Ulje s blagoslovom Bahusa

Nekada davno, kada voda nije uvek bila bezbedna za piće, ljudi su znali da pomoću fermentacije mogu dobiti napitak koji će ih dovoljno hidrirati, pospešiti varenje, ali i sprečiti pojavu zaraze. Jedna od prvih kultivisanih voćki bilo je grožđe, a od njega se pravilo vino koje se uglavnom pilo dosta razređeno. Stari Grci nisu mogli da zamisle večeru bez vina: osim što je kvalitet obroka podizalo na viši nivo, to isto je činilo i s razgovorom koji se praktikovao uz obrok. Ali ono je nosilo i rizik, baš kao što je Homer opisao u Odiseji, da i mudar čovek zapeva i zaigra, kao i da izgovori nešto što bi bilo bolje prećutati. Po Bibliji, jedan od prvih zadataka kojim se Noje pozabavio nakon što je preživeo Potop, bila je upravo sadnja vinove loze.

Arheologija je dokazala da je vinova loza nastala pre čak 130 miliona godina, dok najstariji fermentisani napitak od njega potiče iz oko 7000. godine pre naše ere iz Kine. Vino se pravilo oko 6000. godine pre naše ere na Kavkazu, a grozdovi i krčazi s vinom prisutni su i na hijeroglifima u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 5000. godine pre naše ere. U grobnici Tutankamona, među brojnim dragocenostima, pronađeno je i crno vino. Stari Rimljani su raširili vinogradarstvo širom Mediterana i Evrope, sa preko 90 sorti grožđa, uz blagoslov Bahusa, boga vina i poljoprivrede.

Grožđe i vino je hrana ali i važan simbol u Hrišćanstvu: Isus je u Galileji vodu pretvorio u vino, a tokom poslednje večere, noć pre nego što je razapet, dao je svojim apostolima hleb i vino: hleb kao simbol svog tela i vino kao simbol svoje krvi. I dalje, prilikom pričešća, ove dve namirnice imaju istu simboliku.

Vinova loza je danas jedan od najmasovnijih useva u svetu, godišnje se proizvede oko 70 miliona tona grožđa. Trećina svih vinograda u svetu nalazi se u tri države: Italiji, Španiji i Francuskoj. Ostali veliki proizvođači su Turska, Čile, Argentina, Iran, Južna Afrika i Australija.

U procesu spravljanja vina na 10 kilograma ploda dobije se prosečno 7-8 litara vina. Ono što ostane zove se komina i nikako nije za bacanje. Od nje se može napraviti čuvena rakija komovica, može se koristiti za pravljenje komposta kako bi se obogatilo zemljište, stočne hrane, prehrambene boje iz kožice ploda, vinskog sirćeta, ali ono najvrednije u njoj su semenke iz kojih se ceđenjem dobija ulje.

Ulje koje se dobije iz koštica grožđa postupkom hladnog ceđenja dragoceni je izvor antioksidanasa i vitamina. Koristi se u kulinarstvu, ali mnogo je korisnije kada se primeni spolja, na kožu i kosu. Ulje koštica grožđa je veoma bogato antioksidansima – polifenolima i flavonoidima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje kože. Vitamini, posebno vitamin E, kao i esencijalne masne kiseline, podmlađuju kožu, stimulišu proizvodnju kolagena i sprečavaju bore. Iako je, kao i svako ulje masno, ono se može nanositi i na masnu kožu jer balansira lučenje sebuma i sprečava pojavu akni, a pritom ne zatvara pore i omogućava koži da slobodno diše.

Osim što se vrlo brzo upija i daje koži vlažnost i čvrstinu, ulje koštica grožđa ima sposobnost i da ojača kapilare i proširene vene i smiri kožu sklonu crvenilu, upalama i alergijama. Zahvaljujući linoleinskoj kiselini, ono će smiriti i ozbiljnije poremećaje kože, poput dermatitisa i ekcema, ublažiće opekotine i pomoći zarastanje rana, i zaštiti kožu od štetnog UV zračenja. Odlično je i za kosu: sprečava opadanje i podstiče obnavljanje korena, vraća joj sjaj i mekoću.

Osim što je pogodno za kožu lica i dekoltea, ulje koščica grožđa je idealno za negu stopala: ne samo da će omekšati kožu i sprečiti njeno pucanje, već će pomoći i da se neutrališu sitni kapilari koji se često pojavljuju između pete i zgloba. Ali idealno je u kombinaciji sa drugim uljima i puterima, na primer uljem avokada, jojobe, čileanske ruže, kakao puterom, koji pojačavaju efekat nege, sprečavaju pucanje, omekšavaju kožu i podmlađuju je, kao i sa eteričnim uljima čajevca, žalfije, karanfilića, lavande i ruzmarina, koji su idealna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija i neugodnog mirisa nogu.

Svi ti dragoceni sastojci deo su Devi melema za negu peta. Ovaj visokokvalitetni melem je potpuno prirodan, bez konzervanasa, veštačkih boja i mirisa, i dovoljno je utrljati ga u stopala nakon tuširanja kako bi se obezbedila vrhunska nega, ali i zaštita. S tako mekim i zdravim stopalima može se bezbedno pristupiti prvoj fazi tradicionalnog postupka proizvodnje vina: gacanju grožđa. Uz blagoslov Bahusa.

Kako olakšati simptome alergije

Prenosimo u celosti iskustvo korisnice Disana:

”O proizvodima koji dolaze iz kompanije Herba Svet, ne treba više govoriti, oni govore sami za sebe kao i korisnici koji ih koriste. Potpuno prirodni, na bazi raznovrsnih biljaka i delova istih, najbolje iz prirode po originalnim recepturama, bez veštačkih dodataka, odlika su svih proizvoda! Iz velike lepeze proizvoda, shodno svom problemu svako je zasigurno našao svoj proizvod,  otkrio njegove blagodeti i naravno olakšao svoj problem! Da krenem od poćetka, o svom problemu, koji je zasigurno i problem mnogih, jer se svake godine javlja u sve većem broju, tj sve više ljudi ima polensku alergiju.

