Alfa Aktiv, Femisan A

Udruženim snagama protiv steriliteta

Danas na Balkanu svaki šesti par ima problem sa sterilitetom, u Srbiji čak 4500 parova je u nemogućnosti da se ostvare kao roditelji. U borbi protiv steriliteta bitno je da budemo dobro informisani i da razumemo šta ga može izazvati. Kako objašnjava ginekolog-akušer Dr Duško Antonić, sterilitet se deli na primarni i sekundarni. Smatra se da primarni sterilitet postoji kod parova kod kojih tokom godinu dana, uz redovne i nezaštićene seksualne odnose, nije došlo do trudnoće. Ista situacija je i kod parova koji se bore sa sekundarnim sterilitetom, samo što su oni tokom zajedničkog života ranije uspeli da dobiju barem jedno dete.

Statistike kažu da je prepreka da dođe do trudnoće 40% do muškaraca, 50% do žena, a u 10% slučajeva kada je sve naizgled u redu kod oba partnera, problem je nepoznat, neispitan, moguće endokrinološki ili je pak došlo do imunološke reakcije usled nekompatibilnosti para. Kod oko trećine parova problem postoji i kod jednog i kod drugog partnera, dok u 40% slučajeva postoji više istovremenih poremećaja koji su uzrok steriliteta.

Kod žena u 25% slučajeva problem je u produkciji jajne ćelije – anovulatornim ciklusima. Žena tada ima normalnu menstruaciju ali ne dolazi do ovulacije. Inače, tokom jedne godine u normalnim uslovima, žena će imati 9-10 ciklusa sa ovulacijama i 2-3 bez ovulacije.

U preostalih 25% slučajeva problem može biti u transportu jajne ćelije do ampularnog dela jajovoda gde spermatozoid treba da je oplodi, da bi se potom spustila ka materici i usadila u endometrijum. Problem može nastati usled zapaljenskih procesa u endometrijumu, jajovodima ili zapušenja.

Kad je u pitanju muški sterilitet, on često nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje spermatozoida tj. semene tečnosti i problema u njihovom transportu. To može biti posledica urođenih poremećaja, čestih upala na nivou testisa, hroničnih bolesti, infekcija ili poremećaja cirkulacije u genitalijama.

Ali nisu retki slučajevi kada do začeća i dođe, ali nakon nekog vremena sve se završi pobačajem. Prošle godine su objavljeni rezultati jednog američkog kliničkog istraživanja koje se bavilo posmatranjem žena kod kojih je došlo do više uzastupnih pobačaja. Dakle, iako je dolazilo do trudnoće, nju nije bilo moguće održati. Studija je analizirala semenu tečnost 49 muškaraca kod čijih partnerki je pre 20. nedelje trudnoće dolazilo do pobačaja tri ili više puta uzastopno. Na godišnjoj konferenciji Društva endokrinologa objavljena su opažanja da je sperma tih muškaraca imala duplo više genetskih oštećenja i četiri puta više štetnih molekula, tzv. slobodnih radikala kiseonika (slobodne kiseoničke vrste) u odnosu na uzorke zdravih muškaraca koji su prolazili kontrole usled manjih problema sa plodnošću.

Kada su u pitanju uzastopni pobačaji, doktori su ih do sad uglavnom posmatrali kao posledicu zdravstvenih problema žene, na primer grešaka u hromozomima, hormonalnih problema ili poremećaja koagulacije krvi. Ali za do 50% slučajeva nije bilo objašnjenja. Ranija istraživanja su dokazala ulogu sperme u razvoju placente i njenom funkcionisanju, što je najvažniji preduslov u prevenciji pobačaja. Ali niko nije povezivao kvalitet sperme sa pobačajima, već se uglavnom utvrđivao samo broj i mobilnost spermatozoida pre začeća. Ova studija otvara vrata novim istraživanjima koja bi trebalo da rasvetle do sada nejasne slučajeve.

A šta je to što možemo uraditi još danas? Parovi koji planiraju trudnoću treba da budu svesni da njihov način života veoma utiče na buduće potomstvo. Nezdrava ishrana, alkohol, duvan, sedentni način života, tesna odeća, nedovoljno sna i izlaganje toksinima i zračenju veoma negativno utiču na hormonalni balans i plodnost kod oba partnera. Osim urednog života i brige o svom telu i psihi, tu je i pomoć iz prirode za sve parove koji gledaju u budućnost.

Femisan A pomaže ženama da regulišu hormonalni disbalans i ojačaju plodnost. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja stimuliše ovulaciju, jača endometrijum materice i povećava šansu da se formira zrela jajna ćelija koja se može iskoristiti za oplodnju. Pomaže i kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema koji, opet, negativno utiču i na plodnost: cista, mioma, PCOS, kao i čestih upala urogenitalnog sistema. Lekovito bilje, za razliku od hormonalne terapije, polako i postepeno daje efekat, ali je on zato kasnije dugotrajniji. Zato je bitno preparat koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Alfa Aktiv muškarcima pomaže da povećaju koncentraciju, broj i pokretljivost spermatozoida, i uspostavlja odgovarajuće i brze ejakulacije. L-karnitin u preparatu pomaže proces sazrevanja spermatozoida, a damjana pospešuje mikrocirkulaciju u genitalijama. Kako spermatogeneza prirodno traje 72-90 dana, preparat je potrebno primenjivati najmanje 90 dana.

