Zdravija varijanta pice

Pica je danas svuda omiljena hrana, a potiče još iz doba neolita kada je neko dobio ideju da na tanku lepinju doda sastojke koji će poboljšati hranljivost i ukus hleba. Iako postoje zapisi koji ovakvu vrstu hrane pominju u staroj Grčkoj, pica slična današnjoj i njen naziv, po nekim istoričarima, potiču od pizzarelle, košer peciva koje su rimski jevreji pravili za Pashu.

U 16. veku u Napulju na ulicama se masovno prodavala pizza, neka vrsta lepinje koja je praktično bila sirotinjska hrana. Mnogo kasnije uz dodatak ulja i paradajza, počinje da dobija svoj pravi oblik, da bi 1889, u čast kraljice Margarite Savojske prilikom posete Napulju, pekar Rafaele Espozito napravio ’Picu Margaritu’ koja postaje simbol italijanske kuhinje. Ova pica je na sebi nosila italijanske boje – zeleni bosiljak, belu mocarelu i crveni paradajz.

S dolaskom italijanskih imigranata u SAD krajem 19. veka, pica započinje svoju vrtoglavo uspešnu karijeru širom sveta. Pošto sadrži jeftine sastojke, lako se pravi i može da se jede s nogu, pica ubrzo postaje omiljena brza hrana. Nažalost, s omasovljenjem se smanjuje i njen kvalitet, a od jednostavne Margarite pica postaje teren za mnoštvo sastojaka koji baš i nisu najzdraviji. Danas jedna kriška pice može imati oko 300 kalorija, a jedna cela srednja pica i preko 2000. Većina kalorija dolazi iz kore, mada ako je ’udavljena’ masnim sirom i kobasicom, pa još ako dodamo i pavlaku preko, onda smo za jedan obrok uneli više kalorija nego što nam je potrebno za dva dana.

Osnovni sastojci pice su zapravo zdravi: paradajz, maslinovo ulje, lagani sir, pečurke, pomalo mesa ili pršute, masline, začinsko bilje… pa ako najkaloričniji sastojak – testo, zamenimo nečim lakšim, možemo i dalje bezbrižno uživati u njenom dobro poznatom ukusu. Zato je tu povrće koje samo može da doprinese mediteranskom gastronomskom ugođaju, a koje na 100 grama ima samo 35 kalorija – patlidžan.

Ovaj plod prepun dobrih dijetetskih vlakana, antioksidanata i vitamina ne sadrži skrob a bogat je proteinima. Za razliku od testa od belog brašna, patlidžan je odličan balanser nivoa insulina, zahvaljujući vlaknima koja usporavaju apsorpciju šećera. Zato će držati sitost tokom dužeg perioda i sprečiti pad energije. Odličan je za osobe na dijeti i dijabetičare.

Osim niza nutritivnih koristi, patlidžan se jednostavno sprema pa će nam uštedeti i vreme. Umesto kore za picu, dovoljno je da ga isečemo na kolutove, poređamo na pleh, i ’začinimo’ omiljenim sastojcima za picu.

Za ovu zdraviju varijantu pice, potrebno je:

  • 1 patlidžan
  • par šnita pršute (ili malo mariniranih šampinjona, inćuna ili sardina… ovde možemo pustiti mašti na volju)
  • par listića kvalitetnog sira
  • šaka čeri paradajza
  • malo maslinovog ulja

Uključiti rernu na 200 stepeni i obložiti pleh papirom. Patlidžan seći na kolutove debljine 5-7mm i ređati na pleh. Odozgo poređati kolutiće čeri paradajza, nacepkati malo pršute, dodati listić sira i posuti omiljenim začinskim biljem. Sve poprskati maslinovim uljem i peći oko pola sata, dok se sir ne istopi a ivice patlidžana ne porumene.

‘Patlidžan-pice’ su veoma ukusne, a možemo ih ponosno izneti i na svečaniju trpezu. I navaliti bez osećaja griže savesti.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Cena vazduha

Jedna od retkih besplatnih stvari u našim materijalističkim vremenima je vazduh koji dišemo, ali ispostavlja se da na kraju ipak za njega plaćamo skupu cenu. Uz zagađenje životne sredine i plastični otpad u kome se priroda već guši, zagađenje vazduha je veliki neprijatelj na koga često ne obraćamo pažnju jer (uglavnom) nismo u stanju da ga vidimo.

U Evropi je nivo aerozagađenja visok čak i u zemljama EU koje dosta resursa troše na njegovo sprečavanje, a u našem regionu, koji je nažalost idealno tržište za automobile i uređaje koji su u EU davno zabranjeni kao ne-ekološki, i idealno tle da se bogate i moćne države reše svog otpada, zagađenje poprima vrtoglave razmere. Kada na to dodamo još naš nemar, industrijska postrojenja, grejanje na čvrsta goriva, paljenje deponija i namerno spaljivanje njiva, neće proći mnogo vremena dok zaista ne ugledamo taj vazduh.

