Zaštitnik slabih i nemoćnih

Kada bismo napravili konkurs za najmoćniju biljku, na vrhu rang-liste sigurno bi se našla bela imela. Naši preci su je slavili od pamtiveka i pripisivali joj magične moći, a moderna nauka je dokazala da je ta magija stvarna. Imela je sama po sebi neobična: nema koren, već raste kao parazit na drveću i iz njih crpi hranu. Možemo je lako uočiti zimi, na ogoljenim krošnjama listopadnog drveća, jer je imela i dalje zelena. Njeni plodovi su veoma otrovni, ali sama biljka, kada se stručno pripremi, toliko je lekovita da ima moć da uništava čak i ćelije kancera. Interesantno je da lekovitost imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.

Ono što je uočeno u naučnim istraživanjima je da bela imela stimuliše imuni odgovor na ćelijskom nivou i selektivno napada i uništava ćelije raka. Zato se u brojnim klinikama zvanično koristi kao terapija kod malignih bolesti i predkanceroznih stanja. Ono što omogućava takvo dejstvo su viskotoksini – kardiotonični polipeptidi i lecitini iz bele imele, koji utiču na granulocite koji uništavaju patogene ćelije. Standardna antitumorna terapija inače upravo uništava granulocite, a samim tim i imunitet obolelog. Za razliku od nje bela imela, osim što eliminiše tumorne ćelije, štiti i jača imunitet.

Dejstvo bele imele je široko: ona je prirodni vazodilatator – širi arterije i prokrvljuje telo. Zato je sjajna kod kardiovaskularnih oboljenja, kao lek i preventiva. Imela snižava krvni pritisak, deluje okrepljujuće na srčani mišić i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma. Ova magična biljka smiruje grčeve, pomaže zarastanje rana i zaustavlja krvarenje, podstiče varenje i izbacivanje crevnih parazita, balansira hormone i pomaže kod dijabetesa. Kao efikasan diuretik može biti od pomoći kod oticanja, reume, upale zglobova i gihta. Ona je zaštitnik ženskog reproduktivnog sistema i jača kako žensku, tako i mušku plodnost.

Brojna istraživanja su potvrdila snažno antivirusno dejstvo bele imele, pa je, s pojavom SARS-CoV-2 virusa, ponovo došla u centar pažnje. Najviše se koristi u Kini, s ciljem da se inhibira 3CLpro, glavni protein pomoću kog se virus širi u telu domaćina. Ali njena uloga je najveća u zaštiti najosetljivijih: ono što je praksa potvrdila je da su pod najvećim rizikom od Covid-19 osobe koje već pate od nekih hroničnih oboljenja, naročito srčani bolesnici i dijabetičari. Zato je upravo tu dragoceno snažno dejstvo bele imele na žlezde s unutrašnjim lučenjem i kardiovaskularni sistem.

Imela je tako najveći zaštitnik slabih i nemoćnih, pravi Robin Hud među biljkama. Ona je tu da nam osnaži imunitet i pomogne našem telu da se izbori sa spoljnim neprijateljima, ali i da izbalansira funkcije u nama samima. Ono što je važno je da je ne koristimo na svoju ruku, već da pripremu prepustimo stručnjacima. A kao i svo lekovito bilje, i bela imela najbolje deluje kada se udruži sa drugima. Upravo takvo, sinergetsko dejstvo bele imele, deo je Disana – prirodnog bioeliksira koji nam jača imunitet, čuva vitalnost i zdravlje. Pored bele imele, u ovom prirodnom preparatu za naše zdravlje brinu se i bokvica, ehinacea, kopriva, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, zajedno s medom i vitaminom C. Osim što će nam pomoći da se izborimo s virusima, Disan će zaštititi naše disajne organe, pročistiti pluća, ublažiti i smiriti kašalj, podstaći cirkulaciju i mikrocirkulaciju, pročistiti krvne sudove, ali nas i umiriti i opustiti. Zato Disan pomaže i pušačima da se lakše odviknu od duvana.

Disan je zato obavezan deo kućne apoteke, bioeliksir koga vredi imati na polici, kao preventivu ili ’da se nađe’. Naročito u vreme epidemija kada je zaštita svima potrebna.

Mudrost našeg tela

Osećamo blagu mučninu, probadanje svuda po telu, umorne smo kao da nas je neko pretukao… Kad konsultujemo kalendar, imamo šta da vidimo: ovulacija je prošla i sad sledi onaj nemili period ciklusa pre menstruacije, kada se simptomi samo ređaju. Nema veze, naučile smo da živimo s tim. Ali zašto imamo taj osećaj kao da ćemo se razboleti, kao da nas lomi virus?

Nije ni malo retka pojava da žene u periodu od ovulacije do početka menstruacije osećaju simptome koji liče na grip, pa čak i da imaju povišenu temperaturu. One koje pate od autoimunih bolesti, na primer reumatoidnog artritisa, mogu čak osetiti pogoršanje simptoma koji se potom smiruju s početkom menstruacije. Sve to prate i uobičajeni simptomi PMS-a: nervoza, osetljivost grudi, glavobolje, oticanje i zadržavanje vode, osećaj umora… Ali ne retko se desi i da, ako se razbolimo od gripa i prehlada, to upravo bude u tom periodu, nakon ovulacije a pre menstruacije. Kao da nam je tada baš oslabio imunitet.