Uz Femisan A i Alfa Aktiv statistike su samo broj, a potomstvo se podrazumeva.

Disan, Istorija

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:

Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tažio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Ukusni proteini i likopen

Šakšuka vodi poreklo sa severa Afrike i Srednjeg istoka gde se redovno priprema, za doručak ili bilo koji drugi obrok. Smatra se da je recept poreklom iz Tunisa ili Jemena, a sam naziv je arapski i znači ’mešavina’. Jer upravo je to šakšuka: sve iseckano, smešano i ubačeno u tiganj.

Narodi ovih predela su prirodno vitki, upravo zbog načina ishrane koji podrazumeva dosta povrća, mahunarki i integralnih žitarica. Iako je šakšuka jednostavno i jeftino jelo, ono je savršena kombinacija proteina iz jaja i vitamina i minerala iz povrća, a naročito moćnog antioksidansa – likopena iz paradajza, pa je odlična za kardiovaskularni sistem, mozak, kosti, oči i kožu. Likopen ima moć da ublaži neuropatske bolove, ali i da spreči ili uspori nastanak raka i tumora. Pošto ima antigljivično dejstvo, likopen je odličan i za mikrobiom – pomaže da se u crevima uspostavi dobra ravnoteža bakterija i gljivica koje pomažu varenje i apsorpciju nutrijenata.

Paradajz je jedna od retkih namirnica koja je korisna sirova, zbog obilja vitamina i minerala, ali još više kada se termički obradi upravo zato što je likopen iskoristljiviji kad je paradajz kuvan. Baš kakav je u šakšuki. Ovo jelo je sjajno i za osobe koje redovno i naporno vežbaju jer sadrži dovoljno elektrolita, posebno kalijuma, ali i proteina za gradnju mišića, a pritom je niskokalorično i lako probavljivo. Zato nam šakšuka može pomoći i da smršamo i održimo idealnu kilažu.

Evo šta nam je potrebno od sastojaka za jedan jednostavan obrok:

  • konzerva seckanog paradajza, najbolje pelata od 400 gr (ili seckani sveži oljušteni paradajz)
  • 2-4 jaja
  • 1 crvena paprika
  • 1 mala glavica crnog luka
  • 3 čena belog luka
  • vezica peršuna
  • začini: so, biber, pola kašičice aleve paprike, pola kašičice kumina

Iseckati sitno crni i beli luk i crvenu papriku. U tiganju na malo ulja propržiti luk par minuta, pa dodati beli luk i začine. Dodati seckanu papriku i mešati još minut. Sipati sav paradajz, sačekati da provri pa smanjiti vatru i kuvati oko 5 minuta. Ako koristimo sveži paradajz, kuvati malo duže, dok ne uvri višak tečnosti. Potom napraviti kašikom udubljenja u ovoj smesi i razbiti u svaku po jaje – 2 jaja ako pravimo obrok za jednu osobu, ili 4 ako je za dve.

Smanjiti vatru da lagano krčka i poklopiti tiganj. Tako će se jaja prirodno poširati u ovom gustom sosu. Kuvati tako 3-5 minuta, dok se belance skroz ne stegne a da žumance ostane meko. Skinuti s vatre i posuti seckanim peršunom.

Šakšuka se tradicionalno jede uz pita-hleb, a odlično ide i hleb od kiselog testa. Šakšuku možemo i ‘ozeleneti’ dodatkom zelenog lisnatog povrća, ‘ojačati’ komadima mesa ili kobasice ili začiniti feta sirom, po želji i mogućnostima.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Devi melemi

Melem za čula

Svi znaju da su Englezi ludi za čajem, kao i da je najomiljeniji i najpoznatiji brend Earl Grey. On nosi ime po Čarlsu Greju, aristokrati i Premijeru Velike Britanije 1830-1834. godine, poznatom po brojnim reformama od kojih je jedna donela i zabranu ropstva u Britanskoj imperiji. A ono po čemu je čaj Earl Grey prepoznatljiv i razlikuje se od svih ostalih mešavina crnog čaja je aroma bergamota.

Naravno, nije sam Grej izmislio ovu recepturu, a zapravo se ni ne zna tačno kako se do nje došlo. Kruže dve priče: po jednoj, pošiljka čaja je putovala zajedno sa gajbicama bergamota pa je prožeo miris ovog citrusa, a po drugoj, mešavinu je napravio izvesni kineski poznanik Greja kako bi zamaskirao neprijatan miris tvrde vode na njegovom porodičnom imanju. Kako god bilo, aroma bergamota je postala tako popularna da, kada je kompanija Tvajnings koja ga proizvodi promenila formulu 2011. godine, u Britaniji je došlo do pobune. U našim krajevima bi to bilo kao da nam neko ukine domaću kafu.