Tako je, reč je o polenskoj alergiji, koja je vremenski gledano prisutna od kraja februara, kada kreće da se budi priroda, mart i april kada je cvetanje u toku, rast trave, maj i jun lipe i topole, takozvane mace… ja u šali kažem jul je slobodan i prva polovina avgusta i onda nastupa naširoko rasprostranjena korovska biljka – ambrozija! Dakle ceo ovaj period me „hvata“ alergija sa smanjenim intenzitetom u maju i junu, naime lipe i topole mi ne prave toliki problem.

Kad je u pitanju polenska alergija, napada respiratorne gornje puteve, svrab, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje, jak nadražajni kašalj, grebanje i bol u grlu….Drugi naziv za polensku alergiju je – polenska groznica! Samo ime kaže, potpuno opravdava stanje. Simptomi kao i kod prehlade, gripa… s razlikom što ove izaziva virusna infekcija a polensku alergiju, spoljni činioci iz prirode, polen trave i drveća. Ove godine se polenska alergija  „poklopila“ sa pandemijom corona virusa, simptomi su bili gotovo isti, pa je kod mnogih ljudi izazvala nedoumicu i strah. A zbog vanrednog stanja i „zastoja“ u svakom pogledu, priroda je „ojačala“, probujala, pa je kod nekih biljaka i drveća koncentrat polena bio npr: kod cveta breze i polen borova 70% veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je ovo izazvalo još veće probleme kod polenske alergije, odnosno učinilo da svi simptomi budu jačeg intenziteta.

Zašto sve ovo pišem? Iz razloga tog, što ove godine, mi je alergija bila izražajnija i jača nego ranijih godina. Još jedan vrlo bitan aspekt kad su u pitanju ne samo polenske nego i alergije uopšte je – imunitet. Što je jači imunitet, organizam se lakše brani od napada spolja! Zato, sam rešenje i spas, pronašla- naravno u Herba Svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta! Dakle 2 u 1! Za alergiju pravo rešenje! Naravno alergija nije tek tako prošla, ali mi je olakšalo, simptomi su bili lakše podnošljivi, s obzirom da sam imala gušenja u pravom smislu reči, korišćenjem Disana, sve je bilo podnošljivije.

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Bioeliksir za grlo i disajne puteve! Odžačar grla – kao iz jedne reklame! Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! I ne samo to, nego i pravi saveznik u toj borbi za jačanje imuniteta, jer samo jak imunitet je prava odbrana od alergija!

Moja preporuka za proleće leto i jesen, vreme polenskih alergija, je Disan! A za celu godinu, za Vaš jak imunitet – opet Disan i Herba Svet!”

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Prirodni izvori estrogena

Nizak nivo estrogena u telu žene izaziva niz reakcija koje se odražavaju na sve aspekte života. Bez njega smo zaboravne, nervozne, depresivne, patimo od nesanice, akni, gojaznosti, smanjenog libida, neplodnosti, neredovnih menstruacija, infekcija bešike, glavobolja, i pod velikim smo rizikom da obolimo od osteoporoze i poremećaja kardiovaskularnog sistema, ali i nekih vrsta karcinoma. Ovog hormona imamo sve manje kako godine odmiču, ali negativne tekovine naše moderne civilizacije, naročito procesuirana hrana i agresivne hemikalije kojima smo okruženi, doprinose tome da žene danas sve češće pate od nedostatka estrogena u sve mlađem dobu.

O fitoestrogenima i razlici između njih i ksenoestrogena već smo pisali ovde: Prirodni balanseri i razjasnili da prirodni fitoestrogeni ne mogu biti štetni jer zapravo imaju dvostruko dejstvo na naš organizam: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko, što znači da oni neće pretrpavati naš organizam ovim hormonom, već će se postarati da ga uvek imamo u pravoj količini – postaraće se za naš hormonalni balans.

Postoje tri glavne grupe fitoestrogena: izoflavonoidi kojih najviše ima u mahunarkama, lignani u žitaricama, semenkama, voću i povrću, i kumestanini kojih ima u klicama. Priroda je, dakle, sve lepo uredila – stavila je estrogen u hranu, i da se ona pita nikada niko ne bi ni trebalo da pati od hormonalnog disbalansa. Ali otkako smo počeli da pijemo slatka gazirana pića i jedemo viršle u belim zemičkama, priroda se više ne pita. Zato ćemo se ovde pozabaviti hranom koja sadrži estrogene u sebi i može nam pomoći da uspostavimo hormonalni balans u svom organizmu. Pa evo spiska za našu sledeću nabavku na pijaci:

  • Beli luk – više poznat po svom antibiotskom dejstvu, beli luk je bogat i fitoestrogenima i pomaže nam da zadržimo zdravu gustinu kostiju.
  • Breskve – ovo ukusno voće sadrži fitoestrogene lignane koji, po nekim studijama, čak za 15% smanjuju rizik od raka dojke.
  • Orašasti plodovi – pistaći i orasi su sjajan izvor izoflavonoida i kada nam se nešto gricka mnogo je bolje uzeti nekoliko oraha nego čips.

