Femisan A, Istorija, Psihologija

Lilit u nama

Kada je Ben Sira, sin proroka Jeremije, dospeo na dvor Nabukodonosora, čuvenog vladara Novog vavilonskog carstva, kralj mu je postavio niz izazova, na koje je ovaj odgovorio s 22 satirične priče. Jedan od izazova, vrlo čest motiv u bajkama i legendama, bio je da s ivice smrti vrati kraljevog sina koji se naprasno bio razboleo. Ben Sira se našao pred ultimatumom: da izleči mladog kraljevića, ili da izgubi glavu. Odmah je prionuo na posao i napravio amajliju, na kojoj je ispisao imena tri anđela-iscelitelja. I započeo je jednu od svojih priča:

Kada je Bog stvorio Adama, shvatio je da nije dobro da ga ostavi samog, pa je stvorio i ženu. Nju je nazvao Lilit. Ali Adam i Lilit su odmah počeli da se svađaju. Ona je odbijala da mu se potčini i da legne ispod njega kada je Adam zahtevao da bude krotka, insistirajući da je bolji od nje. Lilit je, naprotiv, insistirala da su oboje jednaki jer su stvoreni od iste zemlje. Shvativši da je njihov spoj nemoguć, da tu nema jednakosti a pritom ne želeći da se bori za prevlast, Lilit je odletela. Adam se obratio Bogu, požalivši mu se da je žena koju je stvorio pobegla. Višnji tada šalje tri anđela da je vrate, a Adamu poručuje da ako se Lilit vrati, sve će biti u redu, ako ne, zbog njene neposlušnosti svakoga dana će njenom krivicom umreti stotinu njene dece. Kada su anđeli presreli Lilit na sred mora, u istim onim moćnim vodama gde su se Egipćani podavili, preneli su joj poruku Boga, ali ona je odbila da se vrati. Lilit je saopštila anđelima da, ako je već predodređeno da deca zbog nje umiru, ona im daje čvrsto obećanje da se ništa loše neće dogoditi deci koja imaju amajlije s njihovom imenima.

Iako je ovo najdetaljniji opis Lilit, zapisan u Alfabetu Ben Sira, anonimnom hebrejskom srednjovekovnom spisu, to nije prvi pomen njenog lika i imena. Priča o Lilit kruži svetom preko 4000 godina, i utkana je u mitove Hetita, Sumeraca, Egipćana, Izraelita, Grka, dospela je i u Bibliju, i vekovima posle opčinjavala pesnike i slikare, sve do modernih vremena. Iako u nekim mitovima ima drugačije ime, kao na primer Inana u sumerskim ili Ištar u akadskim, ona je jedinstvena i svuda prepoznatljiva.

Lilit je predstavnica haosa, zavodljivosti i bezbožnosti. Ona je pobunjenica, žena-demon koja uništava decu, zavodi muškarce i navodi žene na stranputicu. Danas bismo je mogli okarakterisati kao ’lošu devojku’ ili ‘femme fatale’. Ona je svoja i ne dopušta nikome da naruši njene slobode, pa je zato često omražena i pripisuju joj se sva zla ovog sveta koja ne mogu na drugi način objasniti. Kada na scenu stupi druga Adamova žena, krotka Eva, koju Bog stvara od njegovog rebra, Lilit se često u biblijskim pričama i slikovnim prikazima pojavljuje kao zmija koja Evu navodi na greh.

U prvoj knjizi Postanja, Bog stvara biljke, životinje, pa muškarca i ženu istog, šestog dana. Druga knjiga Postanja već tvrdi da je prvo stvorio čoveka, pa biljke, životinje i na kraju ženu. Stvara je od Adamovog rebra, i njena svrha je da zadovolji i potčini se muškarcu. Kroz ove metamorfoze Biblijske priče možemo lako pratiti prelaz čovečanstva sa matrijarhata u patrijarhat. Simbolična priča o Lilit je priča o položaju žene tokom istorije, ali i priča o samoj ženi.

Lilit je prisutna u životu svake od nas: ona nas čeka na ulazu u pubertet, na početku svake menstruacije, tokom ovulacije, trudnoće, na ulazu u menopauzu… Tokom svakog meseca, sa smenom hormona u našem telu smenjuju se Eva i Lilit. Tokom jednog ženskog života Eva je trpeljiva supruga, strpljiva majka-negovateljica, a Lilit je ona ženstvena, često i pohotna, slobodarska, nesputana. Lilit je iznenadna jarost u PMS-u, pubertetski kapric, ’film koji puca’ kad krene menopauza, ili u mnogo mračnijim aspektima psihe, ona koja donosi spontane pobačaje, incest, post-natalne depresije, čedomorstva i iznenadne smrti odojčadi.

Smena Eve i Lilit je kao smena progesterona i estrogena. Obe su naše i obe su nam neophodne. Ali u pravoj meri. Ako u sebi imamo samo Evu, uvek ćemo se podređivati drugima bez sopstvenog glasa. Ako je tu samo Lilit, bićemo previše svadljive, netrpeljive i prkosne. Eva i Lilit su naš jin i jang, i da bismo bile kompletne ličnosti, moramo naučiti da njima pravilno žongliramo. Ali kada se hormoni poremete, onda osećamo da gubimo kontrolu nad sobom i tlo pod nogama. Hormonalni disbalans nam narušava telesno i mentalno zdravlje, onemogućava da se ostvarimo kao Eva-negovateljica ali ni kao Lilit-zavodnica.