A šta je uopšte bergamot? Citrus bergamia je drvo i plod iz porodice citrusa, izgleda omanje narandže ali boje limete. Iako je prepuno vitamina C, B1, B2, A i kalijuma, voće se ne jede sveže zbog veoma jakog, kiselog ukusa. Zato se obično kandira i čest je sastojak ratluka, a od kore se pravi veoma aromatično i osvežavajuće ulje. Poreklo reči bergamot, iako zvuči italijanski jer se tamo ovaj citrus najviše uzgaja, zapravo je tursko: bey armut znači kruška prinčeva. Iako se gaji u celom pojasu Mediterana, najviše plantaža bergamota ima u Kalabriji čiji je zaštitni znak.

Bergamot je tako opojan da u trenutku može da nam podigne raspoloženje. Ako njegovo eterično ulje pomirišemo ujutru, sigurno ćemo poletno i pozitivno krenuti u radni dan. Aroma terapija bergamotom smanjuje osećaj stresa, anksioznosti, uznemirenosti, teskobe i potištenosti. Osobama koje nisu u stanju da kontrolišu apetit i sklone su prejedanju može pomoći da normalizuju potrebu za hranom i tako se izbore sa gojaznošću, što je dokazala i jedna italijanska klinička studija.

Studija u Britaniji je utvrdila da čaj Earl Grey štiti od kardiovaskularnih oboljenja upravo zbog toga što sadrži bergamot. Par kapi esencijalnog ulja pomešanog s maslinovim uljem pomaže varenje, smanjuje gasove i nadutost. Ako se utrlja na bolno mesto može pomoći kod glavobolje, bola u mišićima i zglobovima. Njegova antibakterijska i antivirusna svojstva razlog su što je često deo dezodoransa, sapuna i ulja za negu tela. Ali ulje bergamota ima još jedan bitan kvalitet kada je koža u pitanju.

Ulje bergamota efikasno pospešuje zaceljivanje rana, ožiljaka od akni, neutrališe hiperpigmentaciju i ublažava strije. Njegova regenerativna i antiinflamatorna svojstva pomažu kod ekcema i upala kože.

Ali postoji jedna bitna stvar koju moramo znati: nikada ga ne smemo nanositi na kožu pre izlaganja suncu. Ranije se psoralen iz ulja bergamota koristio u preparatima za samopotamnjivanje i zaštitu od sunca, sve dok krajem devedesetih nije postalo jasno da štetno deluje na kožu u kombinaciji sa ultravioletnim zracima. Dakle, da bi nam bergamot bio prijatelj, moramo ga mudro koristiti.

A upravo regenerativna svojstva bergamota razlog su što ulazi u sastav Devi melema protiv strija. Ovaj potpuno prirodni melem sa visokokvalitetnim sastojcima pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. Može se primenjivati tokom celokupnog trajanja trudnoće, kod naglog uvećanja telesne težine i za tretiranje već postojećih strija. Nanosi se dva puta dnevno na kritične delove tela, uz blagu masažu.

Ako želimo da pojačamo blagotvorni efekat bergamota na čitav organizam, možemo nanositi melem dok pijuckamo čaj Earl Grey i sladimo se ratlukom s bergamotom. I maštamo o putovanju na ’prst italijanske čizme’. Melem za sva čula.

Equigal

Moćni čistač organizma

Najčešće ga viđamo na Ivanjdan kada se od njega pletu venčići koji se kače na vrata. Njegovi žuti cvetići mirišu na med i pravi su simbol toplog i bezbrižnog leta. Ali ivanjsko cveće nije samo dekorativna biljka, već je tokom istorije imalo široku primenu, kako u domaćinstvu, tako i u narodnoj medicini.

Nekada se ivanjsko cveće koristilo kao sirište – pomoću njegovog lišća bi se zgrudvalo mleko, a pritom bi sir poprimio slatkasti ukus i lepu žutu boju. Zato se jedno vreme u Engleskoj zvalo ’cheese renning’ – sirište. I danas se ova tehnika sirenja zadržala u nekim grčkim selima, a ostala je i u naučnom nazivu za ovu biljku, Galium verum, od grčkog gala što znači mleko.

Još jedan engleski naziv koji se i danas koristi za ovu biljku, lady’s bedstraw – damina slamarica, vodi poreklo od srednjovekovnog običaja da se sušenim ivanjskim cvećem pune madraci za spavanje. Osim što lepo miriše, ova biljka sadrži i veliki procenat kumarina koji je uspešno terao insekte, naročito buve, tada ne samo napast već i prenosioce opasnih bolesti.

Upravo kod bolesti ivanjsko cveće ima najširu primenu, kako širom sveta tako i na našim prostorima. Poznato kod nas i kao broćika, jovandanče, jovanova travčica ili broćac, ivanjsko cveće sadrži niz blagotvornih sastojaka: kvercetinske glikozide, saponine, flavonoide, minerale, organske kiseline, vitamin C, etarsko ulje…

Jedna od glavnih karakteristika ove lepe biljke je da je moćni čistač organizma: pomaže izbacivanje štetnih materija iz jetre, slezine, bubrega i pankreasa. Ako se redovno koristi, pročišćava i urinarni trakt i limfotok. I kada se organizam reši toksina, onda ceo procveta: koža postane blistava, želudac i creva bolje rade i efikasnije apsorbuju nutrijente iz hrane, nema alergija, a metabolizam profunkcioniše punom snagom.

