Lilit u nama

Kada je Ben Sira, sin proroka Jeremije, dospeo na dvor Nabukodonosora, čuvenog vladara Novog vavilonskog carstva, kralj mu je postavio niz izazova, na koje je ovaj odgovorio s 22 satirične priče. Jedan od izazova, vrlo čest motiv u bajkama i legendama, bio je da s ivice smrti vrati kraljevog sina koji se naprasno bio razboleo. Ben Sira se našao pred ultimatumom: da izleči mladog kraljevića, ili da izgubi glavu. Odmah je prionuo na posao i napravio amajliju, na kojoj je ispisao imena tri anđela-iscelitelja. I započeo je jednu od svojih priča:

Kada je Bog stvorio Adama, shvatio je da nije dobro da ga ostavi samog, pa je stvorio i ženu. Nju je nazvao Lilit. Ali Adam i Lilit su odmah počeli da se svađaju. Ona je odbijala da mu se potčini i da legne ispod njega kada je Adam zahtevao da bude krotka, insistirajući da je bolji od nje. Lilit je, naprotiv, insistirala da su oboje jednaki jer su stvoreni od iste zemlje. Shvativši da je njihov spoj nemoguć, da tu nema jednakosti a pritom ne želeći da se bori za prevlast, Lilit je odletela. Adam se obratio Bogu, požalivši mu se da je žena koju je stvorio pobegla. Višnji tada šalje tri anđela da je vrate, a Adamu poručuje da ako se Lilit vrati, sve će biti u redu, ako ne, zbog njene neposlušnosti svakoga dana će njenom krivicom umreti stotinu njene dece. Kada su anđeli presreli Lilit na sred mora, u istim onim moćnim vodama gde su se Egipćani podavili, preneli su joj poruku Boga, ali ona je odbila da se vrati. Lilit je saopštila anđelima da, ako je već predodređeno da deca zbog nje umiru, ona im daje čvrsto obećanje da se ništa loše neće dogoditi deci koja imaju amajlije s njihovom imenima.

Iako je ovo najdetaljniji opis Lilit, zapisan u Alfabetu Ben Sira, anonimnom hebrejskom srednjovekovnom spisu, to nije prvi pomen njenog lika i imena. Priča o Lilit kruži svetom preko 4000 godina, i utkana je u mitove Hetita, Sumeraca, Egipćana, Izraelita, Grka, dospela je i u Bibliju, i vekovima posle opčinjavala pesnike i slikare, sve do modernih vremena. Iako u nekim mitovima ima drugačije ime, kao na primer Inana u sumerskim ili Ištar u akadskim, ona je jedinstvena i svuda prepoznatljiva.

Lilit je predstavnica haosa, zavodljivosti i bezbožnosti. Ona je pobunjenica, žena-demon koja uništava decu, zavodi muškarce i navodi žene na stranputicu. Danas bismo je mogli okarakterisati kao ’lošu devojku’ ili ‘femme fatale’. Ona je svoja i ne dopušta nikome da naruši njene slobode, pa je zato često omražena i pripisuju joj se sva zla ovog sveta koja ne mogu na drugi način objasniti. Kada na scenu stupi druga Adamova žena, krotka Eva, koju Bog stvara od njegovog rebra, Lilit se često u biblijskim pričama i slikovnim prikazima pojavljuje kao zmija koja Evu navodi na greh.

U prvoj knjizi Postanja, Bog stvara biljke, životinje, pa muškarca i ženu istog, šestog dana. Druga knjiga Postanja već tvrdi da je prvo stvorio čoveka, pa biljke, životinje i na kraju ženu. Stvara je od Adamovog rebra, i njena svrha je da zadovolji i potčini se muškarcu. Kroz ove metamorfoze Biblijske priče možemo lako pratiti prelaz čovečanstva sa matrijarhata u patrijarhat. Simbolična priča o Lilit je priča o položaju žene tokom istorije, ali i priča o samoj ženi.

Lilit je prisutna u životu svake od nas: ona nas čeka na ulazu u pubertet, na početku svake menstruacije, tokom ovulacije, trudnoće, na ulazu u menopauzu… Tokom svakog meseca, sa smenom hormona u našem telu smenjuju se Eva i Lilit. Tokom jednog ženskog života Eva je trpeljiva supruga, strpljiva majka-negovateljica, a Lilit je ona ženstvena, često i pohotna, slobodarska, nesputana. Lilit je iznenadna jarost u PMS-u, pubertetski kapric, ’film koji puca’ kad krene menopauza, ili u mnogo mračnijim aspektima psihe, ona koja donosi spontane pobačaje, incest, post-natalne depresije, čedomorstva i iznenadne smrti odojčadi.