  • Sušeno voće – urme, suve šljive i suve kajsije od svog suvog voća sadrže najviše fitoestrogena.
  • Crno vino – naravno, u umerenim količinama, osim što štiti krvne sudove sadrži i fitoestrogene koji doprinose hormonalnom balansu.
  • Mahunarke – pasulj, leblebije, sočivo, bogati su fitoestrogenima, ali sadrže i dragocena vlakna koja nam regulišu varenje i održavaju zdravu kilažu. Zato umesto industrijske paštete napravite humus – evo kako: Humus
  • Masline i maslinovo ulje – održavaju nam zdrav nivo hormona, ali i jačaju srce, kožu, kosu i nokte.
  • Avokado – osim što sadrži fitoestrogene i pomaže da imamo redovan menstrualni ciklus, ovaj ukusni plod nas štiti i od hormona stresa, kortizola. Možemo ga jednostavno namazati na integralni hleb, ili… evo još jednog interesantnog recepta: Superhrana x2
  • Nar – sjajan plod prepun antioksidanasa blokira višak estrogena i tako sprečava rak dojke.
  • Losos – najbolji izvor omega 3 masnih kiselina štiti srce i krvne sudove, ali i pomaže zdravo lučenje hormona.
  • Bobičasto voće – jagode, brusnice i maline su posebno bogate fitoestrogenima, ali sadrže i takav sklop vitamina, minerala i vlakana da su blagotvorne po ceo organizam.

  • Pšenične mekinje – sadrže lignane i vlakna koja utiču na nivo estrogena. Zato je važno jesti hleb od celog zrna, a i same mekinje možemo ponekad dodati u jogurt ili peciva koja sami mesimo.
  • Kinoa – ova sjajna žitarica koja sadrži složene ugljene hidrate i održava stabilan nivo šećera u krvi takođe nas štiti od viška androgena, muških polnih hormona. Napravite interesantnu salatu s njom, evo kako: Tabuli
  • Laneno seme, seme bundeve, suncokreta, susama – prepuni su lignana, a samo laneno seme sadrži 800 puta više lignana od ostale biljne hrane. Zato je dragoceno ženama u menopauzi. Ono, kao i susam, ne samo da balansira nivo estrogena, već i nivo holesterola u krvi. A evo kako da se postaramo da svakog dana unesemo po malo susama: Tri moćna antioksidanta
  • Zeljasto povrće i kupusnjače – karfiol, brokoli, prokelj, kupus, kelj… odličan su izvor fitoestrogena. Karfiol i brokoli posebno jer sadrže sekoisolariciresinol, vrstu lignana, dok kupusnjače sadrže polifenol kumestrol, još jednu vrstu fitonutrijenta sa estrogenskom aktivnošću.

  • Soja – iako je ova mahunarka izuzetno bogata fitoestrogenima izoflavonima koji pozitivno utiču na na nivo estrogena u krvi, nalazi se pri dnu liste jer je često genetski modifikovana. Ako je pronađemo u organskom obliku, kao i proizvode od nje: tofu, tempeh, miso… može nam pomoći da se izborimo s hormonalnim disbalansom i zaštiti nas od raka dojke.
  • Klice – sadrže pravu riznicu nutrijenata, uključujući i fitoestrogen kumestrol. Šampion među njima je alfalfa – detelina lucerka. Pored nje, možemo praviti i klice od pšenice, soje i mahunarki i dodavati ih u salate. Na koji način, pročitajte ovde: Zdrav dodatak obroku

U nastanku i aktivaciji estrogena važnu ulogu igraju i neki vitamini i minerali. Vitamini B grupe, naročito B2 i B6, smanjuju rizik od karcinoma dojke, a vitamin D inače funkcioniše kao hormon u našem organizmu i neophodan je za sintezu estrogena, s kojim nas zajedno štiti od kardiovaskularnih oboljenja. Tu je i jedan manje poznat mineral – bor, koji je takođe neophodan za metabolizam polnih hormona, i testosterona i estrogena, a sadrže ga orašasti plodovi, mahunarke, med, breskve, urme…

Kada je zdravlje u pitanju, najbitnije je postarati se za dobar hormonalni balans, jer problemi počinju kad se on poremeti. Pored zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i optimizma, u tome nam pomaže i Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, bez veštačkih hormona i konzervansa, pomoći će nam da se izborimo sa poremećajima čiji uzrok leži upravo u hormonalnom disbalansu: cistama, policističnim jajnicima, miomima, poremećajima ciklusa, neplodnošću, PMS-om, fibrocističnim dojkama… Priroda se za sve postarala, na nama je samo da mudro izaberemo.

Crna hronika biljaka

Čovek je oduvek lek tražio u prirodi i saznanja o lekovitim karakteristikama bilja sežu milenijumima u prošlost. Verovatno su i ti prvi pokušaji nosili sa sobom određeni broj žrtava dok nije postalo jasno koja biljka je lek, koja otrov, a koja može biti oba zavisno od obrade, doze i primene. Ali tradicionalna medicina i danas koristi neke biljke koje su u manjoj ili velikoj meri toksične.

Ako posmatramo situaciju sa stanovišta biljaka, kao neko ko nema noge i ne može da pobegne morale su razviti strategije opstanka kako bi izbegle da postanu nečija hrana. Baš kao što se razlikuju po izgledu, veličini, boji, cvetu, biljke se razlikuju i po tim odbrambenim mehanizmima: neke imaju trnje, neke rastu u visinu gde ih nije lako dohvatiti, a neke u pomoć prizivaju hemiju: sadrže supstance zbog kojih su krajnje neukusne, ili čak i otrovne.

Ali i otrovne biljke koje se ne koriste za lečenje su bile korisne tokom istorije, upotrebljavale su se za uništavanje štetočina u poljoprivredi i domaćinstvu, a naročito u ratnim uslovima: dovoljno je da se prisetimo vrhova strela umočenih u otrov. Bilo je, nažalost, i situacija kada bi se biljka, odnosno njen otrov, koristio sa proračunatim, malicioznim namerama – za ubistvo.