Evropske statistike iz 2015, na osnovu podataka prikupljenih sa 2500 lokacija, kažu da je te godine na starom kontinentu došlo do čak 422.000 slučajeva prerane smrti usled izlaganja štetnim nivoima ’finih, sitnih čestica’ – fine particle matter PM2,5. To su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, ne vide se golim okom, a vazduh ih je prepun baš zbog gore pomenutih zagađivača. Upravo zato što su tako sitne, one plutaju po vazduhu i lako nam prodiru prilikom udaha u pluća i krvotok. Kada smo im konstantno izloženi, PM2,5 mogu imati pogubne posledice po naše zdravlje, čak i kad ne patimo od neke hronične bolesti, izazvati astmu i teža respiratorna oboljenja uključujući i karcinom pluća, ali i probleme sa krvotokom i srčana oboljenja.

Pored sitnih čestica, zagađeni vazduh sadrži i toksični azot dioksid, NO2, koji je, statistike kažu, krivac za 79.000 slučajeva prerane smrti. Ozon u prizemnim slojevima atmosfere bio je fatalan po 17.700 osoba u Evropi. Nivoi ova tri zagađivača bili su najveći u istočnoevropskim zemljama, kao i na Balkanu u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji i BIH, dok je Makedonija ubedljivo prednjačila u nivou PM2,5.

Po završetku leta i s dolaskom hladnijeg vremena, aerozagađenju i klima ide na ruku: dok se leti topao vazduh prirodno podiže, a sa njim i zagađenje, zimi je vazduh hladan i stagnira, zadržavajući sve otrovne gasove i čestice blizu tla. Jutarnja izmaglica je sve češće znak zagađenja, a ne romantična meteorološka pojava. Brojne studije rađene širom sveta došle su do zaključka da zagađenje može imati drastične posledice po zdravlje, ne samo postojeće već i buduće populacije naše planete.

Evo kako toksične materije u vazduhu utiču na naše zdravlje:

  • U danima povišenog aerozagađenja znatno se povećava broj slučajeva infarkta, šloga i akutnih astmatičnih napada. Tim istraživača londonskog univerziteta King’s College je izračunao da urgentni centri tada prime 231 pacijenta više zbog moždanog udara, kao i 193 dece i odraslih zbog gušenja.
  • U oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha drastično je više slučajeva prevremeno rođenih i sitnijih beba. Primećeni su i slučajevi promena na placenti, koja može sadržati pod mikroskopom vidljive tragove zagađenja baš kao što se štetne čestice zadržavaju u plućima. Deca koja odrastaju u zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća.

  • Najnovije studije povezuju visok nivo zagađenja sa poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, depresijom, narušenim rasuđivanjem, psihozama, lošom produktivnošću, problemima u učenju kod dece, kao i povišenim nivoom delinkvencije. Najzagađeniji gradovi ne slučajno imaju i najvišu stopu kriminala.
  • Osim što izaziva respiratorne probleme, zagađenje utiče i na sve češću i masovniju pojavu alergija. Štetne čestice oštećuju i nadražuju sluznicu disajnih puteva, pa omogućavaju alergenima da lakše prodru u organizam i izazovu upale. U kombinaciji sa bakterijama i virusima, imunitet neminovno opada i postajemo podložniji infekcijama.
  • Eksperimenti na miševima su dokazali da nečist vazduh izaziva poremećaj metabolizma: miševi koji su tokom 10 nedelja bili izloženi zagađenom gradskom vazduhu, za razliku od onih koji su disali filtriran vazduh, brzo su dobili višak telesne masti, potkožnih i visceralnih – oko unutrašnjih organa. Ali to nije sve – dalja ispitivanja su pokazala da su postali manje osetljivi na insulin i podložni dijabetesu, i uopšte metaboličkim poremećajima. Zagađenje može da bude okidač za upalne procese koji remete hormonalni balans i, između ostalog, regulišu osećaj za glad. Deca koja rastu u visokozagađenim oblastima imaju dva puta veće šanse da budu gojazna.

Osim što direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja, zagađenje remeti balans eko-sistema, oštećuje vegetaciju i vodotokove. Neke vrste, poput vodenih algi, u takvoj sredini imaju manje prirodnih neprijatelja pa bujaju i narušavaju prirodnu ravnotežu. Sumpor u vazduhu može povećati kiselost u jezerima i rekama i tako uticati na vodeni svet, ali i zagaditi tlo i vegetaciju u okolini. Ozon uništava lišće drveća, a čestice iz izduvnih gasova se talože u zemlji, na usevima i vodotokovima. Masovnom sečom drveća smanjujemo prirodne načine filtracije vazduha.

