Miris 1001 noći

On je majušan ali moćno miriše. Mi ga zovemo karanfilić ili klinčić, i oba naziva imaju smisla: prvi jer zaista liči na mali karanfil, a razlog tome je što on zapravo osušeni pupoljak zimzelenog drveta, posebne vrste mirte, Syzygium aromaticum. Drugi naziv, klinčić, bukvalan je prevod latinskog clavus i opisuje njegov oblik.

Zahvaljujući svojoj aromi, ali i lekovitosti, proputovao je svet. Poreklom je iz Indonezije, a veruje se da je danas najstarije živo drvo karanfilića staro 350-400 godina, i nalazi se još uvek na ostrvu Ternate u okviru arhipelaga Maluku. Smatra se da je jedan pelcer s njega štrpnuo Francuz Pjer Puavr davne 1770. godine, i odneo ga na Mauricijus, tada francusku koloniju, odakle je potom dospeo i do Zanzibara.

Arheolozi su tragove karanfilića pronašli u keramičkim posudama u Siriji koje potiču još iz 1700. godine pre naše ere. Stari Rimljani su ga obožavali, uz orašče i biber, i redovno uvozili: Plinije Stariji komentarisao je kako se iz Rimskog carstva Indiji svake godine u kasu slije čak 50 miliona sestercija, bakarnih novčića, samo za karanfilić. Ali to nije ništa u poređenju s činjenicom da je u 17. i 18. veku u Engleskoj vredeo koliko i samo zlato, po svojoj težini. Od Kine do Bliskog istoka, od ostrva Maluku do Madagaskara, za karanfilić nije bilo prepreka. Povezivao je brojne trgovce, robove i robovlasnike, careve i vidare, Šeherezadu i Sinbada moreplovca.

I dan danas putuje do nas iz dalekih krajeva. Danas se najviše gaji u svojoj postojbini, Indoneziji, odakle potiče čak 75% svetskih zaliha karanfilića, ali i na Madagaskaru, Zanzibaru, Šri Lanki i Keniji. Više se ne meri zlatom, i možemo ga kupiti u svakoj samoposluzi, začiniti njim pečenje, kolače i kuvano vino.

Ali iako hrani daje neodoljivi ukus, moć ovog malenog pupoljka prevazilazi gastronomske okvire. Karanfilić sadrži 14 do 20% aromatičnog ulja, čija je osnovna komponenta eugenol, inače prirodni antioksidant, zahvaljujući kome i ima tako opojni miris. Ulje je preko 2000 godina poznato u ajurvedskoj i kineskoj medicini, ali su ga spremno prihvatili i evropski vidari i zubari: ono je, između ostalog, i moćan anodin – sredstvo za ublažavanje bola. Karanfilić će uspešno uspostaviti dobro varenje, zaštititi jetru i sprečiti cirozu, osnažiti imunitet, ojačati kosti, pospešiti cirkulaciju, očistiti disajne puteve, ali i smanjiti upale, bol u mišićima, glavobolje, zubobolje, otkloniti zadah… Pokazalo se da se eugenol efikasnije bori protiv slobodnih radikala od vitamina E, pa ima i antikancerogena svojstva. Pored njega, ovaj mirisni pupoljak sadrži brojne vitamine i minerale: C, B6, E, K, folnu kiselinu, tiamin, riboflavin, niacin, selen, managan, bakar, cink, gvožđe, kalcijum, fosfor…

Ali najveća moć karanfilića vidljiva je prilikom njegovog susreta s parazitima, bakterijama, gljivicama, uključujući i streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, kandidu, listeriju, helikobakter, salmonelu i ešerihiju koli, koje sve brzo i efikasno uništava. Osim što nam može pomoći kod infekcija usne duplje, vrlo je efikasan i na koži. Upravo iz tog razloga, karanfilić je sa dalekih Maluku ostrva dospeo i u Devi melem za negu stopala. Osim što je cilj ovog melema da nam omekša kožu i spreči zadebljanje i pucanje kože na petama, on ima još jednu vrlo važnu ulogu: da spreči i pomogne kod postojećih gljivičnih infekcija i neprijatnog mirisa stopala. Udružen sa jednako moćnim uljima čajevca, žalfije, ruzmarina i lavande, ovaj melem će sprečiti komplikacije i razvoj gljivičnih oboljenja kao što su atletsko stopalo i gljivično oboljenje noktiju. A u kombinaciji sa uljem semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao putera, našim stopalima daće savršen, mek i nežan izgled, potvrđujući tako da zdravlje i lepota idu ruku pod ruku.

Nekad davno, u staroj Kini nije smelo da se izađe pred cara dok se ne sažvaće karanfilić kako bi se otklonio zadah. Danas stopala neprijatnog mirisa imaju podjednako socijalno neprihvatljivi status. A zašto, kad mogu uz malo truda ne samo da mirišu na bajke iz 1001 noći, već i da nam omoguće lak korak i osećaj kao da letimo na čarobnom ćilimu.

Jezik za zube!

Verovatno svi mi imamo u glavi jasnu predstavu velikih ideja i poduhvata koje želimo da ostvarimo tokom svog života ali nikako da se bacimo na konkretan posao. Bilo da se radi o pisanju romana, eliminisanju 5 kg viška koje nam smetaju, radu na post-diplomskim studijama, farbanju drvenarije ili započinjanju sopstvene male manufakture, ciljevi kao da nam izmiču dok vreme neumitno teče, a u nama raste osećaj samoprekora. Povremeno osetimo nalet neke nove energije, čvrsto rešimo da počnemo, ta ideja nas opseda, hiljadu misli nam se roji glavom koja samo što ne eksplodira. I onda ne izdržimo, već sve izbrbljamo prvoj osobi na koju naletimo…

Neke analize govore da je dobro svoje ciljeve i vizije podeliti s drugima, jer onda možemo da ih bolje sagledamo. Šta više, kad plan izgovorimo naglas, na neki način se pred drugima obavezujemo da ćemo ga ispuniti. Međutim, brojne naučne studije su u potpunosti opovrgle ovu pretpostavku i potvrdile da, ako želimo da ispunimo svoje planove i ciljeve, nikako ne treba da o njima pričamo s drugima, ma koliko nam te osobe bile bliske.

