Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Lagani vinegret

Salate, naročito u našim gurmanskim krajevima, nisu baš na dobrom glasu. Česte su pošalice o tome kako se salate ne jedu nego ’pasu’, i kako to nije prava hrana. Šteta, jer mešana salata, naročito ona sa dosta zelenog lisnatog povrća, sadrži pregršt vitamina i minerala, a antioksidansi kojima obiluje čuvaju nam imunitet i zdravlje.

Osim što je zdrava, salata ipak može biti i veoma ukusna. Verovatno predrasude koje gajimo prema njoj potiču od nedostatka umeća ili želje da je kvalitetno napravimo. Kao što je fil najbolji deo svake torte, tako je za salatu preliv. Kupovni prelivi su obično prepuni šećera i aditiva i sadrže mnogo skrivenih kalorija.

Tradicionalna priprema balzamiko sirćeta

Preliv za salatu ili vinegret, kako je poznat u kulinarskim krugovima, prvi put se pominje u knjizi o salatama Acetaria Džona Evelina, 1699. godine. Ali njegovi koreni su dosta dublji, sigurno još u staroj Grčkoj i Rimu, i bez sumnje, nastao je iz jednostavne potrebe da se porvće začini. Materijala je u antičko doba bilo u izobilju, pre svega maslinovog ulja, a potom i sirćeta koje je ’izmislilo’ samo sebe kada se prvi put pokvarilo vino jer je ostalo otvoreno i izloženo kiseoniku. Sama reč vinegret – vinaigrette, deminutiv je od francuskog vinaigre – sirće. I jedan Francuz, Ševalije d’Albinjak, zaslužan je za grandiozni prodor vinegreta u londonsko visoko društvo u 19. veku. Zato se i dan danas u Britaniji često zove ’francuski preliv’.

Klasični vinegret ima odnos sirćeta i ulja 1:3, što znatno povećava kalorijsku vrednost. Ali ako vinegretu dodamo dodatnih ukusnih a niskokaloričnih sastojaka, poboljšaćemo mu ukus a smanjiti kalorije. Danas pravimo zdravu i manje kaloričnu varijantu vinegreta.

Od sastojaka je potrebno:

  • 50 ml belog balzamiko sirćeta
  • 1 kašičica kvalitetnog dižonskog senfa
  • 1 kašičica meda
  • sok 1 svežeg limuna, oko 100 ml
  • sok 1 sveže manje pomorandže, oko 100 ml
  • 1 kašika hladnoceđenog, nerafinisanog maslinovog ulja
  • prstohvat bibera
  • prstohvat soli

Sve sastojke sipati u blender i dobro izmiksati dok se ne napravi glatka, ujednačena tečnost. Presuti u flašicu i čuvati u frižideru. Jedna rakijska čašica ovog vinegreta, dovoljna za veliku, porodičnu salatu, ima 50 kalorija.

Ako želimo da od salate napravimo konkretniji obrok, možemo joj dodati bareno jaje, malo grilovanog pilećeg ili ćurećeg belog mesa, ili komad pečenog lososa. Tako pripremljenu salatu možemo poneti na posao za ručak i izbeći nezdrave kupovne sendviče i peciva.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Devi melemi

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Krambl od kokosa

Krambl (crumble) je jednostavna tradicionalna engleska poslastica od voća sa posipom od mrvljenog testa. Obično se koristi voće koje je u sezoni, ili ono koje nam se trenutno zateklo u kući, dok se originalno testo pravi od brašna i masnoće, najčešće putera ili biljne masti, i to brašna duplo više od količine masnoće. Dodaje se samo još šećer, sve se sjedini i namrvi preko kuvanog voća koje se često dodatno obilno zasladi.

Tradicionalni krambl se često servira uz sladoled ili krem od vanile.

Danas pravimo krambl od kokosa. Umesto belog brašna koristimo kokosovo sitno mleveno brašno, umesto belog šećera kokosov šećer, umesto putera – kokosovo ulje, pa dodajemo zanimljivu teksturu pomoću listića kokosa.

