Udruženim snagama protiv steriliteta

Danas na Balkanu svaki šesti par ima problem sa sterilitetom, u Srbiji čak 4500 parova je u nemogućnosti da se ostvare kao roditelji. U borbi protiv steriliteta bitno je da budemo dobro informisani i da razumemo šta ga može izazvati. Kako objašnjava ginekolog-akušer Dr Duško Antonić, sterilitet se deli na primarni i sekundarni. Smatra se da primarni sterilitet postoji kod parova kod kojih tokom godinu dana, uz redovne i nezaštićene seksualne odnose, nije došlo do trudnoće. Ista situacija je i kod parova koji se bore sa sekundarnim sterilitetom, samo što su oni tokom zajedničkog života ranije uspeli da dobiju barem jedno dete.

Statistike kažu da je prepreka da dođe do trudnoće 40% do muškaraca, 50% do žena, a u 10% slučajeva kada je sve naizgled u redu kod oba partnera, problem je nepoznat, neispitan, moguće endokrinološki ili je pak došlo do imunološke reakcije usled nekompatibilnosti para. Kod oko trećine parova problem postoji i kod jednog i kod drugog partnera, dok u 40% slučajeva postoji više istovremenih poremećaja koji su uzrok steriliteta.

Kod žena u 25% slučajeva problem je u produkciji jajne ćelije – anovulatornim ciklusima. Žena tada ima normalnu menstruaciju ali ne dolazi do ovulacije. Inače, tokom jedne godine u normalnim uslovima, žena će imati 9-10 ciklusa sa ovulacijama i 2-3 bez ovulacije.

U preostalih 25% slučajeva problem može biti u transportu jajne ćelije do ampularnog dela jajovoda gde spermatozoid treba da je oplodi, da bi se potom spustila ka materici i usadila u endometrijum. Problem može nastati usled zapaljenskih procesa u endometrijumu, jajovodima ili zapušenja.

Kad je u pitanju muški sterilitet, on često nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje spermatozoida tj. semene tečnosti i problema u njihovom transportu. To može biti posledica urođenih poremećaja, čestih upala na nivou testisa, hroničnih bolesti, infekcija ili poremećaja cirkulacije u genitalijama.

Ali nisu retki slučajevi kada do začeća i dođe, ali nakon nekog vremena sve se završi pobačajem. Prošle godine su objavljeni rezultati jednog američkog kliničkog istraživanja koje se bavilo posmatranjem žena kod kojih je došlo do više uzastupnih pobačaja. Dakle, iako je dolazilo do trudnoće, nju nije bilo moguće održati. Studija je analizirala semenu tečnost 49 muškaraca kod čijih partnerki je pre 20. nedelje trudnoće dolazilo do pobačaja tri ili više puta uzastopno. Na godišnjoj konferenciji Društva endokrinologa objavljena su opažanja da je sperma tih muškaraca imala duplo više genetskih oštećenja i četiri puta više štetnih molekula, tzv. slobodnih radikala kiseonika (slobodne kiseoničke vrste) u odnosu na uzorke zdravih muškaraca koji su prolazili kontrole usled manjih problema sa plodnošću.

Kada su u pitanju uzastopni pobačaji, doktori su ih do sad uglavnom posmatrali kao posledicu zdravstvenih problema žene, na primer grešaka u hromozomima, hormonalnih problema ili poremećaja koagulacije krvi. Ali za do 50% slučajeva nije bilo objašnjenja. Ranija istraživanja su dokazala ulogu sperme u razvoju placente i njenom funkcionisanju, što je najvažniji preduslov u prevenciji pobačaja. Ali niko nije povezivao kvalitet sperme sa pobačajima, već se uglavnom utvrđivao samo broj i mobilnost spermatozoida pre začeća. Ova studija otvara vrata novim istraživanjima koja bi trebalo da rasvetle do sada nejasne slučajeve.

