All posts by Gordana Zdjelar

Lekovi protiv bolova i plodnost

Jedna od preporuka koju zvanična medicina daje ženama koje pate od menstrualnih bolova i grčeva je ibuprofen od 400 mg, na svakih 6 do 8 sati. Ibuprofen je danas ’lek za sve’, uzimamo ga kada nas zabole mišići, glava, zub, kada stegne reuma ili skoči temperatura. Često i parovi koji planiraju trudnoću posegnu za ovim lekom kada ih nešto zaboli.

Malo ko od nas detaljno čita uputstva za upotrebu leka ispisana sitnim slovima. Verovatno da ih čitamo, ne bismo ih uopšte koristili, jer su obično spiskovi neželjenih dejstava poduži. A šta piše u uputstvu za ibuprofen?

Između ostalog, i ovo: Ibuprofen može uticati na plodnost žena, pa se njegova primena ne preporučuje ženama koje nameravaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da ostanu u drugom stanju ili su na ispitivanju plodnosti, trebalo bi ukinuti ibuprofen.

Više studija je rađeno na ovu temu, i zaključeno je da ibuprofen, aspirin i paracetamol vrlo loše utiču na muške hormone, a još uvek nije jasno da li su posledice izazvane dužom upotrebom trajne ili prolazne. Ibuprofen direktno utiče na luteinizirajuće hormone koji se proizvode u hipofizi i dovodi do smanjenog nivoa testosterona, usled disfunkcije testisa. Jedna studija pratila je 31 muškarca koji su uzimali visoke doze ibuprofena, što je čest slučaj kod sportista. Tokom 6 nedelja, ispitanici su uzimali dozu od 600 mg dva puta na dan. Nakon samo 14 dana, kod jednog dela ispitanika pojavio se hipogonadizam, odnosno hormonalni poremećaj koji dovodi do smanjenog broja spermatozoida.

Ibuprofen izuzetno loše utiče na trudnice, naročito ako se uzima tokom prva tri meseca, i može da poremeti razvoj testisa kod muških beba, kao i da smanji broj jajnih ćelija kod ženskih beba. Dakle, vrlo je verovatno da izvestan broj žena koji danas kuburi s plodnošću uzrok za svoje probleme ima u činjenici da su im majke uzimale ibuprofen na početku trudnoće. Smatra se da i danas čak 30% žena uzima ovaj lek tokom trudnoće.

A van trudnoće? Ovaj popularni nesteroidni protivupalni lek možda može ublažiti menstrualne bolove, ali takođe može i poremetiti ovulaciju. Konkretno, ibuprofen negativno utiče na otpuštanje jajašceta i dovodi do sindroma izostanka pucanja folikula (LUFS). Jajašce je u potpunosti razvijeno, ali ne može da se oslobodi iz folikula tokom ovulacije.

Zašto se to dešava? Ovulacija, odnosno pucanje folikula i otpuštanje jajašceta je prirodni upalni proces u telu. U ovom slučaju, upala je pozitivna i zdrava. Ali kada popijemo Ibuprofen, on ne razlikuje ’dobre’ i ’loše’ upale u telu, i sprečava ih sve redom.

Studija koja je pratila 12 žena koje su uzimale 800mg Ibuprofena tri puta na dan tokom 10 dana u prvoj polovini ciklusa, ustanovila je da im je ovulacija bila znatno odložena. Postoji i situacija kada je Ibuprofen koristan: u kontrolisanom procesu veštačke oplodnje, on može pomoći da ne dođe do prerane ovulacije. To se, naravno, dešava pod budnom pratnjom stručnjaka. Međutim, istraživanja pokazuju da oko 60% žena redovno koristi ovaj lek samoinicijativno i često.

Izgleda da je došlo vreme da potražimo alternative za ublažavanje bola koje nam neće naneti više štete nego koristi. Kada su menstrualni bolovi u pitanju, to je bar lako. Femisan A, potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, značajno doprinosi ublažavanju neprijatnih simptoma tokom menstruacije. Ali to nije sve: osim smanjenja bola i grčeva, Femisan A stimuliše rad jajnika, poboljšava ovulaciju, jača zid materice, i odlična je priprema za trudnoću.