Ova kombinacija nema manje kalorija od tradicionalne, ali ipak manje goji. Može se koristiti i kod keto dijete (samo bez šećera ili uz zaslađivač) jer kokos sadrži veoma malo ugljenih hidrata, a dosta vlakana. Ali ono što je najbolje kod kokosa je što sadrži visok nivo MCFA – srednjelančanih masnih kiselina, koje su važni regulatori metabolizma. Lako se vare, ne opterećuju organe za varenje, a telo ih ne skladišti kao masne naslage, jer ne dospevaju u krvotok već idu direktno u jetru gde se odmah pretvaraju u energiju. Tako ubrzavaju metabolizam i podstiču sagorevanje kalorija.

Kokos održava stabilan nivo šećera u krvi, drži osećaj sitosti, pa je odličan izbor za dijabetičare i osobe koje žele da smršaju. Čuva srce i krvne sudove jer snižava nivo lošeg holesterola, i tako sprečava koronarna oboljenja. Odličan je i za osobe koje su osetljive na gluten. Veoma je cenjen u ajurvedskoj medicini i njen je neizostavni deo.

Za kokos-varijantu krambla potrebno je:

  • 50 gr kokosovog ulja, obavezno nerafinisanog, hladno ceđenog
  • 100 gr sitno mlevenog kokosovog brašna (kokosovog praha ili proteina, kako se sad prodaje po radnjama zdrave hrane)
  • 30 gr kokosovog šećera za testo + 10 gr za dodavanje voću
  • 20 gr kokosovih listića
  • 3 srednje jabuke, najbolje domaće, nakisele
  • 1 šolja smrznutih višanja bez koščica
  • kašičica cimeta

Prstima sjediniti kokosovo ulje, brašno i šećer, pa na kraju dodati listiće i grubo izmešati. Staviti u frižider da se stegne dok pripremamo voće.

Oljuštiti jabuke i naseckati na kriške. Sipati ih u tiganj ili plitku šerpu. Posuti cimetom, kašikom kokosovog šećera, dodati višnje i izmešati, pa staviti na ringlu na blagu vatru. Višnje će se polako otapati i pustiti sok, pa nema potrebe za dodavanjem tečnosti. Prokuvati voće par minuta i skloniti s vatre. Ostaviti da se prohladi.

Uključiti rernu na 180 stepeni. Voće rasporediti u male posude za pečenje, ili ga ostaviti u tiganju, koji, u tom slučaju mora biti bez plastične drške kako bi mogao da se stavi u rernu. Izvaditi ’testo’ iz frižidera i namrviti ga ravnomerno preko voća. Ne mešati. Peći do 40 minuta, dok površina ne porumeni a voće se blago karamelizuje.

Jedna porcija – šestina ovog krambla, ima oko 230 kalorija. Idealno je da ga pojedemo oko sat vremena pre vežbanja. Neće nam opteretiti stomak, a daće nam mnogo energije.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Optima Forma

Agresija maskirana u dobročinstvo

Sigurno najdelotvorniji način da čovekom manipulišete je da to što mu namećete predstavite kao uslugu. Ovu metodu je verovatno nesvesno koristio i pećinski čovek, a u naše vreme usavršena je do krajnjih i globalnih razmera. Jedan od najgorih primera lažnog dobročinstva kome smo danas svedoci je izazivanje rata i nemira u zemljama trećeg sveta u kojima strada najviše civila, pod izgovorom da su neophodni ’kako bi se zaštitili nedužni civili’. I ne čudi što takva taktika dolazi baš iz zemalja u kojima je marketing vrhunski razvijen. Ista metoda koristi se da nam se proda i proturi gomila bespotrebnih stvari, a da toga uglavnom nismo svesni.