Niz studija na tu temu sproveo je psiholog Piter Galvicer (Peter Gollwitzer) 2009. godine, i došao do iznenađujućeg zaključka koji je potvrđen u praksi: kada postavimo sebi cilj koji je povezan s našim identitetom, koji se nas lično tiče, pa potom podelimo svoje namere sa drugima, drastično se smanjuje šansa da ostvarimo taj cilj. Zašto? Zato što odobravanje ili pohvala koju dobijemo u vezi sa njim u nama budi osećaj kao da smo ga već postigli.

Pa šta je tu loše? Potpuno je prirodno da nas pohvali neko ko nam je blizak. Od prijatelja i očekujemo da nas podrže u našim planovima, zato im se i poveravamo. Stvar je u tome što taj osećaj nakon pohvale, kao da smo već postigli cilj, može da nam drastično sroza motivaciju. A s padom motivacije, naš plan opet odlazi u zapećak.

A šta ako nas ne pohvale, već naprotiv? Ako se cilj tiče neke oblasti o kojoj malo znamo i u kojoj smo početnici, pokuda nas može snažno obeshrabriti i srozati nam samopouzdanje. Ali ako se radi o oblasti u kojoj se već snalazimo kao riba u vodi, kritike nas najverovatnije neće izbaciti iz koloseka, već nam mogu pomoći da se još više usavršimo. Pod uslovom, naravno, da nisu maliciozne.

Na primer, ako nam je cilj da istrčimo maraton, kao početniku nam je potrebno mnogo ohrabrenja. Ali ako smo već dugogodišnji maratonac, više će nam koristiti konstruktivni komentari drugih iskusnih maratonaca.

Rezultati Galvicerovih studija samo su potvrda onog kod nas uvreženog narodnog običaja da o nečemu ne pričamo ’da ga ne bismo urekli’. Ako sve iznesemo crno na belo, đavo može sve da odnese. Taj ’đavo’ nije nikakvo rogato natprirodno biće, već jednostavno osipanje naše motivacije.

A zašto uopšte imamo potrebu da nekome ispričamo svoje planove? Poduhvat u koji se spremamo da se upustimo iziskuje napor i trud, i mi nismo sasvim sigurni da li imamo dovoljno kapaciteta da ga iznesemo. Strah je, normalno, prisutan, u svemu novom što nas čeka. Ali taj strah je istovremeno i deo celog uzbuđenja, razlog što treperimo i iščekujemo. Dakle, umesto da nekome saopštimo svoju dragocenu nameru, možemo da ’popričamo’ sami sa sobom i sagledamo čega se plašimo. Kada se suočimo sa strahovima, lako ćemo utvrditi koji su opravdani a koji ne, i osmisliti strategiju za ove prve.

Još jedan dobar način da se postaramo da naši planovi budu realizovani je da oko sebe imamo zdravu konkurenciju. Studija rađena na uzorku od 800 studenata dokazala je da se u uslovima konkurencije šanse za uspeh povećavaju za čak 90%. I maratonac će uspešnije istrčati do cilja nadmećući se sa drugim trkačima nego kad trči sam.

I zato, jezik za zube, i samo napred! A kada pritisnu brige, strahovi, zebnja i nesanica, tu je optimalno prirodno rešenje: Optima Forma. Ona će nas podržati i ohrabriti u našim poduhvatima, pojačati nam koncentraciju i obezbediti fizičku i mentalnu stabilnost. Garantovano, bez uroka.

Vunu vranila i od virusa branila

Kada kažemo origano, obično pomislimo na opojnu italijansku kuhinju, ali ova biljka je mnogo više od mirisnog začina, naročito njena divlja varijanta, ona koja raste na vrletima u širem pojasu Sredozemlja. Origanum vulgare uspeva oduvek u našim planinskim predelima. Danas je poznat pod nazivom divlji origano, a tražen je širom planete jer su nanovo otkrivena njegova lekovita svojstva. Ali u našem narodu za ovu biljku zna se od davnina, i imala je vrlo široku primenu.

Divlji origano kod nas je poznat kao vranilova trava ili vranilovka. Nema direktne veze s vranama, osim preko porekla reči: ‘vran’ potiče od praslovenske reči ворнъ, što znači crn, pa otud je i vrana ili gavran crna ptica, vranac crni konj, ali i crno grožđe i vino od njega. Biljka svakako nije crna – listovi su joj zeleni a lepi cvetići ljubičasti, ali je ime dobila zato što se pomoću nje vuna vranila, odnosno bojila. Kako je na Balkanu vranilovka dosta zastupljena, za njena svojstva znali su i najstariji narodi, pa tako i njeno naučno ime, origanum, vodi poreklo od grčkog oros – planina i ganos – sreća. Planinska sreća ne slučajno, jer je mnogima pomagala tokom najmanje četiri milenijuma.

U vreme kad nije bilo antibiotika, na scenu je stupala vranilovka. Naši stari nisu mogli tačno da definišu šta je to u njoj što leči, ali mi danas znamo: jedno je karvakrol, najjači prirodni antiseptik, pored koga virusi, bakterije, paraziti i gljivice nemaju šanse, a najnovija istraživanja su pokazala da ubija i ćelije raka. Pored karvakola vranilovka sadrži i timol, moćan antibaktericid. Zajedno ova dva fenola imaju dug spisak dejstava: antiseptičko (protiv klica – za dezinfekciju), baktericidno (protiv bakterija), anthelmintičko (protiv glista), antimikotičko (protiv gljivica), antioksidansno (protiv slobodnih radikala), antiinflamatorno (protiv upala), anksiolitičko (protiv anksioznosti, za smirenje), citostatičko (protiv ćelija raka), antitumorsko (protiv tumora), hipoglikemično (protiv dijabetesa) i spazmolitičko (protiv grčeva). Dakle, vranilovka se odlučno suprotstavlja svemu čemu mesto nije u našem telu.