Femisan A, udružen s Alfa Aktivom, takođe prirodnim preparatom namenjenim muškarcima, povećava šanse parovima da se ostvare kao roditelji. Alfa Aktiv balansira nivo testosterona i doprinosi povećanju broja i pokretljivosti spermatozoida.

Paradajz čorbica sa zapečenom palentom

Palenta ne sadrži gluten, bogata je vitaminima A, B6, E i K, štiti srce i krvne sudove, pospešuje varenje i dugo drži sitost. Kukuruzno brašno sadrži karotenoide, konkretno lutein i zeaksantin, liposolubilne antioksidanse koji sprečavaju niz oboljenja, uključujući i kancer.

Palenta kuvana na vodi je niskokalorična, 100 grama može sadržati od 70 kalorija naviše, zavisno od pripreme. Ovaj dobar ugljeni hidrat se, uz pravilnu upotrebu, može koristiti i prilikom dijete za mršavljenje.

Udružena s kuvanim paradajzom, palenta daje duplu zaštitu antioksidansima. Paradajz, naročito termički obrađen, prepun je likopena, i poznato je da je posebno koristan u sprečavanju kardiovaskularnih oboljenja. Jedno istraživanje pokazalo je da paradajz utiče na kvalitet spermatozoida i jača plodnost kod muškaraca.

Kombinacija kuvanog paradajza i palente je zdava za telo ali i dušu i um – osim što drži sitost, greje u hladnim zimskim danima, likopen pomaže rad mozga i sprečava demenciju, a pošto je paradajz bogat magnezijumom, opušta mišiće i smiruje napete nerve.

Ovaj starinski recept smatrao se nekad ’sirotinjskom hranom’, a danas ga možemo ceniti iz mnogo razloga: osim što je dobar za zdravlje, veoma jednostavno i brzo se sprema, mogu se iskoristiti i ostaci palente spremljene prethodnog dana, može se podgrevati, i ima široku gastronomsku publiku, čak i među osobama osetljivim na gluten, veganima, vegetarijancima i osobama na strogoj dijeti.

Pa da vidimo kako se sprema. Od sastojaka je potrebno:

Za palentu:

  • čaša vode (od 200 ml)
  • trećina čaše instant brašna za palentu
  • malo soli i kašičica maslinovog ulja

Za čorbicu:

  • ½ litre kuvanog paradajza
  • 250-500 ml vode
  • prstohvat soli
  • 2 čena gnječenog belog luka ili ravna kašičica granula
  • kašičica brašna (običnog ili bezglutenskog, može pšeničnog ili nautovog)
  • kašičica maslinovog ulja
  • začini po želji: ruzmarin, bosiljak, origano, biber…

Staviti šerpicu na ringlu da provri 200 ml vode, dodati so i vrlo malo ulja. Dodavati polako kukuruznu palentu uz stalno mešanje viljuškom ili mutilicom. Smanjiti vatru i ostaviti da kuva još par minuta. Skinuti s vatre i sipati palentu u modle za mafine, ili razliti u pleh, pa ostaviti da se ohladi (može se pripremiti i dan ranije). Ako razlivamo palentu, kasnije je treba iseći na kockice ili štapiće.

Uključiti rernu na 250 stepeni. Obložiti papirom pleh i poređati palentu, pa staviti u rernu na 10 minuta da se zapeče.

Za čorbicu sipati u manji lonac kašičicu maslinovog ulja i dodati beli luk ili granule. Vrlo kratko propržiti i dodati kašičicu brašna. Propržiti uz konstantno mešanje. Dodati malo hladnog kuvanog paradajza i mešati da se sve dobro sjedini i da se razbiju grudvice. Sipati ostatak paradajza uz mešanje pa razrediti vodom po potrebi: za veoma gusto kuvan paradajz treba pola litre vode, za ređi 250 ml. Dodati so i začine po želji i ostaviti da se krčka na tihoj vatri desetak minuta.

Sipati čorbicu u činiju ili tanjir, dodati odozgo komad palente i ukrasiti po želji: semenkama suncokreta, klicama, seckanim sušenim paradajzom, maslinama, listićima svežeg bosiljka…

Topla čorbica će nas ugrejati zimi, a leti je možemo jesti rashlađenu i tada nam naročito može prijati jer pomaže da nadoknadimo elektrolite.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Testosteron gradi kosti

O povezanosti hormona estrogena i osteoporoze kod žena se dosta priča i zna, ali često se previđa da i muškarci mogu patiti od ovog pritajenog i opasnog poremećaja, između ostalog i usled manjka hormona testosterona.