I na užem, ličnom nivou, svako od nas oko sebe ima ’dobročinitelje’: svekrvu koja insistira da nedeljom obavezno dolazite kod nje na ručak, ’da vas oslobodi kuvanja’, prijatelja koji vas prijatno iznenadi pozivom kada je čuo da ste bolesni, ali se razgovor pretvori u teleprezentaciju proizvoda koje je nedavno počeo da prodaje, nenajavljene goste koji vas ’časte’ svojim prisustvom usred najnezgodnijeg trenutka ili ceo dragoceni vikend… Neki to rade svesno, neki nesvesno, ali osećaj koji nam takvi ljudi izazivaju je uvek isti: naša etika i vaspitanje nas teraju da se smešimo i istrpimo ih, dok nam instinkt kaže da pobegnemo, zavučemo se u neko skrovito i pusto mesto i vrištimo iz sveg glasa. Dakle, ono što nam ’dobročinitelji’ izazivaju je jaka frustracija.

Svetske religije propagiraju dobročinstvo, ali u pravom, iskonskom obliku: čini dobro i ne očekuj ništa zauzvrat. U suprotnom to nije dobročinstvo već trgovina. Kao i sve iskonske vrednosti, i ovom se lako manipuliše. Ali postoje situacije kada se dobročinstvo otima kontroli: pomaganje drugima je primarno i neophodno do te mere da se zanemaruju sopstvene potrebe, čak i najosnovnije. Takozvani kompleks spasitelja je čest u romantičnim vezama, kada jedan partner žrtvuje sve kako bi ’izvukao’ drugog koji je alkoholičar, kockar, promiskuitetan, patološki lažov, ili jednostavno manipulant. ’Spasitelj’ će uvek nalaziti izgovore za partnerove nerazumne ili nemarne postupke i pravdati ih teškim detinjstvom, nedostatkom novca ili potrebama koje su ’jače od njega’, a u osnovi ovakvog odnosa zapravo leži nedostatak ljubavi prema sebi i strah od napuštanja. I to je zatvoreni krug. Povlađivanjem i nalaženjem izgovora ’spasitelj’ samo jača kod partnera loše osobine, a ovaj sve manje ima potrebu da se menja, jer zašto bi, ovako mu je savršeno. Ali iako spasitelj na prvi pogled deluje kao žrtva, on je zapravo agresor. Negujući tuđe negativne osobine, on bliskoj osobi uskraćuje najbitniju mogućnost – da se promeni.

Još jedan primer ovakve agresije, i verovatno najteži jer nas može snaći od najranijeg detinjstva, je odnos roditelj-dete. ’Sve sam ti dao, a ti mi ovako uzvraćaš’, čest je vapaj roditelja koji sebe doživljava kao dobročinitelja i žrtvu, a zapravo je agresor koji svom detetu ne dopušta da odraste. Kada vas veže upravo onaj koji vam je od prvih dana usadio sopstvene moralne principe i osećaj krivice, veoma je teško isukati mač svesti i preseći pupčanu vrpcu.

Odnos u kome je jednom dobro a drugom loše je nefunkcionalan odnos, i to bi trebalo da nam bude vodilja svaki put kada naiđemo na lažnog dobročinitelja. Lažni dobročinitelji jednostavno nisu dobri po naše mentalno zdravlje, i moramo imati pre svega dovoljno svesti da ih prepoznamo, snage da im se odupremo i taktičnosti da ih diplomatski odbijemo a sebe zaštitimo od osećaja krivice koji nam nameću.

Kada malo bolje analiziramo postupke nama poznatih dobročinitelja-agresora, primetićemo da su prilično predvidivi. To je odlično, jer nam daje mogućnost da se unapred pripremimo. Prva stvar na kojoj moramo raditi smo mi. Moramo sebe podsetiti na činjenicu da smo sami za sebe odgovorni, da se neće pojaviti niko ko će nas spasiti. Potom, potrebno je da tražimo rešenja koja su trajna. I na kraju, moramo se pomiriti s činjenicom da nas jednostavno ne mogu svi voleti. Zapravo, čovek s najvećim integritetom ima najmanje obožavatelja. Onaj koga baš svi vole je krajnje sumnjiv. Postoji samo jedna osoba čija nam je ljubav neophodna: mi sami.

’Voli sebe toliko da uvek možeš da prepoznaš kada se neko prema tebi loše ophodi.’

