Zaštitnik žena

Prvi opis virka datira iz 1539. godine, kada je nemački botaničar i lekar Hieronimus Bok (Hieronymus Bock), poznat i pod svojim latinskim imenom Tragus, započeo modernizaciju srednjovekovne botanike. Bok je postavio temelje moderne nauke svojim katalogom sa 700 biljaka u kom ih je klasifikovao na osnovu izgleda i detaljno opisao. Kreutterbuch – knjiga o biljkama, prvo se pojavila bez ilustracija, da bi u narednom izdanju, 1546. godine sadržala i odlične crteže Davida Kandela. Ova knjiga bila je kasnije jedan od postamenata Lineove klasifikacije vrsta koju i danas koristimo.

Bok je dobro poznavao gde koja biljka raste, što potvrđuje da je sigurno dosta putovao i istraživao vegetaciju na terenu. A nije slučajno da je baš Nemac uvrstio virak u svoj katalog, kao jednu od veoma važnih i korisnih biljaka: on je kod starih Germana bio izuzetno cenjen i posvećen Frigi, boginji lepote i plodnosti.

Virak, kod nas poznat i kao vrkuta, gospin plašt, plahtica, rosnik, svoje naučno ime Alchemilla vulgaris dobio je po verovanju alhemičara da, pomoću rose koja se skuplja na njegovim listićima, mogu pronaći kamen mudrosti koji ima moć da metal pretvori u zlato. Virak je lepa biljka, i na njegovim listovima se tokom celog dana mogu videti kapljice koje sijaju kao biseri. Verovatno je svojom lepotom prvo i privukao ljudsko oko, ali ubrzo su naši preci shvatili da je najveća vrednost virka u njegovim lekovitim svojstvima. U to su se naročito uverile žene.

Virak je obilno zastupljen na našem brdovitom Balkanu i u narodu se koristi od pamtiveka. Osim što pomaže kod stomačnih tegoba i proliva, odličan je i za zarastanje rana i ublažavanje kožnih infekcija. Ali od najveće koristi je ženama. Njegovi dragoceni sastojci – tanini, gorki glikozidi, flavonoidi, fitosterini, salicilna kiselina, saponini i eterično ulje, imaju protivupalno, antibakterijsko i antifungicidno dejstvo.

Ovaj prirodni balanser hormona pomaže kod neredovnih i obilnih menstruacija, cista, policističnih jajnika, mioma, endometrioze, ali je poznat i po tome što olakšava porođaj, ubrzava zarastanje rana i oporavak nakon porođaja. Tanini i adstringenti sprečavaju pojačana krvarenja i smanjuju menstrualne bolove. Svojim antifungicidnim dejstvom može pomoći i kod gljivica i bakterijskog vaginitisa, a kako ima moć da sprečava rast bakterija, neka iskustva pokazuju da pomaže čak i kod stafilokoke. Istraživanja su pokazala da je virak koristan kod poremećaja uzrokovanih humanim papiloma virusom, a da agrimonin kog sadrži sprečava pojavu raka dojke.

Legenda kaže da su nekada žene verovale da im rosa sa lista virka može pomoći da zauvek zadrže mladalački izgled. Ali ritual nije bio jednostavan: u ponoć, za vreme punog meseca u maju, u punoj golotinji trebalo je zamočiti mali nožni prst u rosu na virku. Danas znamo da ne treba da se razgolićujemo i čekamo ponoć, ali virak nam sigurno može pomoći da duže ostanemo mlađe: osim što se njegov list može koristiti za tretiranje poremećaja kože, odličan je i za ublažavanje bora i staračkih pega. Ali najveća estetska pomoć ogleda se u činjenici da nam virak može omogućiti da što duže zadržimo dobar hormonalni balans, i na taj način otkloniti i nepoželjne simptome disbalansa: gojaznost, akne, masnu kožu, preteranu maljavost… A kada dođe vreme za menopauzu, može ublažiti i njene simptome.

Mladost, ali i mladi naraštaj još jedan je dar virka: ova biljka, pored svih blagotvornih osobina, pomaže i ženama koje se bore sa sterilitetom. Nije slučajno virak bio posvećen Frigi, boginji plodnosti, a kasnije, u srednjem veku, i Bogorodici, Gospi čiji je bio ‘plašt’, ili zaštitnik. Nekada su žene brale virak i držale ga u vazama u kući kako bi pospešile ženstvenost i privukle ljubav. Danas znamo da virak podstiče rast progesterona, dovodi hormone u normalu, jača endometrijum materice, stimuliše rad jajnika i ovulaciju, i tako ne samo jača plodnost već se stara i da se trudnoća dobro iznese i da ne dođe do komplikacija i pobačaja.

Virak se može koristiti samostalno, ali najbolji je u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem, kao što su hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, peršun… Danas ne moramo da idemo u potragu za ovim lekovitim biljem jer se ono, u najčistijem i najiskoristljivijem obliku i razmeri, već može naći u potpuno prirodnom preparatu, u apotekama. Femisan A, ogrnut ‘plaštom’ virka, najbolji je prijatelj žena već dve decenije.

Strepite li od policije za antitalenat?

Koliko god da smo uspešni, pa čak i ako smo svetski poznati, ipak smo samo ljudi, ranjivi, nesigurni i podložni sumnjama. Sumnjamo u svet oko sebe, a najviše u sebe. Da li je naš uspeh stvaran, da li je naša stručnost utemeljena, da li su naša dostignuća realna, ili se sve to može u jednom trenutku srušiti, i svet će videti da smo samo prevaranti? Ako vas ovakve misli more, znajte da niste jedini: one pohode mnoge uspešne ljude, među njima su i Tom Henks, Kejt Vinslet, Nil Armstrong, Maja Anđelu, Mišel Fajfer, Ema Votson, Robi Vilijams…

Još uvek strepim da će u svakom trenutku doći policija za antitalenat da me uhapsi’, lepo je to na šaljiv način objasnio kanadski komičar Majk Majers.

I takve sumnje imaju svoje naučno ime: sindrom uljeza ili impostorizam. To je psihološka pojava kada neko sumnja u sopstvena dostignuća i gaji dubok skriveni strah da će biti razotkriven kao prevarant, uprkos mnogobrojnim dokazima o svojoj kompetentnosti. Pojam su skovale dve psihološkinje davne 1978. godine – Dr Polina Klans i Dr Suzen Ajms (Dr. Pauline R. Clance and Dr. Suzanne A. Imes) nakon istraživanja na uzorku od 150 izuzetno uspešnih žena. One su sve bile vrlo cenjene u svojim profesionalnim krugovima, ali uprkos tome, kao i akademskim diplomama i dostignućima, taj uspeh su pripisivale srećnim okolnostima i uverenju da su njihova inteligencija i sposobnosti precenjeni. Klans i Ajms su smatrale da je na nastanak ovog mentalnog okvira kod uspešnih žena uticao niz faktora, od kojih su najveću ulogu igrali stereotipi o ženskom rodu, porodični, kulturni i društveni odnosi, a utvrdile su da žene koje pate od ove pojave ispoljavaju i simptome depresije, anksioznosti i niskog samopouzdanja.

