Idealna doza gvožđa

Gvožđe je neophodno našem organizmu za normalno funkcionisanje, a pošto telo nije u stanju da ga samo stvori, moramo ga unositi putem hrane. Pomoću gvožđa protein hemoglobin prenosi preko crvenih krvnih zrnaca kiseonik do pluća, ostalih organa i tkiva. Kada imamo manjak ovog minerala onda smo anemični, što se manifestuje vrtoglavicom, umorom, rasejanošću i otežanim pamćenjem. Tada nam pada imunitet pa smo podložniji infekcijama.

Najbolji izvor gvožđa su crveno meso i zeleno lisnato povrće, ali da bi se mineral dobro apsorbovao potreban nam je i vitamin C. U proleće, kada vegetacija počne da buja i trpeza se zašareni od darova prirode, idealno je vreme da ojačamo organizam. Jedna od biljaka koja važi za šampiona po količini gvožđa je kopriva. Zato ne bi trebalo da propustimo period kada se pojave mladi izdanci.

Danas kombinujemo dva odlična izvora gvožđa: junetinu i koprivu, od kojih pravimo izuzetno ukusne ćufte. Priprema je jednostavna, ne iziskuje ni mnogo sastojaka ni vremena.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 150 gr mlevene junetine
  • 120 gr sveže koprive
  • 1 jaje
  • vezica sremuša
  • 1 struk mladog belog luka
  • 2 kašike speltinog griza
  • 1 kašičica celerove soli
  • biber po ukusu

Vegetarijanci junetinu mogu zameniti natopljenim heljdinim pahuljicama, a osobe osetljive na gluten mogu izabrati neku drugu vrstu griza, na primer pirinčani ili proseni.

Prvo treba da poparimo koprivu: stavimo je u posudu i prelijemo ključalom vodom. Ostavimo je tako samo minut, pa je prespemo u cediljku i pustimo da se ocedi. Potom uključimo rernu na 220 stepeni i počnemo sa seckanjem. Sitno iseckamo sremuš, beli luk, a potom i dobro oceđenu koprivu (možemo je dodatno stisnuti rukama).

U činiju sipamo sve to pa dodamo začine i izmešamo. Potom dodamo jaje i dobro izmutimo, i na kraju junetinu. Rukom dobro ’umesimo’ smesu od koje oblikujemo ćufte, malo manje od ping-pong loptice, i ređamo na pleh obložen papirom. Od ove smese možemo dobiti deset takvih ćufti.

Pleh sa ćuftama stavimo u zagrejanu rernu i pečemo 20 minuta na 220 stepeni.

Da bi naše telo što bolje iskoristilo gvožđe iz ovih ćufti, najbolje je servirati ih uz jednu bogatu salatu prelivenu s malo maslinovog ulja i dosta soka svežeg limuna.

Osim što su zdrave, ove ćufte su niskokalorične: jedna ćufta ima 48 kalorija, a porcija od 5 ćufti 240 kalorija.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

 

Starost mladosti ili mladost starosti?

Napola našeg životnoga puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta.

Tako u Danteovom Paklu epa Božanstvena komedija tridesetpetogodišnji protagonista započinje svoju priču. Iako u 14. veku kada je pisac živeo nije postojala kriza srednjeg doba u današnjem smislu reči, smatra se da je Dante baš nju opisao. To je period kada iznenada shvatimo da smo na polovini života i da smrt nije nešto što se dešava samo drugima. Takođe, počinjemo da svodimo račune i, čak i ako smo do tad bili uspešni i vredni, shvatamo koliko smo toga propustili, pa nas obuzme jaka želja da sve to nadoknadimo. Čak i ono što ne priliči našim godinama.

Mnogo godina nakon Dantea, 1957. četrdesetogodišnji lekar i psihoanalitičar Eliot Džeks (Elliott Jaques) drži govor na skupu Udruženja psihoanalitičara Britanije i po prvi put koristi baš taj izraz – kriza srednjeg doba. Džeks kaže da je proučavavši kako svoje pacijente tako i biografije velikih umetnika primetio da je svako od njih tokom srednjih godina prolazio kroz fazu kada bi neki njegov aspekat doveo do ekstrema, bilo da je to promiskuitet, težnja da se aktivno uživa u životu, da se zadrži mladalački izgled ili opsesivno vodi računa o zdravlju. On posebno opisuje jednog svog pacijenta starog 36 godina kome je do jednog trenutka život izgledao kao bespregledan uspon ispred kog se video samo horizont. Ali sada, iznenada, imao je osećaj kao da se popeo na vrh brda i uspeo da vidi kraj puta ispred sebe. Taj kraj je bio još uvek dovoljno daleko, ali je samo njegovo vidljivo prisustvo delovalo preteće.