Koji sve organi imaju koristi od ivanjskog cveća? Jetra, želudac, koža, nervni sistem, organi za varenje, bubrezi i urinarni trakt, disajni organi, glasne žice, štitasta žlezda, ženski reproduktivni sistem… dakle – celo telo. Ova biljka pomaže kada nam otiču zglobovi, kada imamo iritacije ili poremećaje kože kao što su ekcem ili psorijaza, kada smo promukli, anemični, imamo zatvor, grčeve u nogama, hemoroide, otežano mokrimo, imamo pesak ili kamenčiće u bubregu, patimo od hipotireoze, metaboličkog sindroma, celulita i gojaznosti. Ali može pomoći i kod složenijih poremećaja: u francuskoj tradicionalnoj medicini je poznato kao terapija za epilepsiju. Kada se koristi kao obloga, deluje lekovito na rane, upale, potkožne čireve i mitisere, pa čak i melanom.

Ivanjsko cveće ima moć da ’zauzda’ preterani osećaj gladi, a kako pokreće limfu i izbacivanje viška tečnosti, efikasno je kod celulita. Zato je čest sastojak fitnes biljnih mešavina. Taj ’superčistač’ nam pomaže da budemo lepši, da dovedemo kilažu u normalu, da imamo čistu kožu i uopšte – da se osećamo lakše i poletnije.

Zato nije slučajno ova sjajna biljka deo Equigala, uz anđeliku, krušinu, neven i rastavić. Equigal je potpuno prirodni preparat koji pomaže kod problema s varenjem, prekomernom težinom, nadutošću, gasovima, zatvorom, celulitom i oticanjem. Posebno je pogodan za tretmane prolećnog i jesenjeg čišćenja organizma. Uz ivanjsko cveće i Equigal, postajemo lagani kao letnji dan.

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Njoke od bundeve

Imate višak pečene bundeve? Možete je ispasirati i sipati u plastične čaše pa zamrznuti, za slučaj kada vam se prijedu zdrave njoke. One se jednostavno prave, a zdravija su i ’lakša’ varijanta od klasičnih, skrobastih, s krompirom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 jaje i 1 žumance
  • 1 šolja pirea od bundeve (pečene pasirane bundeve)
  • prstohvat soli
  • malo mlevenog oraščeta
  • 2,5 šolje brašna od spelte
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • malo začinskog bilja po želji – ruzmarin, origano, majčina dušica…

Ulupati jaje i žumance i smutiti ih s pireom od bundeve. U 2 šolje brašna dodati so, orašče, i po želji začinsko bilje. Napraviti udubljenje u brašnu i sipati umućena jaja s bundevinim pireom. Polako sjedinjavati masu viljuškom, kružnim pokretima od unutra ka spolja. Potom u ruku sipati kašiku maslinovog ulja pa mesiti testo. Po potrebi dodavati po malo brašna dok se ne dobije kompaktno testo koje se ne lepi.

Posuti malo brašna na radnu površinu, izručiti testo i umesiti u glatku veknu. Iseći veknu nožem na 6 delova, pa svaki od njih oblikovati u kobasicu, koju treba iseckati na komadiće, otprilike debljine prsta.

Sve posuti s još malo brašna i rastresti prstima, da se ne zalepi. Svaki komadić – njoku pritisnuti viljuškom da se naprave zarezi. Od ove smese se dobiju 4 porcije, ako ne želimo sve da potrošimo odmah možemo ih poređati u kutiju i staviti u zamrzivač.

Kada kuvamo njoke, za jednu do dve porcije u lonac sipati litar vode i malo soli, kada provri dodati njoke i smanjiti vatru tako da voda i dalje vri, ali umereno. Povremeno blago preći viljuškom preko dna lonca, za slučaj da se neka zalepila. Kada njoke isplivaju, pokupiti ih šupljom kašikom.

Ovako spremljene njoke možemo koristiti kao prilog uz gulaš, variva, jednostavno ih pomešati s mladim sirom, gnječenim avokadom, ili ih pripremiti na italijanski način – uz beli luk, maslinovo ulje i ljutu papričicu: u tiganju zagrejati kašiku maslinovog ulja, dodati nekoliko izgnječenih čenova belog luka, na kratko propržiti i dodati njoke. Smanjiti vatru i mešati nežno dok se svi sastojci ne prožmu, samo par minuta, ne duže. Presuti u tanjir i posuti tucanom sudžuk paprikom.

Od istog testa za ove njoke možemo praviti raznu testeninu, rezance, raviole, testo za lazanju…

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Femisan A, Istorija

Zaštitnik žena

Prvi opis virka datira iz 1539. godine, kada je nemački botaničar i lekar Hieronimus Bok (Hieronymus Bock), poznat i pod svojim latinskim imenom Tragus, započeo modernizaciju srednjovekovne botanike. Bok je postavio temelje moderne nauke svojim katalogom sa 700 biljaka u kom ih je klasifikovao na osnovu izgleda i detaljno opisao. Kreutterbuch – knjiga o biljkama, prvo se pojavila bez ilustracija, da bi u narednom izdanju, 1546. godine sadržala i odlične crteže Davida Kandela. Ova knjiga bila je kasnije jedan od postamenata Lineove klasifikacije vrsta koju i danas koristimo.