I tu nam priskaču u pomoć biljke koje su nastale pre muškarca i žene, za koje se znalo i u doba matrijarhata, i tokom svih prekretnica u istoriji čovečanstva. One su tu od praiskona da nas uravnoteže kada se sapletemo. Virak, hajdučka trava, rusomača, crveni zdravac, neven… Lekovite biljke koje nam vraćaju hormone u ravnotežu i balansiraju Evu i Lilit u nama.

Devi melemi, lekovite biljke

Vatra i koža

Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije.

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatra se zahvaćena površina i dubina oštećenja. Kod opekotina prvog stepena, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. One prolaze same od sebe i ne ostavljaju ožiljke.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plikova ispunjenih tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečila infekcija, i zaštititi sterilnom gazom.

Još ozbiljniji stepen je treći, i to su opekotine kod kojih su oštećeni svi slojevi kože, koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

Kod lakših opekotina, opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge. Na ranu nikako ne treba stavljati ulje jer ono sprečava rashlađivanje tkiva.

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Jedno od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Sva ona deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, ali i pantenol, bisabolol i alantoin. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se koža oštećena psorijazom, ekcemom, aknama, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, a ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija.

Devi melemi, lekovite biljke

Afričko sunce i Devi melem

Još jedno iskustvo korisnice Devi melema za regeneraciju, testiranog u najekstremnijim uslovima, prenosimo ovde u celosti:

Alergiju na sunce imam godinama i godinama mi „upropasti“ svako letovanje. Tačnije imala sam godinama i godinama mi „upropašćavala“ svako letovanje! Imam je i dalje, jer jednom sklona alergijama – uvek se pojavljuje alergija. Ali od pre dve godine, tačnije tri, ovo je treće letovanje, da sam alergiju na sunce- ublažila, smanjila a ove godine i predupredila – i to DEVI MELEMOM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Naime, već evo treća godina, kako delim svoje iskustvo o korišćenju Devi melema za ublažavanje, sprečavanje …. alergija na sunce.  Blagodetno dejstvo Devi melema, sam osetila prvi put pre tri godine, kada mi se već pojavila do tada „neizbežna“ alergija na sunce, svi koji imaju ovaj problem znaju kako je to bolno, neprijatno…. kako je tu osip na koži, koji peče, svrbi, boli…. imala sam svojevremeno i takvu reakciju, kada je koža bila do te mere upaljena, da sam čak i temperaturu imala….

Dakle pre tri godine, sam već tako upaljenu, crvenu, bolnu kožu sa osipom, sasvim slučajno namazala Devi melemom, koji sam imala pri ruci i koristila ga u druge svrhe. Da je delovalo kao „rukom odnešeno“ (da upotrebim ove reči, koje se često čuju, kad se želi nešto dočarati, da je brzo prošlo) – jeste! Stvarno već pri prvom nanosu sam osetila olakšanje, a već do sutra, sa nekoliko puta nanešenim melemom, se sve povuklo. O tome sam odmah pisala, podelila svoje iskustvo i uvek o tome govorila u nadi da ću pomoći mnogima kojima je alergija veliki problem.

Sledeće godine, sam već na pocrvenela mesta, znajuću da će se ukoliko ništa ne preduzmem, već početi javljati osip, peckanje i bol…. odmah počela tretman sa Devi melemom…. Naravno crvenilo je bez alergije, za dva dana se povuklo.

Ove godine sam u šali govorila – a sada test za Devi melem u Africi, na afričkom suncu! Pošto sam letovala u Egiptu a zna se kolike su tamo temperature i koliko je visoko zračenje, skreće se pažnja na oprez prilikom sunčanja svima a onima koji su skloni alergijama na sunce, pogotovo! Uz maksimalni oprez i nanošenje Devi melema, svaki put posle sunčanja na osetljive i sklone alergijama delove tela, ja sam potpuno izbegla bilo kakvu alergiju, bilo kakvu iritaciju. Naravno uz maksimalni oprez, nemoguće je pri tim temperaturama izbeći crvenilo kože… ali se primenom Devi melema na tome završilo! Nanošenjem Devi melema, crvenilo se povlačilo i ono najvažnije – nije došlo do alergije!

Šta je to „čudotvorno“ u toj kutiji na kojoj piše – Devi melem za regeneraciju kože? Pa šta može biti osim sledećeg:

Kompanija HERBA SVET iz čije „kuhinje“ izlazi ovaj melem, kao i svi drugi njihovi proizvodi, s razlogom nose pečat 100% prirodno! – snaga biljaka pretočena u proizvode. Maksimalna iskorišćenost biljnog sveta, da bi se napravili proizvodi koji daju maksimalni efekat!

A DEVI MELEM – Baza pčelinji vosak – ulja – avokada, noćurka, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pa eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine – plus alantoin i pantenol!

Ovoliko sastojaka – od kojih svaki na svoj način ima neprocenjivu vrednost kada je u pitanju nega, regeneracija i zaštita kože – u jednom proizvodu! Pa rezultat je zagarantovan, koži je obezbedjeno sve ono najbolje, što se iz prirode može uzeti!