I opet, ’krivci’ su hormoni. U sredini ciklusa, oko ovulacije, estrogen i progesteron skaču, pa kad ne dođe do trudnoće, naglo opadaju. Potom materica počne da luči prostaglandin koji izaziva grčeve, pa čak i poremećaj varenja i dijareju. Prostaglandin nam takođe može izazvati simptome slične gripu, ponekad i groznicu. Ipak, često same dolivamo ulje na vatru: u ovom periodu obično osećamo pojačanu želju za slatkišima i testom koji utiču na dodatno oticanje i zadržavanje vode, što može izazvati bol u zglobovima i probadanje nalik onom kada imamo grip.

Često same znamo da prepoznamo kada su ovi simptomi ’lažni’, odnosno povezani s ciklusom, a kada zaista imamo grip. S druge strane, naučnici smatraju da estrogen, konkretno estradiol, igra veliku ulogu u zaštiti žena od korona i drugih virusa i da stimuliše nastanak i proizvodnju antitela. Time upravo objašnjavaju i činjenicu da statistički, muškarci češće pate od komplikacija usled korona-virusa od žena.

A kad je situacija obrnuta – da li virus može negativno da utiče na naš ciklus? Najnovija iskustva vezana za korona-virus pokazala su da on zaista može izazvati poremećaj menstrualnog ciklusa i izostanak menstruacije. Oko 30% žena koje su učestvovale u jednoj manjoj studiji u Kini je prijavilo poremećaje ciklusa nakon što su preležale korona-virus.

Objašnjenje za ovu pojavu je da Kovid-19 izaziva stresnu reakciju u telu i aktivira hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnu osovinu koja je odgovorna za reakciju tela na stres. Ona, kao posledicu toga, stimuliše lučenje hormona kortizola čiji je zadatak da telo pripremi na borbu. Pojačani kortizol utiče na smanjenje lučenja estrogena i progesterona, što za rezultat ima amenoreju – izostanak menstruacije.

Kada malo bolje razmislimo, naše telo je veoma mudro. Najvažniji razlog što žene dobijaju menstruaciju je da bi mogle da zatrudne. A kada ne treba da zatrudne? Upravo kada su bolesne. Dakle, izostanak ciklusa dok se borimo s virusom je evolutivni zaštitni mehanizam kako za ženu, tako i za njeno potomstvo.

Ali šta ako ciklus nastavi da bude neredovan iako smo davno preležale virus? Pored obavezne posete ginekologu, možemo se za pomoć obratiti prirodi: lekovitom bilju koje je ženama s naših prostora vekovima pomagalo da regulišu ciklus, ublaže bolne menstruacije i pospeše plodnost: virak, hajdučka trava, crveni zdravac, seme peršuna, rusomača, neven… Osim što će uredoviti ciklus, ove biljke pomažu i da ne otičemo u PMS-u, da budemo manje nervozne i umorne, ali i da se izborimo i s ozbiljnijim poremećajima poput policističnih jajnika, endometrioze, mioma i cista. Sve one ulaze u sastav Femisana A, potpuno prirodnog preparata namenjenog ženama, od prve menstruacije do menopauze.

Kad mudrosti našeg tela dodamo i mudrost lekovitog bilja, virus nam ništa ne može.

Zapečeni beli luk u ulju

Ne jedemo ga često jer vrlo snažno ’miriše’, ali svi znamo da je vrlo zdrav. Beli luk je prirodni antibiotik, prebogat vitaminima i mireralima, između ostalog i alicinom. Upravo je alicin zadužen za snažno antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antioksidativno i antiparazitsko dejstvo. Beli luk nam pomaže da se zaštitimo i lakše oporavimo od prehlade i gripa, jača nam imunitet i stimuliše proizvodnju antitela, ali deluje i antimorno. Ova super-hrana štiti krvne sudove, eliminiše loš holesterol, popravlja raspoloženje i otklanja umor i napetost.

Osim što je protivnik parazita, beli luk pomaže varenje i sprečava nastanak gasova i nadimanja. On pospešuje metabolizam i limfnu drenažu, i tako čisti organizam od toksina. Najefikasniji je kada je svež, ali u takvom obliku ga retko jedemo – osim ako smo baš sigurni da nećemo izlaziti iz kuće. Međutim, kada se ispeče, beli luk će izgubiti snažan miris, a ako je pečen u ljusci, zadržaće dosta svojih korisnih svojstava. Tako pečen može se koristiti i kao obloga i privijati na čireve, rane i čak i hemoroide.

Danas u Herba Svetovoj kuhinji pripremamo beli luk na interesantan način. Za ovaj recept potrebno nam je:

  • desetak glavica domaćeg belog luka
  • oko decilitar kvalitetnog maslinovog ulja
  • nekoliko zrna bibera i korijandera
  • grančica sušenog ili svežeg ruzmarina
  • 1 manja staklena teglica sa zatvaračem

Beli luk u glavicama, neočišćen, uvijemo u foliju i stavimo u rernu na 220 stepeni. To možemo učiniti i dok pečemo nešto drugo, kako bismo uštedeli energiju. Nakon oko pola sata ga izvadimo iz rerne i ostavimo da se prohladi. Očistimo pažljivo od ljuske čenove koji su sada prilično mekani.