Bok je dobro poznavao gde koja biljka raste, što potvrđuje da je sigurno dosta putovao i istraživao vegetaciju na terenu. A nije slučajno da je baš Nemac uvrstio virak u svoj katalog, kao jednu od veoma važnih i korisnih biljaka: on je kod starih Germana bio izuzetno cenjen i posvećen Frigi, boginji lepote i plodnosti.

Virak, kod nas poznat i kao vrkuta, gospin plašt, plahtica, rosnik, svoje naučno ime Alchemilla vulgaris dobio je po verovanju alhemičara da, pomoću rose koja se skuplja na njegovim listićima, mogu pronaći kamen mudrosti koji ima moć da metal pretvori u zlato. Virak je lepa biljka, i na njegovim listovima se tokom celog dana mogu videti kapljice koje sijaju kao biseri. Verovatno je svojom lepotom prvo i privukao ljudsko oko, ali ubrzo su naši preci shvatili da je najveća vrednost virka u njegovim lekovitim svojstvima. U to su se naročito uverile žene.

Virak je obilno zastupljen na našem brdovitom Balkanu i u narodu se koristi od pamtiveka. Osim što pomaže kod stomačnih tegoba i proliva, odličan je i za zarastanje rana i ublažavanje kožnih infekcija. Ali od najveće koristi je ženama. Njegovi dragoceni sastojci – tanini, gorki glikozidi, flavonoidi, fitosterini, salicilna kiselina, saponini i eterično ulje, imaju protivupalno, antibakterijsko i antifungicidno dejstvo.

Ovaj prirodni balanser hormona pomaže kod neredovnih i obilnih menstruacija, cista, policističnih jajnika, mioma, endometrioze, ali je poznat i po tome što olakšava porođaj, ubrzava zarastanje rana i oporavak nakon porođaja. Tanini i adstringenti sprečavaju pojačana krvarenja i smanjuju menstrualne bolove. Svojim antifungicidnim dejstvom može pomoći i kod gljivica i bakterijskog vaginitisa, a kako ima moć da sprečava rast bakterija, neka iskustva pokazuju da pomaže čak i kod stafilokoke. Istraživanja su pokazala da je virak koristan kod poremećaja uzrokovanih humanim papiloma virusom, a da agrimonin kog sadrži sprečava pojavu raka dojke.

Legenda kaže da su nekada žene verovale da im rosa sa lista virka može pomoći da zauvek zadrže mladalački izgled. Ali ritual nije bio jednostavan: u ponoć, za vreme punog meseca u maju, u punoj golotinji trebalo je zamočiti mali nožni prst u rosu na virku. Danas znamo da ne treba da se razgolićujemo i čekamo ponoć, ali virak nam sigurno može pomoći da duže ostanemo mlađe: osim što se njegov list može koristiti za tretiranje poremećaja kože, odličan je i za ublažavanje bora i staračkih pega. Ali najveća estetska pomoć ogleda se u činjenici da nam virak može omogućiti da što duže zadržimo dobar hormonalni balans, i na taj način otkloniti i nepoželjne simptome disbalansa: gojaznost, akne, masnu kožu, preteranu maljavost… A kada dođe vreme za menopauzu, može ublažiti i njene simptome.

Mladost, ali i mladi naraštaj još jedan je dar virka: ova biljka, pored svih blagotvornih osobina, pomaže i ženama koje se bore sa sterilitetom. Nije slučajno virak bio posvećen Frigi, boginji plodnosti, a kasnije, u srednjem veku, i Bogorodici, Gospi čiji je bio ‘plašt’, ili zaštitnik. Nekada su žene brale virak i držale ga u vazama u kući kako bi pospešile ženstvenost i privukle ljubav. Danas znamo da virak podstiče rast progesterona, dovodi hormone u normalu, jača endometrijum materice, stimuliše rad jajnika i ovulaciju, i tako ne samo jača plodnost već se stara i da se trudnoća dobro iznese i da ne dođe do komplikacija i pobačaja.

Virak se može koristiti samostalno, ali najbolji je u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem, kao što su hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, peršun… Danas ne moramo da idemo u potragu za ovim lekovitim biljem jer se ono, u najčistijem i najiskoristljivijem obliku i razmeri, već može naći u potpuno prirodnom preparatu, u apotekama. Femisan A, ogrnut ‘plaštom’ virka, najbolji je prijatelj žena već dve decenije.

Optima Forma, Psihologija

Strepite li od policije za antitalenat?

Koliko god da smo uspešni, pa čak i ako smo svetski poznati, ipak smo samo ljudi, ranjivi, nesigurni i podložni sumnjama. Sumnjamo u svet oko sebe, a najviše u sebe. Da li je naš uspeh stvaran, da li je naša stručnost utemeljena, da li su naša dostignuća realna, ili se sve to može u jednom trenutku srušiti, i svet će videti da smo samo prevaranti? Ako vas ovakve misli more, znajte da niste jedini: one pohode mnoge uspešne ljude, među njima su i Tom Henks, Kejt Vinslet, Nil Armstrong, Maja Anđelu, Mišel Fajfer, Ema Votson, Robi Vilijams…

’Još uvek strepim da će u svakom trenutku doći policija za antitalenat da me uhapsi’, lepo je to na šaljiv način objasnio kanadski komičar Majk Majers.