Kukuta

Jedna od najpoznatijih biljaka-ubica tokom istorije je kukuta, a sigurno njena najčuvenija žrtva je starogrčki filosof Sokrat. Iako je Sokrat bio nadaleko poznat po svojoj mudrosti, nije verovao u demokratiju i stao je na žulj vlasti koja ga je godine 399. p.n.e. izvela pred sud i optužila da kvari atinsku omladinu i da odbija da prihvati zvaničnu religiju. Nakon izlaganja optužbe od strane tri atinska građanina i Sokratove odbrane, porota je demokratski izglasala presudu da je filosof kriv. Ponuđeno mu je da izabere presudu sam, i da je hteo, verovatno bi mogao da se izbori da samo bude prognan. Ali, dosledan sebi i svojim principima, ostavio je odluku poroti koja ga je osudila na smrt ispijanjem kukute. Dakle Sokrat je bio primoran da izvrši samoubistvo.

Kada je Sokrat ispio otrov, prekorio je svoje učenike koji su u tamnici sedeli s njim i počeli da plaču, rekavši im da želi da umre u tišini. Onda je hodao po zatvorskoj ćeliji kako bi otrov brže delovao, nakon čega su mu prvo udovi utrnuli, a potom je u celom telu osetio hladnoću i ukočenost, da bi preminuo kada je otrov stigao do srca. Poslednje Sokratove reči bile su ’Kritone, dugujemo Asklepiju petla. Plati mu. Nemoj da zaboraviš’. Sokratovi biseri mudrosti danas su nam poznati zahvaljujući Platonu koji je zapisao njegove čuvene dijaloge, a poslednji dani filosofa su detaljno opisani u ’Odbrani Sokratovoj’.

Velebilje, beladona

Kukuta je jedan od moćnih biljnih otrova zahvaljujući cikutoksinu koga ima najviše u korenu. Pored nje, čuvene ’trovačice’ su beladona ili velebilje koja je ušla u legendu zahvaljujući Magbetu čiji su vojnici potrovali armiju Danaca vinom ’začinjenim’ ovom biljkom. Velebilje sadrži atropin i skopolamin i izaziva paralizu mišića u telu, a samim tim i srca. Beli medić ili ageratina altissima sadrži otrov od kog je stradala majka Abrahama Linkolna – trematol, toksični alkohol. Nesrećna majka predsednika SAD nije namerno otrovana već je pila mleko krave koja je pasla u polju, i pojela i ovu biljku. I zaista, mleko i meso krava koje pojedu belog medića mogu preneti otrov na ljude.

Beli medić

Još jedna vrlo otrovna biljka koja može biti i vrlo lekovita je ricinus. Seme ricinusa sadrži ricin, vrlo otrovnu supstancu, opasniju od kobrinog otrova. Zato se ricinus obrađuje posebnim postupkom da bi se dobilo lekovito ulje a eliminisao toksin. U skorijoj istoriji žrtva ricinusa bio je bugarski novinar Georgi Markov 1978. godine, koji je ubijen nakon što je otvoreno govorio protiv vlasti. Ali najveći broj slučajeva trovanja ricinusom dešava se slučajno, uglavnom kada deca ili kućni ljubimci pojedu semenke koje liče na pasulj.

Ricinus

Biljka lepog izgleda koju često vidimo kada odemo na more, lijander, ušla je i u čuvenu frazu ’čaj od lijandera’ koji se u pošalicama kuva nekome koga ne volimo. Lijander sadrži oleandrin i neriin, otrovne glikozide koji izazivaju grčeve, komu i smrt. Lijander je toliko otrovan da nam može škoditi čak i med od polena njegovog cveta kog su skupljale pčele. Ali jedna od najotrovnijih biljaka je ona koja je u masovnoj upotrebi: duvan. Svi delovi biljke, naročito list, sadrže toksične alkaloide nikotin i anabasin. Njihova konzumacija izaziva halucinacije ali može biti i smrtonosna. Svakako znamo da pušenje cigareta u svetu godišnje uzrokuje 5 miliona smrtnih slučajeva i da izaziva zavisnost.

Lijander

Kada su u pitanju naši prostori, čuvena je biljka tatula koja sadrži atropin, hioscijamin i skopolamin, a koji deluju kao delirijanti i u većim dozama je smrtonosna. Za tatulu se vezuje i priča o čuvenoj ’Banatskoj veštici’ baba Anujki, koja je u svojoj 92. godini 1928. dospela na sud nakon niza misterioznih smrti u Petrovom Selu, današnjim Vladimirovcima i okolini. U ovoj sredini prepunoj verovanja u vradžbine i natprirodne sile, baba Anujkina agentkinja je obilazila sela i osluškivala nevolje ljudi, pa ih je upućivala na ovu čuvenu vračaru i travarku. A ona bi im pripremala flašicu ’bajane vodice’ koja bi žrtvu polako, nakon više dana slabosti i bolesti, dovela do smrti. Znala je da proračuna potrebnu dozu otrova po kilaži žrtve kako smrt ne bi nastupila odmah, već nakon osmog dana. Smatra se da je od njene bajane vodice stradalo preko 150 ljudi, a iako je osuđena na 13 godina zatvora, puštena je u 98. godini zbog starosti i umrla dve godine kasnije.

Tatula

Kao što vidimo, sa biljkama se nije igrati. Ali iako mogu biti otrovne, ipak od većine imamo više koristi nego štete. Zapravo, možemo imati samo koristi ako ih koristimo na ispravan način. Zato je bitno pripremu preparata od lekovitog bilja prepustiti stručnjacima. Na primer, nestručnom licu je veoma lako da u polju pomeša kukutu i hajdučku travu. Danas su tradicionalna znanja udružena sa modernim pristupom i tehnologijom prerade sažeta u preparatima Herba Sveta. U malim bočicama ove ozbiljne kompanije koja traje na našem tržištu preko dve decenije, kriju se mešavine lekovitog bilja u najboljim kombinacijama i razmerama i potpuno su bezbedne za upotrebu.

