovulaciji prethodi lučenje velike količine estrogena, hormona koji pomaže da zadebljaju zidovi materice – endometrijum, kako bi se stvorili povoljni uslovi da primi spermatozoide, kao i da se jajna ćelija udobno ’ugnezdi’. Estrogen podstiče i lučenje još jednog, luteinizirajućeg hormona, čiji nalet oslobađa zrelu jajnu ćeliju. Upravo taj trenutak kada se zrela jajna ćelija oslobodi iz jajnika predstavlja početak stvaranja preduslova za nastanak novog života.

Jajna ćelija čeka na najbrži spermatozoid samo 24 sata, bez obzira što su oni aktivni i do pet dana, pa se može desiti da je, kada ona dospe u matericu, tamo je već više dana čeka neki strpljivi kavaljer. I tako, kada se saberu ta dva životna veka, jajne ćelije i spermatozoida, plodni period žene može trajati oko šest dana.

Ali priroda ima još veća čuda za nas: tokom jednog ciklusa žena može ovulirati i dva puta, i to se obično dešava u isto vreme, pa se pomoću te dve zasebne zrele jajne ćelije mogu začeti dvojajčani blizanci. S obzirom da je ovulacija individualna i da dužina ciklusa varira od žene do žene, može se dogoditi da jajnu ćeliju oplodi i neki spermatozoid koji se u materici zadržao tokom ili odmah nakon menstruacije.

Žene često ne obraćaju pažnju na znake koji najavljuju ovulaciju, ali oni su često prisutni i vrlo jasni. U nemačkom jeziku postoji izraz Mittelschmerz – bukvalno prevedeno ’srednji bol’ – bol na sredini ciklusa. Smatra se da ga oseća petina žena tokom ovulacije u donjem stomaku. Razlog za to mogu biti oticanje folikula u jajnicima, probijanje folikula kroz zid jajnika, kontrakcije jajovoda i mišićnih ćelija jajnika ili pojačana cirkulacija krvi. Ovo je ’dobar bol’ – znak da se proces ovulacije odvija kako treba, a ženama koje ga osećaju može pomoći i u planiranju trudnoće.

Pored bola u donjem delu stomaka, tokom ovulacije dolazi i do promene u sluzi – sekretu. Za to je zaslužan estrogen koji utiče na gustinu sekreta, pa kako se trenutak ovulacije približava, tako je on bezbojniji i ’klizaviji’, kao belance. Nakon ovulacije, kada na scenu stupi progesteron, sekret se ponovo menja i postaje manje tečan.

Estrogen kod većine žena izaziva i veću količinu soli u pljuvački. Kada se pljuvačka posmatra pod mikroskopom, 3-5 dana pre ovulacije poprima oblik paprati, pa se i na taj način može planirati trudnoća. Grudi i bradavice mogu postati osetljivije i napete, a dan nakon ovulacije dolazi do blagog porasta bazalne temperature kod nekih žena odmah po buđenju. Pred ovulaciju može doći i do povećanja pulsa. Ovulacija svoj dolazak može najaviti i preko kože – sitnih bubuljica na licu i pojačanog lučenja sebuma. Nekim ženama otiču limfne žlezde na preponama, ali verovatno najjasnija najava je baš u osećaju.

Ono što žena pred ovulaciju oseća, a što je zapravo trik prirode da omogući produženje vrste, jeste pojačana seksualna želja i povećana mekoća i otvorenost grlića materice. Ovo je vreme kada priroda ženi stavlja ’ružičaste naočare’ pa joj svet deluje lepši, uključujući i partnera koji odjednom postaje privlačan, a njegove mane koje je jasno primećivala ranije polako blede. Samim tim što je raspoloženija i ona partneru deluje privlačnije. I tako, u tom ’ružičastom’ periodu može doći do nastanka novog života i novog razdoblja u životu para, naročito žene.