Od osteoporoze duplo više pate žene: svaka četvrta žena i svaki osmi muškarac širom planete. Godišnje na svetu dođe do skoro 9 miliona lomova usled nje, odnosno po jedan lom se desi svake tri sekunde. Rizik raste s godinama, a prognoze nisu nimalo svetle: do 2050. godine širom sveta očekuje se da će broj lomova kuka kod muškaraca porasti za 310% i kod žena za 240%, u odnosu na brojke iz 1990.

Osteoporoza je pritajena, i obično se dijagnostifikuje tek kada se desi lom, što obično bude kasno. Smanjenje gustine se ne dešava samo u kostima ekstremiteta, već i kičmenog stuba, što može imati katastrofalne posledice i izazvati potpuni invaliditet. Podaci kažu da 20-25% preloma kuka pogađa muškarce, sa smrtnošću od 20% tokom prvih godinu dana, koja je učestalija kod muškaraca nego kod žena. Dok žene češće pogađa osteoporoza, smrtnost usled lomova je veća kod muškaraca, u poznijim godinama čak i duplo.

Osteoporoza ima jako genetsko zaleđe, a veoma zavisi i od razvoja koštane mase u detinjstvu. Ali postoje i drugi faktori koji utiču na njen razvoj: sedentni način života, pušenje, alkohol, produžena upotreba kortikosteroida, sedativa kao i lekova na bazi inhibicije protonske pumpe koji sprečavaju apsorpciju kalcijuma, mršavost i neuhranjenost…

Kada su žene u pitanju, poznato je da su od početka menopauze, odnosno smanjenja nivoa estrogena, pod većim rizikom da obole od osteoporoze, a jedan od najčešćih uzroka osteoporoze kod muškaraca je upravo nizak nivo testosterona. Dok žene rapidno gube trabekularnu kost (’sunđerastu’, meku kost unutar čvrste, kortikalne kosti), kod muškaraca je proces sporiji i dolazi uglavnom do njenog proređivanja, odnosno osteopenije.

Muškarci su do nedavno bili dosta fizički aktivniji od žena, po prirodi posla, što se u poslednje vreme, s porastom sedentnih poslova dosta promenilo. Osim fizičke neaktivnosti, nezdrava hrana koja utiče na hormonalni balans zamenila je masovno zdravu, domaću hranu, nedovoljno vremena se provodi napolju na suncu i u prirodi, što je dovelo do drastičnog porasta slučajeva hormonalnog disbalansa kod muškaraca.

Osim što moderni način života dosta utiče na pojavu manjka testosterona, on se prirodno smanjuje s godinama, a muškarci s niskim nivoom ovog hormona mogu biti pod većim rizikom od osteoporoze ukoliko:

  • uzimaju određene lekove, uključujući steroide, imunosupresive i antiepileptike
  • nekontrolisano konzumiraju alkohol
  • pušači su
  • imaju hipotireozu
  • imaju oboljenja ili poremećaje gastrointestinalnog trakta
  • imaju poremećaje mišićno-koštanog sistema, na primer ankilozni spondilitis ili reumatoidni artritis
  • nepokretni su iz bilo kog razloga.

U slučaju kombinacije niskog testosterona i nekog od ovih rizika, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti kako bi se smanjila mogućnost razvoja osteoporoze.

Ali osim testosterona, kog i žene imaju u dosta manjem obimu, estrogen je prisutan i kod muškaraca u malim količinama, i on takođe igra važnu ulogu u očuvanju gustine kostiju. Medicina još uvek nije zauzela jasan stav da li i kako kontrolisati nivo estrogena kod muškaraca u lečenju osteoporoze. Ali jedno je sigurno – hormonalni balans – ravnoteža svih hormona u organizmu – je od presudnog značaja.

Kada se prelom usled osteoporoze desi, onda je moguće preduzeti korake kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i umanjili simptomi. Ali uvek je najbolje sprečiti njenu pojavu, i zato je bitno kako živimo tokom prvih 30 godina života, dok se kosti još uvek razvijaju i jačaju. Redovna fizička aktivnost, vežbe snage, zdrava ishrana, izbegavanje duvana i alkohola, poznavanje porodične istorije bolesti ključni su kako za prevenciju osteoporoze, tako i za zdrav hormonalni balans.