Moj test je uspeo! Na temperaturama afričkog sunca i sunca Sahare – Devi melem je sačuvao moju kožu!

Kompanija HERBA SVET pored liderstva koje drži za FEMISAN A – može s punim pravom postati lider i kad je u pitanju zaštita i regeneracija kože i to proizvodom DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

 Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Equigal, ZDRAVI RECEPTI

Starinske bundevine štangle

Ovo je kolač kakav bi baka mogla da vam brzo smuti kada joj iznenada dođete u goste, s komadima bundeve koju je baš pekla to jutro ili prethodnog dana. Pored niza blagotvornih sastojaka, bundeva je bogata vlaknima i pomaže varenje, a kako je niskokalorična sjajna je za osobe na dijeti ili dijabetičare.

Kada sledeći put ispečete bundevu, sačuvajte deo za ovaj kolač, nećete se pokajati. Evo šta je sve od sastojaka potrebno:

  • 4 veća jaja
  • 2 čaše (od 2dl) pasirane, pečene bundeve
  • ½ čaše ulja, najbolje maslinovog, hladno ceđenog
  • ½ čaše sirupa od agave (može i javorovog sirupa ili meda)
  • 2 čaše brašna, 1 belog, 1 integralnog pšeničnog
  • 1 prašak za pecivo
  • na vrh noža soli
  • 2 kašičice cimeta
  • ½ čaše grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • oko 250 gr. seckane pečene bundeve

Uključiti rernu na 180 stepeni. Podmazati mali pleh veličine oko 20×30 cm i posuti s malo brašna. U većoj posudi umutiti 4 jaja pa dodati pasiranu bundevu. Kada se dobro sjedine, dodati suve sastojke: brašno i praškaste dodatke, sve dobro umutiti, pa nastaviti sa sirupom od agave i uljem. U penasto umućenu smesu dodati grožđice, seckanu bundevu i pola od pripremljene čaše lomljenih oraha, izmešati varjačom.

Sipati sve u pripremljen pleh i poravnati smesu, pa odozgo ravnomerno posuti ostatak seckanih oraha. Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180 stepeni 45 minuta. Proveriti da li je kolač pečen pomoću čačkalice zabodene u sredinu – ako je suva kad je izvučemo, a kolač je lepo porumeneo, vreme je da ga izvadimo iz rerne.

Kada se ohladi, kolač seći na štangle i servirati. Kad god se uželimo nečeg slatkog, najbolje je da to bude nešto iz naše kuhinje, poput ovog kolača, umesto industrijskih slatkiša. Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Femisan A

Nije stvar ženskog hira već biološki faktor

Stres je danas sastavni deo života i toliko se inkorporirao u sve pore našeg bivstva da smo se s njim saživeli i ne primećujemo ga. Ili se pravimo da ga ne primećujemo. Samo još malo, dok ne završimo ovo, i ono, i nešto treće… Tek kada nam telo odreaguje nekim poremećajem počnemo da se pitamo zašto, pa kad odvijemo film u nazad, prepoznamo pod kakvim smo pritiskom bili. Stres negativno utiče na sve ljude, ali brojna istraživanja su potvrdila da su žene na njega osetljivije. Jedno od njih sprovela je dr Rina Valentino, bihejvioralni neurolog u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.

Istražujući kako stres utiče na muškarce i žene, dr Valentino je došla do zaključka da on snažnije pogađa žene, i da se tu ne radi o ženskom kapricu ili slučajnosti, već su u pitanju biološki faktori. Razlog zbog kog stres ima snažniji uticaj na žene je što su one podložnije dejstvu hormona kortizola koji u ženskom telu brže okida biohemijske i fiziološke promene. Konkretno, dr Valentino je posmatrala CRF – kortikotropin-oslobađajući hormon, poznat i kao kortikoliberin, moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. CRF je neurotransmiter, što znači da omogućava komunikaciju signala između moždanih ćelija – neki neuroni šalju CRF signal dok drugi imaju receptore koji ga primaju.

Analizirajući mozak pacova, tim dr Valentino uočio je da ženke pacova imaju receptore neurona za CRF koji se čvršće vezuju za hormon nego što je to slučaj kod mužjaka. Takođe, nakon izlaganja stresu, mužjaci imaju adaptivni odgovor, tzv. internalizaciju u moždanim ćelijama koje smanjuju broj CRF receptora i samim tim i odgovor na dejstvo hormona, što kod ženki nije slučaj. Istraživačima je već odavno poznato da psihijatrijski poremećaji povezani sa stresom zavise od promena u regulaciji kortikoliberina.

Samim tim što su podložnije posttraumatskim stresnim poremećajima, žene su podložnije i depresiji, što potvrđuju brojke. Zašto se to dešava, nauka još nije uspela da u potpunosti objasni, ali možemo vrlo lako da pretpostavimo ako analiziramo podatke: pre puberteta devojčice i dečaci su podjednako podložni depresiji, ali žene dobi 14-25 godina su joj čak duplo podložnije od muškaraca. Kako godine idu taj odnos se menja, da bi nakon 65. godine života broj opet bio izjednačen. Već je jasno o čemu se radi, ali ako dodamo da žene često pate od poremećaja koji su povezani s depresijom, kao što su predmenstrualni disforični poremećaj, postnatalna depresija i anksioznost tokom perimenopauze, sasvim je sigurno da se ove statistike mogu objasniti oscilacijama hormona koje luče jajnici.