I spisak poremećaja kod kojih vranilova trava pomaže je dug: kod pada imuniteta, namnožene kandide, kod bolesti organa za varenje, jetre, žuči, bubrega i mokraćnih kanala, upala sluzokože, sinusa i grla, kod gripa, prehlade i kašlja, glavobolje i zubobolje, bronhitisa i astme, menstrualnih tegoba, grčeva, bola u zglobovima i mišićima, slabih nerava, kao i kod kožnih bolesti – psorijaze, ekcema, herpesa, akni…

Antivirusno dejstvo vranilove trave posebno dolazi do izražaja kada su u pitanju promene na koži koje izazivaju infekcije humanim papiloma virusima (HPV) – virusne bradavice. Kada virus prodre u kožu, on zarazi ćelije epitela, što se manifestuje pojavom izraslina. Postoji oko 100 podvrsta humanog papiloma virusa, i svi oni biraju na kom mestu na koži ili sluzokoži će formirati promene. To su obično najnezgodnija mesta koja se lako iritiraju, pa svrbe i često bole. Bradavice se mogu proširiti kada dođe do auto-inokulacije – prenosa bolesti s jednog na drugi deo tela, i to se obično desi kada sami sebe ogrebemo na zaraženom mestu, pa se protrljamo po neinfektovanom delu kože. Virus je najsrećniji kada dospe ispod naših noktiju, jer ga tada širimo ne samo po sebi, već i na druge. Obično je nemoguće utvrditi kada smo ih ‘zaradili’ jer vreme inkubacije može biti i po nekoliko meseci.

Ako bradavice mehanički uklonimo, to ne znači da je virus napustio naše telo i da se neće ponovo pojaviti, naprotiv. Zato je najefikasnije rešenje uporna primena prirodnih, pouzdanih neprijatelja virusa. Čisto ulje origana sadrži preko 85% karvakrola, ali ga nikako ne treba na kožu nanositi nerazblaženo. A vrlo je korisno u sinergiji s drugim biljkama. Kada se vranilovka udruži sa biljkama koje imaju slična svojstva, kao što su ricinus, čajevac, ravensara i vrbina kora, onda virusne bradavice nemaju nikakve šanse. Sve ove biljke deo su Devi melema protiv virusnih bradavica – potpuno prirodnog preparata koji nam može pomoći da se izborimo sa ovim dosadnim i upornim promenama na koži. Melem se primenjuje direktno na bradavicu koja se postepeno suši dok aktivni sastojci iz lekovitog bilja uništavaju virus. Na taj način one nestaju za 3 do 6 nedelja, bez oštećenja okolnog tkiva, bola i iritacije.

Od vremena kada je Hipokrat nosio svojim pacijentima, do današnjih dana, ova blagotvorna biljka nam je vidala boljke i vranila vunu. Vranilovka, naša planinska sreća.

Za zdravu kožu i vedar duh

Kada je 1805. godine Ser Ejbraham Hjum, engleski hortikulturolog i član Parlamenta, iz Kine u Englesku doneo uzorke mandarine, Evropa se odmah zaljubila u njen mirisni plod. Odmah potom mandarina je stigla na Maltu, pa na jug Italije, odakle se proširila Mediteranom gde se i danas masovno uzgaja. Godine 1840. u Sjedinjene američke države odnosi ih italijanski konzul, i tako nastaju plantaže na jugu, na Floridi i u Kaliforniji. Ime je dobila zbog karakteristične boje svoje kore koja podseća na odore Mandarina, obrazovanih javnih ličnosti sa kineskog dvora.

U nekim starim kineskim tekstovima pominje se da su se mandarine u Kini uzgajale još u 12. veku pre naše ere. Smatra se da su nastale od divljih narandži sa severoistoka Indije, odakle su stigle do Kine i nakon toga osvojile svet. Danas postoji više podvrsta mandarina, ali sve su mirisne, sočne i veoma zdrave: sto grama ploda ima samo 47 kalorija, ali zato pršti od vitamina i minerala. I daje nam ih kada su nam najpotrebniji, tokom zime. Vitamini C, A, B1, folna i pantonenska kiselina, kalcijum, bakar, kalijum, kao i obilje vlakana, doprineće zdravom varenju, metabolizmu, ojačati imunitet  -sposobnost tela da se bori protiv virusnih infekcija i kancerogenih ćelija, regulisati krvni pritisak i ojačati kardiovaskularni sistem, pospešiti funkcije mozga, zdravlje očiju, i kože.

I upravo to poslednje nas posebno zanima. Mandarina jeste ukusna i sjajna za jelo, ali je izuzetno blagotvorna i za kožu. Eterično ulje mandarine nas osvaja na prvi miris, koji u nama budi optimizam i radost. A ako ga pravilno primenimo na kožu, njegovo blagotvorno dejstvo pomoći će nam kod sledećih stanja:

  • pojačano lučenje sebuma
  • akne
  • umorna, beživotna koža
  • zapušene pore
  • upale kože
  • infekcije kože
  • oštećenja kože
  • ožiljci, bore, strije
  • opekotine
  • celulit

Eterično ulje mandarine stimuliše rast novih ćelija kože, dok flavonoid nobiletin kog sadrži podstiče eliminaciju toksina i ublažavanje celulita. Antioksidansi kojima obiluje podstiču proizvodnju kolagena što rezultira ublažavanjem bora, ožiljaka, uključujući i one od akni, strija i ostalih oštećenja kože. Ovo ulje je vrlo blago i ne izaziva iritacije, pa je podesno i za dečju kožu.