Femisan B

Put do središta pakla i nazad

Zamislite osećaj: iz čista mira kao da ste upali u vreli kotao, progutali žar, kao da vas bode hiljadu vrelih iglica, kao da samo što vam ne proključaju svi unutrašnji organi… I onda se pojavljuju graške znoja, natapaju odeću, cure od temena ka vratu ispod kose, klize niz leđa, i u trenutku sve je na vama mokro. Jedino što želite je da skinete sve sa sebe, otvorite prozor ako je zima, ili frižider ako je leto, uskočite u hladni bazen i popijete ledenu limunadu. Ali sve to se dešava dok ste na poslu, u sred važnog sastanka gde su sve oči uperene u vas. E, to je valung.

Nalet vreline koji ne bira ni mesto ni vreme. Ni noću ne da mira: budi vas iz najdubljeg sna, u trenutku bacate sve sa sebe i iskačete iz bare od znoja koja ostaje za vama na madracu. Skoro polovinu žena koje prolaze kroz menopauzu valunzi redovno bude tokom noći. Godinama hronično neispavane, svejedno moraju da ispunjavaju svakodnevne obaveze.

Valung je zastrašujući kada vam se prvi put dogodi. Srce vam se uzlupa i dah skrati kao da trčite poslednje deonice maratona. I tih desetak minuta koliko traje deluju kao večnost. Treba dosta vremena da shvatite šta vam se dogodilo, a još više da se naviknete na činjenicu da će vam se to sad događati redovno, i tokom više godina, u najrazličitijim životnim situacijama. Oko 75% žena koje prolaze kroz menopauzu imaju redovne valunge.

Kao i kod većine neprijatnih životnih promena, na početku se opiremo i negiramo postojanje problema, da bismo na kraju shvatile da se situacija neće prilagoditi nama, već se mi moramo prilagoditi njoj. Uzimamo veću tašnu i nosimo svuda sa sobom rezervnu majicu, flašicu vode, lepezu… I onda počnemo da zbijamo šale o klimakteričnim ženama, jer sve je lakše kada okrenemo na humor.

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Po karminu.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, i u proseku počinje u 51. godini života. Ali dosta ranije može početi perimenopauza, period kada je ciklus još uvek prisutan, mada postaje neredovan, jer nivo estradiola već počinje da opada i ništa više nije kao pre. Perimenopauza može nastupiti oko 45. godine života, ali nažalost, danas se ta granica sve više pomera. I kada shvatimo da se žena na polovini svog životnog veka već može suočiti s dolaskom menopauze, onda je jasno da je neophodno da ovaj drugi deo života dobro promislimo i isplaniramo kako bi bio što kvalitetniji.

Kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, ni valunzi nisu skroz crni. Istraživanja sprovedena na 60.000 žena tokom 10 godina pokazala su da žene koje su imale valunge tokom menopauze, kasnije manje oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja. Izgleda da taj požar u telu na neki način čeliči srce i krvne sudove. S tom činjenicom u vidu, nastavićemo optimistično, shvatiti da su valunzi i svi propratni simptomi menopauze nešto neizbežno, i truditi se da ne idemo kroz ovaj prelazni period glavom kroz zid, već mudro i planski.

Kako možemo sebi pomoći da nas valunzi što manje remete? Prvi korak je prihvatanje. Što se više opiremo, biće nam gore. Drugi je prilagođavanje. Slojevito oblačenje, odeća od prirodnih materijala, komotna i široka. A treći je promena stila života. Zapravo, to je stil života koji bi trebalo uvek da negujemo, ali mladost često ne razmišlja o posledicama. Dok ne shvatimo da nemamo izbora. Veoma je bitno održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, redovna fizička aktivnost prilagođena našim godinama i potrebama, i eliminacija svih situacija koje bi nam donele bespotrebni stres.