Dobro ga je imati na svojoj strani

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta.

Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom ’Protivu zatvora’. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama ‘protivu države i kazamata’, već je jednostavan recept za lenja creva.

Branislav Nušić, Sumnjivo lice

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj ’otac farmakognozije’ opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako u medicini, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, maziva u avionskoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je pomagao ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Zato je bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu.

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, uspešno ublažava i otklanja upale kože, ogrebotine, gljivične upale prstiju i noktiju, svrab kože, keratoze i virusne bradavice. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz ovo ulje i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse. Korisne masne kiseline u njegovom sastavu: stearinska, linoleinska i dehidroksistearinska, štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i lanolin, pčelinji vosak, ulja čajevca, ravensare, divljeg origana i ekstrakt vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je na našoj strani.

Dan kada nam priroda stavlja ružičaste naočare

Oko četrnaestog dana ciklusa žene započinje proces koji je pravo malo čudo prirode: u jajniku puca folikul i oslobađa se zrela jajna ćelija koja potom putuje kroz jajovode do materice gde čeka da bude oplođena. To je ovulacija, i u normalnim okolnostima nastupa jednom mesečno, između 12. i 16. dana pre početka naredne menstruacije.

Ovulaciji prethodi lučenje velike količine estrogena, hormona koji pomaže da zadebljaju zidovi materice – endometrijum, kako bi se stvorili povoljni uslovi da primi spermatozoide, kao i da se jajna ćelija udobno ’ugnezdi’. Estrogen podstiče i lučenje još jednog, luteinizirajućeg hormona, čiji nalet oslobađa zrelu jajnu ćeliju. Upravo taj trenutak kada se zrela jajna ćelija oslobodi iz jajnika predstavlja početak stvaranja preduslova za nastanak novog života.

Jajna ćelija čeka na najbrži spermatozoid samo 24 sata, bez obzira što su oni aktivni i do pet dana, pa se može desiti da je, kada ona dospe u matericu, tamo je već više dana čeka neki strpljivi kavaljer. I tako, kada se saberu ta dva životna veka, jajne ćelije i spermatozoida, plodni period žene može trajati oko šest dana.

Ali priroda ima još veća čuda za nas: tokom jednog ciklusa žena može ovulirati i dva puta, i to se obično dešava u isto vreme, pa se pomoću te dve zasebne zrele jajne ćelije mogu začeti dvojajčani blizanci. S obzirom da je ovulacija individualna i da dužina ciklusa varira od žene do žene, može se dogoditi da jajnu ćeliju oplodi i neki spermatozoid koji se u materici zadržao tokom ili odmah nakon menstruacije.

Žene često ne obraćaju pažnju na znake koji najavljuju ovulaciju, ali oni su često prisutni i vrlo jasni. U nemačkom jeziku postoji izraz Mittelschmerz – bukvalno prevedeno ’srednji bol’ – bol na sredini ciklusa. Smatra se da ga oseća petina žena tokom ovulacije u donjem stomaku. Razlog za to mogu biti oticanje folikula u jajnicima, probijanje folikula kroz zid jajnika, kontrakcije jajovoda i mišićnih ćelija jajnika ili pojačana cirkulacija krvi. Ovo je ’dobar bol’ – znak da se proces ovulacije odvija kako treba, a ženama koje ga osećaju može pomoći i u planiranju trudnoće.

Pored bola u donjem delu stomaka, tokom ovulacije dolazi i do promene u sluzi – sekretu. Za to je zaslužan estrogen koji utiče na gustinu sekreta, pa kako se trenutak ovulacije približava, tako je on bezbojniji i ’klizaviji’, kao belance. Nakon ovulacije, kada na scenu stupi progesteron, sekret se ponovo menja i postaje manje tečan.

Estrogen kod većine žena izaziva i veću količinu soli u pljuvački. Kada se pljuvačka posmatra pod mikroskopom, 3-5 dana pre ovulacije poprima oblik paprati, pa se i na taj način može planirati trudnoća. Grudi i bradavice mogu postati osetljivije i napete, a dan nakon ovulacije dolazi do blagog porasta bazalne temperature kod nekih žena odmah po buđenju. Pred ovulaciju može doći i do povećanja pulsa. Ovulacija svoj dolazak može najaviti i preko kože – sitnih bubuljica na licu i pojačanog lučenja sebuma. Nekim ženama otiču limfne žlezde na preponama, ali verovatno najjasnija najava je baš u osećaju.

Ono što žena pred ovulaciju oseća, a što je zapravo trik prirode da omogući produženje vrste, jeste pojačana seksualna želja i povećana mekoća i otvorenost grlića materice. Ovo je vreme kada priroda ženi stavlja ’ružičaste naočare’ pa joj svet deluje lepši, uključujući i partnera koji odjednom postaje privlačan, a njegove mane koje je jasno primećivala ranije polako blede. Samim tim što je raspoloženija i ona partneru deluje privlačnije. I tako, u tom ’ružičastom’ periodu može doći do nastanka novog života i novog razdoblja u životu para, naročito žene.

Ali… Danas je sve češća pojava anovulatornih ciklusa – ciklusa tokom kojih dolazi do redovne menstruacije, sve deluje normalno, ali izostaje ovulacija. To se može događati i kada ne postoji ni jedan drugi problem, a vrlo je često u slučaju sindroma policističnih jajnika (PCOS). Ovaj poremećaj može izazvati neredovne i neujednačene ovulacije, a dijagnostifikuje se ultrazvukom kada se opaža prisustvo mnoštva sitnih cista unutar jajnika. Pored izostanka ovulacije, PCOS izaziva i pojačanu maljavost, akne i masnu kožu, kao i problem sa gojaznošću – kilogrami se lepe iako nam je ishrana ista kao i pre.