Kasnije je Džeks priznao da to nije bio nikakav pacijent, već on sam i njegovo lično iskustvo, na osnovu kog je i skovao čitavu teoriju i pojam ’kriza srednjeg doba’. Džeks nije odmah doživeo ovacije nakon izlaganja svoje teorije, ali je ona kasnije prihvaćena i doživela je veliki bum, naročito u popularnoj psihologiji. Najčešće korišćeni primer ove krize je muškarac srednjih godina koji iznenada kupi motor ili crveni kabriolet. Iako se životni vek produžio i  ’srednje doba’ od Džeksovog, a naročito od Danteovog doba prilično pomerilo, pa se danas smatra da su to pre pedesete nego trideset i neke, taj ’crveni kabriolet’ je još uvek prisutan, i danas se ponajviše ogleda u estetskim zahvatima kojima se eliminiše neminovna i konstantna težnja kože našeg lica da podlegne sili gravitacije, ili u ekstremnim treninzima u teretani koji se neretko završe povredama.

Kada dosegnemo tačku koja je napola našeg životnoga puta i ta spoznaja nas uplaši, često smo apatični, osećamo besmisao, nemamo motivacije, ali i ljubomorni na one koji deluju da ’drže konce u rukama’, a naročito na mlađe i lepše, sve što smo do tad postigli deluje nam nedovoljno, zbunjeni smo i nismo sigurni u kom pravcu da krenemo, i tada često i pravimo velike životne promene koje zapravo uopšte ne liče na nas. Sve to liči na jedan veliki gubitak samopouzdanja koji se može završiti depresijom.

Nažalost, te emotivne probleme često prate i pojačavaju fizičke promene. To je doba kada muškarci prolaze kroz andropauzu pa dolazi do smanjene seksulane želje i erektilne disfunkcije, prostata počinje da zakazuje, mišići nisu više ono što su nekad bili, salce se taloži oko stomaka a kosa proređuje i opada.

Kod žena kreće menopauza, pa smanjenje estrogena postepeno donosi neprijatne simptome – valunge, preznojavanje, razdražljivost, nesanicu, gubitak seksualne želje, ali i spoljne promene koje se najviše ogledaju u povećanju telesne težine, taloženju masnih naslaga na nekad vitkom struku, a najvidljivije su na licu i koži koja gubi elastičnost i postaje naborana.

I kada se to desi, vreme je da prestanemo da slušamo Dantea i da poslušamo Viktora Igoa, koji mudro reče:

Četrdeset godina su starost mladosti, 
a pedeset godina su mladost starosti.

Dakle jedna faza je zaista gotova, ali druga tek počinje, i umesto da ono što je iza nas vidimo kao promašaj, vreme je da saberemo sva svoja iskustva i zgrabimo ono najbolje iz toga što je pred nama. Vreme žurki i brzih vožnji je za nama, a sada najbitniji odnos koji treba da izgradimo i uzdignemo je onaj koji imamo sa sobom. Zapravo, jedna od najbitnijih veština koju u životu treba da savladamo je da se osećamo dobro u svojoj koži. Jedan od najboljih pokazatelja da smo u tome uspeli je da nam je lepo kad smo sami, da nam nisu neophodni drugi ljudi i spoljni stimulansi da bismo bili zadovoljni i srećni.

A kada je telo u pitanju, ono će neminovno stariti. Umesto da pokušavamo da kožu lica vratimo u dvadesete, bolje je da se potrudimo da budemo što zdraviji, i to na što prirodniji način. Zdrava ishrana, umerena i godinama prilagođena fizička aktivnost, što više druženja, angažovanja malih sivih ćelija čitanjem i sticanjem novih znanja, i tu i tamo mala pomoć iz prirode.