Ali… Danas je sve češća pojava anovulatornih ciklusa – ciklusa tokom kojih dolazi do redovne menstruacije, sve deluje normalno, ali izostaje ovulacija. To se može događati i kada ne postoji ni jedan drugi problem, a vrlo je često u slučaju sindroma policističnih jajnika (PCOS). Ovaj poremećaj može izazvati neredovne i neujednačene ovulacije, a dijagnostifikuje se ultrazvukom kada se opaža prisustvo mnoštva sitnih cista unutar jajnika. Pored izostanka ovulacije, PCOS izaziva i pojačanu maljavost, akne i masnu kožu, kao i problem sa gojaznošću – kilogrami se lepe iako nam je ishrana ista kao i pre.

Hormonalni disbalans je epidemija modernog doba. Često ga ne primetimo dok ne izazove neki teži poremećaj za koji nam posle treba mnogo vremena i muke da ga se oslobodimo. Zato je bitno na vreme utvrditi poremećaje reproduktivnog sistema i odmah reagovati. A može i obrnuto – sprečiti da se uopšte dogode. I sve to može Femisan A: ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže ženama da zadrže dobar hormonalni balans, ali i da reše probleme reproduktivnog sistema kao što su PCOS, ciste, miomi, da ublaže posledice i simptome endometrioze, da imaju normalan, redovan i ovulatoran ciklus, da budu plodne, kao i da se reše neprijatnih simptoma koji prate period pre menstruacije.

Dozvolimo prirodi da nam stavi ružičaste naočare, ali osluškujmo svoj organizam i reagujmo čim primetimo da nešto nije u redu. Zato su tu redovni ginekološki pregledi i Femisan A.

Neobična ’musaka’ sa patlidžanom, pečurkama i leblebijama

Iako kada kažemo musaka svi pomislimo na Grčku, ovo ukusno jelo je arapskog porekla, baš kao i sam naziv. Naša domaća musaka se obično pravi od mlevenog mesa i krompira, pa se zaliva ulupanim jajetom i mlekom. Grčka musaka je mnogo izdašnija i veoma kalorična. Jedna porcija sadrži najmanje 1000 kalorija, i to ponajviše zbog patlidžana koji se prži pre nego što se poslaže u pleh, kao i bešamel sosa koji sadrži dosta putera i brašna.

Danas pravimo jednu neobičnu ’musaku’, odnosno zdravi složenac inspirisan ovim tradicionalnim jelom, koji je pritom i mnogo manje kaloričan.

Od sastojaka je potrebno:

  • 2 patlidžana srednje veličine
  • 400 gr šampinjona
  • 10ak sušenih paradajza
  • šolja kuvanih leblebija
  • veza blitve
  • 2 jaja
  • 400 gr nemasnog krem sira
  • 100 ml kefira ili jogurta
  • so, biber

Patlidžan oprati, odseći vrh sa peteljkom, pa ga tako neoljuštenog iseći uzduž na što tanje kriške. Malo posoliti i poređati na pleh, pa staviti u rernu zagrejanu na 200 stepeni i peći desetak minuta, dok ne omekša. Potom izvaditi pleh iz rerne i pokriti patlidžan folijom da se ne osuši.

Dok se patlidžan peče, napraviti fil: u tiganju na vrlo malo ulja propržiti sitnije seckane šampinjone, tako da puste vodu i da sva tečnost uvri. Potom dodati sitno seckani sušeni paradajz i prethodno poparenu, oceđenu i iseckanu blitvu. Sjediniti i ostaviti još par minuta na vatri, pa skinuti s ringle, začiniti s malo soli i bibera i dodati kuvane leblebije. Izmešati i pustiti da se malo prohladi.

Na kraju pripremiti preliv: u dubljoj činiji ulupati 2 jajeta, pa dodati nemasni niskokalorični krem sir i kefir, sve dobro promešati i začiniti s prstohvatom soli.

Složenac možemo ređati u klasičnom malom đuveču, ili u više manjih zemljanih posuda, kao što je ovde slučaj. Na dno sipati vrlo malo ulja, razmazati, pa poređati pečeni patlidžan tako da pokrije dno. Dodati red fila i par kašika preliva od sira. Potom sledi novi red patlidžana i fila, još jedan poslednji red patlidžana, koji na kraju treba izdašno zaliti prelivom.

Staviti u rernu (ako koristimo zemljane posude, staviti ih u mlaku rernu, ne u vrelu, kako ne bi pukle) i peći 45 minuta na 200 stepeni. Ostaviti da odstoji desetak minuta pre serviranja.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!