Smena Eve i Lilit je kao smena progesterona i estrogena. Obe su naše i obe su nam neophodne. Ali u pravoj meri. Ako u sebi imamo samo Evu, uvek ćemo se podređivati drugima bez sopstvenog glasa. Ako je tu samo Lilit, bićemo previše svadljive, netrpeljive i prkosne. Eva i Lilit su naš jin i jang, i da bismo bile kompletne ličnosti, moramo naučiti da njima pravilno žongliramo. Ali kada se hormoni poremete, onda osećamo da gubimo kontrolu nad sobom i tlo pod nogama. Hormonalni disbalans nam narušava telesno i mentalno zdravlje, onemogućava da se ostvarimo kao Eva-negovateljica ali ni kao Lilit-zavodnica.

I tu nam priskaču u pomoć biljke koje su nastale pre muškarca i žene, za koje se znalo i u doba matrijarhata, i tokom svih prekretnica u istoriji čovečanstva. One su tu od praiskona da nas uravnoteže kada se sapletemo. Virak, hajdučka trava, rusomača, crveni zdravac, neven… Lekovite biljke koje nam vraćaju hormone u ravnotežu i balansiraju Evu i Lilit u nama.

Vatra i koža

Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije.

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatra se zahvaćena površina i dubina oštećenja. Kod opekotina prvog stepena, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. One prolaze same od sebe i ne ostavljaju ožiljke.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plikova ispunjenih tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečila infekcija, i zaštititi sterilnom gazom.

Još ozbiljniji stepen je treći, i to su opekotine kod kojih su oštećeni svi slojevi kože, koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

Kod lakših opekotina, opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge. Na ranu nikako ne treba stavljati ulje jer ono sprečava rashlađivanje tkiva.

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Jedno od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Sva ona deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, ali i pantenol, bisabolol i alantoin. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se koža oštećena psorijazom, ekcemom, aknama, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, a ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija.

Afričko sunce i Devi melem

Još jedno iskustvo korisnice Devi melema za regeneraciju, testiranog u najekstremnijim uslovima, prenosimo ovde u celosti:

Alergiju na sunce imam godinama i godinama mi „upropasti“ svako letovanje. Tačnije imala sam godinama i godinama mi „upropašćavala“ svako letovanje! Imam je i dalje, jer jednom sklona alergijama – uvek se pojavljuje alergija. Ali od pre dve godine, tačnije tri, ovo je treće letovanje, da sam alergiju na sunce- ublažila, smanjila a ove godine i predupredila – i to DEVI MELEMOM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Naime, već evo treća godina, kako delim svoje iskustvo o korišćenju Devi melema za ublažavanje, sprečavanje …. alergija na sunce.  Blagodetno dejstvo Devi melema, sam osetila prvi put pre tri godine, kada mi se već pojavila do tada „neizbežna“ alergija na sunce, svi koji imaju ovaj problem znaju kako je to bolno, neprijatno…. kako je tu osip na koži, koji peče, svrbi, boli…. imala sam svojevremeno i takvu reakciju, kada je koža bila do te mere upaljena, da sam čak i temperaturu imala….

Dakle pre tri godine, sam već tako upaljenu, crvenu, bolnu kožu sa osipom, sasvim slučajno namazala Devi melemom, koji sam imala pri ruci i koristila ga u druge svrhe. Da je delovalo kao „rukom odnešeno“ (da upotrebim ove reči, koje se često čuju, kad se želi nešto dočarati, da je brzo prošlo) – jeste! Stvarno već pri prvom nanosu sam osetila olakšanje, a već do sutra, sa nekoliko puta nanešenim melemom, se sve povuklo. O tome sam odmah pisala, podelila svoje iskustvo i uvek o tome govorila u nadi da ću pomoći mnogima kojima je alergija veliki problem.

Sledeće godine, sam već na pocrvenela mesta, znajuću da će se ukoliko ništa ne preduzmem, već početi javljati osip, peckanje i bol…. odmah počela tretman sa Devi melemom…. Naravno crvenilo je bez alergije, za dva dana se povuklo.

Ove godine sam u šali govorila – a sada test za Devi melem u Africi, na afričkom suncu! Pošto sam letovala u Egiptu a zna se kolike su tamo temperature i koliko je visoko zračenje, skreće se pažnja na oprez prilikom sunčanja svima a onima koji su skloni alergijama na sunce, pogotovo! Uz maksimalni oprez i nanošenje Devi melema, svaki put posle sunčanja na osetljive i sklone alergijama delove tela, ja sam potpuno izbegla bilo kakvu alergiju, bilo kakvu iritaciju. Naravno uz maksimalni oprez, nemoguće je pri tim temperaturama izbeći crvenilo kože… ali se primenom Devi melema na tome završilo! Nanošenjem Devi melema, crvenilo se povlačilo i ono najvažnije – nije došlo do alergije!