Bilo je i logično pomisliti da će žene biti te koje će najviše patiti od ovog sindroma, imajući u vidu činjenicu da su vekovima bile u drugom planu i da se od njih očekivalo samo da se brinu o porodici. I sada, kada su mogle da se posvete karijeri, u podsvesti su nosile sva pretrpljena omalovažavanja svojih ženskih predaka. Međutim, kasnije studije su pokazale da od sindroma uljeza ne pate samo žene, već podjednako i muškarci. Klans i Ajms su napravile skalu na osnovu koje se može proceniti postojanje i obim sindroma uljeza kod pojedinca, a kojom se mere aspekti straha: straha od procenjivanja, od nemogućnosti da se održi uspešnost, od ubeđenja da nismo podjednako sposobni kao drugi. Kasnije je psihološkinja Valeri Jang (Valerie Young) identifikovala pet podgrupa unutar sindroma: perfekcionista, superžena/muškarac, prirodni genije, solo-izvođač i ekspert. Na početku svoje knjige Tajne misli uspešnih žena: zašto sposobni ljudi pate od sindroma uljeza, i kako napredovati uprkos njemu, Jang daje šest pitanja koja treba da postavimo sebi:

  • Da li svoj uspeh pripisujete sreći, dobrom tajmingu ili kompjuterskoj greški?
  • Da li mislite ’Ako ja to mogu, to može svako’?
  • Da li mučite sebe zbog najmanje greške u svom radu?
  • Da li vas poražava čak i konstruktivna kritika, i vidite je kao dokaz svoje nesposobnosti?
  • Kada postignete uspeh, da li potajno osećate kao da ste ih opet prevarili?
  • Da li brinete da je samo pitanje vremena pre nego što vas ’razotkriju’?

’Ako ste odgovorili  ’da’ na bilo koje od ovih pitanja, onda znate da stvarno nije bitno koliko ste pohvala dobili, koliko diploma stekli, ili koliko ste se visoko uzdigli. Istina, mnogi vas vide kao inteligentnu ili talentovanu osobu, možda čak i briljantnu. Ali vi niste jedan od njih. Zapravo, vi duboko sumnjate u svoje sposobnosti. Bez obzira koliko toga ste postigli ili šta ljudi misle, u dubini duše ste ubeđeni da ste uljez, lažnjak, prevarant’, kaže Jang.

Sindrom uljeza ne ispoljava se samo na polju karijere, već je prisutan i u međuljudskim odnosima, kada verujemo da nećemo ispuniti očekivanja svojih prijatelja ili partnera, jer smo pomoću nekog čudnog trika uspeli da im se dopadnemo, ali zapravo nismo dostojini naklonosti koju dobijamo.

Važno je napomenuti da sindrom uljeza nije mentalni poremećaj, već pojava. U suprotnom, većina populacije bi bila bolesna. Neka istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da čak 85% osoba ima osećaj da nisu dovoljno kompetentni za svoj posao, ali samo 25% njih je svesno da je u pitanju ovaj sindrom. Iako se ne radi o poremećaju, ova pojava ukazuje na nisko samopoštovanje i povezuje se sa simptomima depresije.

A kako dolazimo u situaciju da patimo od ovog sindroma? Osim pritisaka koje trpimo na fakultetima i u firmama, klica sindroma uljeza može se razvijati od najranijih dana – u porodici koja nas je obeshrabrivala, terala da se poredimo s drugima i težimo savršenstvu. U porodicama sa više dece obično se koriste ’etikete’ – jedno je duhovito, drugo atletski tip, treće osetljivo, namćor, itd. Ako se jednom detetu prilepi etiketa da je pametno, drugo će se možda sve vreme truditi da dokaže roditeljima da nisu u pravu, a ako je ’izabrano’, onda će biti pod užasnim pritiskom da opravda roditeljska očekivanja. Naravno, i roditelji su samo ljudi.

’Što više analiziramo ljude, to više nestaju razlozi za analizu. Pre ili kasnije dolazimo do te užasne univerzalne stvari koja se zove ljudska priroda’, reče Oskar Vajld.

Klans i Ajms su navele četiri odbrambena mehanizma koja nesvesno koristimo da se zaštitimo od ovog sindroma: naporan rad i preteranu pripremu, ili suprotno, suzdržavanje, šarmiranje i prokrastinaciju. Jang dodaje još tri: nenametljivost, samo-sabotažu i nezavršavanje. Prepoznavanje ovih mehanizama kod sebe može nam pomoći da osvestimo problem i prevaziđemo ga. Na primer, neko ko odradi sve što je potrebno za disertaciju, ali je nikada ne završi, potajno se plaši mišljenja i osude drugih. Suzdržavanje da damo svoj maksimum utemeljeno je u posvesnom verovanju da nećemo uspeti, pa je bolje da ljudi misle da smo lenji nego glupi. Taj mehanizam je često izražen kod inteligentnih adolescenata koji ’popuste’ u školi.

I kako prevazići ovaj problem? Valeri Jang kaže da nam sindrom uljeza toliko udara na emocije da nije jednostavno prevazići ga zdravim razumom. Potrebno je da se upustimo u ozbiljniju samo-analizu, a možemo se poslužiti sveščicom u koju ćemo beležiti trenutke koje prepoznamo kako bismo kasnije lakše rekonstruisali svoj ’put uljeza’, i otkrili šta je izazvalo taj osećaj neadekvatnosti. Ali sve se svodi na to da je u osnovi ovog problema negativno uverenje koje imamo o sebi, a sve što mi treba da uradimo je da shvatimo da je to uverenje lažno.

U želji da nas podseti da je odgovornost na nama, Jang navodi reči Elinor Ruzvelt: ’Niko te ne može naterati da se osećaš inferiorno bez tvog pristanka.’

Obnavljač kože

Najčešće se setimo da ga koristimo leti, kada ostanemo duže na suncu pa izgorimo. Tanak sloj pantenola umiruje neprijatnu opekotinu i podstiče stvaranje nove kože ispod nje. Ali pantenol možemo koristiti i za svakodnevnu negu. Aktivni princip preparata koji ga sadrže je dekspantenol, a u našem telu on se pretvara u pantotensku kiselinu ili provitamin B5.

Prirodan izvor pantotenske kiseline su žumanca, losos, pšenica, mleko, lešnici, avokado, karfiol, semenke suncokreta… Ona je telu neophodna za normalnu proizvodnju hemoglobina, rad nadbubrežnih žlezda, regulisanje nivoa holesterola i očuvanje imunog sistema. Bez dovoljno vitamina B5 u organizmu osećaćemo umor, mučninu, glavobolje, nesanicu, imunitet će nam biti narušen a na koži se može pojaviti crvenilo, naročito na stopalima.

Ako nemamo novca za skupe kreme za negu lica, dovoljno je da uzmemo pantenol. On ima moć da kožu štiti od oksidativnog stresa koji spada u glavne krivce za pojavu bora, čuva imunitet kože, štiti je od štetnih spoljnih uticaja i sprečava upale. Pantenol deluje na metaboličke procese koji omogućavaju obnavljanje ćelija epiderma i tako stimuliše pravilno funkcionisanje zdrave, kao i regeneraciju oštećene kože.

Evo u kojim situacijama nam sve pantenol može pomoći:

  • Već smo pomenuli da je odlična pomoć ako izgorimo na suncu, ali i za tretiranje alergija na sunce.
  • Omekšaće grube i ispucale usne kada smo duže na vetru, ili prilikom zimskih sportova.
  • Ogrubele ruke, naročito ako su stalno izložene hladnoći, vlazi i agresivnim deterdžentima, pantenol će omekšati i sprečiti pucanje kože.
  • Odličan je nakon brijanja, za pripadnike oba pola, a osim što će omekšati kožu, pospešiće zarastanje eventualnih posekotina i sprečiti infekcije.
  • Isto tako, kod površinskih povreda kože – ogrebotina, oderotina, plitkih posekotina, ujeda insekata, pantenol će pospešiti epitelizaciju i sprečiti dalje iritacije.