Osim što je neophodno da se donesu bitni zakoni i unesu velike promene na globalnom planu, svako od nas može dati svoj mali doprinos da se smanji aerozagađenje, tako što će manje koristiti automobil, ugalj, praviti manje smeća ili zasaditi drvo. Ali svako od nas mora i da nađe načina da zaštiti svoje i zdravlje najbližih. Zato je bitno da radimo na imunitetu, jačamo organizam, zaštitimo pluća, a ako na aerozagađenje još svojevoljno dodajemo i duvanski dim, da ga se pod hitno oslobodimo. Čist vazduh je pravo svakog bića na ovoj planeti, a najveća cena koju za njega možemo platiti je naše zdravlje.

Škotski ovseni kreker

Škotska je poznata po gajdama, kiltovima, Nesi, čičku, jakom keltskom karakteru, hagisu… i ovsenim krekerima. Takozvani oatcakes su deo svakodnevne ishrane škotlanđana, deca odrastaju na njima, odrasli ih nose sa sobom svuda i redovno su na meniju popodnevne užine, ’čaja u 5’.

Oatcakes su vrlo jednostavni, s minimumom sastojaka, prhki, suvi, i odlično idu uz puter, tvrdi sir, ili neke modernije varijante, na primer namaz od maslina, humus, kikiriki puter (ili puter od drugih orašastih plodova), a ukusni su i kad se jedu bez ikakvih dodataka.

Ovas je najzdravija žitarica i sjajan izvor dugotrajne energije, stabilizuje nivo šećera u krvi i drži osećaj sitosti. On je razlog što su škotlanđani tako jaki i izdržljivi, jer jača imunitet a snižava loš holesterol i poboljšava varenje.

Škoti ovsene krekere prave od davnina, a najstariji pisani dokument u kom se pominju je iz vremena rimskog osvajanja Britanije iz 43. godine naše ere. Danas postoje razne varijante ovih krekera, a najpoznatiji kupovni su marke Walkers i Nairn’s, koji ukusom veoma podsećaju na ove iz našeg recepta.

Za našu zdravu varijantu krekera s uljem, od materijala je potrebno:

  • 150 gr. ovsenih pahuljica
  • 150 gr. mlevenih ovsenih pahuljica
  • 85 ml kvalitetnog ulja, najbolje maslinovog
  • pola kašičice soli
  • 150 ml ključale vode

Sve suve sastojke pomešati, dodati ulje i promešati viljuškom, pa sipati ključalu vodu. Izmešati da se ovas što bolje nakvasi, ako je smesa previše suva, dodati još malo vode, najviše do 50 ml. Ostaviti smesu da odstoji petnaestak minuta kako bi ovas upio vodu i ulje.

Uključiti rernu na 180 stepeni i obložiti pleh papirom. Testo, koje je gusto ali lako za mešenje, malo premesiti i staviti na ravnu površinu pa razvući oklagijom što tanje, na 3-4mm. Seći okruglom modlom i ređati na pleh. Od ove smese dobija se oko 20 krekera.

Peći krekere 20 minuta na 180 stepeni, pa još 5 minuta na 200 stepeni. Potom izvaditi iz rerne i ostaviti da se skroz ohlade, pa poređati u kutiju sa dobrim poklopcem. Mogu dugo da stoje, mada će se sigurno brzo pojesti.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vitamin sunca

Zovemo ga vitaminom, ali on je zapravo prohormon. Nastaje prirodno u koži ne samo ljudi već i svih kičmenjaka, nakon izlaganja ultraljubičastim zracima. Vitamin D su liposolubilni sekosteroidi, od kojih su najznačajniji, odnosno biološki aktivni D2 – ergokalciferol, i D3 – holekalciferol. Pored izlaganja suncu, izvor D vitamina može biti i hrana, biljna, iz koje nastaje vitamin D2, ili životinjska koja je izvor vitamina D3. Kada se unese preko hrane, apsorbuje se u tankom crevu pa se u jetri transformiše u prohormon kalcidol, nakon čega se preko krvi, bubrega i na ćelijskom nivou pretvara u biološki aktivan oblik vitamina D.

Ako ne unosimo dovoljno namirnica kao što su riba, jaja, pečurke, meso, džigerica i mleko, i dalje možemo imati zadovoljavajući nivo vitamina D u organizmu pod uslovom da se redovno izlažemo sunčevoj svetlosti. Čak  80% ovog vitamina sintetiše se zahvaljujući suncu. Ali, pored prirodnih prepreka i nedostatka dnevne svetlosti tokom zimskog perioda, i sami blokiramo njegovu sintezu upotrebom krema za sunčanje sa zaštitnim faktorima. Osim što većina njih sadrži opasni oksibenzon koji utiče na rad endoktrinog sistema i remeti hormonalni balans, zaštitni faktori blokiraju prirodnu sintezu vitamina D.

Ali ako ga ne dobijamo pomoću sunca, čak i da unosimo dosta hrane koja ga sadrži, teško je zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom: na primer, da bismo imali optimalan dnevni unos, trebalo bi da pojedemo čak 30 jaja.