Šta je to „čudotvorno“ u toj kutiji na kojoj piše – Devi melem za regeneraciju kože? Pa šta može biti osim sledećeg:

Kompanija HERBA SVET iz čije „kuhinje“ izlazi ovaj melem, kao i svi drugi njihovi proizvodi, s razlogom nose pečat 100% prirodno! – snaga biljaka pretočena u proizvode. Maksimalna iskorišćenost biljnog sveta, da bi se napravili proizvodi koji daju maksimalni efekat!

A DEVI MELEM – Baza pčelinji vosak – ulja – avokada, noćurka, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pa eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine – plus alantoin i pantenol!

Ovoliko sastojaka – od kojih svaki na svoj način ima neprocenjivu vrednost kada je u pitanju nega, regeneracija i zaštita kože – u jednom proizvodu! Pa rezultat je zagarantovan, koži je obezbedjeno sve ono najbolje, što se iz prirode može uzeti!

Moj test je uspeo! Na temperaturama afričkog sunca i sunca Sahare – Devi melem je sačuvao moju kožu!

Kompanija HERBA SVET pored liderstva koje drži za FEMISAN A – može s punim pravom postati lider i kad je u pitanju zaštita i regeneracija kože i to proizvodom DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

 Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Starinske bundevine štangle

Ovo je kolač kakav bi baka mogla da vam brzo smuti kada joj iznenada dođete u goste, s komadima bundeve koju je baš pekla to jutro ili prethodnog dana. Pored niza blagotvornih sastojaka, bundeva je bogata vlaknima i pomaže varenje, a kako je niskokalorična sjajna je za osobe na dijeti ili dijabetičare.

Kada sledeći put ispečete bundevu, sačuvajte deo za ovaj kolač, nećete se pokajati. Evo šta je sve od sastojaka potrebno:

  • 4 veća jaja
  • 2 čaše (od 2dl) pasirane, pečene bundeve
  • ½ čaše ulja, najbolje maslinovog, hladno ceđenog
  • ½ čaše sirupa od agave (može i javorovog sirupa ili meda)
  • 2 čaše brašna, 1 belog, 1 integralnog pšeničnog
  • 1 prašak za pecivo
  • na vrh noža soli
  • 2 kašičice cimeta
  • ½ čaše grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • oko 250 gr. seckane pečene bundeve

Uključiti rernu na 180 stepeni. Podmazati mali pleh veličine oko 20×30 cm i posuti s malo brašna. U većoj posudi umutiti 4 jaja pa dodati pasiranu bundevu. Kada se dobro sjedine, dodati suve sastojke: brašno i praškaste dodatke, sve dobro umutiti, pa nastaviti sa sirupom od agave i uljem. U penasto umućenu smesu dodati grožđice, seckanu bundevu i pola od pripremljene čaše lomljenih oraha, izmešati varjačom.

Sipati sve u pripremljen pleh i poravnati smesu, pa odozgo ravnomerno posuti ostatak seckanih oraha. Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180 stepeni 45 minuta. Proveriti da li je kolač pečen pomoću čačkalice zabodene u sredinu – ako je suva kad je izvučemo, a kolač je lepo porumeneo, vreme je da ga izvadimo iz rerne.

Kada se ohladi, kolač seći na štangle i servirati. Kad god se uželimo nečeg slatkog, najbolje je da to bude nešto iz naše kuhinje, poput ovog kolača, umesto industrijskih slatkiša. Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Nije stvar ženskog hira već biološki faktor

Stres je danas sastavni deo života i toliko se inkorporirao u sve pore našeg bivstva da smo se s njim saživeli i ne primećujemo ga. Ili se pravimo da ga ne primećujemo. Samo još malo, dok ne završimo ovo, i ono, i nešto treće… Tek kada nam telo odreaguje nekim poremećajem počnemo da se pitamo zašto, pa kad odvijemo film u nazad, prepoznamo pod kakvim smo pritiskom bili. Stres negativno utiče na sve ljude, ali brojna istraživanja su potvrdila da su žene na njega osetljivije. Jedno od njih sprovela je dr Rina Valentino, bihejvioralni neurolog u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.