Sve čenove stavimo u teglicu, pritisnemo lagano da se sabiju, stavimo odozgo zrnca bibera i korijandera i zabodemo grančicu ruzmarina, pa polako nalivamo uljem dok ne prekrijemo sav beli luk. Zatvorimo teglicu i čuvamo je na sobnoj temperaturi.

Tako pripremljen beli luk možemo stavljati u jela, sosove ili salate, ali najlepši je kada se namaže na komad kvalitetnog hleba, svežeg ili prepečenog.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Molekul do sreće

Depresija sve više hara našom planetom, pa će danas čak jedna od četiri osobe u nekom trenutku osetiti neki od njenih simptoma. Kada pomislimo na depresiju, obično je prva asocijacija tuga, ali ovo podmuklo stanje se manifestuje i drastičnim padom energije, gubitkom interesovanja za sve ono što nas je pre zanimalo, poremećajem sna, poteškoćama u pamćenju i padom libida. Da li je depresija poremećaj tela ili psihe? Izgleda da nauka ima odgovor, i ako je u pravu, i jednostavno rešenje.

U pitanju je amino kiselina koja se prirodno nalazi u mozgu i jetri, acetil-l-karnitin (ALC). Više kliničkih studija bavilo se proučavanjem pacijenata koji pate od depresije i demencije a koji su kao terapiju dobijali ovu amino kiselinu u obliku suplementa. Ono što se o njoj zna je da ima važan neuroprotektivni efekat, a njena glavna uloga je da prenosi masne kiseline u mitohondrije, što, jednostavnim jezikom rečeno, znači da ćelije napaja energijom.

ALC često koriste sportisti da bi imali više energije i brže se oporavili nakon treniga, a kako ubrzava metabolizam i povećava sagorevanje masti, pomaže i da budemo vitki i mišićavi. Ali glavna uloga ALC je u održavanju nervnog sistema. On učestvuje u proizvodnji acetilholina, najvažnijeg moždanog transmitera, i time održava kognitivne funkcije. Deluje i kao antioksidans jer usporava odumiranje ćelija, kao i kardioprotektivno – štiti srce i krvne sudove i povećava nivo dobrog holesterola. Kako starimo, tako ga sve manje imamo, a njegov nedostatak može izazvati demenciju i Alchamerovu bolest.

Studije na miševima koji su pokazivali simptome depresije – anksiozno ponašanje, poremećaj sna, promene u telesnoj težini, kao i promene u gustini i funkcionisanju hipokampusa i amigdale, dokazale su da se suplementacijom ove amino kiseline u vrlo brzom periodu eliminišu svi simptomi. Šta više, mnogo brže nego pomoću antidepresiva.

Kada su u pitanju studije na ljudima, upoređujući nivo ove amino kiseline u krvi kod 71 pacijenta sa depresiom i 45 zdravih ispitanika, naučnici su došli do zaključka da je kod ovih prvih nivo ALC drastično niži. Zapravo, što je veći nivo depresije, to je i nivo ALC niži. Kada su analizirani rezultati kliničkih studija, izveden je zaključak da acetil-l-karnitin u dozi od 500mg četiri puta na dan ima vidno bolji efekat u odnosu na placebo, ali i potpuno isti efekat kao antidepresivi, a da pritom nema nikakve negativne efekte.

Depresija i neplodnost često idu zajedno, i upravo to je razlog što se ova dragocena amino kiselina našla i u jednom preparatu Herba Sveta namenjenom muškarcima: Alfa Aktivu. Pored nje, u njegov sastav ulaze i ekstrakt biljke damjane koja dodatno pospešuje plodnost, ali i doprinosi održavanju dobrog mentalnog zdravlja pa je još jedan prirodni borac protiv depresije, kao i cink, mineral neophodan za plodnost.

Zato je Alfa Aktiv idealan preparat za modernog muškarca koji mu pomaže da zadrži vedar duh, bistro razmišlja, da ima dovoljno energije ne samo za posao već i za rekreaciju, da osnuje porodicu kada to želi, i da sačuva zdravlje mozga, srca i krvnih sudova. Kod starijih muškaraca Alfa Aktiv može doprineti sprečavanju demencije. Za sreću je dovoljan jedan molekul!

Vesnik demencije

S godinama možda taložimo mudrost i iskustvo, ali nažalost, i plak na zidovima arterija. Kako nas naš zaštitnik, estrogen, polako napušta, tako smo pod većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Brojni su naučni dokazi da estrogen sprečava razvoj ateroskleroze. Žene koje pre dolaska menopauze imaju nizak nivo estrogena, a naročito ako su pritom pušači i imaju visok krvni pritisak, pod većim su rizikom da obole od kardiovaskularnih poremećaja.

Kako nivo estrogena opada kada pređemo četrdesetu, tako su moguće i aterosklerotske lezije koje se, ako ne povedemo računa, mogu kasnije manifestovati kao koronarna bolest srca – angina pektoris ili infarkt, cerebrovaskularna oboljenja – moždani udar, ili periferna vaskularna oboljenja – bol i grčevi u nogama čiji je uzrok intermitentna klaudikacija, ili gangrena. Ateroskleroza nastaje stvaranjem ateroma – plaka koji se sastoji od lipida – pretežno LDL, ’lošeg’ holesterola, pokrivenih fibroznom kapom. Kada plak naraste može doći do njegove rupture – kidanja, ili kalcifikacije, što povećava rizik od nastanka tromba ili aneurizme.