Kao što je već pomenuto, CRF je moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. Ovim se može objasniti i sve veći broj žena koje pate od poremećaja rada štitaste žlezde i autoimunih bolesti. Dr Valentino navodi da se posttraumatski stresni poremećaji kod žena ispoljavaju najčešće sledećim simptomima:

  • nesanica
  • opadanje kose
  • akne
  • neredovne menstruacije
  • metaboličke promene, mršavost ili gojaznost
  • neplodnost
  • rizik od srčanih ili cerebrovaskularnih poremećaja
  • problemi s varenjem, iritabilno crevo, čir, grčevi u stomaku
  • oslabljeni imunitet
  • nizak libido

Sve ove činjenice još jednom potvrđuju važnost dobrog hormonalnog balansa. Osim što su žene po prirodi podložnije negativnom uticaju stresa, danas im ’ulje na vatru’ dodaju i brojni hormonalni disruptori, veštačke i industrijske hemikalije i zagađenja. Uz toliko neprijatelja, organizam jednostavno nije u stanju da se sam izbori i potrebna mu je pomoć. Pomoć prirode.

Uz lekovito bilje koje dokazano pomaže da se uspostavi hormonalni balans u telu žene, kao što su virak, hajdučka trava, crveni zdravac, neven i rusomača, Femisan A kapsule sadrže i cink, mineral neophodan za plodnost i imunitet, kao i koren zlatne make, čuvenog adaptogena: biljke koja pomaže telu da se odupre negativnom uticaju stresa, prilagodi i odupre bolesti. Iz tog razloga, Femisan A kapsule su idealna pomoć ženama upravo kod nabrojanih simptoma koji su rezultat posttraumatskog stresnog poremećaja. Kada se ti simptomi pojave, važno je odmah odreagovati, jer su oni poziv u pomoć koje nam šalje telo. Ako ih ignorišemo, hormonalni disbalans može izazvati niz dodatnih poremećaja i oboljenja koji će se kod žena odraziti na reproduktivni sistem: policistični jajnici, endometrioza, ciste, miomi, izostanak ciklusa, neredovne ili preobilne menstruacije, neplodnost, anovulatorni ciklusi, fibrocistične grudi, bolni ciklusi, izražen PMS ili predmenstrualni disforični poremećaj… Ali i tada Femisan A kapsule mogu da nam pomognu da situaciju preokrenemo u svoju korist.

Koliko vremena je potrebno da preparat deluje? Ponekad se rezultati brzo pokažu, a ponekad sporije. Ali ako razmislimo koliko dugo su trajali naši simptomi i koliko dugo ’vučemo’ neki poremećaj, shvatićemo zašto nam je neophodna upornost da bismo ponovo uspostavile balans.

Femisan A, Istorija, lekovite biljke

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.

 

Alfa Aktiv, lekovite biljke

Obrnuti pubertet

Nakon što pređe tridesetu, u telu muškarca dešava se promena koja nije odmah vidljiva, ali proces se definitivno odvija: svake godine nivo testosterona padne za prosečno 1%. Tokom mladosti, nivo ovog hormona prelazi 1000 ng/dl, da bi u osamdesetim iznosio samo 200 ng/dl. Iako muškarci ne doživljavaju tako dramatične promene kao žene, većina njih će oko pedesete iskusiti andropauzu – mušku menopauzu.

Testosteron igra veliku ulogu u životu muškaraca ali i žena, jer je neophodan za normalno fizičko i mentalno zdravlje, razvoj mišića i mišićne mase, seksualne funkcije i polni nagon. To je hormon koji muškarcima daje muževni, duboki glas, jake crte lica, mišićavo poprsje, gustu bradu i maljavost. Kada uđe u pedesetu, muškarac već ima oko 20% manje testosterona nego kada je bio u punoj snazi. Danas, u eri nezdrave hrane, sedentnog načina života i sveopšteg zagađenja, taj procenat je često i mnogo veći, i sve je više muškaraca koji u andropauzu ulaze već od 38. godine života.

Simptomi andropauze su uglavnom individualni, ali neki od najčešćih su sledeći:

  • pad energije, umor
  • depresija
  • promene raspoloženja
  • nemogućnost koncentracije, zaboravnost
  • gubitak mišićne mase
  • višak telesnih masti
  • smanjen libido
  • otežana ili slaba erekcija
  • valunzi
  • nesanica
  • izražene grudi
  • lupanje srca

Pored neprijatnih simptoma, andropauza, baš kao i menopauza kod žena, nosi konkretne zdravstvene rizike, pre svega od osteoporoze i kardiovaskularnih poremećaja, dok su muškarci dodatno izloženi i povećanom riziku od raka prostate. Iako simptomi ne moraju biti tako intenzivni kao kod žena, mogu trajati čak 15 do 20 godina.