Ulaskom u menopauzu više nego ikad pre shvatamo koliko je bitno vratiti se prirodi. Široka bluza od prirodnog pamuka, što prirodnija hrana bez aditiva, što češći izleti u prirodu, i – lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… savršena kombinacija iz prirode za lakši ulazak u menopauzu. Sve to u idealnoj razmeri i obliku koji se najbolje može iskoristiti: u kapima Femisan B. Osim što će ublažiti valunge, preznojavanje, lupanje srca, nervozu i nesanicu, Femisan B će nam pomoći da u prelaznom periodu prkosimo poremećajima koji tada najviše vrebaju: bolestima srca i krvnih sudova, arteriosklerozi, osteoporozi, dijabetesu…

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Ona hoda smireno, vodi psa na povocu i ima bočicu Femisana B u tašni.

lekovite biljke, Nefrovit, ZDRAVI RECEPTI

Hrana za radost bubrega

Daleki rođak joj je crni luk, a potiče iz istočnog Mediterana, tačnije severa Afrike. Gajili su je stari Egipćani, dok su je Grci uzdizali do svete biljke i afrodizijaka. Rimljani su je rado dodavali svojim hedonističkim gozbama, najčešće uz ribu. Tokom Srednjeg veka u Evropi je pala u zaborav, ali su Arapi nastavili da je gaje, pa je svoju evropsku renesansu doživela u 16. veku na dvorovima Starog kontinenta. Luj 14. je naročito cenio i zbog njega se posebno uzgajala. U njenom blagom ukusu i lekovitim svojstvima uživao je samo viši stalež, i tek se u 18. veku pojavila na tržnici i postala dostupna svima.  A ovih dana vaskrsla je i na beogradskim pijacama.

Na tezgi na Bajlonijevoj pijaci vezice špargle stidljivo proviruju međ’ rotkvicama i zelenim salatama. Mlade su i sveže, ne deluju da su iz uvoza, što potvrđuje i prodavačica. Domaći uzgajivač. Konačno je, nakon više milenijuma, stigla i kod nas. Špargla nije jednostavna za uzgoj, naročito za nestrpljive poljoprivrednike. Potrebno je 2 do 3 godine da počne pošteno da rađa, ali zato kada jednom počne, tokom naredne dve decenije veoma je darežljiva. Na proleće krene da izviruje iz zemlje kao armija patuljaka s visokim šeširima. Izdanci rastu iz podzemnih stabljika, rizoma, a osim što je jestiva i ukusna, cela biljka je veoma zdrava.

Špargla je najbolji čistač bubrega i urinarnog trakta. Podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, i na taj način ’opravlja’ niz poremećaja, od eliminacije urinarnih infekcija i upala, preko hormonalnog disbalansa kod žena, bola u zglobovima, zatvora, lošeg varenja, slabih nerava, a naročito kamenčića i peska u bubrezima i bešici. Kako čisti organizam iznutra, to se vidi i spolja, jer se i koža prolepšava, nestaju akne, vraća joj se gipkost, vlažnost i nestaju bore. Špargle su odličan izvor vlakana, vitamina C, K, B6 i folne kiseline (zbog čega su idealne za trudnice), vitamina E i niza minerala – kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, joda, selena, cinka… Pomoću svih njih sprečava anemiju i pomaže kod oboljenja pluća i disajnih organa.

Prust

Antički Grci su bili u pravu kad su joj pripisivali afrodizijačka svojstva, jer samim tim što čisti toksine iz organizma, špargla vraća energiju i živost telu i bistrinu duhu. Kada pojedemo špargle, osetićemo ubrzo njihov efekat po čudnom mirisu urina, već četvrt sata nakon obroka. Početkom 20. veka Marsel Prust je primetio kako špargle njegov nokšir pretvaraju u bočicu parfema. Za ovaj ’parfem’ zaslužan je aspargin, amino kiselina koja se razlaže prilikom varenja. Aspargin je taj koji igra najveću ulogu ’čistača’ kada jedemo ovo povrće, pa kada osetimo taj ’prustovski miris’ urina, znamo da smo učinili nešto dobro za svoje zdravlje. Aspargin je veoma blagotvoran za funkcije mozga, a odličan je i za šećeraše i gojazne jer sadrži hrom, mineral u tragovima, neophodan za pravilno funkcionisanje insulina. Ali to nije sve, tu je i glutation: izuzetno bitan antioksidans sa velikim moćima. Laboratorijska istraživanja su pokazala da glutation zaustavlja rast virusa SIDA, ćelije karcinoma, pospešuje imunitet i može da spreči prerano starenje i smrt usled kardiovaskularnih poremećaja.