I takve sumnje imaju svoje naučno ime: sindrom uljeza ili impostorizam. To je psihološka pojava kada neko sumnja u sopstvena dostignuća i gaji dubok skriveni strah da će biti razotkriven kao prevarant, uprkos mnogobrojnim dokazima o svojoj kompetentnosti. Pojam su skovale dve psihološkinje davne 1978. godine – Dr Polina Klans i Dr Suzen Ajms (Dr. Pauline R. Clance and Dr. Suzanne A. Imes) nakon istraživanja na uzorku od 150 izuzetno uspešnih žena. One su sve bile vrlo cenjene u svojim profesionalnim krugovima, ali uprkos tome, kao i akademskim diplomama i dostignućima, taj uspeh su pripisivale srećnim okolnostima i uverenju da su njihova inteligencija i sposobnosti precenjeni. Klans i Ajms su smatrale da je na nastanak ovog mentalnog okvira kod uspešnih žena uticao niz faktora, od kojih su najveću ulogu igrali stereotipi o ženskom rodu, porodični, kulturni i društveni odnosi, a utvrdile su da žene koje pate od ove pojave ispoljavaju i simptome depresije, anksioznosti i niskog samopouzdanja.

Bilo je i logično pomisliti da će žene biti te koje će najviše patiti od ovog sindroma, imajući u vidu činjenicu da su vekovima bile u drugom planu i da se od njih očekivalo samo da se brinu o porodici. I sada, kada su mogle da se posvete karijeri, u podsvesti su nosile sva pretrpljena omalovažavanja svojih ženskih predaka. Međutim, kasnije studije su pokazale da od sindroma uljeza ne pate samo žene, već podjednako i muškarci. Klans i Ajms su napravile skalu na osnovu koje se može proceniti postojanje i obim sindroma uljeza kod pojedinca, a kojom se mere aspekti straha: straha od procenjivanja, od nemogućnosti da se održi uspešnost, od ubeđenja da nismo podjednako sposobni kao drugi. Kasnije je psihološkinja Valeri Jang (Valerie Young) identifikovala pet podgrupa unutar sindroma: perfekcionista, superžena/muškarac, prirodni genije, solo-izvođač i ekspert. Na početku svoje knjige Tajne misli uspešnih žena: zašto sposobni ljudi pate od sindroma uljeza, i kako napredovati uprkos njemu, Jang daje šest pitanja koja treba da postavimo sebi:

  • Da li svoj uspeh pripisujete sreći, dobrom tajmingu ili kompjuterskoj greški?
  • Da li mislite ’Ako ja to mogu, to može svako’?
  • Da li mučite sebe zbog najmanje greške u svom radu?
  • Da li vas poražava čak i konstruktivna kritika, i vidite je kao dokaz svoje nesposobnosti?
  • Kada postignete uspeh, da li potajno osećate kao da ste ih opet prevarili?
  • Da li brinete da je samo pitanje vremena pre nego što vas ’razotkriju’?

’Ako ste odgovorili  ’da’ na bilo koje od ovih pitanja, onda znate da stvarno nije bitno koliko ste pohvala dobili, koliko diploma stekli, ili koliko ste se visoko uzdigli. Istina, mnogi vas vide kao inteligentnu ili talentovanu osobu, možda čak i briljantnu. Ali vi niste jedan od njih. Zapravo, vi duboko sumnjate u svoje sposobnosti. Bez obzira koliko toga ste postigli ili šta ljudi misle, u dubini duše ste ubeđeni da ste uljez, lažnjak, prevarant’, kaže Jang.

Sindrom uljeza ne ispoljava se samo na polju karijere, već je prisutan i u međuljudskim odnosima, kada verujemo da nećemo ispuniti očekivanja svojih prijatelja ili partnera, jer smo pomoću nekog čudnog trika uspeli da im se dopadnemo, ali zapravo nismo dostojini naklonosti koju dobijamo.

Važno je napomenuti da sindrom uljeza nije mentalni poremećaj, već pojava. U suprotnom, većina populacije bi bila bolesna. Neka istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da čak 85% osoba ima osećaj da nisu dovoljno kompetentni za svoj posao, ali samo 25% njih je svesno da je u pitanju ovaj sindrom. Iako se ne radi o poremećaju, ova pojava ukazuje na nisko samopoštovanje i povezuje se sa simptomima depresije.

A kako dolazimo u situaciju da patimo od ovog sindroma? Osim pritisaka koje trpimo na fakultetima i u firmama, klica sindroma uljeza može se razvijati od najranijih dana – u porodici koja nas je obeshrabrivala, terala da se poredimo s drugima i težimo savršenstvu. U porodicama sa više dece obično se koriste ’etikete’ – jedno je duhovito, drugo atletski tip, treće osetljivo, namćor, itd. Ako se jednom detetu prilepi etiketa da je pametno, drugo će se možda sve vreme truditi da dokaže roditeljima da nisu u pravu, a ako je ’izabrano’, onda će biti pod užasnim pritiskom da opravda roditeljska očekivanja. Naravno, i roditelji su samo ljudi.

’Što više analiziramo ljude, to više nestaju razlozi za analizu. Pre ili kasnije dolazimo do te užasne univerzalne stvari koja se zove ljudska priroda’, reče Oskar Vajld.