Istraživanja su pokazala da su mlađe žene sa smanjenim nivoom estrogena pod sedam puta većim rizikom da obole od ateroskleroze. Kada, nakon 40. godine života, estrogen prirodno naglo opada, postepeno dodatno raste rizik od nastanka aterosklerotskih lezija s fibroznom kapom. A kada konačno nastupi menopauza, ateroskleroza može uznapredovati, uz upalu i pojavu kalcifikovanih ateroma u zidu krvnih sudova. Ali ono što danas znamo, a što je vrlo zabrinjavajuće, je da visoki krvni pritisak koji se iznenada javi kod žena u srednjim godinama predstavlja vrlo pouzdanog vesnika demencije u poznijem dobu: sa verovatnoćom od čak 73%.

Da estrogen, odnosno njegov nedostatak igra bitnu ulogu u razvoju poremećaja kod žena dokazalo je i istraživanje sprovedeno u Kaliforniji na preko 7000 ispitanika koje je započeto sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Kada su ispitanici, oni koji su bili još uvek živi, ponovo kontaktirani 1996. godine, prikupljeni su podaci o svima koji su patili od demencije, i potom su praćeni još narednih 15 godina. Zaključak je sledeći: žene koje su u četrdesetim godinama razvile visok krvni pritisak imale su 73% veće šanse da u starosti obole od demencije u odnosu na one sa normalnim pritiskom u srednjem dobu. Ova statistika ne važi za muškarce.

Sama demencija je skup simptoma pre nego konkretna bolest, i podrazumeva smetnje u pamćenju, govoru i orijentaciji, promene u ponašanju i nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti. Pored Alcahmerove bolesti, jedan od čestih oblika demencije je i vaskularna demencija – propadanje moždanih ćelija do kog dolazi usled moždanog udara. I tu se vraćamo na temu sa početka priče: krvne ugruške koji sprečavaju protok krvi zbog čega neki delovi mozga ne bivaju ishranjeni, ili pucanje krvnog suda u mozgu.

Najveći rizici za nastanak vaskularne demencije su povišeni krvni pritisak, pušenje i visoki LDL holesterol. Ako na sve to dodamo dijabetes, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti, budućnost nije mnogo svetla. Zato, kada smo na sredini svog životnog puta, nije loše da povremeno zastanemo i osmotrimo situaciju, jer od toga zavisi koliko ćemo daleko stići: s prvim nagoveštajima menopauze veoma je važno da delujemo preventivno na oboljenja koja su česta kada ona konačno nastupi.

Femisan B, osim što ima moć da ublaži i eliminiše neprijatne simptome menopauze – valunge, preznojavanja, nervozu, nesanicu, deluje i preventivno na poremećaje koji se u prelaznom periodu često javljaju: visoki krvni pritisak, aterosklerozu, dijabetes i osteoporozu. Preparat sadrži lekovite biljke koje su u našim krajevima poznate od davnina: matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu, i za prevenciju posebno korisnu belu imelu. Poznata i kao biljka koja dokazano uništava ćelije tumora, bela imela je koronarni i periferni vazodilatator – ona širi arterije i olakšava protok krvi, a ima i kardiotonično dejstvo – okrepljuje srčani mišić. Zato efikasno reguliše krvni pritisak, ali i pospešuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, sprečava dijabetes, poboljšava metabolizam i, što je za našu priču najbitnije, skida naslage sa krvnih sudova, čisti ih i tako sprečava aterosklerozu. Pored svega toga, bela imela efikasno otklanja i valunge i nervozu. Zato možemo slobodno reći da je ova biljka najbolji saputnik žena od pete decenije života i idealan ulog u starost.

Belu imelu nikako ne smemo uzimati na svoju ruku jer je otrovna. Zato je važno njeno branje i preradu prepustiti stručnjacima. A u Femisanu B je imamo u najiskoristljivijem obliku, sinergetski udruženu s ostalim dragocenim biljkama. Zato, kada menopauza zakuca na vrata, pod ruku s Femisanom B jasno i glasno recimo NE demenciji u poznom dobu. Zato što imamo pametnije planove.

Jedno iskustvo i preporuka za zimske dane

Moj izbor, moj saveznik za čisto grlo, za grlo bez upala, za lakše disanje – se nalazi, naravno  u Herba svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva, pre svega zdravo grlo a uz to i naravno jačanje imuniteta!

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Zima je, kao i kasna jesen, sama po sebi period u godini kada se javljaju najviše respiratorne infekcije, virusi, prehlade, grip….Sve ove infekcije i prehlade, naravno prvo kreću od grla, peckanje, svrab, bol, suvoća grla, grebanje u grlu… a onda STOP svemu ovome – nastupa DISAN u  svojstvu  čistača grla i disajnih puteva, olakšanje disanja, ublažavanja tegoba u grlu! A to je baš ono što je preko potrebno kod ovakvih problema.

Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! O tome sam već pisala i podelila svoje iskustvo, da je moj problem sa polenskim alergijama bio olakšan korišćenjem Disana. Zatim konstantno korišćenje ovog preparata je dovelo i do jačanja imuniteta o čemu sam takođe pisala i svojim iskustvom pokušala da pomognem mnogima. I sada DISAN ZA ZIMU!

U pravom smislu reči odžačar grla! Ne bojim se zime i zimskih tegoba kada je grlo u pitanju. Ovo nije samo moj zaključak već i mnogih mojih prijatelja, porodice, poznanika… Čim se oseti neka promena u grlu, tu je DISAN da reaguje i postavlja rampu za dalje!