Istražujući kako stres utiče na muškarce i žene, dr Valentino je došla do zaključka da on snažnije pogađa žene, i da se tu ne radi o ženskom kapricu ili slučajnosti, već su u pitanju biološki faktori. Razlog zbog kog stres ima snažniji uticaj na žene je što su one podložnije dejstvu hormona kortizola koji u ženskom telu brže okida biohemijske i fiziološke promene. Konkretno, dr Valentino je posmatrala CRF – kortikotropin-oslobađajući hormon, poznat i kao kortikoliberin, moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. CRF je neurotransmiter, što znači da omogućava komunikaciju signala između moždanih ćelija – neki neuroni šalju CRF signal dok drugi imaju receptore koji ga primaju.

Analizirajući mozak pacova, tim dr Valentino uočio je da ženke pacova imaju receptore neurona za CRF koji se čvršće vezuju za hormon nego što je to slučaj kod mužjaka. Takođe, nakon izlaganja stresu, mužjaci imaju adaptivni odgovor, tzv. internalizaciju u moždanim ćelijama koje smanjuju broj CRF receptora i samim tim i odgovor na dejstvo hormona, što kod ženki nije slučaj. Istraživačima je već odavno poznato da psihijatrijski poremećaji povezani sa stresom zavise od promena u regulaciji kortikoliberina.

Samim tim što su podložnije posttraumatskim stresnim poremećajima, žene su podložnije i depresiji, što potvrđuju brojke. Zašto se to dešava, nauka još nije uspela da u potpunosti objasni, ali možemo vrlo lako da pretpostavimo ako analiziramo podatke: pre puberteta devojčice i dečaci su podjednako podložni depresiji, ali žene dobi 14-25 godina su joj čak duplo podložnije od muškaraca. Kako godine idu taj odnos se menja, da bi nakon 65. godine života broj opet bio izjednačen. Već je jasno o čemu se radi, ali ako dodamo da žene često pate od poremećaja koji su povezani s depresijom, kao što su predmenstrualni disforični poremećaj, postnatalna depresija i anksioznost tokom perimenopauze, sasvim je sigurno da se ove statistike mogu objasniti oscilacijama hormona koje luče jajnici.

Kao što je već pomenuto, CRF je moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. Ovim se može objasniti i sve veći broj žena koje pate od poremećaja rada štitaste žlezde i autoimunih bolesti. Dr Valentino navodi da se posttraumatski stresni poremećaji kod žena ispoljavaju najčešće sledećim simptomima:

  • nesanica
  • opadanje kose
  • akne
  • neredovne menstruacije
  • metaboličke promene, mršavost ili gojaznost
  • neplodnost
  • rizik od srčanih ili cerebrovaskularnih poremećaja
  • problemi s varenjem, iritabilno crevo, čir, grčevi u stomaku
  • oslabljeni imunitet
  • nizak libido

Sve ove činjenice još jednom potvrđuju važnost dobrog hormonalnog balansa. Osim što su žene po prirodi podložnije negativnom uticaju stresa, danas im ’ulje na vatru’ dodaju i brojni hormonalni disruptori, veštačke i industrijske hemikalije i zagađenja. Uz toliko neprijatelja, organizam jednostavno nije u stanju da se sam izbori i potrebna mu je pomoć. Pomoć prirode.

Uz lekovito bilje koje dokazano pomaže da se uspostavi hormonalni balans u telu žene, kao što su virak, hajdučka trava, crveni zdravac, neven i rusomača, Femisan A kapsule sadrže i cink, mineral neophodan za plodnost i imunitet, kao i koren zlatne make, čuvenog adaptogena: biljke koja pomaže telu da se odupre negativnom uticaju stresa, prilagodi i odupre bolesti. Iz tog razloga, Femisan A kapsule su idealna pomoć ženama upravo kod nabrojanih simptoma koji su rezultat posttraumatskog stresnog poremećaja. Kada se ti simptomi pojave, važno je odmah odreagovati, jer su oni poziv u pomoć koje nam šalje telo. Ako ih ignorišemo, hormonalni disbalans može izazvati niz dodatnih poremećaja i oboljenja koji će se kod žena odraziti na reproduktivni sistem: policistični jajnici, endometrioza, ciste, miomi, izostanak ciklusa, neredovne ili preobilne menstruacije, neplodnost, anovulatorni ciklusi, fibrocistične grudi, bolni ciklusi, izražen PMS ili predmenstrualni disforični poremećaj… Ali i tada Femisan A kapsule mogu da nam pomognu da situaciju preokrenemo u svoju korist.

Koliko vremena je potrebno da preparat deluje? Ponekad se rezultati brzo pokažu, a ponekad sporije. Ali ako razmislimo koliko dugo su trajali naši simptomi i koliko dugo ’vučemo’ neki poremećaj, shvatićemo zašto nam je neophodna upornost da bismo ponovo uspostavile balans.

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.