Hormonalni disbalans je epidemija modernog doba. Često ga ne primetimo dok ne izazove neki teži poremećaj za koji nam posle treba mnogo vremena i muke da ga se oslobodimo. Zato je bitno na vreme utvrditi poremećaje reproduktivnog sistema i odmah reagovati. A može i obrnuto – sprečiti da se uopšte dogode. I sve to može Femisan A: ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže ženama da zadrže dobar hormonalni balans, ali i da reše probleme reproduktivnog sistema kao što su PCOS, ciste, miomi, da ublaže posledice i simptome endometrioze, da imaju normalan, redovan i ovulatoran ciklus, da budu plodne, kao i da se reše neprijatnih simptoma koji prate period pre menstruacije.

Dozvolimo prirodi da nam stavi ružičaste naočare, ali osluškujmo svoj organizam i reagujmo čim primetimo da nešto nije u redu. Zato su tu redovni ginekološki pregledi i Femisan A.

Neobična ’musaka’ sa patlidžanom, pečurkama i leblebijama

Iako kada kažemo musaka svi pomislimo na Grčku, ovo ukusno jelo je arapskog porekla, baš kao i sam naziv. Naša domaća musaka se obično pravi od mlevenog mesa i krompira, pa se zaliva ulupanim jajetom i mlekom. Grčka musaka je mnogo izdašnija i veoma kalorična. Jedna porcija sadrži najmanje 1000 kalorija, i to ponajviše zbog patlidžana koji se prži pre nego što se poslaže u pleh, kao i bešamel sosa koji sadrži dosta putera i brašna.

Danas pravimo jednu neobičnu ’musaku’, odnosno zdravi složenac inspirisan ovim tradicionalnim jelom, koji je pritom i mnogo manje kaloričan.

Od sastojaka je potrebno:

  • 2 patlidžana srednje veličine
  • 400 gr šampinjona
  • 10ak sušenih paradajza
  • šolja kuvanih leblebija
  • veza blitve
  • 2 jaja
  • 400 gr nemasnog krem sira
  • 100 ml kefira ili jogurta
  • so, biber

Patlidžan oprati, odseći vrh sa peteljkom, pa ga tako neoljuštenog iseći uzduž na što tanje kriške. Malo posoliti i poređati na pleh, pa staviti u rernu zagrejanu na 200 stepeni i peći desetak minuta, dok ne omekša. Potom izvaditi pleh iz rerne i pokriti patlidžan folijom da se ne osuši.

Dok se patlidžan peče, napraviti fil: u tiganju na vrlo malo ulja propržiti sitnije seckane šampinjone, tako da puste vodu i da sva tečnost uvri. Potom dodati sitno seckani sušeni paradajz i prethodno poparenu, oceđenu i iseckanu blitvu. Sjediniti i ostaviti još par minuta na vatri, pa skinuti s ringle, začiniti s malo soli i bibera i dodati kuvane leblebije. Izmešati i pustiti da se malo prohladi.

Na kraju pripremiti preliv: u dubljoj činiji ulupati 2 jajeta, pa dodati nemasni niskokalorični krem sir i kefir, sve dobro promešati i začiniti s prstohvatom soli.

Složenac možemo ređati u klasičnom malom đuveču, ili u više manjih zemljanih posuda, kao što je ovde slučaj. Na dno sipati vrlo malo ulja, razmazati, pa poređati pečeni patlidžan tako da pokrije dno. Dodati red fila i par kašika preliva od sira. Potom sledi novi red patlidžana i fila, još jedan poslednji red patlidžana, koji na kraju treba izdašno zaliti prelivom.

Staviti u rernu (ako koristimo zemljane posude, staviti ih u mlaku rernu, ne u vrelu, kako ne bi pukle) i peći 45 minuta na 200 stepeni. Ostaviti da odstoji desetak minuta pre serviranja.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Uklopi se u moj kalup, ili…

Damastes je bio gostioničar iz doline reke Kefis u Atici koji je umorne putnike srdačno pozivao na preko potreban i primamljiv odmor i hranu. Ali, nažalost, jedini počinak koji bi putnici kod njega dobili bio je večni. Ovaj mračni lik iz grčke mitologije uživao je u tome da putnike smesti u neodgovarajući krevet: ako bi bili visoki, dobijali bi malu postelju, i obrnuto, ukoliko su bili niski, stavljao bi ih u prevelik krevet. I onda bi ih ’prilagođavao’ postelji na krajnje surov način – visokima bi odsecao noge a niskima ih razvlačio, mučeći ih tako do smrti. Zato je ovaj prvi serijski ubica u istoriji dobio nadimak Prokrust, što na starogrčkom znači ’rastezač’.

Tezej i Prokrust, detalj sa vaze (slika niže)

Kao kod svakog zločinca, ni Prokrustova nije gorela do zore. Presreo ga je čuveni junak Tezej i okončao mu život upravo na njegovoj prekratkoj postelji. Ali Prokrustova postelja je zauvek ostala simbol kalupa u koji se nešto silom i maliciozno gura. Danas sindrom Prokrusta nije deo zvanične terminologije kliničke psihologije, ali je najbliži pojmu ’negativna kompeticija’. Ako si bolji od mene, sasećiću te. Ili ćeš se uklopiti u moj kalup, ili ću dati sve od sebe da te uništim.

Takav slučaj se često sreće u korporativnim okruženjima, kada se mediokriteti na višim položajima naroguše svaki put kada njihovi potčinjeni pokažu kreativnost, zdravu i konstruktivnu inicijativu i veštinu. Oni su pretnja i mogu da ga koštaju pozicije i karijere. Ali umesto da rade na sebi i da ličnim kvalitetima pariraju konkurenciji, ovi ’Prokrusti’ će težiti da je demorališu i omalovaže.