Potpuno prirodni preparat, kao što je i sve što dolazi iz Herba sveta, sa pečatom 100% prirodno! Prijatnog ukusa, odnosno takvog ukusa, da se već prilikom konzumiranja oseća olakšanje… Stiče se utisak i imate taj osećaj kao da gledate kako se grlo čisti, osvežava… A kakav bi mogao biti ako ne takav, ako se zna odakle dolazi! A naravno, kao i sve što je prirodno, blagodetno za oranizam dolazi iz HERBA SVETA – kompanije ovenčane mnogobrojnim nagradama, korisnika, stručnjaka… iz zemlje i okruženja – Beogradski Pobednik za nekoliko godina uzastopno, Balkanskom nagradom takođe, Oskarima popularnosti proizvoda, zlatnim medaljama za kvalitet sa mnogobrojnih sajmova… i kao kruna poslednja PLATINUM AAA SERTIFIKAT koju izdaje BisNode, za posebne kompanije!

Dovoljno – da budete sigurni da Vaše grlo a i celokupno Vaše zdravlje čuva HERBA SVET! Uživajte u zimskim danima, nadamo se da će i snega biti uskoro, ne brinite za Vaše grlo i Vaše zdravlje! Ima ko brine!

ZIMA SA DISANOM!

Zahvalna korisnica,

Snežana Števanov

Proces, ne trenutno stanje

Da li je moguće definisati sreću? Ne retko neke događaje proglašavamo srećnim, da bi se kasnije ispostavilo da nam baš nisu išli u prilog. Zamislimo dobitnika na lutriji koji, kada sazna radosnu vest, pada u euforiju i veruje da su mu svi problemi rešeni. Ali par dana kasnije kriminalci mu otimaju dete, žena traži razvod i kompletna rodbina očekuje doživotno izdržavanje. Ono što je u prvom trenutku delovalo kao velika sreća donelo je teške i dugoročne negativne posledice.

Kako god da nam ide u životu, bilo da smo bogati ili siromašni, učeni ili prostodušni, ono što nas sve povezuje je da surova činjenica nam je vreme od ovog trenutka nadalje neuhvatljivo, i da taj budući momenat, nama nepoznat, u potpunosti definiše naše postojanje, do te mere da nikad ne možemo zasigurno znati da li ćemo za deset minuta uopšte biti živi. Danas, sigurni i ušuškani u tehnološki naprednom svetu koji povremeno uspeva da uzmakne sa litice smrti i prevari prirodu, često zaboravljamo na tu prostu činjenicu. A baš taj svet nas uporno tera da jurimo za srećom, jer kao i sve drugo, sreća je postala roba kojom se trguje, pa smo svakodnevno bombardovani slikama nasmejanih ljudi koji su smisao pronašli u najsavremenijem komadu bele tehnike ili novom mobilnom telefonu čija kamera pravi savršene fotografije za društvene mreže gde, eto, možemo i dokazati svima koliko smo srećni. Nema veze da li ćemo posle plakati i preležati vikend u teškoj depresiji, bitan je taj nasmejani lik na Instagramu.

Tako plitko, hedonističko poimanje sreće nas sve više utapa u nesreću. Što više podležemo tom bezumnom imperativu da moramo biti srećni, padaćemo u sve veću provaliju nezadovoljstva i ogorčenosti. Sve sa najsavremenijim uređajima kojima smo se okružili i koje još uvek otplaćujemo. Jer odgovore na pitanja koja se tiču nas lično ne možemo tražiti van sebe.

Stari Grci su pravili razliku između hedonizma koji rađa trenutno zadovoljstvo, i blaženstva (eudaimonia) koje predstavlja vrhunsko ispunjenje. Jednostavno rečeno, sreća nije u zadovoljenju naših čula i sitnih potreba, već u ostvarenom životu. Starogrčkim filozofima, Sokratu, Platonu, Aristotelu, eudaimonia je vrhovno dobro, najplemenitije stanje koje se postiže vrlinom (arete) i razumom. A kako možemo dosegnuti eudaimoniju? Na prvi i najvažniji korak nas upućuje natpis u Apolonovom hramu u Delfima: Upoznaj sebe!

Po Aristotelu, sreća je vulgarna, većina naših žudnji nas može navesti na stranputicu, čak i kad nam donesu privremeni osećaj prijatnosti. Najveći stupanj blaženstva dostižemo kada živimo u skladu sa vrlinom i posvećujemo se onome što je vredno činjenja, a što će nam omogućiti da ostvarimo svoj puni potencijal. Sama reč, eudaimonia, sastoji se od kombinacije reči dobro i duh. Taj naš duh, daimon, je naša prava priroda. I nju moramo spoznati.

Svako od nas je za nešto stvoren. Ako nas naš daimon navodi da pišemo poeziju a mi ga uporno potiskujemo, osećaćemo se neispunjeno ma koliko para zaradili na poslu kojim se na silu bavimo. Ako imamo potencijal a ne trudimo se da rastemo i napredujemo, osećaćemo se neispunjeno ma koliko srećnih slika postavili na Instagram. Naš lični razvoj zavisi od našeg ličnog truda da se menjamo i rastemo, razumemo sebe i svet koji nas okružuje, kao i da napredujemo u oblastima i sferama života koje su bliske našem daimonu.