  • Pantenol se nanosi i na kosu i daje joj sjaj, mekoću i jača je, a pritom oporavlja i kožu vlasišta.
  • Pomaže nam i da imamo negovane i jake nokte i sprečava nastanak ili omekšava postojeće zanoktice.
  • Koristi se i kod iritirane sluzokože, rastvor pantenola nam može pomoći kada nas boli grlo ili kada smo promukli, u kapima za nos štiti sluznicu gornjih disajnih puteva, a u kapima za oči umiruje iritiranu konjuktivu i sprečava isušivanje.
  • Potpuno je bezbedan pa se može koristiti i za kožu beba, pomaže da brže nestanu iritacije i ojedi.
  • Pomaže i starima, i efikasan je kod dekubitisa – rana koje nastaju od dugog ležanja.
  • Koristi se za negu kože nakon tetoviranja.
  • Deo je emulzija za kućne ljubimce za negu i lečenje bolesti uha i rana.

Uz tako široku primenu, nije ni čudo što je pantenol deo brojnih krema, masti, melema, šampona, rastvora… A zato je i deo Devi melema za regeneraciju.

Devi melem za regeneraciju je visokokvalitetni melem sa prirodnim uljima i puterima, koji ima široku primenu i podesan je za sve generacije. Može se koristiti za svakodnevnu negu kože, ali je efikasan i kod niza poremeaćaja, uključujući i one koji izazivaju svrab, perutanje i ljuspanje kože, kao što su ekcem i psorijaza. Ovaj melem smiruje zapaljenske procese, reguliše vlažnost kože, ali zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima i obnavlja oštećeni epidermis kože tako što ubrzava deljenje keratinina. Melem deluje protivupalno, antiseptično, baktericidno i fungicidno. Efikasan je i kod oštećenja kože kao što su ožiljci, uključujući i one od akni, a kod psorijaze pomaže da se otkloni ljuspičasti površinski sloj kože i pospeši stvaranje nove kože. Devi melem za regeneraciju je posebno efikasan kod zrele kože, smanjuje pojavu bora i znake starenja, uključujući i hiperpigmentaciju – staračke fleke.

Iz svih ovih razloga, Devi melem za regeneraciju je idealan deo kako kućne apoteke tako i kolekcije za negu.

Vesnik PCOS, endometrioze i menopauze

Davne 1801. u Koblencu siromašni obućar dobio je sina. Kada je malo stasao, trebalo je da krene na sedlarski zanat, ali srećom, učitelj je primetio da je dečak pametan i talentovan, pa se smatralo da bi trebalo da postane sveštenik. Međutim, kada je napunio 18 godina, mladića su toliko privlačile prirodne nauke da je upisao medicinski fakultet u Bonu. I tako je Johan Peter Miler (Johannes Peter Müller)  postao veliki i čuveni naučnik. Ovaj fiziolog, anatom, ihtiolog i herpetolog je poznat po svojoj svestranosti i sposobnosti da sabere i upotrebi znanja iz svih oblasti. A istraživanja je zasnivao na strogom i sistematskom posmatranju prirode i njenih zakonitosti.

Miler je i danas prisutan u našim životima, ili, bolje reći, njegova otkrića, a jedno od njih, posebno korisno ženama, je anti-Milerov hormon (AMH). To je glikoprotein sa genom na 19. hromozomu kod ljudi, koji igra odlučujuću ulogu tokom trudnoće kada se definiše pol budućeg deteta još u fazi embriona, tako što sprečava razvoj Milerovih kanala. Dakle, on sprečava da se kod muških fetusa razviju ženski polni organi. Ovaj hormon je prisutan kod oba pola, kod muškaraca se luči u Sertolijevim ćelijama testisima, a kod žena je neophodan za proizvodnju jajnih ćelija.

AMH se kod žena proizvodi u folikulima jajnika i njegov nivo je prilično ujednačen tokom celog ciklusa, pa je koristan u dijagnostici: nivo ovog hormona može da pruži jasnu sliku o stanju jajnika žene, odnosno rezervi jajnih ćelija. Zato je obično deo analiza kod priprema za veštačku oplodnju. Ali AMH može da pomogne i u dijagnostifikovanju nekih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema.

Kod žena sa sindromom policističnih jajnika nivo ovog hormona je veoma povišen. Danas se smatra da čak 20% žena pati od policističnih jajnika, ali da samo 5-10% njih ima simptome usled hormonalnog poremećaja. Žene kod kojih je PCOS u punom zamahu, pored hormonalnog disbalansa imaju i niz neprijatnih simptoma, poput preterane maljavosti, gojaznosti, akni, depresije i neredovnih ciklusa.

AMH je hormon koga ’odaju’ folikuli u razvoju. Žene sa PCOS obično imaju veliki broj folikula u ranoj fazi razvoja, veličine 3-8 mm, koji luče ovaj hormon. Za razliku od PCOS, endometrioza koja zahvata jajnik, a naročito stromu sa antralnim folikulima, uzrokovaće sniženi nivo AMH, dok će vrednosti folikostimulirajućeg hormona (FSH) ostati normalne.

Ovulacija

Analiza AMH je naročito korisna ženama koje su na pragu menopauze. Kako kod žena prirodno s vremenom dolazi do smanjenja jajnih ćelija, a naročito od četrdesete godine života, tako i nivo ovog hormona opada. U poslednje vreme se taj proces sve ranije dešava, pa često dolazi do prevremene insuficijencije jajnika, odnosno preuranjene menopauze. Određivanjem nivoa AMH može da se dosta precizno predvidi kada će početi promene karakteristične za perimenopauzu, kao i kada će nastupiti menopauza.

I tako hormon i fiziologija vezana za njega koju je pre dva veka otkrio Miler, danas ženama može dati prilično jasne prognoze o budućnosti – bilo da se radi o nastupajućoj menopauzi, ili o dijagnostici poremećaja kao što su PCOS i endometrioza. A jasnom slikom o rezervi jajnika može predvideti i da li i kada može uspeti da se ostvari kao majka.

Danas, kada se materinstvo sve više odlaže, ovakva jednostavna dijagnostika je veoma bitna. A kada jajnici zataje, ovulacija postane otežana, endometrijum nikako da zadeblja, ili kada na jajnicima počnu da se stvaraju ciste, u pomoć priskače Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja najbolji je prijatelj svake žene, već od prve menstruacije pa do menopauze.

Jača od groma

Kada naiđemo na nju u prirodi i kada nas ožari obično se ljutimo, ali ova biljka je toliko zdrava i blagotvorna da bi trebalo da joj se zahvalimo čak i kada nam ostavi plikove na koži. Pritom je svima i svuda dostupna, i ako je jedemo par puta nedeljno ili pijemo čaj od njenog korena, sigurno će nam osetno poboljšati zdravlje.

Kopriva se koristi od pamtiveka, i danas je poznat naizgled surov narodni ’lek’ za reumatske bolove koji podrazumeva šibanje koprivom. I to ima svoju naučnu potporu, jer kopriva je poznati analgetik i deluje protivupalno. Tokom istorije se koristila za jačanje i detoksikaciju organizma, kao diuretik, lek kod uvećane prostate, ženskih problema, upale pluća i astme, za isceljivanje rana, ali i kod visokog pritiska i ćelavosti. Ko ima dovoljno godina, seća se da nekada u prodavnicama izbor šampona nije bio širok kao danas. Moglo je da se bira između breze i koprive. I to je bilo sasvim dovoljno. Šampon od koprive jača koren kose i sprečava opadanje.