Kada estrogen krene da opada i nastupe prvi simptomi menopauze, za žene je tu Femisan B koji se po potrebi može kombinovati i sa Femisanom A. Kad zakaže prostata i učestaju urinarni problemi, za muškarce je tu Hipoprostat, baš kao i Alfa Aktiv koji će pomoći kod erektilne disfunkcije ali i depresije. A kod oba pola dobro raspoloženje, kvalitetan san i sjajnu koncentraciju donosi Optima Forma, dok se o zdravlju kardiovaskularnog sistema brine Leocardin. Da dišemo punim plućima omogućiće Disan, a bubrege i mokraćne puteve sačuvaće Nefrovit. A kada ’šlauf’ oko struka počne da preti, u pomoć priskače Equigal. Za zdravlje, lepotu i elastičnost kože pobrinuće se Devi melemi.

Kada pređemo polovinu, nije vreme za žal za mlados’, već za gustiranje života. Jer mladost starosti ima nešto vrlo dragoceno što onoj prvoj mladosti nedostaje – iskustvo i strpljenje.

Zdrava hrana za vedar um

Svi znamo da nam zdrav način ishrane može obezbediti dobro zdravlje, čiste krvne sudove, organe koji nisu obmotani visceralnim mastima, limfotok koji nesmetano cirkuliše, dobro varenje… i na taj način nam produžiti život i poboljšati njegov kvalitet. Ali zdrava ishrana nam daje mnogo više od toga, a nedavna studija dokazuje da ima moć da smanji depresiju i olakša njene simptome za samo tri nedelje.

Tokom studije australijskog univerziteta Makveri istraživači su posmatrali 78 osoba starosti 17-35 godina koji su svi imali jake simptome depresije, ali i loše navike u ishrani. Oni su podeljeni u dve grupe pa je jedna pratila stroga uputstva za ishranu, dok je druga nastavila s dotadašnjom nezdravom dijetom. ’Zdrava’ grupa je tokom tri nedelje morala svakodnevno da unese 5 porcija povrća, 2-3 porcije voća, 2 porcije integralnih žitarica, 3 porcije čistog proteina, uključujući i 3 porcije ribe nedeljno, kao i umerene količine orašastih plodova, semenki, začina i nezaslađenih mlečnih proizvoda.

Svih 38 osoba iz ’zdrave grupe’ koje su ostale u studiji do kraja na kraju treće nedelje prijavile su izuzetno smanjenje simptoma depresije. I to nije sve, pozitivne promene su se zadržale čak tri meseca kasnije, kada su došli na kontrolni pregled. Dakle, iako je intervencija tokom ove studije trajala samo tri nedelje, imala je dugoročni efekat na mentalno zdravlje njenih učesnika.

Rezultati ove studije nisu mnogo iznenadili. Danas znamo da nezdrava hrana može značajno da pogorša raspoloženje i izazove osećaj tromosti, ali i da, apsurdno, poveća i osećaj gladi i žudnje za još većom količinom nezdrave hrane. Prerađevine koje sadrže procesuirane ugljene hidrate, kao što su bela peciva i gaziarana pića dokazano pogoršavaju depresiju, previše šećera izaziva upale u celom telu uključujući i mozak, industrijska hrana iako nam trenutno štedi vreme nas mnogo košta na duge staze, baš kao i trans masti.

S druge strane, da vidimo kako nam zdrava hrana pomaže da prebrodimo depresiju:

  • Antioksidansi koji čuvaju naše ćelije od propadanja između ostalog štite i naš mozak. Zato treba unositi što više hrane koja je bogata antioksidansima, na primer beta karotenom (šargarepa, kajsije, brokoli, dinje, bundeva, zeleno lisnato povrće, batat), vitaminom C (bobičasto voće, citrusi, paprika, paradajz), vitaminom E (orašasti plodovi, nerafinisana biljna ulja, pšenične klice)…