Ali eudaimonia nije lako dostižna, ona iziskuje konstantan trud i veliku hrabrost, zato mnogi i padaju već kod prvih prepreka. Neće nas svako razumeti i prihvatiti dok smo na njenom putu, što je razlog više da uporno slušamo svoj unutrašnji glas. U suprotnom, kako nas upozorava Jung, naša duša će se razboleti, jer suprotstavljanje sopstvenoj motivaciji donosi nesreću. Negovanje eudaimonije zahteva promene, prilagodljivost, odbacivanje nametnutih šablona, i svest da je naše okruženje kompleksno i prepuno prepreka. Bez sumnje, privlačiće nas krevet i daljinski upravljač. Jer, kako je objasnio psiholog i još jedan zagovornik ispunjenog života Martin Seligman, osobe koje se prepuštaju hedonističkim aktivnostima trenutno deluju srećnije od onih koji neguju eudaimoniju. Ali na duge staze, samo uporno razvijanje sopstvenog potencijala donosi osećaj životnog ispunjenja i prave sreće.

Važan element u stremljenju eudaimoniji je doslednost. Svojih principa se moramo pridržavati čak i kada nam ne donose direktnu, opipljivu korist. Jedan od najboljih primera nesalomivog integriteta dao nam je Sokrat, koji je živeo negujući mudrost i vrlinu – po njemu sinonime za eudaimoniju. Čak i kada su ga Atinjani surovo optužili i osudili na smrt, iako je imao mogućnost da se izvuče i preživi, prvo je na suđenju svojim neprijateljima očitao lekciju da im bogatstvo i popularnost ne vrede ništa bez istine i mudrosti, jer čovek koji živi s vrlinom od svega, pa i od bogatstva može načiniti dobro, a bogatstvo samo po sebi nužno ne donosi izvrsnost. Potom je ispio otrov od kukute, a Atinjani su već istog trenutka shvatili da su ubili najmudrijeg među sobom.

Dobar život je proces, a ne trenutno stanje, reče psiholog Karl Rodžers. Pa neka taj proces počne. Ako već nije.

Kad nam nana skuva nanu

Svako doba imalo je svoje sapunske opere, a u antičko vreme to su bili mitovi o božanstvima. Bilo je tu intriga, srećnih i nesrećnih ljubavi, neverstava i osveta. Tipičan primer je onaj o čuvenom paru, Hadu i Persefoni. Iako je Had danas nama poznatiji kao podzemni svet, svet mrtvih, u antičko vreme on je bio bog koji je u poznijem grčkom i rimskom periodu prekršten u Plutona. Njegova braća, Zevs bog neba i groma i Posejdon bog mora bili su privlačni i poželjni. Za Hada se baš nisu lepile boginje. Zato je onu koja mu se dopala, Persefonu, morao da otme. Ali tu priči nije kraj. Iako je Persefonu voleo, pohotni Had nije imao mira, pa mu je za oko zapala lepa nimfa Minto. Persefona je pobesnela na Hadovo neverstvo i Minto je za kaznu pretvorila u biljku. A tužni Had, ne mogavši da sa nje skine ženine čini, ublažio ih je tako što joj je podario opojni miris koji bi se širio kad god bi neko hodao po njenim zelenim listićima.

Had otima Persefonu

Simbolično, Had je imao i svoj hram u podnožju Minte, planine u Elidi, a tokom istorije, prelazio je iz mita u mit, pa je završio i u hrišćanskom, kao mesto gde odlaze duše grešnika. A Minto? U Rimu se zvala Meta, i bila je simbol metamorfoze lepote. Ali, kako je iz mita uplovila u stvarnost, u mirisnu i blagotvornu biljku mentu, postala je neizostavni deo naših života. Ono što je i dalje povezivalo s Hadom u antičko doba je činjenica da je bila nezaobilazan deo pogrebnih obreda, uz ruzmarin i mirtu.

Menta, kod nas poznatija kao nana ili metvica, koristi se od praistorije. Od starih Egipćana, preko Hipokrata, Dioskorida, Plinija, arapskih vidara, naših travara, sve do moderne industrije, neizostavan je deo naših života, od biljnog čaja do žvakaće gume. Klasifikacija roda mentha ima poduži spisak, ali one koje su danas nama najbitnije su divlja nana, mentha spicata poznatija kao spearmint iz pasti za zube i žvaka, i domaća nana, mentha piperita, poznata i kao pepermint. Nana je još u 14. veku završila u pasti za zube, a čuveni engleski herbalista iz 17. veka, Nikolas Kalpeper, koristio je za lečenje skoro 40 oboljenja. A kod nas, nije slučajno što su reč za ovu biljku i majku ili baku – nanu, iste. Jer naša nana je tu da nam pomogne kad god nešto zaboli i da nas zaštiti svojom toplinom i blagošću.

Bilo da nam nana kuva nanu ili da je apotekari obrađuju u laboratorijama, ono što danas znamo je da ova biljka ima izuzetna antimikrobna svojstva i vrlo blagotvorno dejstvo po gastrointestinalni trakt i nervni sistem. Ako ćemo stručno, ono što čini čuda u nani su pulegon, menton, izomenton, mentol, borneol i piperitenon. I danas nije samo bapski lek već je i naučno dokazana činjenica da je nana odlična za stomak. Mentol ima sposobnost da opušta mišiće creva i tako olakšava i simptome iritabilnog kolona, što je potvrđeno u devet kliničkih studija sa preko 700 ispitanika. Odlična je kod lošeg varenja, lenjih creva, bola i grčeva u stomaku, nadutosti, gasova, podrigivanja, mučnine i dijareje.