Kada se mladi izdanci koprive pojave u proleće, to je taman vreme kada nam je potrebna. Nakon duge zime i jednolične ishrane, kopriva će nas vratiti u život. Kako je bogata gvožđem, ona je idealan lek za anemiju, slab imunitet i malaksalost. A pošto je diuretik i odličan čistač krvi, idealan je sastojak za prolećni detoks organizma.

Šta je to u koprivi što je toliko lekovito? Prvo skup minerala: gvožđa, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, pa vitamina B2 i B5, A, C i K. Kvercetini iz koprive smanjuju alergijske reakcije. Beta-sitosterol reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje. Njeno diuretičko dejstvo pomaže i kod visokog krvnog pritiska, a protiv-upalno dejstvo kod osteoartritisa. Koren koprive sadrži polisaharide, lektine, kumarine, triterpene, masne kiseline…

Kao sjajan diuretik, kopriva može pomoći i kod celulita koji i nastaje tako što se u organizmu zadržava višak vode. Tako deluje i kod povišenog krvnog pritiska, ali zahvaljujući beta-sitosterolu čuva zdravlje srca jer upravo taj njen sastojak ima sposobnost da apsorbuje masnoću iz krvnih sudova. Uz redovnu upotrebu koprive trigliceridi i holesterol su uvek u granicama normale.

Pošto je prirodni čistač, kopriva je blagotvorna i za kožu. Ako se primenjuje kao površinski kao tonik, može da ublaži simptome ekcema kao i problem s aknama, jer balansira proizvodnju sebuma. Na taj način pomaže i kod problema s masnom kosom i peruti.

Kopriva je veliki prijatelj muškaraca. Osim što je delotvorna kod problema s opadanjem kose, ona povoljno utiče na proteine u krvi koji vezuju višak hormona. Na taj način čuva zdravlje prostate, ali i urinarnog trakta. I žene imaju mnogo koristi od nje jer po istom principu regulacije hormona može pomoći kod poremećaja reproduktivnog sistema, na primer policističnih jajnika, a kako ima astrigentno dejstvo, sprečava obilna krvarenja. Odlična je i za dojilje jer podstiče laktaciju, a u trudnoći jača plod i sprečava anemiju.

Pa nije čudo što se tokom istorije koristila kao super-lek za sve boljke. Međutim, kopriva nije samo lek. Njena stabljika sadrži vlakna celuloze koja se mogu koristiti i za izradu tekstila. Baš od njih pravile su se nemačke uniforme tokom Prvog svetskog rata. Od nje se dobija i prirodna žuta boja za farbanje platna. A izreka ’neće grom u koprive’? Smatra se da potiče iz nemačke mitologije, jer je kopriva bila simbol Boga munje.

Koprivu je najbolje brati u proleće kada se pojave mladi izdanci, uz obavezne rukavice, što dalje od gradskog zagađenja. Ali u blagotvornom dejstvu koprive možemo uživati i bez odlaska u predele do kojih nisu doprli teški metali iz auspuha vozila. Zato su tu dva preparata iz laboratorije Herba Sveta:

Disan pored ostalih lekovitih biljaka i meda sadrži i tečni ekstrakt koprive. Ovaj bioeliksir jača imunitet, štiti disajne organe, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, smanjuje nadražujući kašalj, a odličan je i kao pomoć pušačima u procesu odvikavanja od duvana.

Hipoprostat sadrži koren koprive, pored još 4 lekovite biljke, a namenjen je muškoj populaciji. On povećava vitalnost prostate, smanjuje učestalo i otežano mokrenje i štiti urinarni trakt. Hipoprostat pomaže kod akutnih i hroničnih infekcija prostate, kao i kod benignog uvećanja prostate.

Uz Disan i Hipoprostat, zdravlje je jače od groma.

Energetski trouglići

Kvalitetna užina dolazi u malim porcijama. Njeni sastojci su prirodni, bez aditiva, veštačkih zaslađivača i ukusa. Takvu užinu retko možemo da kupimo, već je najbolje da je napravimo sami.

Danas kombinujemo kikiriki puter sa orasima, brusnicama, kvalitetnim uljem i kakaom. Za sladak ukus dodajemo pravi med. Energetski trouglići se jednostavno spremaju a mogu dugo da stoje u frižideru i da nam ublaže krize i potrebu za energijom bar nedelju dana.

Od materijala je potrebno:

Suvi sastojci:

  • 100 gr ovsenih pahuljica
  • 1 kašika mlevenog lanenog semena
  • 1 kašika kvalitetnog kakaa
  • 60 gr sušenih brusnica
  • 100 gr lomljenih oraha
  • 50 gr seckane crne čokolade ili čokoladnih kapljica

Vlažni sastojci:

  • 100 gr kikiriki putera
  • 50 gr meda
  • 40 gr nerafinisanog kokosovog ulja

i još

  • malo kokosovog brašna za posipanje

Pomešati prvo u činiji sve suve sastojke, pa dodati izmešane vlažne sastojke. Kada sve dobro sjedinimo, prvo viljuškom a potom rukom, prebaciti smesu na silikonsku podlogu ili papir za pečenje, dobro sabiti i oblikovati u piramidu.

Potom posuti ivice kokosovim brašnom i još malo pritisnuti da se ono dobro zalepi. Prebaciti sve u frižider na pola sata pa seći trougliće oštrim nožem. Čuvati u frižideru u zatvorenoj kutiji.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Dijeta za plodnost

Prilikom planiranja trudnoće, vrlo važnu ulogu igra ishrana. Nije svejedno da li ćemo dan preživeti na pecivu, hamburgeru i krompirićima, ili na grilovanoj ribi i raznobojnom povrću. Danas kada jedna od šest žena ne uspeva da začne prirodnim putem, i ta statistika pokazuje tendenciju da se povećava, postoji potreba da se otkriju uzroci neplodnosti i nađu konkretna rešenja. Otprilike 40% uzroka neplodnosti pripisuje se ženama, 40% muškarcima, a 20% je neobjašnjeno. Brojni su faktori koji doprinose neplodnosti, a danas je sigurno jedan od bitnijih ishrana.

Lek za mnoge boljke je kvalitetna ishrana, aktivan način života i optimističan stav. Tako je i kad je neplodnost u pitanju. Danas ta tri faktora nije jednostavno ispuniti, uz sve prepreke koje pred nas stavlja brz tempo života. Često nemamo vremena da pripremamo i planiramo obroke, a okruženi smo lokalima brze hrane koji nam nude jednostavna rešenja. I upravo ta ’rešenja’ nam najviše komplikuju život.

U poslednje vreme rađeno je nekoliko kliničkih studija koje su dokazale direktnu spregu između plodnosti i ishrane. Osim što je važno sprečiti gojaznost, pa u tom smislu treba voditi računa o broju unetih kalorija, bitno je i šta sačinjava naše obroke. Opšti zaključak svih studija je da je zdrava ishrana jedan od najvećih faktora koji utiču na poboljšanje plodnosti. Tako su u poslednje vreme postale popularne takozvane ’dijete za plodnost’, posebni režimi ishrane i detoksa za buduće trudnice.

Dijeta za plodnost zasnovana je na smanjenom unosu ugljenih hidrata i povećanom unosu belančevina i zdravih masti. Tokom istraživanja, pacijentkinje koje su prolazile kroz proces IV oplodnje, smanjile su unos ugljenih hidrata na manje od 40% tokom dana, i povećale unos proteina. To je imalo veoma pozitivan uticaj na kvalitet jajne ćelije, embriona, kao i broj embriona, i četvorostruko povećalo uspešnost oplodnje.