A šta je to što možemo uraditi još danas? Parovi koji planiraju trudnoću treba da budu svesni da njihov način života veoma utiče na buduće potomstvo. Nezdrava ishrana, alkohol, duvan, sedentni način života, tesna odeća, nedovoljno sna i izlaganje toksinima i zračenju veoma negativno utiču na hormonalni balans i plodnost kod oba partnera. Osim urednog života i brige o svom telu i psihi, tu je i pomoć iz prirode za sve parove koji gledaju u budućnost.

Femisan A pomaže ženama da regulišu hormonalni disbalans i ojačaju plodnost. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja stimuliše ovulaciju, jača endometrijum materice i povećava šansu da se formira zrela jajna ćelija koja se može iskoristiti za oplodnju. Pomaže i kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema koji, opet, negativno utiču i na plodnost: cista, mioma, PCOS, kao i čestih upala urogenitalnog sistema. Lekovito bilje, za razliku od hormonalne terapije, polako i postepeno daje efekat, ali je on zato kasnije dugotrajniji. Zato je bitno preparat koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Alfa Aktiv muškarcima pomaže da povećaju koncentraciju, broj i pokretljivost spermatozoida, i uspostavlja odgovarajuće i brze ejakulacije. L-karnitin u preparatu pomaže proces sazrevanja spermatozoida, a damjana pospešuje mikrocirkulaciju u genitalijama. Kako spermatogeneza prirodno traje 72-90 dana, preparat je potrebno primenjivati najmanje 90 dana.

Uz Femisan A i Alfa Aktiv statistike su samo broj, a potomstvo se podrazumeva.

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:

Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tažio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Ukusni proteini i likopen

Šakšuka vodi poreklo sa severa Afrike i Srednjeg istoka gde se redovno priprema, za doručak ili bilo koji drugi obrok. Smatra se da je recept poreklom iz Tunisa ili Jemena, a sam naziv je arapski i znači ’mešavina’. Jer upravo je to šakšuka: sve iseckano, smešano i ubačeno u tiganj.

Narodi ovih predela su prirodno vitki, upravo zbog načina ishrane koji podrazumeva dosta povrća, mahunarki i integralnih žitarica. Iako je šakšuka jednostavno i jeftino jelo, ono je savršena kombinacija proteina iz jaja i vitamina i minerala iz povrća, a naročito moćnog antioksidansa – likopena iz paradajza, pa je odlična za kardiovaskularni sistem, mozak, kosti, oči i kožu. Likopen ima moć da ublaži neuropatske bolove, ali i da spreči ili uspori nastanak raka i tumora. Pošto ima antigljivično dejstvo, likopen je odličan i za mikrobiom – pomaže da se u crevima uspostavi dobra ravnoteža bakterija i gljivica koje pomažu varenje i apsorpciju nutrijenata.

Paradajz je jedna od retkih namirnica koja je korisna sirova, zbog obilja vitamina i minerala, ali još više kada se termički obradi upravo zato što je likopen iskoristljiviji kad je paradajz kuvan. Baš kakav je u šakšuki. Ovo jelo je sjajno i za osobe koje redovno i naporno vežbaju jer sadrži dovoljno elektrolita, posebno kalijuma, ali i proteina za gradnju mišića, a pritom je niskokalorično i lako probavljivo. Zato nam šakšuka može pomoći i da smršamo i održimo idealnu kilažu.

Evo šta nam je potrebno od sastojaka za jedan jednostavan obrok:

  • konzerva seckanog paradajza, najbolje pelata od 400 gr (ili seckani sveži oljušteni paradajz)
  • 2-4 jaja
  • 1 crvena paprika
  • 1 mala glavica crnog luka
  • 3 čena belog luka
  • vezica peršuna
  • začini: so, biber, pola kašičice aleve paprike, pola kašičice kumina

Iseckati sitno crni i beli luk i crvenu papriku. U tiganju na malo ulja propržiti luk par minuta, pa dodati beli luk i začine. Dodati seckanu papriku i mešati još minut. Sipati sav paradajz, sačekati da provri pa smanjiti vatru i kuvati oko 5 minuta. Ako koristimo sveži paradajz, kuvati malo duže, dok ne uvri višak tečnosti. Potom napraviti kašikom udubljenja u ovoj smesi i razbiti u svaku po jaje – 2 jaja ako pravimo obrok za jednu osobu, ili 4 ako je za dve.