Zašto je vitamin D toliko bitan? Verovatno svi znamo da je neophodan za zdravlje koštanog sistema jer pomaže apsorpciju kalcijuma, i da njegov nedostatak u detinjstvu vodi u rahitis, a u poznijem dobu u osteoporozu. Međutim, vitamin D je mnogo više od graditelja kostiju. On održava zdravlje imunog i nervnog sistema i normalne funkcije mozga, ali i pluća i kardiovaskularnog sistema. Štiti nas od karcinoma i dijabetesa, i reguliše nivo insulina. Dakle, bez dovoljno vitamina D, osim krhkih kostiju, rizikujemo da obolimo od srčanih poremećaja i hipertenzije, dijabetesa, poremećaja rada mišića, neurodegenerativnih oboljenja, depresije, multiple skleroze, fibromijalgije, astme, alergija, sindroma iritabilnog creva, hroničnog umora, gojaznosti… Spisak je poduži.

Ako veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, uvek koristimo kreme sa zaštitnim faktorom, živimo u podneblju gde je tokom pola godine dan kraći s malo sunčeve svetlosti, i naročito ako smo žena u menopauzi, najverovatnije nam je nivo vitamina D nizak.

Nedavna studija rađena u Kini potvrdila je direktnu vezu između metaboličkog sindroma i pada nivoa estrogena i vitamina D kod žena u menopauzi. Metabolički sindrom podrazumeva niz faktora rizika – gojaznosti, naročito u stomačnoj regiji, visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, triglicerida, nivoa šećera u krvi, koji povećavaju šanse nastanka dijabetesa, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih poremećaja.

Studija je utvrdila pozitivnu korelaciju između vitamina D i estradiola: žene s nedovoljnim nivoom vitamina D takođe imaju i smanjeni nivo estradiola, i obrnuto. A viši nivo vitamina D podrazumeva i bolje rezultate glukoze i lipida u krvi, kao i uravnoteženiji krvni pritisak.

Ali kako da znamo da patimo od deficita vitamina D? Obično ne povezujemo simptome i to utvrdimo tek analizom krvi. Nije ni čudo, jer su simptomi toliko raznoliki i uopšteni da ih je teško povezati sa manjkom ovog vitamina: pad imuniteta i podložnost infekcijama i gripu, umor, nesanica, bol u kostima i leđima, depresivna stanja, teže zarastanje rana, opadanje kose, bol u mišićima… Zato, pre nego što dođe do gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, depresije, fibromijalgije, osteoporoze… i još niza drugih oboljenja, bitno je da delujemo preventivno: jednom godišnje treba uraditi analize krvi, uključujući i nivo vitamina D. Kako krene menopauza, tako je potrebno da počnemo sa uzimanjem suplemenata, u dogovoru sa lekarom koji će preporučiti za nas najbolji preparat i dozu. Mišljenja se razlikuju, ali uglavnom se preporučuje doza od najmanje 600 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan do 70. godine, a nakon toga 800 IJ.

A pored suplementa, potrebno je i da se redovno i umereno izlažemo suncu, leti u periodima kada je sunce blago, bez kreme sa zaštitnim faktorom, a zimi kada god se ukaže prilika: samo 15 minuta provedenih na suncu sa zavrnutim rukavima može biti dovoljno da nam telo proizvede čak 5000 IJ vitamina D. Ako ovo radimo tri puta nedeljno, ne bi trebalo da patimo od deficita.

Ako poznajemo sebe i svoje telo i znamo šta nam je potrebno, menopauza može biti veoma kvalitetan i produktivan period života. Zdrava ishrana, što više kretanja, druženja i pozitivan stav, osnovi su kvalitetnog života u svakom dobu. A kada krenu neprijatni simptomi koji najavljuju promenu, potrebna nam je i mala pomoć najboljeg prijatelja – prirode. Kombinacija bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane pomoći će ne samo kod nervoze, nesanice, valunga i preznojavanja, već će delovati preventivno i na bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i dijabetes. Sve ove biljke ulaze u sastav prirodnog preparata bez veštačkih materija, boja i hormona: Femisana B. Uz pravu dozu Femisana B i vitamina sunca, nema brige za zdravlje.

’Inemurizacija’ arterija

Iako trećinu vremena provodimo u snu, to vreme nije izgubljeno, naprotiv. Manjak sna nam crpi energiju i ugrožava zdravlje, narušava koncentraciju i imunitet. A nedavno je potvrđeno i da drastično povećava rizik od ateroskleroze.

Rezultati jedne nedavne švajcarske studije pokazuju da osobe koje praktikuju kratak popodnevni odmor, čak za 50% smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Istraživanje je rađeno na 3400 ispitanika starosti 35-75 godina koji ne pate od poremećaja sna. Tokom pet godina koliko je trajala studija, utvrđeno je da povremeno kratko dremanje štiti krvne sudove od stvaranja plaka i zadebljanja.