Nezdravi način života, brza i masna hrana i izloženost stresu danas muškarce sve ranije gura u andropauzu, čak u drugoj polovini tridesetih, baš u vreme kada se mnogi odlučuju da osnuju porodice. Tada se ispoljava rastući problem našeg doba – muška neplodnost. Usled niskog nivoa testosterona opada i broj i pokretljivost spermatozoida, koji udruženi s nedostatkom seksualne želje i padom samopouzdanja mnoge parove sprečavaju da se ostvare u ulozi roditelja. Simptomi andropauze često ostaju neprepoznati, često i zbog stida prikriveni, i muškarci retko traže pomoć, zapadajući sve dublje u depresiju i gubeći veru u sebe. Neki pomoć mogu tražiti ’indirektno’, ponašanjem koje okolini deluje naporno ili trivijalno, ili kanalisati svoje probleme kupovinom novog automobila ili iznenadnim interesovanjem za ekstremne sportove.

Kako ponašanje muškarca koji prolazi kroz izraženu andropauzu može podsećati na ono kod adolescenata, ovaj period se često naziva i obrnuti pubertet. Ali andropauza je prirodni proces i kao takvog je treba i razumeti. Naročito zato što se njeni simptomi i rizici mogu znatno ublažiti prihvatanjem zdravijeg načina života: kvalitetnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima, izbegavanjem duvana i alkohola i održavanjem zdrave telesne mase. Bitno je ne zaboraviti ni psihu i baviti se aktivnostima koje angažuju moždane funkcije, negovati prijateljstva i zdrave društvene odnose i provoditi dovoljno vremena u prirodi.

Tako se može zaustaviti nagli pad nivoa testosterona, koji se može čak i povratiti potpuno prirodnim putem: pomoću lekovitog bilja. Prirodna laboratorija Herba Sveta muškarcima nudi dve opcije: Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO.

Alfa Aktiv, pomoću damjane, L-karnitina, acetil-L-karnitina i cinka doprinosi normalnom nivou testosterona, poboljšava broj i pokretljivost spermatozoida ali i sprečava depresiju, podiže nivo energije i libida, uz dodatno kardioprotektivno dejstvo.

Alfa Aktiv HS PRO, pored onih koje sadrži klasičan Alfa Aktiv, donosi i sastojke koje štite zdravlje prostate, sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija, smanjuju ili otklanjaju neprijatne simptome edema prostate – učestalo i otežano mokrenje, ali i dodatno čuvaju gipkost krvnih sudova, uravnotežuju krvni pritisak i eliminišu posledice stresa. Testerasta palma, trans resveratrol, 3-β-sitosterol, dihidrokvercetin i ekstrakt nara tako, uz damjanu, L-karnitin i cink predstavljaju dobitnu kombinaciju koja čuva zdravlje muškarca, obezbeđuje mu potrebnu energiju, jača imunitet i mentalnu stabilnost. Uz Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO, nema reprize puberteta, već je tu samo stabilna, zdrava muškost.

lekovite biljke, Nefrovit

Geološke formacije u našim bubrezima

Naše telo je deo prirode, pa je sasvim logično da njime vladaju prirodni zakoni. Nedavno je geolog Brus Fauk, posmatrajući kristale oko toplih izvora u nacionalnom parku Jelouston, došao do zaključka da je nastanak i nestanak kamena u prirodi ništa drugo do ogledalo onoga što se dešava u našim bubrezima, suprotstavljajući se tako čvrstom stavu moderne medicine da se kamen u bubregu ne može rastvoriti.

Kamen iz bubrega pod mikroskopom, izložen ultraljubičastom svetlu

Fauk, koji je tokom svog radnog veka, proučavajući minerale i kristale, posetio brojne termalne izvore i koralne grebene, tvrdi da svaki kamen raste i rastvara se. Kamen koji nastaje u bubregu sastoji se od kalcijuma i oksalata, a kada se u njega upere ultraljubičasti zraci, postaju vidljivi tanki slojevi minerala koji liče na dragi kamen. Te prelepe boje kamen duguje raznim organskim materijama, mikrobima, ćelijama bubrega i hemikalijama koje oni stvaraju. Fauk tvrdi da, baš kao i mikrobi u termalnim izvorima Jeloustouna, i mikrobi iz bubrega podstiču rast kristala. Ako uspemo da bolje razumemo strukturu kamena, možemo doći do rešenja kako da se kamen u bubregu rastvori i da se zaustavi njegov ponovni rast, kaže ovaj naučnik.

Faukove tvrdnje imaju smisla. Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. Danas je nefrolitijaza, kako se zvanično zove prisustvo kamena u bubregu, prilično zastupljen poremećaj koji mnogo češće pogađa muškarce nego žene. Da nas je moderan način života saterao u ćorsokak potvrđuje i činjenica da se kamen u bubregu znatno češće javlja u razvijenim zemljama i kod osoba višeg društvenog statusa. Dakle način ishrane igra veliku ulogu u njegovom nastanku, kao i kvalitet i količina vode koju pijemo.