Ulje mandarine će osvežiti i naš dom: osim što njime možemo dezinfikovati prostor, njegov osvežavajući miris će ublažiti nervnu napetost, depresiju, stres i nesanicu. Ako ga dodamo u kupku, opustiće nam mišiće, a možemo ga koristiti i za kosu jer efikasno sprečava perut i vlaži suvu kožu temena.

Zbog svih ovih sjajnih osobina, eterično ulje mandarine našlo se i u dva Devi melema:

Devi melem za regeneraciju sadrži obilje visokokvalitetnih i potpuno prirodnih putera i ulja koji doprinose regeneraciji kože, zaceljivanju rana, eliminisanju ožiljaka, elastičnosti i vlažnosti. Zato je, pored svakodnevne nege, idealan i kod psorijaze, ekcema, dermatitisa, opekotina, uključujući i one od sunca, iritacija, infekcija, upala, uboda insekata, bora, pojačanog lučenja sebuma, ožiljaka od akni, nedostatka tonusa…

Devi melem protiv strija pospešuje elastičnost kože i sprečava nastanak novih a ublažava postojeće strije. Ovaj, takođe potpuno prirodni melem, vlaži, tonizira, regeneriše kožu, i bezbedan je za upotrebu tokom trudnoće, ali svoju primenu ima i kod naglog uvećanja telesne težine.

Uz ulje mandarine i sjajne Devi meleme, do zdrave kože i vedrog duha!

Slatka vekna s prirodnim zaslađivačima

Vekna s bananom, čuveni banana bread, veoma je popularan kolač u Americi gde je svetlost dana ugledao tridesetih godina prošlog veka, s popularizacijom praška za pecivo. Ovo je još jedno jelo koje je nastalo u oskudnim vremenima, konkretno za vreme Velike ekonomske krize koja je počela 1928. godine, i ubrzo osvojilo svet. Smatra se da su ga osmislile žene koje su se dovijale da sa malo sastojaka naprave ukusan kolač, posebno sa prezrelim bananama koje bi se u takvom stanju mogle kupiti po dosta nižoj ceni.

Vekna s bananom se jednostavno i brzo sprema, a po želji možemo joj dodati suvo voće, mrvice čokolade ili orašaste plodove. Danas u kuhinji Herba Sveta spremamo zdravu varijantu ovog kolača, bez šećera i belog brašna. Sladak ukus ovoj vekni daju rogač, med i banane, a teksturu ćemo joj poboljšati pomoću lomljenih oraha.

Od materijala je potrebno:

suvi sastojci

  • 1 čaša od 2 dl integralnog pšeničnog, speltinog ili nekog drugog brašna po izboru. Osobe osetljive na gluten mogu koristiti bademovo ili kokosovo brašno
  • 1 čaša mlevenog rogača
  • 1 prašak za pecivo
  • kašičica cimeta
  • na vrh noža soli

tečni sastojci

  • 120 gr putera (možemo koristiti i gi puter) omekšalog na sobnoj temperaturi
  • 2 jaja
  • 50 gr meda
  • 100 ml kefira
  • ekstrakt vanile

i još

  • 5 veoma zrelih banana
  • 100 grama lomljenih oraha

Uključiti rernu na 180 stepeni i podmazati dugački uski pleh za komisbrot.

Sjediniti sve suve sastojke u jednoj posudi, i sve tečne sastojke u drugoj. Tečne sastojke sjediniti viljuškom, tako da se puter što bolje razbije. Nije neophodno koristiti mikser. Potom dodati u tu smesu oljuštene banane, izgnječiti ih i izmešati. Ne želimo skroz glatku masu, već da u njoj ostane pokoji komadić banane.

U sve to prosejati sve suve sastojke i dobro sjediniti varjačom, pa dodati lomljene orahe i još jednom dobro promešati. Smesu sipati u podmazan pleh i staviti u već zagrejanu rernu. Peći na 180 stepeni oko sat i 15 minuta, dok čačkalica koju zabodemo u sredinu vekne ne bude suva kada je izvučemo.

Veknu izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohladi na žici, pa seći na kriške. Ovaj sjajan sočni kolač možemo jesti bez ičega, uz šolju čaja ili kafe, ili s nekim namazom: kikiriki puterom, džemom, a odlično ide uz čokoladni namaz sa tahinom i medom za koji recept možete naći ovde: Tri moćna antioksidanta, ili sa prirodnim kremom a la ’nutela’ za koji recept možete naći ovde: Zdravi čoko krem.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Drvo koje nas gađa svojim plodom

Kada su prvi doseljenici iz Evrope, puritanci, stupili na tlo severnoameričkog kontinenta, doneli su sa sobom tvrda religijska ubeđenja, stav da je rad bogougodan i da je uposlenost jedna vrsta molitve, i prilježno počeli da osnivaju nova naselja u netaknutoj prirodi. Uz upravnike kolonija, članove administracije i predstavnike crkve, sa sobom su dovodili i osuđenike koje su očekivali najteži poslovi i najsuroviji tretman. Nije bilo lako pokoriti divljinu o kojoj se malo znalo. U Novom svetu važila su nova pravila.

Svako ko je odbijao da se povinuje strogim pravilima bio bi surovo kažnjavan, a smrtna kazna bi se izricala često i sprovodila javno, kako bi služila kao primer i podsetnik. S premalo nauke i previše vere u natprirodno, u ovom svetu religija se zloupotrebljavala za postizanje pokornosti, i božje zapovesti bi se često prilagođavale potrebama onih na vlasti. Tako je krajem 17. veka u Masačusetsu nastala prava masovna histerija zasnovana na religijskom ekstremizmu, koja se smatra jednom od najozloglašenijih u istoriji Sjedinjenih američkih država. Bio je to čuveni progon veštica iz Salema koji se odigrao 1692-1693. godine, kada je više od 200 osoba, uglavnom žena, optuženo za veštičarenje, njih 30 proglašeno krivim a 19 osuđeno na smrt vešanjem – 14 žena i 5 muškaraca. Puritanci su verovali da su žene posebno podložne prokletstvu i ’đavoljim rabotama’ i malo je bilo potrebno da u neku bude uperen prst, pa da bude izložena mukotrpnom ispitivanju i mučenju kako bi priznala svoje ’grehe’. Pod lupom je bila svaka žena koja odudara od puritanskih normi, naročito one neudate i bez dece. Naravno, komšijske razmirice su se ne retko rešavale prijavljivanjem izmišljenih đavoljih znakova ili bačenih čini.