Kako bi dijeta za plodnost bila jednostavnija za pridržavanje, savetuje se beleženje svega što se unese u organizam, bilo pomoću aplikacija ili jednostavno – papira i olovke. Većina namirnica koje usput zgrabimo, ne razmišljajući, sastoji se od prostih ugljenih hidrata. Zato je pametno sastaviti jelovnik za čitavu nedelju kako ne bismo pale u iskušenje da se nesvesno mašimo za masnu krofnu.

Pa šta je najbolje uključiti u ishranu kada planiramo začeće? Evo namirnica koje bi trebalo da se što češće nađu na trpezi:

  • Avokado je izuzetno hranljiv i prepun folne kiseline, kalijuma i nezasićenih masnih kiselina, što su neophodni nutrijenti za svaku buduću trudnicu. Studije su pokazale da hrana bogata nezasićenim mastima čak za tri puta povećava šanse kod veštačke oplodnje. Pritom, avokado je zasitan, veoma ukusan i jednostavan za upotrebu. Možemo ga jednostavno namazati na parče integralnog hleba, ili napraviti ovu zanimljivu kombinaciju: Superhrana x 2
  • I baš kao što kaže taj recept, pored avokada, još jedna super hrana za buduće mame su jaja. Osim što su bogata belančevinama, sadrže i niz važnih minerala i vitamina kao što su gvožđe, selen, magnezijum, vitamini B grupe, cink, kao i lutein, bitan faktor za zdravlje mozga i očiju budućeg naraštaja.
  • Fermentisani mlečni proizvodi, jogurt i kefir, bogati su kalcijumom, cinkom, vitaminima B i probioticima koji grade zdravu crevnu floru. Važno je da su prirodni, bez šećera i aditiva, a kako da napravite svoj kefir pročitajte ovde: Napitak zdravlja i mladosti
  • U Indiji su špargle poznate kao hrana za plodnost. Kod nas su se tek pojavile, i mogu se u sezoni (tokom proleća i leta) pronaći na pijaci i u samoposlugama. Špargle stimulišu imuni sistem i deluju protivupalno, ali i poboljšavaju cirkulaciju, i mikrocirkulaciju unutar organa – uključujući i reproduktivne. Još jedna korist od špargli je što pomažu izbacivanje toksina iz organizma jer pospešuju rad bubrega. Više o šparglama možete pročitati ovde: Hrana za radost bubrega
  • Najzdravija riba je divlji losos. Izuzetno bogat proteinom i omega-3 masnim kiselinama, losos je hrana za super plodnost. Vitamin D kojim obiluje utiče i na zdravlje fetusa, ali i reguliše polne hormone. Dovoljno je da lep komad ove ribe bacimo na gril ili tiganj bez ulja i ispečemo ga. Uz bogatu salatu biće sasvim dovoljan i zasitan ručak.
  • Orašasti plodovi su poznati afrodizijak, ali i dokazano pospešuju plodnost, naročito orasi. Oni sadrže zdrave masti i obiluju vitaminom E koji utiče na endometrijum – pomaže da se formira dovoljno debeo omotač materice gde će doći do začeća. Orasi pospešuju i ovulaciju, a odlični su i za buduće tate jer povećavaju broj i pokretljivost spermatozoida. Više o orasima možete pročitati ovde: Tvrd je orah…
  • Meso može takođe biti dobar pospešivač plodnosti, ali ne bilo koje. Bitno je da potiče od životinja koje su slobodno pasle i koje nisu dobijale antibiotike i steroide. U suprotnom, hormoni iz mesa mogu lako poremetiti hormonalni balans žene, ali i muškarca. Zato je bolje meso imati ređe na trpezi, ali da ono bude kvalitetno i nabavljeno od pouzdanog dobavljača.
  • I još jedna bitna namirnica koju često zanemarujemo, a koja čini osnov našeg tela – voda. Dobra hidriranost pospešuje rad jetre i omogućava izbacivanje štetnih materija iz organizma. Voda je bitna i u samom trenutku začeća, jer reguliše sastav i gustinu sekreta koji imogućava spermatozoidima da dopru do jajašca. Zato je važno popiti tih 8 čaša vode na dan.

Danas mnogi doktori preporučuju i detoks za plodnost, prirodni proces pročišćenja koji će pomoći da se iz organizma izbace teški metali, toksini i sve ono što izaziva upalne procese. U tom procesu najbolje pomaže lekovito bilje. Osim što će pomoći da se izbace štetne materije iz organizma, lekovite biljke će pospešiti plodnost, poboljšati mikrocirkulaciju u jajnicima, podstaći ovulaciju i stvaranje odgovarajućeg endometrijuma. Kada vodimo računa o ishrani, trudimo se da ne unosimo ništa štetno u svoje telo, doprinosimo i kvalitetu jajne ćelije, smanjujemo šanse da dođe do pobačaja, ali i budućem detetu dajemo najbolje šanse za zdravo detinjstvo i život. To je vredan ulog za budućnost.

Za svoju ishranu se moramo pobrinuti sami, ali velika pomoć lekovitog bilja sažeta je u jednoj bočici ili kutiji kapsula Femisana A. Ovaj za upotrebu vrlo jednostavan, potpuno prirodan preparat na bazi lekovitog bilja pospešuje plodnost, jača endometrijum materice, stimuliše rad jajnika i ovulaciju. Femisan A i pravilna ishrana – idealni ulog u budućnost!

Riznica vitamina E

Ona se masovno koristi u ishrani i u poslednje vreme vode se žustre polemike da li je korisna ili štetna. Ali ono što je sigurno je da je u upotrebi od vremena kada je čovek kao vrsta doživeo svoj uspon i počeo da grabi krupnim koracima ka napretku. Mnogo toga danas dugujemo zrnu pšenice. A kada pšenica proklija, korist se ustostruči. Pšenične klice sadrže oko 700 puta više magnezijuma, 12 puta više fosfora i 5 puta više kalcijuma nego neproklijano zrno. One su riznica vitamina, između ostalog i vitamina E koji održava zdravlje i vitalnost kože.

Kada se iz proklijalog zrna pšenice hladnim presovanjem izdvoji ulje, dobija se dragoceni eliksir mladosti za kožu koji sadrži i do 7 puta više vitamina E od drugih ulja za negu. Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa koji nas štiti od negativnih uticaja slobodnih radikala. Vitamin E stimuliše proces razmene tečnosti, štiti ćelije kože od oštećenja, smanjuje bore, dubinski hrani i regeneriše kožu i posebno je blagotvoran u slučaju suve, tanke, osetljive i ispucale kože.

Pored ovog vitamina, tu su i A, D i B, fosfor, cink, gvožđe, selen i kalijum kao i esencijalne masne kiseline. Ulje od pšeničnih klica, zahvaljujući njima, sprečava oštećenja kože izazvana negativnim spoljnim uticajima, stimuliše proizvodnju kolagena, omekšava kožu i daje joj potrebnu vlažnost. Ono efikasno usporava proces starenja i ublažava već postojeće bore.

Zahvaljujući ovom ulju ten će postati ujednačen, koža glatka i elastična, ali to nije sve. Ulje pšeničnih klica pomaže i kod ozbiljnijih poremećaja kao što su ekcem, dermatitis i psorijaza, kao i povreda poput opekotina i dubinskih rana. Pšenica je jedina žitarica koja sadrži karotin – provitamin A, ali i vitamin D, pa je ovo ulje odlična zaštita od štetnog dejstva sunčevih zraka.

Samo par kapi ulja nežno ali efikasno čisti lice, uklanja višak sebuma a pritom ne zapušava pore. Ali ulje pšeničnih klica se ne mora samo nanositi na kožu. Odlično je i za kosu, naročito suvu i sklonu krzanju, a može se i piti. U tom slučaju deluje preventivno na kardiovaskularni sistem, sprečava aterosklerozu i snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Jedan od sastojaka ovog ulja je oktakosanol, masna kiselina s alkoholom koja poboljšava fizičku izdržljivost i snagu, ali i utiče na metabolizam masti, smanjuje proizvodnju holesterola i sprečava oštećenje arterija.