Smanjiti vatru da lagano krčka i poklopiti tiganj. Tako će se jaja prirodno poširati u ovom gustom sosu. Kuvati tako 3-5 minuta, dok se belance skroz ne stegne a da žumance ostane meko. Skinuti s vatre i posuti seckanim peršunom.

Šakšuka se tradicionalno jede uz pita-hleb, a odlično ide i hleb od kiselog testa. Šakšuku možemo i ‘ozeleneti’ dodatkom zelenog lisnatog povrća, ‘ojačati’ komadima mesa ili kobasice ili začiniti feta sirom, po želji i mogućnostima.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Melem za čula

Svi znaju da su Englezi ludi za čajem, kao i da je najomiljeniji i najpoznatiji brend Earl Grey. On nosi ime po Čarlsu Greju, aristokrati i Premijeru Velike Britanije 1830-1834. godine, poznatom po brojnim reformama od kojih je jedna donela i zabranu ropstva u Britanskoj imperiji. A ono po čemu je čaj Earl Grey prepoznatljiv i razlikuje se od svih ostalih mešavina crnog čaja je aroma bergamota.

Naravno, nije sam Grej izmislio ovu recepturu, a zapravo se ni ne zna tačno kako se do nje došlo. Kruže dve priče: po jednoj, pošiljka čaja je putovala zajedno sa gajbicama bergamota pa je prožeo miris ovog citrusa, a po drugoj, mešavinu je napravio izvesni kineski poznanik Greja kako bi zamaskirao neprijatan miris tvrde vode na njegovom porodičnom imanju. Kako god bilo, aroma bergamota je postala tako popularna da, kada je kompanija Tvajnings koja ga proizvodi promenila formulu 2011. godine, u Britaniji je došlo do pobune. U našim krajevima bi to bilo kao da nam neko ukine domaću kafu.

A šta je uopšte bergamot? Citrus bergamia je drvo i plod iz porodice citrusa, izgleda omanje narandže ali boje limete. Iako je prepuno vitamina C, B1, B2, A i kalijuma, voće se ne jede sveže zbog veoma jakog, kiselog ukusa. Zato se obično kandira i čest je sastojak ratluka, a od kore se pravi veoma aromatično i osvežavajuće ulje. Poreklo reči bergamot, iako zvuči italijanski jer se tamo ovaj citrus najviše uzgaja, zapravo je tursko: bey armut znači kruška prinčeva. Iako se gaji u celom pojasu Mediterana, najviše plantaža bergamota ima u Kalabriji čiji je zaštitni znak.

Bergamot je tako opojan da u trenutku može da nam podigne raspoloženje. Ako njegovo eterično ulje pomirišemo ujutru, sigurno ćemo poletno i pozitivno krenuti u radni dan. Aroma terapija bergamotom smanjuje osećaj stresa, anksioznosti, uznemirenosti, teskobe i potištenosti. Osobama koje nisu u stanju da kontrolišu apetit i sklone su prejedanju može pomoći da normalizuju potrebu za hranom i tako se izbore sa gojaznošću, što je dokazala i jedna italijanska klinička studija.

Studija u Britaniji je utvrdila da čaj Earl Grey štiti od kardiovaskularnih oboljenja upravo zbog toga što sadrži bergamot. Par kapi esencijalnog ulja pomešanog s maslinovim uljem pomaže varenje, smanjuje gasove i nadutost. Ako se utrlja na bolno mesto može pomoći kod glavobolje, bola u mišićima i zglobovima. Njegova antibakterijska i antivirusna svojstva razlog su što je često deo dezodoransa, sapuna i ulja za negu tela. Ali ulje bergamota ima još jedan bitan kvalitet kada je koža u pitanju.