Nemačka Komisija E koja reguliše upotrebu lekovitog bilja u ovoj zemlji, odobrila je list nane za lečenje grčeva u gastrointestinalnom traktu, žuči i za ublažavanje gasova u crevima. Onaj divni miris koji je Had podario nimfi Minto zaista je moćan: jedna studija je na 144 ispitanika potvrdila da ulje mente poboljšava pamćenje i budnost, a smanjuje umor, osećaj zebnje i frustracije. Isto to ulje pomaže nam da ublažimo simptome prehlade pomoću inhalacije, a već svi znamo da je mentol bombona idealna kamuflaža za neprijatan zadah.

Osim što je lekovita, nanu možemo primenjivati i u kulinarstvu, dodati je limunadi, sosevima, salati, koktelima, čajem od nane možemo isprati kosu kako bismo je ojačali i dali joj sjaj, možemo listiće nane dodati u kupku za opuštanje i bolji san, a osušene grančice nane i lavande odlične su za proterivanje moljaca iz ormara.

Blagotvorna svojstva nane po sistem za varenje, njena efikasnost kod gasova, nadutosti, lenjih creva i poremećaja varenja razlog su što se ova biljka našla u recepturi za Equigal. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi 6 lekovitih biljaka olakšava varenje, eliminiše zatvor i gasove, a pritom podstiče izbacivanje viška vode. Zato je odličan za prolećno i jesenje čišćenje organizma, a kako ima sposobnost i da nam smanji osećaj gladi, pomaže nam da na zdrav način dođemo do željene kilaže i da se oslobodimo celulita. Ako ne verujete, pitajte nanu!

Pire od slatkog krompira

Da su jednostavne stvari najbolje dokaz je i ovaj sjajni pire krompir od narandžastog batata – slatkog krompira, s par jednostavnih sastojaka.
Iako u nazivu sadrži reč krompir i potiče iz Južne Amerike, ovo korenasto povrće pripada potpuno drugoj porodici. U njegovoj postojbini postoji u preko 3000 sorti, a kod nas se uglavnom prodaju tri: beli, narandžasti i ljubičasti.

Slatki krompir je izuzetno zdrava namirnica, a za razliku od običnog krompira, ne sadrži skrob. Prepun je vitamina i minerala (B1, B2, B6, C, E, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, gvožđa), sadrži čak 17 aminokiselina, polifenole, karotenoide, a zahvaljujući obilju dobrih vlakana pravi izbor kada smo na dijeti. Batat pospešuje varenje, sprečava rak debelog creva, kontroliše nivo insulina u krvi i snižava loš holesterol.

Od batata se mogu praviti najrazličitija jela, a danas u kuhinji Herba Sveta pravimo jedno od najjednostavnijih: pire, na malo drugačiji način, zanimljivog, orašastog ukusa. Osim što ga možemo jesti i tokom posta, ovaj pire od batata možemo servirati kao prilog uz bilo koje jelo. Odlično ide uz egzotične obroke kao i uz naše domaće. Na primer, sjajno se slaže sa sarmom. Sjajan je i topao i hladan.

Od sastojaka su nam potrebni samo:

  • 2 narandžasta batata (ukupno oko 600 grama)
  • 40 grama tahine – susamove paste
  • pola kašičice soli
  • malo rendanog đumbira
  • opciono: oljuštene pečene slane suncokretove semenke za posipanje

Batat oljuštiti, isesckati na kockice i staviti u šerpu. Naliti vodom da potpuno prekrije batat. Staviti na ringlu na najjaču vatru, pa kad provri smanjiti tako da lagano vri i kuvati petnaestak minuta.

Ocediti batat i vratiti u istu šerpu. Dodati tahinu (prethodno je dobro promešati), so i malo rendanog đumbira pa dobro ispasirati pasirkom za pire krompir. Servirati zasebno ili uz glavno jelo i po želji posuti semenkama suncokreta koje će mu dodati zanimljivu teksturu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Posao naš nasušni

Ako bismo se zapitali šta je to što dominira našim dobom, mogli bismo krenuti od tvrdnje da je čovek rob navike. Mnogo je vrsta zavisnosti u našem društvu, ne samo od uobičajenih ’poroka’ kao što su alkohol, duvan i droge, već su tu i naizgled naivne adikcije, od hrane, mobilnog telefona, interneta, vežbanja… i – posla. Dok nam u glavi odzvanja bezpogovorno ’Moram!’, bacamo se prilježno na posao, ignorišući potrebe porodice, prijatelja, pa čak i sopstvenog tela.

Pojam workaholism – radoholizam prvi je upotrebio američki stručnjak za psihologiju i religiju Vejn Outs 1971. godine u jednoj od svojih 57 knjiga, Ispovesti radoholičara, definišući ga kao kompulsivnu ili nekontrolisanu potrebu za neprekidnim radom.