  • Dok nam loši ugljeni hidrati pojačavaju nervozu, oni dobri imaju umirujući efekat, zato što podstiču lučenje serotonina, hormona sreće. Kada osećamo nezdravu potrebu da se prejedamo lošim ugljenim hidratima, jedan od razloga je i nedovoljno lučenje serotonina. Zato je važno da izaberemo ugljene hidrate koji su dobri za nas: integralne žitarice, voće, povrće, mahunarke…
  • Još jedan okidač serotonina je protein, ali dobar, kvalitetan protein: ćuretina, piletina, tunjevina, mahunarke, jaja, sir, jogurt, kefir – to su namirnice koje sadrže amino kiselinu triptofan koja takođe ima moć da stvara serotonin.
  • Folna kiselina i vitamin B12 su bitni činioci sreće. Jedna studija je dokazala da je kod pušača naročito vidljiv deficit ova dva vitamina, a pod rizikom su i vegetarijanci i vegani. Zašto su važni? Jer omogućavaju sintezu metionina iz amino kiseline homocisteina i doprinose funkcionisanju kako kardiovaskularnog tako i neurološkog sistema. Jedna od posledica povišenog nivoa homocisteina i manjka vitamina B12 je i depresija koja može dovesti i do razvoja demencije. Dakle ako unosimo namirnice bogate ovim vitaminima, one automatski deluju kao anti-depresiv. Zato treba ’udariti’ po mahunarkama, kvalitetnom crvenom mesu, jajima, orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, ribi i mlečnim proizvodima.
  • Zašto se dobro osećamo kada izađemo napolje tokom lepog i vedrog dana? Jer nam sunce daje vitamin D. Studije su pokazale da osobe sa niskim nivoom vitamina D češće pate od depresije. Jedan od razloga je što serotonin, već pomenuti hormon sreće, direktno zavisi od vitamina D. Zato se ne treba previše kriti od sunca, naravno osim u vreme kada je njegovo zračenje baš jako i može biti štetno. Ali rano ujutru i kasnije popodne je dobro provesti najmanje desetak minuta na suncu bez ikakve UV zaštite.

  • Nedostatak selena izaziva umor, uznemirenost i depresiju. Ovaj oligoelement podstiče izbacivanje toksina iz jetre a omogućava normalnu proizvodnju hormona štitaste žlezde. Poznata je povezanost manjka tiroidnog hormona i depresije. Zato nam treba više mahunarki, kvalitetnog mesa, mlečnih proizvoda, orašastih plodova, morskih plodova i integralnih žitarica.
  • Još jedna studijski dokazana činjenica je da manjak omega-3 masnih kiselina može dovesti do ozbiljne depresije. EPA i DHA masne kiseline iz ribljeg ulja između ostalog utiču i na normalno funkcionisanje mozga, konkretno povećanje bele materije – mijelinskih belih vlakana koja povezuju moždane ćelije u delovima mozga zahvaćenih depresijom. Zato u ishranu obavezno treba uključiti ’masnu’ ribu – skušu, lososa, sardine, inćune i tunu, kao i laneno seme, avokado, masline, orahe i zeleno lisnato povrće.

Najgora stvar kod loše ishrane i depresije je što je to zatvoreno kolo bez izlaza: nezdrava hrana podstiče depresiju, a depresija nesvesno traži nezdravu hranu. Gojaznost koja se može javiti kao posledica samo će još više doliti ulja na vatru i izazvati i hormonalni disbalans. Depresija nas često tera da posegnemo i za alkoholom i cigaretama koji dodatno remete raspoloženje, san i motivaciju i uništavaju imuni sistem.

Na nama je da zašarenimo svoju trpezu i da posvetimo vreme pripremi kvalitetne hrane, jer je to najbolji ulog u naše zdravlje. A kada smo preopterećeni problemima, brigama, obavezama, ne možemo da spavamo i osećamo da nas lomi anksioznost i depresija, tu je Optima Forma. Ona će nam  na prirodan način, pomoću lekovitog bilja, pomoći da se opustimo a da pritom zadržimo dobru koncentraciju tokom dana, kao i da lakše zaspimo uveče i probudimo se odmorni.

A ako ne uspevamo da se odupremo stalnom osećaju gladi i žudnjom za nezdravom hranom, tu je Equigal. Pet lekovitih biljaka u njemu će nam pomoći da kontrolišemo glad, bolje varimo hranu, oslobodimo se nadutosti, gasova, viška vode u organizmu i na taj način sačuvamo ili dođemo do zdrave kilaže.

Sendvič-keks s kikirikijem

Iako je bogat mastima i kaloričan, kikiriki puter je odlična i zdrava hrana. Ne samo da se preporučuje sportistima i osobama koje su izložene jačem fizičkom naporu, već i dijabetičarima. Masti kojima obiluje su dobre, zdrave masti, i pomažu nam da regulišemo nivo holesterola i triglicerida u krvi. Kako je bogat proteinima i vlaknima, zasitan je pa dugo pošto ga pojedemo nećemo osetiti glad. Bogat je kalijumom i zato sprečava oscilacije krvnog pritiska, štiti krvne sudove pa tako sprečava i ozbiljnije poremećaje kardiovaskularnog sistema, uključujući i srčani i moždani udar. Obiluje i vitaminom E koji je antioksidant, jača imunitet a istovremeno hrani kožu i daje joj mladalački izgled.