Pšenica se uzgaja već skoro 10000 godina, a ulje pšeničnih klica koristila je čak i Kleopatra. Senka koja danas pada na pšenicu tiče se zapravo prerađenih i osiromašenih proizvoda od pšenice gde se industrijskim procesom uklanja ono što je najvrednije iz njenog zrna. Integralno zrno pšenice, a naročito pšenična klica, i dalje je izuzetno zdrava namirnica a koristi se u tradicionalnoj i ajurvedskoj medicini vekovima. Kada je ulje od pšeničnih klica u pitanju, ono što je izuzetno važno je da je dobijeno procesom hladnog presovanja. To je nimalo lak i komplikovan proces i mnogo je jednostavnija i unosnija vruća ekstrakcija, ali njen produkt nema nikakvu vrednost.

I upravo je najkvalitetnije, hladno presovano ulje pšeničnih klica jedan od dragocenih sastojaka Devi melema: za regeneraciju kože, protiv strija i za stopala.

Devi melem za regeneraciju se koristi za svakodnevnu negu kože, ali i kod ozbiljnih poremećaja – psorijaze, ekcema, raznih vrsta dermatitisa, izuzetno je blagotvorno kod ožiljaka, uključujući i one od akni, rozacee, perutave kože, staračkih pega, a može se koristiti i preventivno kod štetnog uticaja sunčevih zraka.

Devi melem za stopala, osim što omekšava i neguje kožu stopala i peta, sadrži i eterična ulja koja sprečavaju pojavu i širenje gljivica, eliminiše neprijatan miris i znojenje.

Devi melem protiv strija pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. On vlaži kožu i stvara polupropusni sloj na njenoj površini koji sprečava isušivanje, povećava gipkost i pospešuje obnavljanje oštećenog tkiva.

Danas je nama mnogo jednostavnije nego nekada Kleopatri da pronađemo savršenu kombinaciju za negu i oporavak kože. A kad je kvalitet u pitanju, Devi melemi su apsolutna garancija da je on vrhunski.

Femisan i saveti lekara

Donosimo vam transkript emisije emitovane na BN televiziji sa Dr Duškom Antonićem 3.11.2019.

Voditeljka: A sada pričamo o zdravlju, naravno i veliko nam je zadovoljstvo što nam je naš dugogodišnji prijatelj, Kompanija Herba Svet, sada dovela jednog interesantnog gosta, čoveka koji može da odgovori na brojna pitanja, posebno dama, tako da ja, evo, želim da pozdravim diplomiranog biologa Snežanu Petrović iz Kompanije Herba Svet i doktora Duška Antonića, ginekologa akušera. Dobro veče, dobro nam došli. Doktore Antoniću, Vas posebno pozdravljamo, pošto ste nam prvi put u Nedeljnom popodnevu i hvala što ste došli, zato što kada ginekolog objasni neke stvari – to je mnogo jednostavnije, je li tako, Snežo?

Sneža: Naravno. Ja bih se pre svega zahvalila doktoru Antoniću zato što je naš i Vaš gost i nadam se da će nas se i ubuduće više puta počastiti svojim prisustvom i objašnjenjima.

Voditeljka: Jeste. Zato što posle Vašeg gostovanja, Snežana, ili Natalijinog, uvek imamo pozive gledateljki koje žele da pitaju i da se još jednom informišu. Evo, još jednom ćemo da vas podsetimo da sva pitanja možete da postavite i putem društvenih mreža, jer Kompanija Herba Svet ima svoju fejsbuk stranicu i vrlo brzo ćete dobiti odgovor. A sada ću ja nešto da pitam u ime gledateljki! Doktore, evo predstavljamo Femisan A, imali smo i jednu korisnicu koja se ostvarila kao majka posle ovih kapi, brojne su rekacije žena koje su zaista rešile svoje probleme, ali, evo, da nam kažete koliko zaista žena danas mora da bude uporna kada je zdravlje u pitanju?

Doktor Antonić: Mora biti izuzetno uporna, iz prostog razloga što smo izloženi raznoraznim agensima i onda, samim tim, posle izvesnog vremena, oni ostavljaju posledice na samo naše zdravlje. Što se tiče Femisana A, koji ste Vi pomenuli i uspeha kod žene koja ga je koristila, mi smo često sada svedoci da imamo taj problem i sa ženskim sterilitetom, imamo problem da se žene sve kasnije odlučuju da se ostvare u ulozi majke i imamo sve kasnije prvorotke. U nekim situacijama, na primer, pik za ostanak u drugom stanju jeste minimum do 24 godine, a on posle sve više počinje da pada i da se smanjuje, a mi dolazimo u situaciju da imamo žene od 40 – 42 godine, kada već dolazimo, maltene, u period pre menopauze, a one pokušavaju da se ostvare u ulozi majke. U ovim slučajevima Femisan A je izuzetno značajan iz prostog razloga što već u tom periodu od 10-ak godina pre menopauze, pre te poslednje menstruacije žene, dolazi do promene, odnosno do formiranja raznih simptoma u organizmu žene, prvenstveno i prvo dolazi do oštećenja reproduktivnih sposobnosti, tačnije – smanjuje se broj ovulatornih ciklusa, žena ima redovnu menstruaciju, ali nema i ovulaciju, a ukoliko se ovulacija i javi, onda je ona lošeg kvaliteta i imamo problem u formiranju trudnoće. Drugo, dolazi do poremećaja čitavog niza menstrualnog ciklusa, te menstruacije više nisu redovne, nisu po dužini trajanja i po količini krvarenja nisu iste, mogu se javljati ranije, mogu se javljati kasnije, odnosno dolazimo u neki period kada sve ono što je nenormalno, postaje normalno. Iz tog razloga Femisan A je donekle dobar i nalazi svoju primenu, da bi se taj neki period formiranja ovulatornih ciklusa zadržao, da žena ima redovne, dobre ovulacije, da ima dobru i redovnu jajnu ćeliju koja se može iskoristiti za potomstvo.

Voditeljka: Mada ginekolozi preporučuju Femisan A i Femisan B (za žene koje ulaze u menopauzu) i to je pohvalno za Kopaniju Herba Svet, naravno, ali mnogi od naših gledalaca, sada, kada vide da je tema zdravlje, misle: „ja sam zdrav/zdrava i mene to ne interesuje, prebaciću na nešto drugo“, ali da li smo zaista zdravi, doktore? Koliko Vi kao ginekolog imate susreta sa ženama koje možda dođu na redovnu kontrolu, a ustvari imaju brojne zdravstvene probleme kojih nisu svesni?

Doktor Antonić: Veliki broj žena, tek kada dođe na redovan ginekološki pregled, bez obzira da je li je u pitanju samo ultrazvuk ili ginekološki pregled, otkriju da imaju cistu na jajniku ili imaju imaju policistične jajnike, ne znajući pre toga da su nešto tako imale. Tu se susrećemo  i nekada da žena saznaje da ima miom ili, ukoliko su pregledi vezani za dojku, saznaju da imaju ciste na dojkama, tako da, žene najčešće to otkriju tokom svog redovnog ginekološkog pregleda. Ovde i jeste slučaj da, kada kažemo „zdravi smo“, jeste, mi osećamo da smo zdravi i to nosimo na nogama, ali biološki sat protiče, tako da mi, u tom nekom postmenstrualnom delu, žena će otkriti razne vazomotorne poremećaja, tačnije usled širenja krvnih sudova na periferiji i naglog dotoka krvi, žena kada ulazi u predmenopauzu, osetiće i valunge – „toplo-hladno“, osetiće talas vrućine koji će se zameniti hladnijim talasom, ti talasi mogu javljati od 20 do 30 puta tokom dana, što opet ostavlja posledice na žene, sa razdražljivošću…

Voditeljka: I osećamo se veoma loše i uplašeno.