Iako je radoholizam u poslovnom društvu prihvaćen kao hvale vredna navika, on je smrtonosna bolest koja nema posledice samo po radnika, već i njegovo okruženje, uključujući i kolege. Prosečni radoholičar razmišlja o poslu i kad je kod kuće, u kafani ili u pozorištu. Kad je s prijateljima uglavnom prepričava šta mu se desilo u kancelariji i stalno proverava mejlove i poruke da ne bi slučajno nešto propustio. Kada je na poslu, radoholičar je prepun energije i motivacije. Kad nije na poslu, oseća dosadu, letargiju i strah od neuspeha. Outs je u svojoj knjizi opisao da, kada su u crkvi, radoholičari nisu u stanju da prate službu i uobičajene ceremonije, a kada su u pitanju organizovane crkvene aktivnosti, oni ili neće imati vremena za njih, ili će i njih pretvoriti u još jedan oblik kompulsivnog rada.

Kako je naša kultura postala ’radoholičarska’? I da li radoholičar zaista uživa u poslu? Koren problema leži u današnjem društvu čiji je postulat sticanje i uspešnost. S prvim doseljenicima na severnoamerički kontinent došao je i stav da je rad bogougodan. Na njemu je izgrađeno i čitavo američko društvo koje je ubrzo ceo svet ubacilo u svoju hiperproduktivnu mašineriju. Zato nije ni čudo što se osamdesetih godina prošlog veka baš u Americi se rodio pojam ’japija’ (yuppie) – mladog, ambicioznog modernog čoveka iz srednje klase u skupom odelu koji teži uspehu i bogatstvu i kome je karijera osnovni identitet. Brojni su filmovi snimljeni na tu temu, dovoljno je da se setimo Majkla Džej Foksa, Toma Kruza ili Melani Grifit u ulogama nesalomivih japija koji neustrašivo grabe napred na korporativnim lestvicama. Mnogi od njih bi provodili skoro polovinu nedelje na poslu – oko 70 sati. Takva vrsta posvećenosti postala je model za buduće poslodavce i od zaposlenih se zahtevalo da sve više vremena provode na poslu ne samo da bi napredovali, već i da bi ga zadržali.

S japijevcima je u zapadnom poslovnom svetu stigao i novi momenat zvani downsizing – smanjenje broja zaposlenih i ukidanje neproduktivnih odeljenja, i smatra se da je od druge polovine osamdesetih ukinuto oko 10 miliona radnih mesta. U poslovnom svetu downsizing je navodno neophodan kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i povećala efikasnost, a konačni cilj je, naravno, veći profit.

Radoholizam je tako postao prinudan, jer, iako je ljudstvo drastično redukovano, od onih koji su uspeli da zadrže svoje pozicije očekivalo se da na svojim plećima iznesu isti obim posla. Planovi rada poprimili su nemoguće razmere. Kako bi zadržali posao, zaposleni su morali da ostaju na radnom mestu mnogo duže nego što je to bilo navedeno u ugovorima, i samim tim da rade više nego što su bili plaćeni. Vreme za odmor i porodične obaveze bolno je redukovano.

Nažalost, s prihvatanjem zapadnih vrednosti, taj problem se ukorenio i u našem podneblju. Komunističke vrednosti – osmočasovno radno vreme, osam sati za odmor i osam sati za san, postale su utopija. Sve češće su mnogi prinuđeni da zakidaju vreme od odmora, a ne retko i od sna, da bi ispunili radne obaveze. I to je globalni problem. U Japanu ga zovu ’karoši’ – procenjuje se da radoholizam tamo godišnje odnese preko 1000 života. Kod nas nema tačnih statistika, ali ako se osvrnemo oko sebe, s koliko prijatelja smo uspeli da porazgovaramo a da se ne dotaknemo tema vezanih za posao?

Danas je radoholizam priznati problem u psihologiji sa brojnim definicijama koje se svode na isto. Od Outsove definicije ’kompulsivne i nekontrolisane potrebe za neprestanim radom’, današnji psiholozi se slažu da radoholizam podrazumeva tri komponente:

  • osećaj unutrašnje prinude da se stalno posvećujemo poslu,
  • stalno prisustvo misli o poslu, čak i kad ne radimo,
  • obavljanje mnogo više poslovnih obaveza od onoga što se očekuje od nas, bez obzira na negativne posledice.

Psihologija je takođe otkrila da među radoholičarima dominira pet osobina ličnosti: ekstravertnost, savesnost, prijatnost, otvorenost ka iskustvu i neurotičnost. Radoholizam je najdominantniji kod ličnosti tipa A koju karakteriše motivacija i perfekcionizam.

Danas je radoholičarima posebno teško da ignorišu nagon za poslom u eri pametnih telefona i laptopova koje kompanije dele zaposlenima, a zbog čega je svako svuda i u svakom trenutku dostupan. Iako neke kompanije imaju ’olakšice’ i naizgled brinu o zaposlenima, svi ti programi su dizajnirani s ciljem da se od njih izvuče maksimum. Zato je put do rešenja individualan. Ne možemo mnogo uticati na dužinu svog radnog vremena, ali ono što možemo je da, onog trenutka kad kročimo iz kancelarije, posao ostavimo u njoj. Druženje, vreme s porodicom i godišnji odmor nisu situacije za priču o poslu. Baš nikakvu priču o poslu. Ako smo navikli da pričamo o njemu, sada je vreme da odviknemo, zarad svog zdravlja i sreće naših sagovornika. A kad je mobilni telefon u pitanju, imamo apsolutno pravo da ponekad budemo i nedostupni. Jer na čiviluku treba da visi samo naš kaput, a ne i mi.