Za ovakve rezultate dovoljno je dremnuti popodne samo par puta nedeljno, a osim pozitivnog uticaja na kardiovaskularni sistem, utvrđeno je da su povremeni ’dremači’ inače zdraviji i imaju bolje organizovani stil života od onih koji svakodnevno predugo dremaju. Odmor dužine do dvadesetak minuta ’puni baterije’ a pritom ne ostavlja osećaj tromosti i opijenosti kao predugo spavanje. Nakon ovakvog odmora smo spremniji da se izborimo s radnim zadacima, kreativniji, lakše pamtimo i učimo, imamo poboljšanu motoriku, i samim tim smo pod manjim stresom.

Naravno, ovo nije jedina studija na tu temu. Slična je rađena tokom šest godina na uzorku od 23.621 grčkih ispitanika muškog pola. Ona je utvrdila da kratak odmor tri puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 37%.

Druga studija iz 2015. koja se bavila uticajem nedostatka sna na endokrini sistem pokazala je da manjak sna utiče na povećanje broja proinflamatornih citokina i hormona stresa, kortizola i norepinefrina. Iako se uglavnom kategoriše kao degenerativno oboljenje, ateroskleroza se sve više posmatra kao hronična inflamatorna bolest u čijem razvoju učestvuju ćelijske imune reakcije.

Danas sve više velikih kompanija svojim zaposlenima nudi mogućnost popodnevnog odmora. Odmoran i zdrav radnik je produktivniji i dragoceniji, pa je vreme za odmor jednako važno kao i vreme za rad ili obrok. Japanci su poznati kao vredni radnici koji izgaraju na poslu, pa nije ni čudo što su tvorci fraze koja opisuje baš spavanje na poslu: inemuri. Inemuri se bukvalno prevodi kao ’spavanje tokom prisutnosti’. U kulturi koja ceni rad, inemuri je simbol vrednog i požrtvovanog radnika, i poslodavci ga čak podstiču. Japanci spavaju u vozovima, podzemnoj železnici, u kafićima, sedeći na klupi u parku, za radnim stolom… Možda je upravo inemuri razlog čuvene japanske dugovečnosti.

U vremenu kada je stres neizbežan faktor svakodnevnice, potrebno je sačuvati srce od njegovog štetnog uticaja. Japanci efikasno koriste inemuri u te svrhe, španci siestu, italijani riposo, a kinezi imaju čak ustavno pravo da nakon ručka na poslu spuste glavu na radni sto i odremaju.

Pored redovnog i adekvatnog odmora, svoje srce od umora i stresa možemo zaštititi i lekovitim biljem. Srdačica, vekovima poznata biljka kao dobar prijatelj srca, pomoću leonurina, alkaloida kog sadrži umiruje nervni sistem i uravnotežava srčani ritam, eliminišući tahikardije. Matičnjak ublažava stres, napetost, nesanicu i lupanje srca. Čestoslavica takođe umanjuje nervozu i napetost, i olakšava ulazak u san. Silicijumska kiselina iz rastavića štiti krvne sudove, valerijana i bela imela sprečavaju srčanu aritmiju i osećaj teskobe u grudima.

Sve one su sastavni deo Leocardina, prirodnog preparata iz laboratorije Herba Sveta. Leocardin hrani i jača srce, deluje preventivno ali i kao odlična pomoćna terapija nakon infarkta, kod angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima.

Možda bismo mogli japanski inemuri uključiti i u naš jezik i običaje, a pored redovne ’inemurizacije’ uvesti i redovnu ’leokardinizaciju’. Uz takvu praksu srce nam se može uzlupati samo od iznenadne radosti.

Krem čorbica od bundeve

Jesen je i bundeve su svuda oko nas, jeftine su i lako se spremaju. O tome koliko su dobre i zdrave pisali smo ovde: Bundeva. Kada pečete bundevu, odvojte malo za čorbicu. Čorbica od bundeve greje, zasićuje, podstiče varenje, i odlična je ako želite da kontrolišete kilažu jer je niskokalorična. Prava je uteha tokom tmurnih i hladnih jesenjih dana i podiže raspoloženje.

Evo jednostavnog recepta za odličnu čorbicu sa malim dodatkom cimeta koji joj daje posebnu notu.

Od sastojaka je potrebno:

  • oko 600 gr pečene muskatne bundeve (bez kore)
  • 1 mala glavica crnog luka
  • 4 čena belog luka
  • 200 ml jakog goveđeg bujona (zamena može biti jedna kvalitetna kocka za supu)
  • 200 ml vode
  • 1 kašičica celerove soli
  • pola kašičice bibera
  • pola kašičice cimeta

Pečenu bundevu oljuštiti i iseći na kockice. Iseckati crni i beli luk. U manjem loncu na malo ulja kratko propržiti crni i beli luk, pa dodati bundevu. Naliti čašu bujona i čašu vode, kada provri dodati začine, smanjiti vatru, poklopiti i kuvati petnaestak minuta. Potom štapnim mikserom dobro ispasirati sadržaj dok ne postane gladak. Kuvati još 5 minuta, skloniti s vatre i ostaviti malo da odstoji pre serviranja. Ukrasiti pečenom golicom.