Doktor Antonić: Jeste, sa razdražljivošću, sa padom koncentracije, sa oštećenjima koja se formiraju na samoj koži, suvom kožom koja se peruta, sa oštećenjem kose, tako da to sve povlači niz odgovarajućih simptoma u organizmu, samim tim bolje je to donekle pokušati sprečiti i ako se i pojavi umanjiti, nego pustiti da to samo od sebe prođe, jer dug je taj vremenski period prolaska – on traje 10 godina. Taj period premenopauze može trajati 10 godina.

Voditeljka: Da, baš dugo može da traje. Snežana, Vi uvek ističete u Vašem gostovanjima da svi ne treba da zaborave svog lekara. Dakle, uvek insistirate na tome da treba prvo ići na pregled kod lekara, pa onda koristiti proizvode u saradnji sa lekarom. Koliko Vas pacijenti – odnosno korisnici Vaših proizvoda slušaju?

Sneža: Moram da kažem da sve više dobijamo povratnih informacija. Kada dobijemo bilo koje pitanje vezano za Femisan A, uvek napomenemo „način korišćenja i javite nam rezultate“. Znači, preporuka je: uvek nakon ta prva 2 do 3 meseca, kada se radi o Femisanu A, da se uradi prvi kontrolni pregled, pogotovo, kao što je rekao doktor, ako je u pitanju neka cista, dakle ako je nešto što se realno može pratiti. Kada je je u pitanju Femisan B, žene već same mogu da prate da li su im simptomi olakšani, da li se ublažavaju ili ne. Međutim, kada je u pitanju Femisan A, kada su u pitanju konkretni ginekološki problemi, uvek napominjemo i molimo žene da nam jave svoje rezultate i minimum 3 – 6 meseci nakon korišćenja da se taj prvi kontrolni pregled uradi. Nažalost, sve više devojčica sa policističnim jajnicima se javlja i pogotovo je tu bitno i čini mi se, tu više majke vode računa kada su u pitanju deca, a žene kada prođe reproduktivni period, verovatno će se i sam doktor složiti sa tim, nekako zapostave svoje zdravlje, ređe odlaze na kontrole i onda se dođe u situaciju da se otkrije neki miom koji je ogroman, koji stvara krvarenje i prouzrokuje neke veće probleme, možda žena tek tad dođe na pregled, a moglo se možda preduprediti ili prosto ublažiti. Tako da, mislim da žene više vode računa u tom reproduktivnom periodu, dok se ne ostvare kao majke, kasnije malo ređe dolaze, ali uvek apelujemo, ovako putem našeg gostovanja, ali i putem direktnog kontakta sa ženama da ne izostave te preglede, pogotovo će, opet doktor malo više reći o tome, kada se ulazi u menopauzu do kakvih problema sve može doći, da je jako bitno da tada kontrolišemo dojke i da smo redovno na ginekološkim pregledima, pretpostavljam da je idealno na svakih 6 meseci.

Voditeljka: Dakle, da kažemo još jednom gledateljkama – strpljenje i upornost kada je zdravlje u pitanju. Koji još savet možemo da damo za naše ženice koje su možda lenje da odu na ginekološki pregled, plaše se šta će doktor da kaže što je najčešće, šta možete da im kažete?

Doktor Antonić: Prvo, a rekla je sada i Sneža, redovni ginekološki pregledi, šta oni podrazumevaju? Minimum jednom godišnje da se radi kolposkopija i minimum dva puta godišnje da se radi ultrazvuk. Obavezan je, takođe i ultrazvuk dojki i ukoliko postoji potreba dalje će se raditi mamografija ili će se čak raditi i magnet dojke. Što se tiče preparata koji se koriste, pogotovo preparata koji su na biljnoj bazi, postižu efekat, ali za postizanje tog pravog efekta potreban je i neki vremenski period. Ne možemo očekivati da će se sa jednom ili dve kutije koje su popijene postići taj efekat, ali – kada se postigne taj efekat, on je dugotrajniji. Mi, kao ginekolozi, imamo čitav niz tih preparata koji u svojoj osnovi imaju hormone i kada ih damo brzo postižemo efekat, ali onog momenta kada žena prekine sa upotrebom tih preparata, taj efekat brzo i nestaje. Ovde je takav slučaj da, nakon što postignete efekat, a Vi ćete sami primetiti ukoliko se radi o menopauzi, taj efekat ćete održavati tako što ćete nastaviti dalje to da pijete. Sama menopauza nastaje nakon poslednje menstruacije kod žene. Na ovim našim prostorima ona se javlja kod žene u 52 godini. Može biti i rana menopauza, imamo sve više slučajeve da žene ispod 40 godina ulaze u menopauzu, a imamo slučajeve da žene uđu u menopauzu sa 55 godina. Da bismo sprečili ulazak u menopauzu, savet je, na primer, da se prekine sa pušenjem. Dokazano je da će žene koje puše 2 godine ranije ući u menopauzu, nego što bi inače ušle u menopauzu. Mi ne možemo sada tačno da kažemo koji je trenutak ulaska u menopauzu, jer on ne zavisi od načina ishrane, broja porođaja, dojenja, ali jeste donekle genetski vezan, pa možemo reći da će ćerka ući u menopauzu otprilike u godinama kada je ušla njena majka. Sa tim ulaskom u menopauzu, dolazi još do čitavog niza poremećaja u organizmu, većinom žene znaju da su to kardiovaskularni poremećaji, zatim osteoporoza, a kako osteoporozu možete da sprečite? Dokazano je da mršavije žene, žene koje konzumiraju alkohol i puše takođe imaju češće propadanje kostiju.

Voditeljka: Sve to znamo i opet ne slušamo doktora i ne pazimo.

Doktor Antonić: Zato sam ja tu.

Voditeljka: Zato nam je drago što ćete biti i u narednim nedeljama naš gost i pričati na razne teme i objasniti gledateljkama koliko je važno da vodimo računa o zdravlju. Hvala Vam puno na savetima. Snežana, hvala Vam što ste nam doveli gosta.

Sneža: Hvala Vama i hvala još jednom doktoru Antoniću.

Voditeljka: Ovo su bili minuti za vas, drage dame. Dakle, ako bar 10 minuta posvetite svome zdravlju, to je uspeh, za početak. Videćemo se sa novim pričama sledeće nedelje.

(Emisiju možete pogledati OVDE)

Kako se saplićemo o sopstvenu sreću

Danas živimo u vreme za koje, u poređenju sa svim prethodnim, sa sigurnošću možemo reći da je najbezbednije, da nudi do sada najviše ljudskih prava, lične udobnosti, obrazovanja, informacija, mogućnosti za usavršavanje… Pa zašto smo i dalje nezadovoljni i često govorimo kako živimo u najgore moguće vreme, doba posrnulog morala, siromaštva, raslojenosti i egoizma? Da li se tu radi o realnom stanju stvari, ili je u pitanju naša pomerena percepcija?