Sindrom Prokrusta je prisutan svuda, u porodici, ustanovama obrazovanja, nauci, sportu, firmama, politici… u svim sferama međuljudskih odnosa. Zavidni Prokrusti se neće libiti da spletkare protiv kreativca, osujećuju svaki njegov pokušaj da se iskaže, sasecajući mu ambicije. Svaki tuđi kreativni nalet ostaviće ih s osećajem gubitka kontrole i srozanog samopouzdanja, što je izuzetno plodno tlo za bujanje sujete. Težeći da prikriju svoju agresiju, Prokrusti će se truditi da glume i smišljati kvazirazumna obrazloženja za odbijanje svake inovacije. Što je Prokrust na višem položaju, to je opasniji – po kolektiv, članove porodice, ili u najgorem slučaju, kada je reč o najvišem autoritetu, po državu i svet, kao što je bio slučaj kod mnogobrojnih autoritarnih režima tokom istorije.

A šta ako imamo Prokrusta u svojoj neposrednoj blizini i nemoguće je da ga izbegnemo? Prvi korak je da razumemo šta se dešava i da prepoznamo problem. Kada shvatimo da smo suočeni s osobom niskog samopouzdanja i visokih kompleksa, biće nam lakše da sačuvamo svoj duh i osmislimo strategiju borbe. Ona nikako ne treba da podrazumeva direktan konflikt. Treba da se setimo da ’tiha voda breg roni’ i da polako gradimo svoju reputaciju i širimo svoje dobro ime. Kada Prokrust shvati da nas okolina ceni, neće imati kud. A mi, baš kao voda, treba da tečemo lagano i ispunjavamo sve oko sebe svojim talentom. Jer talenat se ne može zauzdati, ali da bi se u potpunosti ispoljio zahteva i naše zalaganje, mudrost i najviše od svega upornost.

Ali treba da pogledamo i na drugu stranu i zapitamo se da li se i mi nekada ponašamo kao Prokrust? Da li kategorički odbijamo ideje svoje dece i gušimo im kreativnost? Da li omalovažavamo postupke, dostignuća ili izgled svojih prijatelja zato što smo pomalo ljubomorni? Da li u društvu namerno ignorišemo nekoga jer podsvesno osećamo da je bolji od nas? Da li odbijamo da saslušamo mlade kolege u firmi? Naša svakodnevnica je prepuna Prokrusta, i oko nas i u nama. Na nama je da ih prepoznamo, i u okolini i u sebi, i da radimo na tome da budemo bolji, da budemo Tezeji koji će odvažno saseći sve zlobe, ljubomore, osećaje niže vrednosti, omalovažavanja. Jer taj mit se na kraju upravo na to svodi: na unutrašnju borbu čoveka sa samim sobom i svojim strahovima, nedoumicama i slabostima. Ne zaboravimo da je Tezej kasnije na Kritu ubio i Minotaura, čoveka-bika, i zahvaljujući Arijadni, koja mu je dala klupko konopa, uspeo da nađe izlaz iz lavirinta ovog čudovišta.

A kada je Prokrust previše naporan pa smo nervozni, anksiozni, potišteni, rasejani i noćima zbog toga ne spavamo? Tu je Optima Forma. Pomoću tri lekovite biljke ona će nam potpuno prirodnim putem omogućiti dobar i okrepljujući san, pomoći da se izborimo sa stresnim situacijama, depresijom i mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Optima Forma je naš Tezej u borbi protiv mračnih sila koje gospodare u lavirintu našeg uma.

Polpete od tikvica i nautovog brašna

Danas pravimo brzo i lagano jelo čiji su glavni sastojak tikvice i nautovo brašno. Naut je odličan izvor proteina i vlakana i izuzetno blagotvorno deluje na sistem za varenje, čak do te mere da ga štiti od karcinoma. Za razliku od klasičnog pšeničnog brašna, ovo brašno ima nizak glikemijski indeks pa je pogodno i za dijabetičare i osobe koje pokušavaju da redukuju telesnu masu.

Tikvice su poznate kao niskokalorično povrće – 100 grama ima samo 17 kalorija.  Pritom obiluju kalijumom, kalcijumom, selenom i fosforom i zato su sjajne za srce i krvne sudove. Kao i naut, bogate su vlaknima i pomažu varenje.

Za ove jednostavne polpete od tikvica i nauta potrebno nam je:

  • 2 jaja
  • 100 gr nautovog brašna
  • 2 srednje tikvice
  • malo sušenog paradajza (dve polovine), sitno iseckanog
  • 1 struk mladog belog luka, sitno iseckan
  • 100 ml kefira ili jogurta
  • pola kašičice celerove soli
  • biber, sudžuk paprika, po ukusu
  • 1 kašičica praška za pecivo

Prvo narendati tikvice, posoliti s pola kašičice celerove soli i ostaviti da odstoje petnaestak minuta. U dubljoj posudi izmiksati jaja, dodati nautovo brašno pa kefir i onda ostale sastojke. Na kraju dodati dobro oceđene tikvice i izmešati. Nije potrebno dodavati više soli od onoga što je sipano na tikvice.

Smesu koja je malo gušća od one za palačinke sipati malom kutlačom u dobro zagrejan tiganj koji se ne lepi. Peći na umerenoj vatri i okrenuti kada porumeni sa donje strane. Od ove smese se dobije oko 12 polpeta, sve ukupno ima oko 600 kalorija, dakle 1 polpeta ima oko 50 kalorija.