Po želji u čorbicu se može dodati i malo palvake, mada je i bez nje ukus odličan i pun.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prokule u pidžami

Kupusnjače treba da nam budu uključene u redovnu ishranu, ali često nam smeta njihov ukus, nadimanje koje izazivaju ili ih prekuvamo pa budu prilično odbojne. Idealan način da sebe ili decu naviknemo na kupusnjače je da počnemo s prokulama: one su male i simpatične, a ako ih pripremimo na interesantan način lako će nam se uvući pod kožu.

Prokule su izuzetno zdrave, deluju protivupalno i antikancerogeno, jačaju imunitet i bogate su vitaminima i mineralima: sadrže vitamin A, B – uključujući i folnu kiselinu, C, E i K, kao i kalijum, mangan, gvožđe, magnezijum, bakar i kalcijum. Ali to nije sve, tu su i omega 3 nezasićene masne kiseline, triptofan, lutein i zeaksantin, a pritom su nisko kalorične.

Prokule će nam ojačati organizam i sačuvati nas od prehlada i gripa, daće nam energiju i ojačati kosti i mišiće. Vlakna kojima obiluju pospešiće nam varenje. Zbog visoke količine folne kiseline preporučuju se budućim mamama.

A priprema? Možemo ih jednostavno obariti, ali ako unesemo malo kreativnosti sigurno će nam biti privlačnije. Evo jednostavnog i brzog recepta za zdrave ’pohovane’ prokule – prokule u pidžami.

Od sastojaka nam treba:

  • 12 prokula
  • 1 jaje
  • 1 kašika speltinog griza
  • 1 kašika parmezana
  • 1 kašičica celerove soli
  • 1 kašičica granula belog luka
  • malo bibera
  • 3-4 kašike heljdinih pahuljica

Po potrebi ovu smesu možemo duplirati. Oprane i očišćene prokule obariti na kratko u posoljenoj vodi i ocediti. Uključiti rernu na 200 stepeni, pripremiti pleh, obložiti ga papirom i malo naprskati maslinovim uljem. Pripremiti tri posudice: u prvoj pomešati speltin griz, parmezan, celerovu so, granule belog luka i biber. U drugoj umutiti viljuškom 1 jaje, a u treću sipati nekoliko kašika heljdinih pahuljica.

Prokule jednu po jednu prvo uvaljati u smesu u prvoj posudi, pa umočiti u ulupano jaje (ovaj postupak možemo duplirati za bolji poh) i na kraju uvaljati u treću posudu s heljdinim pahuljicama. Ređati na pleh. Peći 20 minuta na 200 stepeni.

Odlične su kao prilog jelu ali i užina. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.

Sloboda za grudi

Po povratku kući, prva stvar koju većina žena uradi je skidanje brushaltera. Taj trenutak velikog olakšanja i slobode teško da može da razume neko ko ne mora da nosi grudnjak. Ali (ne)komfor ovog današnjeg komada donjeg veša ne može ni da se poredi s onim ekstremnim, čak veoma štetnim skalamerijama koje su žene morale da nose tokom istorije. Verovatno najstrašniji deo odeće, koji je simbolizovao i status žene u društvu, bio je korset koji se nosio od 14, pa sve do kraja 19. veka. Svako doba nosilo je svoje restrikcije i modne zahteve, ali bilo da je bilo poželjno da se grudi gurnu naviše i javno prikazuju ili da se potpuno sputaju i sakriju, korseti bi se tako jako natezali da su deformisali rebra i pomerali unutrašnje organe.

Tokom 19. veka korset se postepeno podelio u steznik koji steže struk i gornji deo koji se oslanja na ramena i ograničava grudi. Početkom 20. veka grudnjak već poprima oblike današnjih, ali masovna proizvodnja počinje tek tridesetih godina. S odbacivanjem korseta, žene traže više slobode u svakom pogledu, pa bi se moglo reći da je ovim činom počeo pokret za ženska prava. Godine 1874. Elizabet Stjuart Felps, američka spisateljica i borac za ženska prava, apeluje na žene da spale korsete, a istovremeno raste i žensko interesovanje za sportove, posebno biciklizam, koji je iziskivao i posebnu garderobu, pa se pored eliminacije korseta pojavljuju i posebne široke pantalone stegnute oko članaka inspirisane turskim šalvarama, nazvane blumers (bloomers) po još jednoj aktivistkinji, Ameliji Blumer. Blumerke su donele revoluciju u ženskoj garderobi, ali su bile prilično skandalozne i privlačile pažnju i kritiku puritanskog društva.