Najbolji kikiriki puter je onaj koji se napravi samo od mlevenog pečenog kikirikija. Kupovni obično sadrži dodatna, nezdrava ulja i aditive. Srećom, u poslednje vreme sve je više malih zanatskih radnji koje prodaju orašaste plodove i melju ih direktno, pred nama.

A evo jednog predloga kako da kikiriki puter iskoristimo za jednu zdravu i ukusnu poslasticu.

Od materijala je potrebno:

  • 1 čaša (od 2dl) kikiriki putera
  • ½ čaše meda
  • 1 jaje
  • 3 čaše ovsenih, speltinih ili nekih drugih pahuljica (250 gr)
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • džem od kajsije

Uključiti rernu na 180 stepeni. U činiji penasto mikserom umutiti kikiriki puter i med, pa dodati jaje. Kada se sve lepo sjedini dodati sodu bikarbonu i 1 čašu pahuljica. Mutiti mikserom, a nakon što dodamo preostale 2 čaše pahuljica domutiti varjačom.

Veliki pleh od rerne prekriti peki-papirom, pa pomoću 2 kašičice vaditi smesu i oblikovati je u loptice koje postavljamo na papir sa par centimetara razmaka. Stavimo pleh u rernu i pečemo maksimalno 10 minuta.

Kada keks izvadimo iz rerne biće još mekan, zato je bitno da ga ostavimo da se prohladi u plehu. Potom namažemo džemom ravnu stranu keksa, pa je preklopimo drugim, kao vanilice. Druga varijanta, kao američki peanut butter and jelly, je da jedan keks namažemo džemom, a drugi kikiriki puterom i preklopimo.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Da nam srce što duže traje

Menopauza je potpuno prirodna faza u životu žene kada jajnici zataje usled prestanka razvoja ovocita – nezrelih jajnih ćelija i ovulacije, koji su za njih podsticaj da proizvode ženske polne hormone, estrogen i progesteron. Ona može nastati i usled hirurškog odstranjivanja jajnika ili njihovog oštećenja. Prosečno životno doba kada menopauza nastupa zavisi od podneblja, genetike, načina ihrane, konzumiranja alkohola i duvana, trenutka pojave prve menstruacije – menarhe… u Evropi to je 51. godina života. Ali kako kvalitet i broj ovocita postepeno opada, promene koje su povezane sa smanjenjem nivoa estrogena nastupaju nekoliko godina ranije.

Danas znamo da manjak estrogena može izazvati niz zdravstvenih problema. Opšte su poznati simptomi menopauze – valunzi, noćno preznojavanje, nesanica, promene raspoloženja… Takođe, svest o velikom riziku od osteoporoze nakon menopauze je sve veća. Ali ono o čemu se nedovoljno priča i zna je izuzetno veliki rizik od kardiovaskularnih oboljenja u ovom periodu. Tokom reproduktivnog perioda žene manje oboljevaju od poremećaja srca i krvnih sudova nego muškarci. Ali, s dolaskom menopauze, šanse su izjednačene.

Tokom menopauze, zapravo prvih pet godina od njenog stupanja na scenu, dolazi do promene distribucije masnog tkiva u telu žene. Masne naslage koje su do tada najviše ’napadale’ bokove sada prelaze na predeo struka. Kako se na bokove obično lepe površinske masti, srednji deo tela nosi više ’dubinske’ ili visceralne masnoće. One su opasne jer obavijaju unutrašnje organe, uključujući i srce. Obim struka je jedan od pokazatelja faktora rizika pa su žene sa obimom većim od 80 cm pod većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, dok su one sa obimom većim od 88 cm pod veoma visokim rizikom.

Danas jedna od tri žene ima neki oblik kardiovaskularnog poremećaja, a 10 godina nakon početka menopauze opaža se drastičan skok broja srčanog udara. Srčani udar je najveći ubica žena, i iako većina veruje da je to zapravo rak dojke, devet puta je veća verovatnoća smrti od kardiovaskularnih poremećaja. Brojne studije i statistike su dokazale da se ovaj rizik mora shvatiti ozbiljno. Na primer, tokom godine u kojoj je došlo do poslednje menstruacije, kod preko 300 žena koje su praćene u periodu od 12 godina, došlo je do povećanja otvrdnjavanja arterija za čak 7,5%.