Zamislite sada ljude tog doba koji, pod takvom psihozom i s takvim strahovima prolaze pored neobičnog žbunastog drveta koje odjednom počne da ih gađa svojim plodovima, čak sa udaljenosti od 6-7 metara! Kada se to dešavalo u gustoj šumi, začuo bi se zvuk nalik eksploziji nakon kog bi usledio eho kršenja okolnog rastinja. Zato ne čudi što je ovaj čudni primer botanike tada dobio ime ’veštičji lešnik’ – witch hazel. Njegovo prividno ‘veštičarenje’ bilo je, ipak, sasvim bezazleno: kako plod sazreva, tako čaura puca i on odskače uz prasak.

Međutim, kako su se doseljenici upoznavali sa okolnim rastinjem, ali i dolazili u dodir sa starosedeocima, shvatili su da je ova biljka ipak bogom dana. To je docnije potvrdila i nauka, koja joj je dala mnogo pitomije ime – hamamelis, što znači ’zajedno s plodom’, opisujući neobično svojstvo ove vrste da cveta dok na granama još uvek ima prošlogodišnje plodove.

Indijanci su oduvek koristili hamamelis: od njegovih listova kuvali su čaj kojim su lečili prehlade, bol u grlu i grudima. Od lišća i unutrašnje strane kore pravili su tonik kojim su lečili osip, svrab, opekotine od otrovnih biljaka, obilno menstrualno krvarenje, rane, hemoroide, modrice, bol u mišićima…

Klinička istraživanja su dokazala da hamamelis ima jednaka antiinflamatorna svojstva kao kortikosteroidne kreme, ali za razliku od njih nema neželjena dejstva. Zato je odličan izbor kod atopijskog dermatitisa, psorijaze, ekcema, a čest je sastojak preparata za problematičnu i mešovitu kožu, naročito onu sklonu aknama. Hidrolat hamamelisa je snažan antioksidans, deluje kao adstringens – skuplja kožu, pa je zato veoma efikasan kod proširenih pora. Njegovo dejstvo je antibakterijsko i regenerativno, pa će ubrzo po upotrebi podstaći regeneraciju kože, smanjiti crvenilo, svrab i osip. Jedna studija je dokazala snažno antimikrobno i antifungicidno dejstvo hamamelisa na stafilokoke i kandidu, što je veoma korisno kod atopijskog i intertrigo dermatitisa.

Hamamelis pomaže kod najtežih poremećaja kože. Kod psorijaze, koja je hronična, zapaljenska bolest kože, ova biljka će ispoljiti svoje protivupalno dejstvo, ublažiti neprijatne iritacije i svrab i podstaći regeneraciju nove kože ispod zadebljalog i perutavog sloja. Veoma je efikasan i kod opekotina od sunca, ublažiće crvenilo kože i sprečiti njeno ljuštenje. Hamamelis je prirodni ovlaživač, pa poboljšava hidrataciju spoljašnjeg sloja kože i održava je mekom i elastičnom. Ali verovatno najzanimljivije dejstvo hamamelisa je adstringentno, koje poseduje zbog visokog nivoa tanina iz svojih listova. Zahvaljujući njima proteini u koži formiraju zaštitni sloj koji zaustavlja krvarenje i pomaže zarastanje. To dejstvo je naročito vidljivo u slučaju ekcema i hemoroida.

Da je hamamelis sve samo ne veštičje drvo potvrđuje i njegov doprinos lepoti – uz redovnu upotrebu sa lica nestaju bubuljice, mitiseri, akne, koža prestaje da luči višak sebuma, pore se skupljaju, nestaju crvenilo, podočnjaci i bore. Zbog svih svojih blagotvornih osobina, hamamelis je ušao u sastav Devi melema za regeneraciju. U sinergiji sa drugim sjajnim i potpuno prirodnim puterima i uljima, hamamelis u ovom visokokvalitetnom melemu pomoći će kako kod ozbiljnih i upornih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema, tako i kod onih koji nam narušavaju estetiku lica: akni, crvenila, proširenih pora, bora, depigmentacija, opekotina… Nije veštičarenje, već prava i prelepa magija prirode!

Kad zbog niskog pritiska vidimo sve zvezde

Visok krvni pritisak je znak da kardiovaskularni sistem radi pod opterećenjem i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i moždani i srčani udar. Danas se dosta priča o hipertenziji jer ona postaje globalni problem, u eri eksplozije gojaznosti, metaboličkih poremećaja, sedentnog načina života i konstantnog stresa. Ali šta se dešava kada je situacija obrnuta – kada je pritisak previše nizak? Iznenadan drastičan pad inače visokog pritiska može predskazati pojavu srčanog udara. Ali postoje osobe koje konstantno imaju vrlo nizak pritisak i ne osećaju se dobro, iako im na sistematskom pregledu obično bude saopšteno da je sve u redu.

Pod hipotenzijom ili niskim krvnim pritiskom smatra se onaj niži od 90/60 mm Hg. Većina lekara smatra da je hronični niski pritisak opasan ukoliko izaziva određene simptome, kao što su vrtoglavica, mučnina, padanje u nesvest, dehidratacija, preznojavanje i hladna koža, zamućenost vida, kratak dah, umor i depresija. Takvi simptomi mogu biti signal da vitalni organi ne dobijaju dovoljno krvi. Ako se simptomi zanemare moguće su ozbiljne posledice, poput otkazivanja rada bubrega, cirkulatornog šoka, pa i moždanog i srčanog udara.