Ali žene nisu mogle da se u potpunosti odreknu grudnjaka, iz praktičnih razloga. Različito smo ’obdarene’, a i s godinama, porođajima, dojenjem, varijacijama u kilaži, grudi nam prolaze kroz transformacije. Osim toga, tu je i estetski faktor koji je ženama vrlo bitan – jedan dobar grudnjak može u potpunosti da promeni garderobu, bilo svakodnevnu ili svečanu. Godine 1922. njujorška krojačica Ajda Rozental unela je revoluciju u proizvodnju ženskog donjeg veša prepoznavši potrebu svojih klijentkinja za ’personalizovanim’ grudnjakom. Ova ruska imigrantkinja koja je jedva govorila engleski je sa samo 4500 dolara, sa svojim mužem Vilijamom Rozentalom i vlasnicom butika za koju je radila, Inid Biset, pokrenula biznis koji im je doneo milione, upravo zato što je Ajda shvatila koliko je bitan kvalitetan donji veš.

Ajda Rozental

Nakon što joj je nekoliko klijentkinja tražilo da im prepravi postave na haljinama jer su se ugojile, Ajda je shvatila da je bolje odvojiti postavu i pretvoriti je u zaseban komad garderobe, i tako je počela da šije kombinezone. Odmah zatim, s Inid je dizajnirala liniju grudnjaka koji su isticali ženske obline. Ubrzo su njihovi brushalteri, brendirani kao ’Mejdenform’ (Maidenform) postali vrlo traženi u umetničkim krugovima i dospeli sve do Holivuda gde su naglašavali raskošna poprsja glumica, uključujući i Elizabet Tejlor.

I tako, zahvaljujući Ajdi, i danas žene mogu da izaberu grudnjak koji odgovara samo njihovim merama i potrebama. Ali iako imamo toliku mogućnost izbora, statistike kažu da danas čak 80% žena nosi pogrešnu veličinu brushaltera. To se lako prepoznaje: korpe su zgužvane ili grudi i potpazušni deo ’kipe’ preko grudnjaka, naramenice spadaju ili su duboko urezane u ramena, kako podignemo ruke tako i grudnjak odskoči… Za idealan grudnjak potrebno je izmerimo obim grudnog koša ispod grudi i preko grudi i u skladu s merama izaberemo odgovarajuću veličinu korpe kao i kroj. Grudnjak treba da bude udoban, da se ne useca u kožu, a fišbajn, ako ga ima, nikako ne sme da pritiska mlečne žlezde.

Pored dobrog grudnjaka, potrebno je i da neko vreme tokom dana provodimo bez njega, naročito noću. Tada omogućavamo da krv slobodno cirkuliše, da koža diše, dok pektoralni (grudni) mišići više rade i zatežu se jer moraju da prkose zemljinoj teži i samim tim grudi se bolje oblikuju. Spavanje bez grudnjaka omogućava bolji san.

Baš kao što je tokom istorije svaka epoha bila obeležena posebnim vrstama veša i steznika za grudi, tako su i žene znale šta im je činiti da bi poboljšale izgled svog poprsja, pa bi pomoć često tražile u prirodi, to jest kuhinji. Dve biljke su od davnina poznate kao prijatelji ženskog dekoltea: piskavica (grčko seme) i hmelj. Fitoestrogen (biljni estrogen) iz piskavice, između ostalog utiče na uvećanje grudi, dok hmelj ovo dejstvo pojačava i prokrvljuje, pa tako i proširuje mlečne žlezde. Ali sama bujnost nije dovoljna, potrebno je negovati i kožu dekoltea i zaštititi je od bora i strija. Tu na scenu stupaju kvalitetna ulja: čileanske ruže i avokada.

Danas je lako iskoristiti najbolje od svih ovih prirodnih sastojaka, jer se svi zajedno mogu naći u Devi gelu za grudi. Ova biljna formula povećava volumen i tonus grudi, neguje kožu dekoltea i daje joj baršunast izgled, a redovnom upotrebom grudi mogu porasti za 1 veličinu grudnjaka.

Uz kvalitetan grudnjak prave veličine i Devi gel za grudi možemo doći do savršenog dekoltea, bez osećaja sputanosti i neudobnosti. A kada dođemo kući nakon napornog dana, zna se šta nam je prvo činiti…

 

Jednostavan put do izobilja

Nosi zahvalnost kao plašt, i ona će nahraniti svaki ćošak tvog života.

Rumi

Život nije lak. Svakodnevno se suočavamo sa sitnim i krupnim problemima u svojoj okolini i društvu, materijalnim izazovima i krizama, ali verovatno naozbiljniji neprijatelji su naši unutrašnji demoni. Sumnje, strahovi, osećaj inferiornosti, nesigurnost, negativnost, žudnje… čak i ako nemamo nikakvih realnih problema naš um koji uvek vrvi od misli kao košnica će ih lako izmisliti.