Ovim problem bavi se psiholog sa Harvarda, Daniel Gilbert, koji je svoju teoriju opisao u knjizi Saplitanje o sreću (Stumbling on Happiness), kao i u naučnom elaboratu objavljenom u časopisu Science. Gilbert ovu pojavu naziva ’prevalencom izazvana promena koncepta u ljudskom rasuđuvanju’. Prevalenca je statistički pojam kojim se određuje rasprostranjenost raznih stanja, na primer broj obolelih tokom neke epidemije, broj pušača u ukupnoj populaciji, do raznih dominantnih pojava koje se mogu koristiti za istraživanja u psihologiji ili bilo kojoj grani nauke.

Jedan od najjednostavnijih eksperimenata koje je Gilbert i njegov tim izveo na ispitanicima je posmatranje tačkica na ekranu kompjutera tokom određenog vremenskog perioda, a zadatak za ispitanike bio je da odrede koje tačkice su plave boje i izbroje ih. Nakon nekog vremena, tim je krišom smanjio broj plavih tačkica, i tada se desilo nešto čudno: ispitanici su tačkice koje su prethodno klasifikovali kao ružičaste počeli da klasifikuju kao plave. Dakle, kako se prevalenca plavih tačkica smanjila, ispitanici su imali potrebu da ih nadomeste.

Sličan eksperiment je umesto tačkica koristio ljudska lica, a od ispitanika se tražilo da klasifikuju ona koja imaju strog i preteći izgled. Kada je prevalenca pretećih lica smanjena, ispitanici su neutralne izraze lica počeli da klasifikuju kao preteća.

Dakle, kako se prevalenca nekog problema smanjuje, tako imamo sklonost da problem redefinišemo. Kako se problem smanjuje, tako se povećava koncept problema koji mi opažamo, pa ne uspevamo da realno sagledamo situaciju i shvatimo da zapravo postoji napredak. Kako kaže Gilbert, ove studije pokazuju da ljudi svaku novu instancu u određenom konceptu procenjuju u kontekstu prethodne instance, pa kako se smanjuje prevalenca problema, mi novo stanje procenjujemo na osnovu poboljšanog konteksta kog smo sami stvorili.

Ili, prostijim rečima – kako rešavamo probleme tako proširujemo naše definicije problema. Kako se naši problemi proređuju, tako mi više toga počinjemo da ubrajamo u probleme. Kako se situacija u svetu poboljšava, mi ga strožije kritikujemo i pogrešno zaključujemo da se zapravo ništa nije poboljšalo.

’Izgleda da progres sam sebe maskira’, kaže Gilbert. Ova pojava nije mnogo bitna kada je u pitanju posmatranje tačkica na ekranu, ali postoje realne situacije kada može značajno uticati kako na društvo tako i na pojedinca. Na primer, isti tim je sazvao grupu ispitanika koja je dobila ulogu odbora za kontrolu etičnosti naučnih studija. Ispitanici su ocenjivali predloge za studije, na skali od neetičkih do veoma etičkih, i vremenom, kako se smanjivala prevalenca neetičkih studijskih predloga, tako su počeli da potpuno bezazlene predloge klasifikuju kao neetičke.

Postoje i primeri kada je ova pojava korisna, na primer u ambulanti hitne pomoći kada doktor mora da izabere koji pacijenti će, na osnovu urgentnosti, biti prvi primljeni. Ako je ambulanta puna teško ranjenih pacijenata, žrtava terorističkog napada, pacijent sa slomljenom rukom će sigurno morati da sačeka. Ali ako je ambulanta prazna, onda će osoba sa slomljenom rukom imati primat.

Kako dolazi do prevalencom izazvane promene koncepta u našem rasuđivanju? Ono što čoveka razlikuje od ostalih primata je sposobnost imaginacije i razmišljanja o budućnosti. Za to je zaslužan frontalni korteks našeg mozga, poznat i kao čeoni režanj. Danas neurologija zna da je frontalni korteks odgovoran za planiranje, ali i anksioznost – dve funkcije koje su usmerene na budućnost. Put do ovog otkrića nije bio lak, a počeo je s jednim neobičnim nesrećnim slučajem. Dana 13. septembra, 1848. Pinias Gejdž (Phineas Gage), 25-godišnji poslovođa radova na pruzi kod Vermonta, postavljao je eksploziv u rupu pomoću metalne šipke. Nažalost, do eksplozije je došlo prerano, a sve se završilo tako što je šipka ušla kroz levi Gejdžov obraz i izašla kroz lobanju na vrhu čela. Gejdž ne samo da je preživeo, već je ustao kao da se ništa nije dogodilo i na svojim nogama došao do kočije koja je trebalo da ga odveze do doktora. Gejdž je bio potpuno svestan i svega se najnormalnije sećao, i uprkos činjenici da je izgubio oko i imao ožiljke, bio je odličnog fizičkog zdravlja.

Pinias Gejdž

Ali ipak nije bilo sve idilično. Ranije su Gejdža opisivali kao vrednog čoveka i prijatnu osobu, a nakon nesreće došlo je do potpune promene: Gejdž je bio naprasit, agresivan i sklon alkoholu, i nije uspevao da duže vremena zadrži isti posao. Dosta kasnije, 1994. godine, naučnici su pomoću modernih metoda uspeli da rekonstruišu Gejdžovu lobanju i odrede tačno mesto povrede: levi i desni prefrontalni korteks, što je objasnilo zašto nije uspevao da kontroliše emocije i da donosi racionalne odluke vezane za budućnost. Gejdžov slučaj je imao ogroman uticaj na razvoj neurologije, ali nažalost, naveo je neurohirurge na zaključak da bi uklanjanjem dela frontalnog korteksa – tzv. lobotomijom, mogli da se ’leče’ poremećaji ponašanja i psihoze, što je ostavilo za sobom ogroman broj invalida. Operacija je bila jednostavna i radila se u lokalnoj anesteziji, i oštrim instrumentom frontalni korteks bi se odvajao od ostatka mozga. Veći deo pacijenata bile su žene, za koje se verovalo da su histerične i nepristojnog ponašanja.

Najveća posledica koju je lobotomija ostavljala na svoje pacijente, ili bolje reći žrtve, bila je nemogućnost da sagledaju budućnost i prave kratkoročne i dugoročne planove. Danas znamo da demencija, Parkinsonovo oboljenje i multipla skleroza oštećuju frontalni korteks. S obzirom da smo mi jedini primati koji imaju sposobnost da zamisle budućnost i planiraju je, nemogućnost da to činimo je mnogo više zastrašujuća nego predviđanje loših budućih događaja.

Naš um, u svom najzdravijem stanju, ima ’falinku’ – tendenciju da dodaje i oduzima detalje, pa ponekad scenariu o prošlim događajima kog mi imamo u glavi zapravo nedostaju ključni događaji. A naša želja za buduća ostvarenja je ta koja je osnov naše potrage za srećom. Kada jednom postanemo svesni da nešto postoji i to nam je omogućilo prijatno iskustvo, mi menjamo definiciju sreće tako što taj događaj poredimo sa prošlim događajima.

Dakle, ono što mi vidimo kao stvarnost je zapravo samo naša verzija stvarnosti, naša interpretacija sveta. Naše prognoze budućnosti su pod uticajem naših iskustava. I to se najbolje ogleda u slučaju depresije: kada depresivne osobe razmišljaju o budućim događajima, vide ih u negativnom svetlu i već unapred mrze sopstvenu budućnost.

Pa možda je spoznaja sopstvenih iluzija prvi korak ka izgradnji bolje budućnosti. Vreme je da priznamo sebi da zapravo ne znamo ništa o svom umu, a kamoli o tuđem, i da se on sve vreme samo vešto poigrava s nama. Možda nam to saznanje donese slobodu da budućnost dočekujemo s manje očekivanja i da verujemo da život možda ima bolja rešenja za nas od nas samih.