Špargla je idealna namirnica za osobe na dijeti, 100 grama, oko 5 stabljika, sadrži samo 20 kalorija, nema masti i skoro da uopšte nema natrijuma. Da bi se zadržale hranljive materije, potrebno je kuvati ih što manje: ili na kratko blanširati, baciti na minut na tiganj ili u rernu. Prilikom spremanja potrebno je odseći donji, drvenasti deo, ali ga ne treba baciti, i njega možemo iskoristiti tako što ćemo ga dodati u čorbicu.

Špargle možemo, kao stari Rimljani, dodati glavnom obroku, ili ih staviti preko salate. Njihova intenzivna zelena boja osvežiće tanjir, i sigurno će nas inspirisati da budemo kreativni s hranom i uvrstimo što više boja. A ako imamo problema s bubrezima i urinarnim traktom, trebalo bi da je što češće imamo na trpezi. Ima li većeg prijatelja bubrega od špargle? Pa… tu je samo jedan: Nefrovit. Baš kao i špargla, i on je potpuno prirodan: čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić… sve su to prijatelji bubrega, znalački obrađeni i presuti u jednu staklenu bočicu. Da je Prust poživeo da proba Nefrovit, i njega bi ovekovečio svojim perom.

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Lagana fritata

Treba vam brz, niskokaloričan ali kvalitetan obrok? Idealno rešenje je fritata. Fritata, od italijanskog frittata, lagano je jelo slično omletu s dodacima od povrća, sira i mesa, po želji. Za razliku od omleta, fritata se ne savija već ostaje ravna kao pica, i najbolja je kad se peče u tučanom tiganju. Brzo i lako se sprema, od sastojaka koje često imamo u frižideru, a obično se obilno zaliva pavlakom ili kačkavaljem, što ćemo ovde izbeći.

Danas pravimo laganu fritatu pogodnu za osobe koje paze na ishranu, bilo zato što žele da redukuju telesnu težinu ili imaju zdravstveni problem koji zabranjuje tešku i masnu hranu. Takođe, pečemo je samo u tiganju, poklopljenu, umesto da je zapečemo u rerni i tako skraćujemo proces pripreme.

Pahuljice od heljde koje dodajemo ovoj fritati joj daju lepu teksturu i ukus, ali i upijaju tečnost koju pušta tikvica i čuvaju kompaktnost. Tako se svi sastojci prožimaju, i sve hranljive materije čuvaju na jednom mestu.

Od sastojaka, za jednu osobu, potrebno je:

  • 2 jaja
  • 1 mala tikvica ili pola veće
  • 5 srednjih šampinjona
  • nekoliko listića sušenog paradajza
  • 3 kašike heljdinih pahuljica
  • malo soli

Prvo tikvicu oljuštiti i izrendati, malo posoliti pa pomešati sa heljdinim pahuljicama i ostaviti sa strane dok pripremamo druge sastojke. Šampinjone naseckati na tanke listiće, i sušeni paradajz na kockice. Ulupati zasebno jaja.

Tiganj zagrejati na ringli, pa dodati kašiku kvalitetnog ulja. Kratko propržiti pečurke, pa dodati rendanu tikvicu s heljdinim pahuljicama. Propržiti uz stalno mešanje oko pola minuta, pa sve rasporediti ravnomerno preko dna tiganja i skinuti višak s ivica, da se formira uredan krug. Zaliti jajima, posuti seckanim sušenim paradajzom, smanjiti temperaturu i poklopiti. Ostaviti da se peče dok se jaja skroz ne stegnu, površina bude čvrsta a ivice počnu da se odvajaju od tiganja. Pažljivo preručiti na tanjir, ukrasiti omiljenim zelenišem i servirati uz nemasni mladi sir.