Ulje bergamota efikasno pospešuje zaceljivanje rana, ožiljaka od akni, neutrališe hiperpigmentaciju i ublažava strije. Njegova regenerativna i antiinflamatorna svojstva pomažu kod ekcema i upala kože.

Ali postoji jedna bitna stvar koju moramo znati: nikada ga ne smemo nanositi na kožu pre izlaganja suncu. Ranije se psoralen iz ulja bergamota koristio u preparatima za samopotamnjivanje i zaštitu od sunca, sve dok krajem devedesetih nije postalo jasno da štetno deluje na kožu u kombinaciji sa ultravioletnim zracima. Dakle, da bi nam bergamot bio prijatelj, moramo ga mudro koristiti.

A upravo regenerativna svojstva bergamota razlog su što ulazi u sastav Devi melema protiv strija. Ovaj potpuno prirodni melem sa visokokvalitetnim sastojcima pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. Može se primenjivati tokom celokupnog trajanja trudnoće, kod naglog uvećanja telesne težine i za tretiranje već postojećih strija. Nanosi se dva puta dnevno na kritične delove tela, uz blagu masažu.

Ako želimo da pojačamo blagotvorni efekat bergamota na čitav organizam, možemo nanositi melem dok pijuckamo čaj Earl Grey i sladimo se ratlukom s bergamotom. I maštamo o putovanju na ’prst italijanske čizme’. Melem za sva čula.

Moćni čistač organizma

Najčešće ga viđamo na Ivanjdan kada se od njega pletu venčići koji se kače na vrata. Njegovi žuti cvetići mirišu na med i pravi su simbol toplog i bezbrižnog leta. Ali ivanjsko cveće nije samo dekorativna biljka, već je tokom istorije imalo široku primenu, kako u domaćinstvu, tako i u narodnoj medicini.

Nekada se ivanjsko cveće koristilo kao sirište – pomoću njegovog lišća bi se zgrudvalo mleko, a pritom bi sir poprimio slatkasti ukus i lepu žutu boju. Zato se jedno vreme u Engleskoj zvalo ’cheese renning’ – sirište. I danas se ova tehnika sirenja zadržala u nekim grčkim selima, a ostala je i u naučnom nazivu za ovu biljku, Galium verum, od grčkog gala što znači mleko.

Još jedan engleski naziv koji se i danas koristi za ovu biljku, lady’s bedstraw – damina slamarica, vodi poreklo od srednjovekovnog običaja da se sušenim ivanjskim cvećem pune madraci za spavanje. Osim što lepo miriše, ova biljka sadrži i veliki procenat kumarina koji je uspešno terao insekte, naročito buve, tada ne samo napast već i prenosioce opasnih bolesti.

Upravo kod bolesti ivanjsko cveće ima najširu primenu, kako širom sveta tako i na našim prostorima. Poznato kod nas i kao broćika, jovandanče, jovanova travčica ili broćac, ivanjsko cveće sadrži niz blagotvornih sastojaka: kvercetinske glikozide, saponine, flavonoide, minerale, organske kiseline, vitamin C, etarsko ulje…

Jedna od glavnih karakteristika ove lepe biljke je da je moćni čistač organizma: pomaže izbacivanje štetnih materija iz jetre, slezine, bubrega i pankreasa. Ako se redovno koristi, pročišćava i urinarni trakt i limfotok. I kada se organizam reši toksina, onda ceo procveta: koža postane blistava, želudac i creva bolje rade i efikasnije apsorbuju nutrijente iz hrane, nema alergija, a metabolizam profunkcioniše punom snagom.

Koji sve organi imaju koristi od ivanjskog cveća? Jetra, želudac, koža, nervni sistem, organi za varenje, bubrezi i urinarni trakt, disajni organi, glasne žice, štitasta žlezda, ženski reproduktivni sistem… dakle – celo telo. Ova biljka pomaže kada nam otiču zglobovi, kada imamo iritacije ili poremećaje kože kao što su ekcem ili psorijaza, kada smo promukli, anemični, imamo zatvor, grčeve u nogama, hemoroide, otežano mokrimo, imamo pesak ili kamenčiće u bubregu, patimo od hipotireoze, metaboličkog sindroma, celulita i gojaznosti. Ali može pomoći i kod složenijih poremećaja: u francuskoj tradicionalnoj medicini je poznato kao terapija za epilepsiju. Kada se koristi kao obloga, deluje lekovito na rane, upale, potkožne čireve i mitisere, pa čak i melanom.