Sama menopauza nije bolest. To je potpuno prirodni period u životu žene. Ali tokom tog perioda je veoma bitno povećati nivo svesti jer nova životna faza iziskuje promenu stila života. Ako smo do tad vodile uredan život, redovno vežbale i zdravo se hranile, ta tranzicija nam neće teško pasti. Ali ako je naš život do tad uključivao cigarete, alkohol, nedovoljno sna, mnogo masne hrane, belog peciva, slatkiša i gaziranih napitaka i malo ili nimalo kretanja, onda će nam ovaj period kada nas naš zaštitnik – estrogen napusti, doneti račun za naplatu.

Taloženje masnoća na zidovima arterija nastupa podmuklo i često može ostati bez simptoma dok ne bude suviše kasno. Zato moramo uložiti dodatni napor da ga sprečimo. Nedeljno nam je potrebno najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti, i to može biti bilo šta što volimo: hodanje, vožnja bicikla, plivanje, ples… Iskustvo je pokazalo da je mediteranski stil ishrane najbolji za žene u menopauzi: mnogo vitamina iz povrća, što šareniji tanjir, dobre masti iz maslinovog ulja i ribe, likopen iz paradajza, zdravi slatkiši kao što su urme i med, integralne žitarice i dosta čiste, izvorske vode. Uz to možemo telu obezbediti više vitamina D ako se pametno izlažemo sunčevim zracima.

Priroda nam je dala izobilje, a na nama je samo da mudro izaberemo. Kada je menopauza u pitanju, ono najbolje iz prirode su lekovite biljke. Bela imela, na primer, poznati je regulator krvnog pritiska, sprečava dijabetes i ima moć da uništava ćelije kancera. Pored toga umiruje rad srca pa smo onda i mi manje uznemirene. Kod uznemirenosti, nesanice i anksioznosti pomažu i matičnjak i valerijana. Hajdučka trava snižava šećer u krvi, pomaže kod angine pektoris, tahikardije i visokog pritiska. Neven je još jedan blagi sedativ, a pritom umiruje i neprijatne simptome menopauze. Sve ove biljke deo su Femisana B, najboljeg prijatelja žena u menopauzi.

Ali to nije sve iz laboratorije Herba Sveta. Pored bele imele, matičnjaka i valerijane, još tri biljke su veliki prijatelji srca: srdačica, rastavić i čestoslavica. I sve one su deo Leocardina koji hrani i jača srce, pomaže oporavak nakon infarkta i virusnih infekcija koje slabe srce. Leocardin na prirodan način dovodi pritisak u ravnotežu i usporava starenje krvnih sudova.

Menopauza nije bauk, samo treba da mudro izaberemo i dovoljno volimo sebe. Da nam srce što duže traje.

Tri moćna antioksidanta u teglici

Zamislite oglas za posao telohranitelja čiji bi zadatak bio da se pomoću svojih snažnih antioksidanasa bore protiv uzročnika mnogih bolesti u našem organizmu – slobodnih radikala. Kada nam se kandidati jave, pitamo svakog od njih zašto baš njega treba da izaberemo.

Prvi s kojim razgovaramo hvali se da, ako ga redovno uzimamo, njegovi moćni polifenoli će aktivno patrolirati u našoj krvi, u potrazi za slobodnim radikalima. Tako će uporno sprečavati da se opasne, pa i smrtonosne bolesti razviju u našem organizmu. On će nam jačati imunitet, poboljšati cirkulaciju i zaštititi srce, pospešiti rad creva, osvežiti kožu, kosu i nokte, pomoći da izbacimo otrove iz tela, ali će nas i umiriti, oraspoložiti i olakšati san. Od njega ćemo se i prolepšati, ubrzaće nam se metabolizam, nećemo imati jaku opsesiju i potrebu za slatkišima, i tako nam garantuje vitkost. Pritom, kaže ovaj telohranitelj, on ne samo da se bori protiv slobodnih radikala, već njegovo oružje uništava i bakterije, viruse i gljivice.