Klans i Ajms su navele četiri odbrambena mehanizma koja nesvesno koristimo da se zaštitimo od ovog sindroma: naporan rad i preteranu pripremu, ili suprotno, suzdržavanje, šarmiranje i prokrastinaciju. Jang dodaje još tri: nenametljivost, samo-sabotažu i nezavršavanje. Prepoznavanje ovih mehanizama kod sebe može nam pomoći da osvestimo problem i prevaziđemo ga. Na primer, neko ko odradi sve što je potrebno za disertaciju, ali je nikada ne završi, potajno se plaši mišljenja i osude drugih. Suzdržavanje da damo svoj maksimum utemeljeno je u posvesnom verovanju da nećemo uspeti, pa je bolje da ljudi misle da smo lenji nego glupi. Taj mehanizam je često izražen kod inteligentnih adolescenata koji ’popuste’ u školi.

I kako prevazići ovaj problem? Valeri Jang kaže da nam sindrom uljeza toliko udara na emocije da nije jednostavno prevazići ga zdravim razumom. Potrebno je da se upustimo u ozbiljniju samo-analizu, a možemo se poslužiti sveščicom u koju ćemo beležiti trenutke koje prepoznamo kako bismo kasnije lakše rekonstruisali svoj ’put uljeza’, i otkrili šta je izazvalo taj osećaj neadekvatnosti. Ali sve se svodi na to da je u osnovi ovog problema negativno uverenje koje imamo o sebi, a sve što mi treba da uradimo je da shvatimo da je to uverenje lažno.

U želji da nas podseti da je odgovornost na nama, Jang navodi reči Elinor Ruzvelt: ’Niko te ne može naterati da se osećaš inferiorno bez tvog pristanka.’

Devi melemi

Obnavljač kože

Najčešće se setimo da ga koristimo leti, kada ostanemo duže na suncu pa izgorimo. Tanak sloj pantenola umiruje neprijatnu opekotinu i podstiče stvaranje nove kože ispod nje. Ali pantenol možemo koristiti i za svakodnevnu negu. Aktivni princip preparata koji ga sadrže je dekspantenol, a u našem telu on se pretvara u pantotensku kiselinu ili provitamin B5.

Prirodan izvor pantotenske kiseline su žumanca, losos, pšenica, mleko, lešnici, avokado, karfiol, semenke suncokreta… Ona je telu neophodna za normalnu proizvodnju hemoglobina, rad nadbubrežnih žlezda, regulisanje nivoa holesterola i očuvanje imunog sistema. Bez dovoljno vitamina B5 u organizmu osećaćemo umor, mučninu, glavobolje, nesanicu, imunitet će nam biti narušen a na koži se može pojaviti crvenilo, naročito na stopalima.

Ako nemamo novca za skupe kreme za negu lica, dovoljno je da uzmemo pantenol. On ima moć da kožu štiti od oksidativnog stresa koji spada u glavne krivce za pojavu bora, čuva imunitet kože, štiti je od štetnih spoljnih uticaja i sprečava upale. Pantenol deluje na metaboličke procese koji omogućavaju obnavljanje ćelija epiderma i tako stimuliše pravilno funkcionisanje zdrave, kao i regeneraciju oštećene kože.

Evo u kojim situacijama nam sve pantenol može pomoći:

  • Već smo pomenuli da je odlična pomoć ako izgorimo na suncu, ali i za tretiranje alergija na sunce.
  • Omekšaće grube i ispucale usne kada smo duže na vetru, ili prilikom zimskih sportova.
  • Ogrubele ruke, naročito ako su stalno izložene hladnoći, vlazi i agresivnim deterdžentima, pantenol će omekšati i sprečiti pucanje kože.
  • Odličan je nakon brijanja, za pripadnike oba pola, a osim što će omekšati kožu, pospešiće zarastanje eventualnih posekotina i sprečiti infekcije.
  • Isto tako, kod površinskih povreda kože – ogrebotina, oderotina, plitkih posekotina, ujeda insekata, pantenol će pospešiti epitelizaciju i sprečiti dalje iritacije.

  • Pantenol se nanosi i na kosu i daje joj sjaj, mekoću i jača je, a pritom oporavlja i kožu vlasišta.
  • Pomaže nam i da imamo negovane i jake nokte i sprečava nastanak ili omekšava postojeće zanoktice.
  • Koristi se i kod iritirane sluzokože, rastvor pantenola nam može pomoći kada nas boli grlo ili kada smo promukli, u kapima za nos štiti sluznicu gornjih disajnih puteva, a u kapima za oči umiruje iritiranu konjuktivu i sprečava isušivanje.
  • Potpuno je bezbedan pa se može koristiti i za kožu beba, pomaže da brže nestanu iritacije i ojedi.
  • Pomaže i starima, i efikasan je kod dekubitisa – rana koje nastaju od dugog ležanja.
  • Koristi se za negu kože nakon tetoviranja.
  • Deo je emulzija za kućne ljubimce za negu i lečenje bolesti uha i rana.

Uz tako široku primenu, nije ni čudo što je pantenol deo brojnih krema, masti, melema, šampona, rastvora… A zato je i deo Devi melema za regeneraciju.