Ivanjsko cveće ima moć da ’zauzda’ preterani osećaj gladi, a kako pokreće limfu i izbacivanje viška tečnosti, efikasno je kod celulita. Zato je čest sastojak fitnes biljnih mešavina. Taj ’superčistač’ nam pomaže da budemo lepši, da dovedemo kilažu u normalu, da imamo čistu kožu i uopšte – da se osećamo lakše i poletnije.

Zato nije slučajno ova sjajna biljka deo Equigala, uz anđeliku, krušinu, neven i rastavić. Equigal je potpuno prirodni preparat koji pomaže kod problema s varenjem, prekomernom težinom, nadutošću, gasovima, zatvorom, celulitom i oticanjem. Posebno je pogodan za tretmane prolećnog i jesenjeg čišćenja organizma. Uz ivanjsko cveće i Equigal, postajemo lagani kao letnji dan.

Njoke od bundeve

Imate višak pečene bundeve? Možete je ispasirati i sipati u plastične čaše pa zamrznuti, za slučaj kada vam se prijedu zdrave njoke. One se jednostavno prave, a zdravija su i ’lakša’ varijanta od klasičnih, skrobastih, s krompirom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 jaje i 1 žumance
  • 1 šolja pirea od bundeve (pečene pasirane bundeve)
  • prstohvat soli
  • malo mlevenog oraščeta
  • 2,5 šolje brašna od spelte
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • malo začinskog bilja po želji – ruzmarin, origano, majčina dušica…

Ulupati jaje i žumance i smutiti ih s pireom od bundeve. U 2 šolje brašna dodati so, orašče, i po želji začinsko bilje. Napraviti udubljenje u brašnu i sipati umućena jaja s bundevinim pireom. Polako sjedinjavati masu viljuškom, kružnim pokretima od unutra ka spolja. Potom u ruku sipati kašiku maslinovog ulja pa mesiti testo. Po potrebi dodavati po malo brašna dok se ne dobije kompaktno testo koje se ne lepi.

Posuti malo brašna na radnu površinu, izručiti testo i umesiti u glatku veknu. Iseći veknu nožem na 6 delova, pa svaki od njih oblikovati u kobasicu, koju treba iseckati na komadiće, otprilike debljine prsta.

Sve posuti s još malo brašna i rastresti prstima, da se ne zalepi. Svaki komadić – njoku pritisnuti viljuškom da se naprave zarezi. Od ove smese se dobiju 4 porcije, ako ne želimo sve da potrošimo odmah možemo ih poređati u kutiju i staviti u zamrzivač.

Kada kuvamo njoke, za jednu do dve porcije u lonac sipati litar vode i malo soli, kada provri dodati njoke i smanjiti vatru tako da voda i dalje vri, ali umereno. Povremeno blago preći viljuškom preko dna lonca, za slučaj da se neka zalepila. Kada njoke isplivaju, pokupiti ih šupljom kašikom.

Ovako spremljene njoke možemo koristiti kao prilog uz gulaš, variva, jednostavno ih pomešati s mladim sirom, gnječenim avokadom, ili ih pripremiti na italijanski način – uz beli luk, maslinovo ulje i ljutu papričicu: u tiganju zagrejati kašiku maslinovog ulja, dodati nekoliko izgnječenih čenova belog luka, na kratko propržiti i dodati njoke. Smanjiti vatru i mešati nežno dok se svi sastojci ne prožmu, samo par minuta, ne duže. Presuti u tanjir i posuti tucanom sudžuk paprikom.

Od istog testa za ove njoke možemo praviti raznu testeninu, rezance, raviole, testo za lazanju…

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!