Ovakva fritata ima manje od 300 kalorija, a uz zelenu salatu i nemasni mladi sir ne prelazi 350 kalorija. Ovaj visoko proteinski obrok idealan je nakon napornog rada ili vežbanja.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite da popijete Equigal.

Devi melemi

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Prolećni kroketi

Proleće je doba kada pijaca oživi i eksplodira od boja, pa i idealno vreme da uvedemo više povrća u ishranu. Ako vam je teško da se naterate da jedete više povrća, ili ako volite povrće, svejedno, svideće vam se ovi kroketi. Idealni su i da decu naviknete na različite ukuse.

U sastav ovih kroketa može ući ono što imate u frižideru ili što nađete na pijaci, dakle sastav možete menjati po svom ukusu i potrebama. Jedina namirnica koja je ovde kalorična je parmezan, ali ga ima u ograničenim količinama, pa kada se sve kalorije saberu, jedan kroket ih ima samo oko 35.

Za prolećne krokete je potrebno:

  • 1 srednja tikvica
  • 1 mali krompir
  • 1 srednja šargarepa
  • 1 vezica sremuša
  • 2 struka mladog belog luka
  • 1 mali mladi celer, koren i lišće
  • 1 kesica parmezana od 40 gr
  • 2 kašike griza od spelte
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • 1 jaje
  • so
  • biber
  • po želji malo susama za posipanje

Tikvicu prvu oljuštiti, izrendati, posoliti i ostaviti da odstoji dok pripremamo ostale namirnice. Potom izrendati šargarepu, krompir, koren celera, pa sitno iseckati sremuš, mladi beli luk i lišće celera.

Uključiti rernu na 200 stepeni. Tikvicu dobro iscediti pa sjediniti sa svim ostalim povrćem, dodati ulupano jaje i izmešati, pa dodati začine, griz i parmezan i dobro pomešati.

Praviti krokete rukom ili pomoću modle (veličine ping-pong loptice), i ređati na pleh koji je podmazan ili obložen papirom. Od ove smese može se dobiti oko 13 kroketa. Peći na 200 stepeni oko 25 minuta, ili dok lepo ne porumene.

Pustite proleće u svoj dom, hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Optima Forma

Krš u glavi

Nekada je čovek sve sitnice koje poseduje mogao da stavi u jedan kovčeg. Garderoba, obuća, pribor za ličnu higijenu, uspomene, ukrasi, fotografije… Danas je taj kovčeg veličine našeg stana ili kuće, prava Nojeva arka prepuna opasnih životinja, i verovatno su retki oni koji tačno znaju šta sve poseduju. Kad malo pročeprkamo po ormarima i fijokama, često se iznenadimo na šta sve naiđemo. Nije ni čudo, živimo u konzumentskom društvu koje koristi sve perfidne metode da nas tera da kupujemo i gomilamo. Nekada je bilo normalno imati jedan kaput, pa ga, kada se iskrza, odneti do krojača da ga prevrne. Danas imamo po 3-4 kaputa i isto toliko zimskih jakni, jer, kad već naiđemo na rasprodaju, greh da ne kupimo.

I dok kupujemo, ni ne razmišljamo šta gomilanje i nered čini našem umu i psihi. Sociološke studije su pokazale da je nivo stresa koji doživljavamo u sopstvenom domu direktno proporcionalan količini stvari koje smo nagomilali. Detaljno istraživanje sprovedeno u 32 porodice srednje klase u SAD sa po dvoje do troje dece, pokazalo je da ukućani, a posebno žene, u pretrpanim i neurednim kućama osećaju da su manje zadovoljni svojim brakom, da imaju utisak da su neefikasni, imaju povišen nivo kortizola, hormona stresa, nisu u stanju da se nose sa svakodnevnim aktivnostima, teže im je kada treba s posla da dođu kući, kako odmiče dan sve su depresivniji a uveče se osećaju znatno umornije.