Zvezdice koje ponekad vidimo kada naglo ustanemo izaziva upravo iznenadni pad pritiska: sila zemljine teže nagoni krv u noge, što telo obično rešava tako što ubrzava rad srca i skuplja krvne sudove kako bi mozak dobio dovoljno krvi. Ali kod osoba sa niskim pritiskom telo nije u stanju da izvede ovaj manevar, što za posledicu ima vrtoglavicu, zamućen vid, pojavu iskrica ili zvezdica, a u težim slučajevima i padanje u nesvest. To je takozvana ortostatska ili posturalna hipotenzija. Za razliku od nje, postprandijalna hipotenzija se javlja nakon jela, jer se krv sjuri u organe za varenje, a telo opet ne uspeva da pomoću ubrzanog rada srca i skupljanja krvnih sudova dovoljno snabde mozak. Postoji i neuralno-posredovana hipotenzija koja se javlja nakon dugog stajanja i takođe se manifestuje vrtoglavicom, ponekad i mučninom, a može kulminirati gubitkom svesti.

Veoma nizak pritisak obično prati određena stanja ili situacije:

  • Tokom trudnoće pritisak može biti nizak iz prostog razloga što krv majke sada mora da snabdeva i fetus koji stalno raste i razvija se
  • Ukoliko se povredimo i naglo izgubimo veliku količinu krvi
  • U slučaju loše cirkulacije usled zakazivanja srčanog zaliska
  • Prilikom anafilaktičkog šoka, jake alergijske reakcije
  • U slučaju sepse – trovanja krvi
  • Kod poremećaja endoktrinog sistema, dijabetesa, poremećaja rada štitaste žlezde i bubrežne insuficijencije
  • Upotreba određenih lekova može uticati na snižavanje krvnog pritiska, na primer beta blokatora, nitroglicerina, diuretika, antidepresiva…

Ali možemo ga izazvati i sami ako ne brinemo o sebi, na primer ako ne pijemo dovoljno vode, ne unosimo hranu bogatu mineralima i vitaminima i imamo neredovne obroke, jedemo previše prostih ugljenih hidrata (slatkiša i peciva), preterujemo s fizičkim aktivnostima, tuširamo se vrelom vodom…

Ako smo skloni niskom pritisku, pre svega je potrebno da redovno kontrolišemo kardiovaskularno zdravlje i rad srčanih zalistaka. A ako je sve u redu, mogu nam pomoći sledeći saveti:

  • Pre svega, obavezno treba piti dovoljno vode, oko dve litre na dan, naročito nakon fizičke aktivnosti i tokom toplijih dana
  • Izbegavati tuširanje previše toplom vodom i boravak u sauni
  • Kada ležimo, glava treba da bude uzdignuta
  • Ne treba stajati u mestu tokom dužeg perioda
  • Ne treba podizati teške stvari i raditi previše naporne vežbe, kao ni one koje aktiviraju velike grupe mišića. Bolje je baviti se umerenim aktivnostima, šetnjom u prirodi ili plivanjem
  • Ne treba jesti bela peciva i slatkiše koji naglo menjaju nivo insulina u krvi i što više izbegavati alkohol
  • Bolje je uzimati manje obroke a češće tokom dana
  • Ne treba jesti grejpfrut koji je bogat kalijumom pa neutrališe efekat natrijuma i tako dodatno snižava pritisak
  • Ne treba uzimati suplemente koji sadrže koenzim Q10 jer i on dodatno snižava krvni pritisak
  • Malo više posoliti hranu, ili konzumirati onu koja je inače slana, kao što su masline, tvrdi sir, supa iz kesice…
  • U ishranu uneti što više namirnica bogatih vitaminima i mineralima, naročito B12, folnom kiselinom i gvožđem, jer anemija takođe izaziva nizak pritisak
  • Crna kafa će naglo podići pritisak, ali će ga isto tako naglo i spustiti. Zato je bolje izbegavati je i umesto nje popiti zeleni čaj.

Da bismo došli do ’zlatne sredine’ možemo u pomoć pozvati i lekovito bilje. Acetil-holin prisutan u određenom lekovitom bilju dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen i podiže snižen. Holin deluje povoljno na krvne sudove i sprečava arteriosklerozu a minerali iz bilja na gipkost njihovih zidova i normalizaciju srčanog ritma. A koje biljke su dobre za srce i krvne sudove? Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… upravo sve one koje ulaze u sastav prirodnog preparata Leocardin. S Leocardinom do lavovskog srca i zlatnog rezultata na skali aparata za pritisak!

Bol u maloj karlici

Od puberteta do menopauze jajnici žene naporno rade kako bi bili spremni za svaku moguću šansu da obezbede nastanak novog života i produženje vrste. U tom naporu pomažu im hormoni koji se, poput jednog složenog mehanizma, smenjuju tokom jednog mesečnog ciklusa. Biti žena nije lako, i obično podrazumeva određenu dozu fizičke boli, čak i tokom sasvim normalnih fizioloških procesa. Uprkos tom bolu, moramo se posvetiti svakodnevnim aktivnostima i obavezama. Prijatelji, posao, škola, porodica, sport, kućni poslovi ne mogu da čekaju na idealan period našeg ciklusa kada se dobro osećamo i ništa nas ne boli.

Ali dešava se da je bol intenzivan, ponekad i nesnosan, i da moramo da ostavimo sve po strani, obavijemo se oko pojasa omiljenim ćebencetom i prilegnemo. Blag bol u jajnicima može biti prisutan tokom ovulacije, oko 14. dana ciklusa, i to je dobar bol, znak da jajnici rade svoj posao. Takođe je čest i tokom menstruacije ili neposredno pre njenog početka, naročito u mlađem dobu. Dismenoreja, menstrualni bol, javlja se usled oslobađanja prekomernih količina prostaglandina, što izaziva snažno grčenje materice, a može se osetiti i u jednom ili oba jajnika.