Danas živimo u apsurdnom dobu: s jedne strane konstantno dobijamo podsticaje da stičemo što više materijalnih dobara i da uvek želimo još, a s druge strane zasuti smo brojnim modernim kvazi-spiritualnim učenjima koja propagiraju pozitivan način razmišljanja i metode dostizanja sreće (i koja svojim idejnim tvorcima donose milione).  ’Sreća’ je postala jednako poželjno dobro kao i novi auto i garderoba, pa prosto osećamo grižu savesti što nismo u stanju da budemo srećni. Na društvenim mrežama sve vrvi od ’sreće’ i savršenog života koji bi trebalo da izazovu divljenje i zavist. A iza savršenih kulisa provejava konstantni osećaj nezadovoljstva zbog onoga što nemamo i što nismo.

Pojam sreće koji se danas uglavnom pogrešno interpretira često je glavni razlog što smo nesrećni. Pod ’srećom’ se podrazumeva da imamo sve potrebne predispozicije za savršenstvo. Sve ono čime nam reklame na TV-u i retuširane fotografije na društenim mrežama pune glavu. Naravno da je sreća iz fotošopa nedostižna, baš kao i leteći ćilimi, palate na nebu ili ostrvo s blagom, pa onda nije ni čudo što smo stalno nezadovoljni.

Šteta, jer postoji vrlo prost način da budemo srećni. On je poznat od davnina, od vremena starih mudraca i drevnih zapisa, i podrazumeva negovanje jednostavne prakse: zahvalnosti. Umesto da nam cilj bude dostizanje sreće kako je definiše današnji marketing, potrebno je samo da sebe uvek podsećamo na ovu istinu: u životu uvek imamo nešto na čemu možemo biti zahvalni.

Umesto da čekamo nedostižnu savršenu sreću, redovno negujući zahvalnost shvatićemo da nam se sreća uvukla u život a da to nismo ni primetili. I ne samo to, shvatićemo da živimo u izobilju. Iako je zahvalnost nezaobilazna komponenta religija i duhovnih učenja, ona nije zagarantovana samo onima koji ih praktikuju. Ona je besplatna, svevremena, nezavisna i svačija, ko god želi da je dovede u svoj život. A i sve je češći predmet naučnih istraživanja.

Brojna istraživanja bavila su se pozitivnim uticajem zahvalnosti na zdravlje i opštu dobrobit. Jedno od njih pratilo je tri grupe ispitanika koje su svakodnevno vodile dnevnik: jedna grupa o stvarima na kojima je zahvalna, druga o onome što ih muči i treća o svakodnevnim događajima. Nakon deset nedelja, ispitanici iz prve grupe osećali su se bolje čak za 25% i vežbali 1,5 sat više u odnosu na preostale dve grupe. Takođe, pružali su jedni drugima veću emotivnu podršku. Statistički, negovanje zahvalnosti smanjuje fizičku bol za 10%, poboljšava kvalitet sna za 25%, smanjuje simptome depresije za 35%…

Brojne studije došle su do sličnog zaključka da redovno praktikovanje zahvalnosti ima sledeće moći:

  • štiti nas od negativnosti
  • povećava nivo sreće najmanje za četvrtinu
  • pomaže uspostavljanje novih sinapsi u mozgu
  • eliminiše stres i depresiju
  • leči i jača imunitet
  • pomaže da živimo zdravije i više se krećemo
  • poboljšava san
  • jača samopouzdanje
  • eliminiše osećaj zavisti prema drugima
  • povećava nivo energije
  • poboljšava društvene odnose i jača prijateljstva
  • jača porodične odnose
  • pomaže nam da živimo u sadašnjem trenutku
  • pomaže da se izborimo sa strahovima
  • smanjuje glad za materijalnim
  • jača strpljenje, pokornost, mudrost, istrajnost
  • pomaže da bolje i efikasnije radimo
  • pomaže da lakše donosimo odluke
  • opušta

Svakodnevne aktivnosti nam lako odvlače pažnju, pa zaboravljamo da budemo zahvalni. Kao i za sve dobre stvari u životu, i za to nam je potreban svesni napor, koji će nakon nekog vremena postati navika. Evo nekoliko jednostavnih načina da praktikujete zahvalnost:

  • Uzmite olovku i papir i napravite spisak svega na čemu ste zahvalni u životu.
  • Svakog jutra, čim se probudite, pomislite na jednu stvar na kojoj ste zahvalni. Pomislite da je pred vama 86.400 sekundi koje su vam poklonjene da od njih uradite nešto korisno, lepo, veličanstveno.
  • Prisetite se svih teških i izazovnih situacija koje su od vas napravile bolju osobu.
  • Obratite pažnju na sitnice. Jutarnja kafa, dobra knjiga, par ljubaznih reči razmenjenih sa komšijama, miris voća na pijaci.
  • Redovno govorite ljudima iz svoje okoline šta kod njih cenite.
  • Setite se svojih dostignuća i svega što volite kod sebe.
  • Pogledajte se u ogledalo i zapazite svoje lepe osobine, fizičke i mentalne.

Nemojte čekati da nešto izgubite da biste počeli da ga cenite. Pravo izobilje je ono što imamo sada, a ako nam je pogled stalno uperen u budućnost i ono što nemamo, gubimo priliku da uživamo u svom pravom trenutnom bogatstvu.