A tu je i jednostavan način da se poboljša i uravnoteži nivo testosterona kod muškaraca: Alfa Aktiv. Ovaj prirodni preparat na bazi L-karnitina, cinka i damjane – lekovite biljke poznate po svojoj moći da jača testosteron, osim dobrog hormonalnog balansa deluje i kardioprotektivno, poboljšava mentalno zdravlje, daje energiju i jača plodnost.

Vreme je da pustimo glas

U eri poplava učenja i trendova koji propagiranju pozitivan način razmišljanja, došli smo u situaciju da se toliko trudimo da budemo pozitivni da zapravo zanemarujemo svoje prave emocije. Ako nas nešto duboko muči i brine, a ulažemo veliki napor da zadržimo fasadu bezbrižne i nasmejane osobe jer je to tako društveno prihvatljivo i doneće nam više ’prijatelja’, mir u kući i na poslu, onda smo u velikom problemu.

To ne znači da ne treba da negujemo pozitivne emocije. One su veoma korisne ne samo za našu okolinu, već i za naše fizičko zdravlje: osobe koje redovno doživljavaju niz pozitivnih emocija dokazano imaju manje upalnih procesa u telu, tj. smanjeni rizik od oboljenja kao što su dijabetes ili poremećaji kardiovaskularnog sistema. Ali ako te ’pozitivne emocije’ glumimo dok u nama otkucava tempirana bomba, onda je efekat suprotan. Tome su više podložne žene od muškaraca, iz jednostavnog razloga.

Tiha i nežna žena je poželjna žena, i društvo nas vaspitava hiljadama godina da budemo ponizne i poslušne. Biblija u Poslanici Efescima nalaže da žena treba da se boji svoga muža i da treba da ga sluša kao Gospoda. Generacije žena koje su odrasle na takvoj tradiciji naučile su se velikoj diplomatiji, ali su i živele u bojazni da će izražavanjem svojih pravih osećanja narušiti porodični sklad, izazvati konflikt, pa čak i ugrožiti ličnu i egzistenciju svoje dece. Tako su vaspitavale i svoje kćeri i unuke.

Nedavna studija Američkog udruženja za istraživanje menopauze na uzorku od 304 žene koje se bliže ili su u menopauzi, utvrdila je da većina redovno tuđe potrebe stavlja ispred svojih i potiskuje svoje emocije kako ne bi narušila vezu, brak ili odnos s decom. Za posledicu, takvo ponašanje ima povišeni holesterol, depresiju, hronični zatvor i gojaznost. Za razliku od njih, žene koje nemaju problem da ’puste glas’ i da jasno kažu šta im smeta i šta im izaziva frustraciju, generalno su zdravije.

Produženi periodi stanja u kom održavamo fasadu vesele osobe dok u dubini duše ključamo ukazuje na naš strah od odbijanja i odbacivanja. U takvom stanju nivo stresa i hormona koji ga prate je visok, telo se brani stezanjem mišića i zadržavanjem daha, krvni pritisak raste, kao i nivo insulina u krvi, pa ukoliko se takva stanja često ponavljaju, logično je gde će se odraziti. Takođe, ’vesela fasada’ ništa dobro ne čini ni našim odnosima sa partnerima, decom i kolegama, naprotiv. Ako nekome ne dajemo do znanja da nam njihovo ponašanje smeta, onda ga odobravamo i možemo očekivati da će se redovno ponavljati.

Pored osećaja povređenosti zbog tuđih postupaka, potisnute emocije često bude i osećaj krivice što ih uopšte osećamo, što nismo u stanju da se uzdignemo iznad njih i budemo staloženi baš kao što propagiraju brojna duhovna učenja. Ali pitanje je da li bi jedan budistički monah koji ceo život meditira u tišini hrama na planini ostao jednako staložen da je u našoj situaciji, okružen brojnim obavezama i situacijama koje mora svakodnevno da balansira.