Obično znamo kako nam se telo ponaša tokom ciklusa i možemo da prepoznamo kada se desi nešto neuobičajeno i sumnjivo. A svaki bol koji odstupa od onog redovnog, mesečnog, može ukazivati na neki poremećaj. Jedan takav koji može da izazove bol u predelu male karlice su ciste na jajnicima. To su dobroćudne izrasline ispunjene tečnošću, ali često mogu uzrokovati, osim bola, i poremećaj menstrualnog ciklusa, krvarenje, a dešava se i da ih imamo a da nismo ni svesne. Postoje folikularne ciste koje nastaju kada folikul ne pukne tokom ovulacije, lutealne koje izaziva pucanje folikula nakon ovulacije, i hemoragične koje nastaju kod jačeg krvarenja prilikom pucanja folikula tokom ovulacije. Ciste mogu spontano da puknu, što može izazvati oštar i jak bol u predelu jajnika na kom su se nalazile.

Vrlo jak bol u jajniku može izazvati i takozvano ’uvrtanje jajnika’ ili torzija. Anatomski, jajnik uz trbušni zid drži tanki ligament, i kroz njega prolaze krvni sudovi i nervi koji snabdevaju sam jajnik. Kada se taj ligament uvije dolazi do ovog bolnog poremećaja, koji se najčešće dešava zbog prisustva cista jer one otežaju ili uvećaju jajnik.

Kada se endometrijum, sloj koji obavija matericu, odvoji i greškom dopre do drugih organa za koje se zakači i nastavi da se razvija, nastaje endometrioza. Najčešće se kači na jajnike i jajovode i izaziva intenzivan bol, koji postaje jači tokom menstruacije ili seksualnog odnosa. Osim što je veoma neprijatan i bolan, ovaj poremećaj može izazvati i neplodnost.

U normalnim okolnostima zrelo jajašce preko jajovoda dolazi do materice i tu čeka da bude oplođeno. Ali do oplodnje i razvitka trudnoće može ponekad, greškom, doći i dok je jajašce još uvek u jajniku ili jajovodu, odnosno van materične šupljine. To je ektopična ili vanmaterična trudnoća i često je posledica upalnih procesa. Karakteriše je jak jednostrani bol u maloj karlici, i tada je neophodna hitna lekarska intervencija.

Još jedan bolan poremećaj je zapaljenska bolest male karlice koja zahvata matericu, jajnike i jajovode. To je seksualno prenosiva infekcija i često je karakteriše jak bol u jajnicima koji se pogoršava tokom seksualnog odnosa. Možemo je razlikovati od drugih poremećaja po propratnim simptomima: povišenom temperaturom, pojačanim vaginalnim sekretom ili krvarenjem i osećajem peckanja prilikom mokrenja. Često menjanje seksualnih partnera i nezaštićen seks su najveći faktori rizika, a ako se ne leči može izazvati ozbiljne komplikacije.

Redovnim ginekološkim pregledima može se otkriti poremećaj dok je još u začetku, a posebno sprečiti komplikacije i neke mnogo opasnije bolesti. Na primer, karcinom jajnika najčešće ne izaziva bol, već samo osećaj nadutosti i potrebu za češćim mokrenjem. Ali u slučaju iznenadnih simptoma, kao što su jak i uporan bol u maloj karlici, promene u krvarenju i trajanju menstruacije, krvarenju van menstruacije ili tokom seksualnog odnosa, krvi u urinu ili veoma visoke temperature uz preznojavanje, mučninu i povraćanje, potrebno je obavezno potražiti lekarsku pomoć.

Kod mnogih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema veliku pomoć i olakšanje može nam doneti lekovito bilje. Tu se najviše ističu dve biljke koje su od davnina pomagale ženama: virak i hajdučka trava. Osim što smanjuju menstrualne grčeve i normalizuju krvarenje, ove dve biljke deluju na sam uzrok problema: hormonalni disbalans. U sinergiji sa cvetom nevena, crvenim zdravcem, plodom peršuna, listom maline, rusomačom, one pomažu kod cista i policističnih jajnika, poremećaja ciklusa, bola izazvanog endometriozom, mioma, obilnih i bolnih menstruacija, PMS-a, ranica na grliću materice, a deluju i protivupalno i antibakterijski. Pored toga, ove lekovite biljke veoma pozitivno utiču na plodnost, pospešuju je, a njihov efekat je dugoročan i može obezbediti zdravu trudnoću.

Sve one deo su modernog preparata zasnovanog na tradiciji: Femisana A. Femisan A već dve decenije pomaže ženama od puberteta do menopauze i omogućava im da vreme posvete svemu onom do čega im je stalo. Bez bola i neprijatnih iznenađenja.

Pušači u doba korone

Duvan godišnje odnese oko 6 miliona života, od toga preko 5 miliona aktivnih pušača, dok ostatak čine pasivni pušači, osobe koje protiv svoje volje udišu duvanski dim. Stopa smrtnosti kojoj doprinose cigarete veća je od one koju izazivaju droga i alkohol. Duvanski dim uništava ono što nam je najneophodnije za opstanak – kiseonik. Organi pušača, a posebno pluća, ne dobijaju dovoljno kiseonika, što predstavlja idealno tlo za virusne infekcije.

Korona virus SARS-CoV-2, koji izaziva bolest COVID-19, a koji je protutnjao planetom početkom 2020. godine posebno je opasan po osobe starije od 60 godina, hronične bolesnike, one sa slabim imunitetom i autoimunim oboljenjima, kao i pušače. Muškarci su pritom pod većim rizikom od žena. Jedna studija rađena 2014. godine na pacijentima sa respiratornim infekcijama izazvanim nekim sojevima korona virusa pokazala je da su čak 47,9% njih bili aktivni pušači.