Kada putem mokraće izlučujemo previše minerala, a pritom organizam nema dovoljno tečnosti, minerali počnu da se kristalizuju. Neki od čestih faktora koji su zaslužni za stvaranje kamena u bubregu su infekcije mokraćnih puteva i oboljenja koja izazivaju zastoj mokraće, kao i poremećaji metabolizma i endokrinog sistema. Kada u prečniku imaju par milimetara, ovi kamenčići smatraju se peskom. Ali kada kamen ima više od 7 milimetara, najverovatnije će se zaglaviti u mokraćnom kanalu i sprečiti normalan protok mokraće, a pritom će konstantno oštećivati sluzokožu, što je idealna sredina za nastanak infekcije. Sve veće od toga ne može da uđe u kanal i ostaje u bubregu gde se vremenom sve više širi.

Ali ono što je najstrašnije kod kamena u bubregu je bol koji izaziva. Kada uđe u mokraćni kanal, kamen izaziva nesnosan bol koji kreće u slabinskom delu kičme, širi se ka preponi i traje od 20 minuta do više sati. Prate ga povišena temperatura, mučnina, povraćanje, često i krv u mokraći. Infekcije mokraćnih puteva su redovni pratilac ovog stanja. Bol može biti toliko intenzivan da izaziva gubitak svesti. Upravo je bol ono što nas natera da se konačno pozabavimo stanjem svojih bubrega. Ali čak i kada se primene razne metode razbijanja i uklanjanja kamena, postoje velike šanse, čak do 70% da će se ponovo pojaviti.

Zato bi svi trebalo da obratimo pažnju na to kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. I posebno – u kojoj količini. Osobe koje već imaju kamen u bubregu trebalo bi da piju toliko tečnosti da izluče putem mokraće najmanje dve litre. Prerađena hrana je prepuna soli koja veoma nepovoljno utiče na rad bubrega i sprečava drenažu. Umesto industrijski prerađene hrane, najbolje je da sami pripremimo svoje obroke od svežih namirnica. Veliki prijatelji našeg urinarnog trakta su peršun, celer, brusnica, bobičasto voće, lubenice, i najvažnije od svega – čista, kvalitetna voda bez previše minerala.

Ali ono što nam najviše može pomoći, kao preventiva ili kada već postoji problem, je lekovito bilje. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza i rastavić su herojska petorka koja efikasno rešava urinarne infekcije, čak i kad je u pitanju najupornija bakterija, Ešerihija koli, smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih puteva, ima diuretičko dejstvo i doprinosi pravilnoj raspodeli tečnosti u organizmu, a preventivno deluje protiv nastanka peska i kamena u bubregu, dok kod već prisutnih kristala olakšava bolne krize. Svih ovih pet prirodnih junaka deo su preparata Nefrovit.

Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. A uz Nefrovit, kamen u bubregu ne dobija šansu da raste i izaziva infekcije.

Optima Forma, Psihologija

Zver koja nas grize iznutra

Srce vam jako lupa, obliva vas hladan znoj, tresete se kao prut, zadihani ste kao da ste istrčali maraton, gušite se, čini vam se da ste iskoračili iz svog tela i da svet oko vas nije stvaran, muka vam je, ophrvao vas je veliki i nerealni strah, imate osećaj da ćete pasti u nesvest, ili, još gore, ubeđeni ste da ćete umreti…

To je ’samo’ napad panike. Može vas iznenaditi u potpuno bezazlenim situacijama, dok se vozite gradskim prevozom, sedite kod kuće, ili čak i tokom sna. Vrlo je neprijatan i zastrašujući, a i kad prođe, ostavlja vas u stalnom strahu da će se ponoviti. Stvar postaje gora kad odete kod lekara koji vas detaljno pregleda pa vam saopšti da vam nije ništa. I onda okolina počne da veruje da ste hipohondar.

Napad panike dolazi iznenada, uz teskobu i strah koji vas potpuno zaposedaju i tada niste u stanju da razmišljate racionalno. Uz nalet adrenalina, prate ga i fizički simptomi, lupanje srca, zadihanost, mučnina… Može se desiti svakome od nas, ali žene su mu duplo sklonije od muškaraca, iz neobjašnjenih razloga. Obično traje desetak minuta do pola sata i ostavlja svoju ’žrtvu’ u stanju potpune iscrpljenosti.

Ako se napadi panike spontano ponavljaju tokom dužeg perioda, počinjemo da strepimo od sledećeg napada i da izbegavamo ljude i javna mesta. I tako već gazimo u složenije stanje koje se u psihijatriji zove panični poremećaj. Napadi panike mogu biti pratioci drugih mentalnih i fizičkih poremećaja, kao što su poremećaji u ishrani, poremećaji spavanja, poremećaj ličnosti ili problemi sa varenjem -gastroezofagealni refluks ili iritabilno crevo.

Ali iako nam deluje da se napad panike dešava spontano i bez razloga, postoji niz poznatih okidača: stres na poslu ili u porodici, selidba, smrt bliske osobe, stresna vožnja, neprijatne društvene situacije, odvikavanje od alkohola ili droge, konzumiranje previše napitaka koji sadrže kofein, kao i hronična oboljenja – dijabetes, srčane smetnje, iritabilno crevo, astma ili poremećaji rada štitaste žlezde. Naravno, i svi ovi ’telesni’ poremećaji imaju psihosomatske uzroke.