Drugi kandidat koji se javio na konkurs za posao se hvali kako njegovi flavonoidi katehin, epikatehin i procianidin jačaju kapilare i pomažu rad srca. Oni će sprečiti i zalečiti upale, pomoći rad limfe i drenažu viška tečnosti, i uništiti sve bakterije koje im se nađu na putu. Pomoći će i da budemo pametniji i da bolje pamtimo, jer pospešuje protok krvi u mozgu. Ali i naša buduća deca će nam biti zahvalna, jer je afrodizijak, a trudnicama pomaže da ostanu zdrave i na svet donesu još zdravije bebe. I to nije sve: ako naporno radimo i vežbamo, njegov teobromin će nam pomoći da se brže oporavimo, i fizički i mentalno. Posebno mentalno, jer njegov triptofan nam u organizmu sintetiše serotonin, hormon sreće.

Treći kandidat kaže, ako ga svakodnevno angažujemo, da može  da nam uspešno spreči posledice autointoksikacije – trovanja  organizma sopstvenim otrovima, pored uništavanja slobodnih radikala koji su nam večita pretnja. Njegovi lignani, kaže, konkretno sezamin, smanjuju upale i oksidativni stres, pa nam tako dodatno pomažu ako, na primer, patimo od artritisa. U crevima se sezamin, pomoću korisnih bakterija, pretvara u drugu vrstu lignana – enterolakton. On se ponaša slično kao estrogen u našem telu i smanjuje rizik od srčanih oboljenja i raka dojke, pa je moćan zaštitnik žena koje ulaze u menopauzu.

Koga ćemo odabrati? Najbolje sva tri: med, kakao i susam. A evo kako da ih zaposlimo da rade za nas svaki dan.

Potrebno nam je:

  • 1 staklena teglica
  • tahina – susamov taan
  • prirodni med
  • kvalitetan kakao, hladno procesiran sa najmanje 20% kakao masti

Ne moramo ništa meriti, već možemo teglu koristiti kao odokativnu meru: prvo sipamo susamov taan (koji prethodno dobro promešamo) tako da ispuni malo manje od pola teglice. Istu zapreminu potom ispunimo medom.

I onda na kraju ostatak ispunimo kakaom, pazeći da ne preteramo i da ostane malo prostora pri vrhu jer sad to sve treba da izmešamo kašičicom, pažljivo, kako se kakao ne bi razleteo.

Kada se sve dobro sjedini, dobijemo veoma ukusan krem. Ako svaki dan započnemo po kašičicom ove mešavine, omogućićemo da ova tri telohranitelja udruženo deluju i ispolje sve radne kvalitete o kojima su nas obavestili tokom razgovora za posao.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prevrnuti kolač s jabukama i šargarepom iz tučanog tiganja

Prilikom pripreme kolača bitno je da se potrudimo da ima što više kvalitetnih i zdravih sastojaka. Danas vam predlažemo jednostavan i ukusan kolač sa šargarepom i jabukama koji se može jesti sam ili uz dodatak sladoleda, šlaga ili krema, zavisno od toga koliko pazimo na unos kalorija.

Za pripremu nam je potrebno:

  • 3 jabuke
  • komadić putera (oko 25 gr)
  • 1 kašika žutog šećera

kao i:

  • 3 jaja
  • 1 čaša brašna (od 2dl) – najbolje speltinog
  • 1/2 praška za pecivo
  • 1/2 čaše ovsenih pahuljica
  • 1/2 čaše žutog šećera (možemo ga zameniti medom)
  • 1/3 čaše ulja, suncokretovog, hladno ceđenog
  • 1/2 čaše jogurta ili kefira
  • 1 čaša sitno rendane šargarepe (dve srednje šargarepe)
  • 60 gr seckanih oraha
  • prstohvat soli
  • cimet, đumbir, orašče, vanila, po želji

Jabuke oljuštimo i iseckamo na kriške. U tučanom tiganju rastopimo komad putera, dodamo kašiku žutog šećera i na kratko propržimo seckane jabuke. Ugasimo ringlu i rasporedimo kriške jabuka preko celog tiganja.

Uključimo rernu na 200 stepeni. U dubljoj posudi mikserom umutimo jaja, pa dodajemo naizmenično suve i tečne sastojke uz stalno mešanje. Na kraju dodamo rendanu šargarepu i seckane orahe.

Smesu prelijemo preko jabuka u tiganju, pa ga stavimo u rernu i pečemo kolač 40 minuta. Kada izvadimo iz rerne, ostavimo desetak minuta da se prohladi, poklopimo tanjirom i prevrnemo.

Odličan je takav kakav je, topao ili hladan, a možemo ga ukrasiti i kuglom sladoleda od vanile.

Krećite se što više, hranite se zdravo i ne zaboravite da popijete Equigal!