Poznato je da pušenje oštećuje epitel disajnih puteva i plućni parenhim, izaziva upale disajnih puteva i smanjuje imunitet – sposobnost organizma da se zaštiti od infekcije. Pušači su pod povećanim rizikom od bolesti respiratornih organa, uključujući i upalu pluća. Statistički, i kad obole od poremećaja disajnih puteva, pušači se teže i duže oporavljaju nego nepušači. Korona virus u kombinaciji sa duvanskim dimom dodatno povećava rizik i podložnost komplikacijama plućnih bolesti.

U doba pandemije kada je veoma važno ne pipati lice i usta, pušači su pod većim rizikom da ‘zakače’ virus dok dodiruju cigarete prstima pa ih potom prinose usnama. A kada virus prodre u organizam, imaće mnogo više šanse da se tu odomaći i čak postane fatalan po svog domaćina. Analize hospitalizovanih pacijenata u Vuhanu pokazale su da je među teško obolelima sa ozbiljnim upalama pluća i fatalnim ishodom bilo drastično više pušača. Elektronske cigarete nisu ništa bolje, imaju sličan efekat i podjednako oštećuju plućni parenhim i otežavaju organizmu da se izbori sa virusima.

Najčešće kliničke komplikacije usled infekcije korona virusom su upala pluća i pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća. Nažalost, to nije sve kad su pušači u pitanju: kod njih je inače smrtnost za 70% veća kod bolesti kardiovaskularnog sistema, hroničnog bronhitisa, tumora pluća i plućnog emfizema.

Svaki trenutak je idealan da se ostave cigarete, a posebno u vreme pandemije korona virusa. Iako pušačima odvikavanje od duvana deluje kao nemoguća misija, postoji mnogo metoda i načina podrške na tom putu. Ali tri najneophodnija faktora su smanjivanje želje za duvanom, jačanje imuniteta i revitalizacija disajnih organa. I tu na scenu stupa Disan. Ovaj bioeliksir sadrži 8 lekovitih biljaka, med i vitamin C, i osim što smanjuje fizičku zavisnost od cigareta i deluje umirujuće, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, umiruje kašalj, i poboljšanjem cirkulacije omogućava izbacivanje toksina iz organizma. Ali to nije sve: osim što će očistiti disajne puteve i kardiovaskularni sistem, Disan će ojačati imunitet i pomoći organizmu da se odbrani od virusa, bakterija i upala. Biljni sastav eliksira ima antioksidantna svojstva, i čak i moć da deluje antitumorno i antikancerogeno.

Šta je to tako moćno u Disanu? Tečni ekstrakt bokvice svojim antiinflamatornim, sekretolitičkim i antibakterijskim dejstvom smiruje hronični kašalj i upalne procese na sluzokoži grla i ždrela. Ehinacea podstiče i podiže imunitet, koren maslačka poboljšava razmenu materija u organizmu, i zajedno s koprivom, čisti telo od slobodnih radikala. Matičnjak povoljno deluje na srce, smanjuje nervozu i napetost. I na kraju, kraljica biljaka i najveći neprijatelj ćelija tumora – bela imela, podiže nivo limfocita koji se bore protiv virusa i kancerogenih ćelija, kao i leukocita neutrofila koji su tu da se izbore s bakterijama. Uz sve to kao i blagotvorni med i moćni antioksidant – vitamin C, virusne infekcije nemaju šanse.

Ako paklicu cigareta zamenimo bočicom Disana i popijemo nekoliko puta na dan po kašičicu ovog moćnog bioeliksira, ne samo da ćemo se lako i brzo rešiti zavisnosti od duvana, već ćemo pomoći organizmu da se izbori sa virusima. A možemo ga podeliti i sa ukućanima i prijateljima koji nisu pušači, jer ovaj eliksir povoljno deluje na svakoga ko želi da očisti organizam i ojača imunitet.

Pohovani avokado

Avokado, taj sjajni izvor nezasićenih masti, minerala i vitamina, ne samo da nas može zaštititi od bolesti, čak i onih fatalnih, već nam može pomoći i da budemo vitki. Sa samo 160 kalorija na 100 grama, zdrave masti u avokadu će nam poboljšati kardiovaskularno zdravlje, ali i uspostaviti hormonalni balans.

Izuzetan je i zato što ga možemo spremati na bezbroj načina, pa danas isprobavamo još jednu varijantu: pohovani avokado. Iznutra kremaste a spolja hruskrave kriške avokada mogu biti odlična užina ili dodatak obroku.

Evo kako da pohovani avokado brzo pripremimo na zdrav način. Od materijala nam je potrebno:

  • 2 avokada, srednje meka
  • 2 kašike integralnog pšeničnog brašna
  • 2 jaja
  • 6 kašika sitnih ovsenih pahuljica
  • kašičica soli
  • biber
  • kašičica granula belog luka
  • po želji sudžuk paprika ili neki drugi omiljeni začin

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti pleh za pečenje i obložiti ga papirom. Avokado preseći na pola, izvaditi koščicu pa iseći na kriške: ili sa sve korom koju naknadno možemo skinuti ako je avokado mekan, ili, ako je tvrđi, prvo odvojiti kašikom pažljivo meso od kore, pa iseći sve na kriške.

Poređati tri činijce pa sipati u jednu integralno brašno i sve začine, u drugu razbiti 2 jaja i u treću ovsene pahuljice. Krišku po krišku uvaljati prvo u brašno sa začinima, pa u jaja, i na kraju u ovsene pahuljice i ređati na pleh. Kada su sve kriške avokada uvaljane i složene, pleh staviti u rernu i peći oko 25 minuta na 200 stepeni, dok poh blago ne porumeni.

Ovako pohovan avokado možemo samo poprskati svežim limunovim sokom, ili pripremiti jednostavan osvežavajući sos od jogurta i seckanog svežeg začinskog bilja po izboru: mirođije, peršuna, nane, majčine dušice…

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!