Iako napadi panike nisu u potpunosti naučno objašnjeni, istraživači smatraju da oni u osnovi predstavljaju odgovor ljudskog organizma na potencijalnu opasnost, takozvanu reakciju ’bori se ili beži’ koja je našim precima hiljadama godina omogućavala opstanak u surovoj prirodi. Kada bi jednog takvog našeg pretka pojurio medved, nalet adrenalina bi mu pomogao da u sekundi instinktivno reaguje i nađe najbolje rešenje da preživi. Njega bi pratilo lupanje srca i ubrzano disanje, što je imalo istu svrhu, da telo dovoljno opskrbi kiseonikom i da mu nadljudsku snagu i brzinu.

Nažalost, danas neke životne situacije posmatramo kao što je nekada naš predak video napad opasne divlje zveri. Iako nam stresne situacije ne ugrožavaju direktno život, one ostavljaju velike posledice po naše telo i psihu. Kod svakoga od nas konstantne stresne situacije traže ventil i ispoljavaju se na različite načine. Reklo bi se da nas taj opasni medved grize iznutra, a mi čak nismo u stanju da sagledamo ko nam je neprijatelj. I tako, dok nam se gomilaju stresne obaveze, konfliktne situacije i traumatični događaji, mi pokušavamo da ’plivamo’ dalje, kao da se ništa ne dešava, sve dok jednog trenutka naše telo ne kaže dosta!

Ako vas zadesi napad panike, najvažnije je da umete da ga prepoznate. Kada postanete svesni da se vaša psiha poigrava s vama, bićete u stanju da se izdignete iznad situacije i preuzmete kontrolu. Za to postoje mali trikovi. Jedan od najvažnijih je disanje. Ubrzano disanje i zadihanost nas samo još više gura u paniku, i zato moramo ovladati svojim dahom. Najjednostavniji recept je da se koncentrišemo na disanje, da budemo potpuno prisutni uz udah i izdah. Možemo disti na usta ili nos, udahnuti dok brojimo do četiri, zadržati dah dve sekunde, izdahnuti brojeći do četiri i zadržati dve sekunde, pa tako u krug. Kada smo usredsređeni samo na svoj dah, nema mesta za druge misli koje inače samo ’dosipaju ulje na vatru’. Na ovaj način ćemo sprečiti i mogućnost da, usled prevelike zadihanosti, hiperventiliramo i padnemo u nesvest.

Uz fokus na disanje možemo zatvoriti oči, što će nam pomoći da izbegnemo sve druge stimulanse oko sebe. Da odagnamo negativne misli mogu nam pomoći druga čula: osećaj tkanine pod prstima ili tla pod našim stopalima, miris lavande ili kucanje sata. Kada ovladamo disanjem, možemo svoj um usmeriti na mišiće, jedan po jedan, od temena ka stopalima, i svesno ih opuštati, posebno se zadržavajući na onima koji su se najače stegli. To su obično mišići vilice, ramena i ekstremiteta. Nakon što opustimo mišiće sledeći korak je da zamislimo sebe na nekom prijatnom mestu, bilo da je to neka egzotična plaža, šuma ili mesto na kom smo se u detinjstvu osećali sigurno i bezbedno. Sve vreme treba da zadržimo svest da je stanje kroz koje prolazimo trenutno i da će uskoro proći.

Ovu jednostavnu meditaciju možemo praktikovati i kada nemamo napad panike, kako bismo sprečili da nas stres uzme pod svoje. Napade panike nećemo sprečiti strepeći od njih, naprotiv. Zato je bitno da preuzmemo kontrolu nad sobom i svojim reakcijama. Mnoge drevne veštine, poput joge ili ći gonga, bave se ovakvim meditativnim metodama opuštanja. A u tome nam dodatno može pomoći i lekovito bilje. Valerijana, hmelj i matičnjak su biljke koje su se oduvek koristile za ublažavanje anksioznih stanja, poremećaja sna, reakcija na stres i depresija, a pritom, za razliku od modernih sintetičkih lekova, neće nas umrtviti i uspavati, već će nam pospešiti koncentraciju i elan.

Kombinacija te tri biljke ušla je i u savremeni a pritom potpuno prirodni preparat Optima Forma. Ove kapi bez konzervansa i veštačkih aditiva mogu nam se savršeno uklopiti u moderan način života jer nemaju nikakve kontraindikacije, a jednostavno se koriste. Uveče će nam omogućiti zdrav i okrepljujući san a tokom dana odličnu koncentraciju i pamćenje, kao i sposobnost da se izborimo sa stresom i anksioznošću. Uz svest i ovo biljno trojstvo lako ćemo se izboriti sa zverima koje nas grizu iznutra.

Alfa Aktiv, lekovite biljke

Moćan saveznik modernog muškarca

Iz laboratorije Herba Sveta stiže nam još jedan proizvod koji se stara o zdravlju muškaraca: Alfa Aktiv HS PRO. Za razliku od Alfa Aktiva koji se već više godina uspešno brine o seksualnom zdravlju muškaraca, Alfa Aktiv HS PRO svojim dopunjenim spiskom aktivnih sastojaka ima široki dijapazon dejstava.