Druga istraživanja su pokazala da muževi osećaju manju odgovornost kada je održavanje doma u pitanju od žena, pa su samim tim žene ugroženija grupa u prisustvu nereda. Ali najugroženija su deca koja ne dobijaju neophodno vaspitanje i znanje kako da se organizuju, što ih kasnije u životu može dosta koštati, naročito na poslu gde se organizacione veštine veoma cene.

Gomilanje stvari ukazuje da postoji neka vrsta emotivnog tereta kog nismo u stanju da se oslobodimo. Ako je to odeća koja nam odavno više ne pristaje jer nam se telo promenilo, to znači da nismo u stanju da prihvatimo sebe, niti imamo energije ili volje da promenimo postojeću situaciju. Ako imamo mnogo novih, neotpakovanih stvari, to znači da se plašimo budućnosti i šta ona nosi. To je čest slučaj u našim krajevima, često pogađanim krizama i nemaštinom. Ako imamo mnogo tuđih stvari, to znači da nismo u stanju da poštujemo granice. Mnogo uspomena koje skupljaju prašinu na sve strane označavaju da nismo sposobni da otpustimo neke situacije iz prošlosti, ili da imamo utisak da su najbolji dani prošli i da nam više ništa dobro ne predstoji. Gomila započetih projekata, sitnih hobija, goblena, slagalica, sitnih popravki po kući, koje nikako ne uspevamo da privedemo kraju, ukazuju na skriveni perfekcionizam i osećaj da nismo dovoljno dobri. Nered u kući rezultat je osećaja niže vrednosti, a neorganizovan dom ukazuje na postojanje skrivene depresije.

Nered nam oduzima moć koncentracije i navodi nas da radimo pet stvari istovremeno, što je iscrpljujuće i krajnje neefikasno. Kada u vidnom polju imamo više stimulansa, naš mozak nije u stanju da kvalitetno obradi podatke koje dobija. Biće nam jednostavnije da to razumemo pomoću prostog primera: ako na ekranu kompjutera imamo otvoreno 5 prozora sa različitim sadržajima, teško nam je, ako ne i nemoguće, da se usredsredimo na samo jedan. Ako kliknemo na jedan od njih i otvorimo ga preko celog ekrana, s lakoćom ćemo se udubiti u sadržaj.

Dakle, nered nam ne samo stvara stres, već i osećaj da nismo dovoljno dobri, negativno utiče na pažnju i na ponašanje. Povišeni nivo kortizola može postati naša svakodnevnica ukoliko smo uvek okruženi neredom. Osećaj neadekvatnosti i stida može nas odvesti u depresiju. Nedostatak fokusa nam uništava produktivnost i efikasnost. I, što je najgore, dajemo veoma loš primer budućim generacijama. Ali to nije sve. U okruženju u kom vlada haos i konstantan stres, kako je pokazalo istraživanje nedavno sprovedeno u Australiji, sklonjii smo prejedanju i izboru nezdrave hrane. U neurednoj kući ćemo češće posegnuti za slatkišima. I to uopšte nećemo ni primetiti, jer će nam pažnja biti na prašnjavoj plastičnoj gondoli iz Venecije od pre 15 godina i starom tetkinom miljeu na kome se odomaćilo bezbroj drangulija koje više nikome nisu potrebne.

Čisteći redovno kuću, izbacujući nepotrebne stvari, čistimo i svoj um i psihu, izbacujemo prašinu i alergene, eliminišemo stres i produbljujemo fokus. Ako u taj proces mudro uključimo i najmlađe ukućane, dajemo im dragocene lekcije za budućnost, ali i fizičko i mentalno zdravlje. I, kao rezultat svega, živimo punim plućima i u sadašnjem trenutku. Pa osim što ćete pokloniti višak garderobe nekome kome je preko potrebna, izvadite te lepe čaše iz vitrine koje čuvate za goste, i obucite novi veš koji čuvate za posete lekaru. Postoji samo sada i ovde, sve drugo je iluzija.