Devi melem za regeneraciju je visokokvalitetni melem sa prirodnim uljima i puterima, koji ima široku primenu i podesan je za sve generacije. Može se koristiti za svakodnevnu negu kože, ali je efikasan i kod niza poremeaćaja, uključujući i one koji izazivaju svrab, perutanje i ljuspanje kože, kao što su ekcem i psorijaza. Ovaj melem smiruje zapaljenske procese, reguliše vlažnost kože, ali zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima i obnavlja oštećeni epidermis kože tako što ubrzava deljenje keratinina. Melem deluje protivupalno, antiseptično, baktericidno i fungicidno. Efikasan je i kod oštećenja kože kao što su ožiljci, uključujući i one od akni, a kod psorijaze pomaže da se otkloni ljuspičasti površinski sloj kože i pospeši stvaranje nove kože. Devi melem za regeneraciju je posebno efikasan kod zrele kože, smanjuje pojavu bora i znake starenja, uključujući i hiperpigmentaciju – staračke fleke.

Iz svih ovih razloga, Devi melem za regeneraciju je idealan deo kako kućne apoteke tako i kolekcije za negu.

Femisan A, Istorija

Vesnik PCOS, endometrioze i menopauze

Davne 1801. u Koblencu siromašni obućar dobio je sina. Kada je malo stasao, trebalo je da krene na sedlarski zanat, ali srećom, učitelj je primetio da je dečak pametan i talentovan, pa se smatralo da bi trebalo da postane sveštenik. Međutim, kada je napunio 18 godina, mladića su toliko privlačile prirodne nauke da je upisao medicinski fakultet u Bonu. I tako je Johan Peter Miler (Johannes Peter Müller)  postao veliki i čuveni naučnik. Ovaj fiziolog, anatom, ihtiolog i herpetolog je poznat po svojoj svestranosti i sposobnosti da sabere i upotrebi znanja iz svih oblasti. A istraživanja je zasnivao na strogom i sistematskom posmatranju prirode i njenih zakonitosti.

Miler je i danas prisutan u našim životima, ili, bolje reći, njegova otkrića, a jedno od njih, posebno korisno ženama, je anti-Milerov hormon (AMH). To je glikoprotein sa genom na 19. hromozomu kod ljudi, koji igra odlučujuću ulogu tokom trudnoće kada se definiše pol budućeg deteta još u fazi embriona, tako što sprečava razvoj Milerovih kanala. Dakle, on sprečava da se kod muških fetusa razviju ženski polni organi. Ovaj hormon je prisutan kod oba pola, kod muškaraca se luči u Sertolijevim ćelijama testisima, a kod žena je neophodan za proizvodnju jajnih ćelija.

AMH se kod žena proizvodi u folikulima jajnika i njegov nivo je prilično ujednačen tokom celog ciklusa, pa je koristan u dijagnostici: nivo ovog hormona može da pruži jasnu sliku o stanju jajnika žene, odnosno rezervi jajnih ćelija. Zato je obično deo analiza kod priprema za veštačku oplodnju. Ali AMH može da pomogne i u dijagnostifikovanju nekih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema.

Kod žena sa sindromom policističnih jajnika nivo ovog hormona je veoma povišen. Danas se smatra da čak 20% žena pati od policističnih jajnika, ali da samo 5-10% njih ima simptome usled hormonalnog poremećaja. Žene kod kojih je PCOS u punom zamahu, pored hormonalnog disbalansa imaju i niz neprijatnih simptoma, poput preterane maljavosti, gojaznosti, akni, depresije i neredovnih ciklusa.

AMH je hormon koga ’odaju’ folikuli u razvoju. Žene sa PCOS obično imaju veliki broj folikula u ranoj fazi razvoja, veličine 3-8 mm, koji luče ovaj hormon. Za razliku od PCOS, endometrioza koja zahvata jajnik, a naročito stromu sa antralnim folikulima, uzrokovaće sniženi nivo AMH, dok će vrednosti folikostimulirajućeg hormona (FSH) ostati normalne.

Ovulacija

Analiza AMH je naročito korisna ženama koje su na pragu menopauze. Kako kod žena prirodno s vremenom dolazi do smanjenja jajnih ćelija, a naročito od četrdesete godine života, tako i nivo ovog hormona opada. U poslednje vreme se taj proces sve ranije dešava, pa često dolazi do prevremene insuficijencije jajnika, odnosno preuranjene menopauze. Određivanjem nivoa AMH može da se dosta precizno predvidi kada će početi promene karakteristične za perimenopauzu, kao i kada će nastupiti menopauza.

I tako hormon i fiziologija vezana za njega koju je pre dva veka otkrio Miler, danas ženama može dati prilično jasne prognoze o budućnosti – bilo da se radi o nastupajućoj menopauzi, ili o dijagnostici poremećaja kao što su PCOS i endometrioza. A jasnom slikom o rezervi jajnika može predvideti i da li i kada može uspeti da se ostvari kao majka.

Danas, kada se materinstvo sve više odlaže, ovakva jednostavna dijagnostika je veoma bitna. A kada jajnici zataje, ovulacija postane otežana, endometrijum nikako da zadeblja, ili kada na jajnicima počnu da se stvaraju ciste, u pomoć priskače Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja najbolji je prijatelj svake žene, već od prve menstruacije pa do menopauze.