Pored sjajne damjane, biljke koja deluje kao prirodni afrodizijak, pospešuje erektilnu funkciju i poboljšava kvalitet i broj spermatozoida, ali štiti i mentalno zdravlje boreći se protiv depresije i štetnog uticaja stresa, cinka koji je neophodan za normalnu plodnost i reprodukciju, acetil-L-karnitina koji poboljšava energiju i deluje kardioprotektivno, Alfa Aktiv HS PRO donosi još nekoliko izuzetnih dodatnih sastojaka.

Suvi ekstrakt testeraste palme (Serrenoa repens L.) obiluje slobodnim masnim kiselinama i beta-sisterolom koji su neophodni za pravilno funkcionisanje prostate, a vrlo su efikasni kod benignog uvećanja prostate. Svojim aktivnim dejstvom, testerasta palma smanjuje proizvodnju dihidrotestosterona, čime direktno doprinosi umanjenju oticanja prostate. Na taj način sprečava ili značajno smanjuje neprijatne simptome edema prostate: učestalo i otežano mokrenje, zastoj mokraće, noćno mokrenje, osećaj nagle potrebe za mokrenjem…

Reynoutria japonica Hoitt. ili Fallopia japonica, japanski dvornik, zeljasta biljka sa izuzetnim sposobnostima preživljavanja i razmnožavanja, osim što ima jestive listove, tradicionalno se koristi u kineskoj i japanskoj medicini zbog visoke količine trans resveratrola. Upravo iz tog razloga čist ekstrakt resveratrola izolovan iz ove biljke našao se u novoj formuli Alfa Aktiv HS PRO. Trans resveratrol je element dugovečnosti i produžene mladosti koji štiti kardiovaskularni sistem, čuva gipkost krvnih sudova, uravnotežuje krvni pritisak a posebno se preporučuje osobama sa istorijom kardiovaskularnih bolesti u porodici. Osim što smanjuje šanse pojave ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, ovaj snažni antioksidans nam, neutrališući štetni uticaj slobodnih radikala, poboljšava opšte zdravlje i eliminiše negativne posledice stresa, pojačanog fizičkog i mentalnog napora i pušenja cigareta.

Pomoću 3-β-sitosterola, suvi ekstrak korena koprive (Urtica dioica L.) uspešno apsorbuje višak masnoće u krvnim sudovima, održavajući normalne nivoe holesterola i triglicerida u krvi, ali doprinosi i normalnom funkcionisanju urinarnog trakta i prostate. Svojim diuretičkim svojstvima, kopriva olakšava i pospešuje izbacivanje mokraće, sprečavajući tako pojavu urinarnih infekcija. Beta-sisterol je prirodni čistač organizma, pomaže telu da se izbori sa toksinima i da ih izbaci iz organizma, pa na taj način štiti i jača i naš imunitet.

Još jedan izuzetan antioksidans našao se u ovom preparatu pomoću suvog ekstrakta nara (Punica granatum L.). Nar je poznat kao vitaminska bomba, a ono najvrednije u njemu su polifenoli, antioksidansi koji štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, čuvajući nas tako od raka, posebno raka prostate. Brojne studije su pokazale da nar smanjuje količinu antigena kog luči prostata (PSA) i tako sprečava razvoj i rast tumornog tkiva. I nar je bogat polifenolima, pa u ovoj formuli pojačava snažno kardioprotektivno dejstvo, ali igra i veliku ulogu u sprečavanju Alchajmerovog oboljenja i poboljšava memoriju. To nije sve: ekstrakt nara poboljšava izdržljivost tokom fizičkog napora, pospešuje varenje, sprečava i olakšava bol u zglobovima i jača libido.

Podjednako koristan sastojak preparata Alfa Aktiv HS PRO je dihidrokvercetin. Ovaj bioflavonoid ima mnogostruko korisna dejstva po organizam: deluje protivupalno, antialergijski, antireumatski, antivirusno i antikancerogeno. Svojim izuzetnim antioksidantnim dejstvom pozitivno deluje i kod ozbiljnih malignih oboljenja: raka debelog creva, prostate, pluća, jetre, leukemije… Ali najbitniji razlog što se našao u ovoj ‘muškoj’ formuli je njegovo protivupalno dejstvo, posebno kada je prostata u pitanju. Kvercetin sprečava proinflamatorne enzime, pa tako eliminiše upalne procese u prostati i odlična je terapija kod hroničnog prostatitisa, a svojim antioksidansima deluje antitumorski, štiteći ovu žlezdu od karcinoma. Kvercetin je popularan i među sportistima, ne bez razloga: dobro je poznato da povećava energiju, pospešuje oksidaciju masti i termogenezu. On širi krvne sudove, pojačava njihovu elastičnost, pa tako doprinosi normalizaciji krvnog pritiska ali i opštem kardiovaskularnom zdravlju.

Na kraju ovog brzog putovanja kroz sastojke potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv HS PRO, možemo sa sigurnošću zaključiti da smo dobili još jednog moćnog saveznika muškog zdravlja: osim što štite prostatu, urinarni trakt i pospešuju seksualno zdravlje i plodnost, elementi ovog preparata povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, štite srce i krvne sudove, normalizuju pritisak, eliminišu višak holesterola, ali utiču i na imunitet i opšte zdravlje, poboljšavajući tako i nivo energije, mentalne budnosti i sposobnosti borbe protiv najvećeg neprijatelja modernog doba – stresa.