Možemo ih koristiti umesto hleba ili kao prilog jelu, odlično idu uz mlad nemasni sir, a dobre su i kad se ohlade.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Božanska hrana za kožu

Kada pomislimo na drvo kakaovac prvo pomislimo na čokoladu, pa potom na stare Maje i Asteke koji su prvi pripremali napitak od njegovog ploda. Kakaovac potiče iz oblasti tromeđe Brazila, Kolumbije i Perua, gde je tokom poslednjeg ledenog doba pre 21.000 godina uspeo da preživi i potom se raširi po južnoameričkom kontinentu. Arheološki nalazi i drevni tekstovi su dokaz da su stari narodi obilno koristili kakao u ishrani i kombinovali ga sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, pravili od njega fermentisana pića, a upotrebu je našao i u ritualima i tradicionalnoj medicini. Da je kakao bio na visokoj ceni dokazuje i činjenica da se koristio i kao platežno sredstvo kod Asteka.

Maje i Asteci su kakao utkali u svoju mitologiju: ovu biljku stvorila je pernata zmija Kvecakoatl, koja bi se sa velike stepenaste piramide Kukulkan u Čičen Ici spuštala u vreme prolećne i jesenje ravnodnevnice. Piramida je tako znalački sagrađena da se na ta dva datuma u godini pravi senka koja zaista izgleda kao da niz nju vijuga zmija. Kada je četvrta Kolumbova ekspedicija stigla na obalu Hondurasa početkom 16. veka, bio im je poslužen neobičan napitak pripremljen sa strahopoštovanjem. Svoju evropsku premijeru kakao je imao 1544. godine kada je predstavljen na španskom dvoru, da bi se nakon toga brzo proširio po starom kontinentu.

Nažalost, topla dobrodošlica koju je Montezuma II, deveti i poslednji astečki vladar priredio Fernandu Kortesu i njegovim konkistadorima, nije prijateljski uzvraćena: tokom njihovog pohoda ubijeno je do 240.000 Asteka i izbrisana čitava civilizacija, a po novoosvojenom kontinentu počele su da niču plantaže kakaovca koje su evropljanima donosile ono zbog čega su bili spremni da zaborave na čojstvo: novac.

Što se kakaa tiče, trag Asteka ostao je u nazivu ’čokolada’ (od astečkog xocoatl) i u nazivu vrste T.cacao (od astečkog cacahuatl), koju je krstio Karl Line, kao i rod biljke – Theobroma što znači hrana bogova na starogrčkom. A baš kao ni stari južnoamerički narodi, ni mi danas kakao ne koristimo samo za ishranu i uživanje. Kada se semenke kakaovca sasuše, iz njih se ne dobija samo prah, već i kakao puter, Theobroma ulje.

Osim što odiše opojnim mirisom čokolade, kakao puter u svojih 100 grama sadrži skoro 900 kalorija zahvaljujući sastavu zasićenih masti od čak 60%. Zato je našao široku primenu u kozmetičkoj industriji. S obzirom da je veoma bogat masnim kiselinama kao što su laurinska, palmitinska, linolna, oleinska, stearinska, kao i vitaminima E, A i C, cinkom, dopaminom, triptofanom, kakao puter je prava hrana bogova za kožu. Njegovo dejstvo je protivupalno, antialergijsko, regenerativno i antioksidaciono. Dakle, kakao puter smiruje upale kože, pa je lekovit kod dermatitisa, osipa, ekcema i psorijaze, ublažava alergijske reakcije, uključujući i onu koju izazivaju sunčevi zraci, obnavlja kožu tako što joj daje potrebnu vlažnost i elastičnost, sprečava isušivanje i perutanje, a kako je prepun antioksidanasa usporava starenje kože, eliminiše fleke od opekotina i zaceljuje ožiljke od akni i strija.

Posebno je koristan leti kada smo izloženi jakom i štetnom dejstvu UVA i UVB zraka i može se nanositi pre i posle sunčanja, a on ne samo da će umiriti kožu i poboljšati joj elastičnost, već će pomoći da dobije i zadrži lep preplanuli ten. Pored kože, leti će zaštititi i kosu od isušivanja, cvetanja i peruti, a kako jača folikul sprečava i opadanje kose. Ovaj puter dragocen je i zimi kada nam lice i usne čuva prilikom bavljenja zimskim sportovima.

Za razliku od drugih masti, zahvaljujući antioksidansima kakao puter je veoma stabilan i ima rok upotrebe 2-5 godina – kada se druge masti i ulja užegnu, on će i dalje zadržati svoj čokoladni miris. Naravno, kakao puter se može i jesti, što i činimo kada se sladimo čokoladom: kada se procesuira, iz kakaa se prvo odvaja prah od putera, da bi se potom ujedinili. Tako čokolada, pored ova dva sastojka, sadrži još i šećer i mleko, a kakao puter je upravo ’krivac’ što nam se čokolada onako divno i kremasto topi na jeziku. On je krivac i što nam se prave ’sarmice’ na struku kada preteramo s čokoladom, jer je veoma kaloričan. Zato je bolje da jedemo manje čokolade, ili ako je konzumiramo da odaberemo onu tamnu, sa što većim procentom kakao praha i što manje šećera. Ali srećom, to ograničenje ne postoji kada nanosimo kakao puter na sebe: možemo slobodno uživati u njegovom mirisu i blagodetima koje donosi našoj koži.

Kakao puter svoje dragocenosti deli svima i u dva preparata Herba Sveta: Devi melemu protiv strija i Devi melemu za pete. U kombinaciji sa drugim hranljivim puterima i uljima, ova dva melema pomažu da se eliminišu tragovi strija i ožiljaka, odnosno da stopala budu meka i nežna. Pa sledeći put kada posegnete za čokoladom, setite se i svoje kože. A ona će vam, za uzvrat podariti lepotu i mladalački izgled.