Naša osećanja su samo naša, jer svako od nas je jedinstven i tuđe ’uputstvo za upotrebu’ se ne može primeniti na našu ličnu mašineriju. Moramo izgraditi sopstveni pristup sebi. Osim što imamo saosećanja i tolerancije za tuđe emocije i postupke, to isto moramo praktikovati i prema sebi. Samo-saosećanje je bitna taktika odbrane, a udružena s diplomatskim pristupom i dobro biranim rečima može postići da svaku situaciju preokrenemo u svoju, ali i opštu korist.

Prilikom izražavanja emocija potrebno je da objasnimo ličnu perspektivu, da krenemo od sebe i da pojasnimo šta je to što nama smeta i kako se osećamo kada se to dešava. Dakle, treba izbegavati fraze koje direktno upiru prstom tipa ’Ti stalno radiš to i to’ i zameniti ih objašnjavanjem ličnog doživljaja: ’Mnogo me pogađa kada se dogodi to i to’. ’U takvoj situaciji osećam se frustrirano/nesrećno/nemoćno…’ Na taj način sprečićemo defanzivan stav sagovornika i privući njegovu pažnju, što je prvi korak u procesu razumevanja i prihvatanja da postoji problem.

Glasna žena nije mnogo društveno prihvatljiva, ne zato što izražava svoje mišljenje, već zato što često glasna žena ne bira reči i taktiku. Ali ako poradimo na sebi, ako mudro izaberemo svoje bitke i metode, onda ne samo da možemo rešiti svoje lične konflikte već i dati doprinos stvaranju boljeg društva. Činjenica je da svi mi učimo jedni od drugih, ne postoji univerzalni autoritet koji je odgovoran za naše znanje i životnu mudrost. Zato svako od nas nosi odgovornost kako prema sebi, tako i prema drugima i znanju i umeću koje seje oko sebe. Šta god bili svetski trendovi, činjenica je da je žena stožer porodice, da ima glavnu ulogu u vaspitavanju dece i kreiranju budućnosti. Tu ulogu treba ozbiljno shvatiti i porazmisliti šta je to što želimo da ostavimo u amanet, kakvo društvo želimo, i na koje načine sve možemo širiti svoj uticaj. Iako je možda taj uticaj nevidljiv na dnevnom nivou, na duže staze, a naročito u sinergiji globalne ženske svesti, on može dovesti do velikih društvenih promena.

Stalaktit u pećini se gradi kap po kap, a društvo se oblikuje od pojedinca do pojedinca. Zato je vreme da pustimo glas i da volan usmerimo ka boljitku, odvažno i bez bojazni da će nas neko zbog toga prezreti. Jer taj koji nas prezire nas zapravo nije dostojan, a često nije ni svestan da je u problemu. Obično su njegove rane i strahovi dublji nego naši. U osnovi izlečenja je svesnost.

Mafini od dunja

Kada osetimo potrebu za pecivom, bilo da nam se jede nešto slatko ili nam treba nešto da ponesemo na put ili posao za užinu, najbolje je da se mašimo za ono što smo sami napravili pomoću nama poznatih i kvalitetnih sastojaka. Prazne kalorije iz peciva od belog brašna i šećera će nam, brzo nakon što ih pojedemo, još više povećati osećaj gladi jer će nam naglo podići pa onda i spustiti nivo insulina u krvi. Integralne žitarice, prirodni šećer iz voća i zaslađivača poput meda ili javorovog sirupa, dugo će nam držati osećaj sitosti, a pritom i obezbediti potrebne minerale i vitamine.

Priprema peciva i kolača ne mora da bude naporna i zahtevna. Kao primer, dajemo vam recept za vrlo jednostavne mafine koji se brzo spremaju u blenderu. Osnova ovih mafina je pečena dunja, ali nju možemo zameniti i pečenom bundevom, jabukama, ili nekim drugim voćem gušće konsistencije, na primer bananama.

Od materijala je potrebno:

  • 2 čaše (od 2 dl) ovsenih pahuljica
  • 1 čaša kefira ili jogurta
  • 1 čaša seckane pečene dunje
  • 2 jaja
  • 50 ml javorovog sirupa ili 2 kašike meda
  • 1½ kašičica praška za pecivo
  • ½ kašičice sode bikarbone
  • prstohvat soli
  • začini po želji – cimet, vanila, orašče…
  • malo celih oraha, badema ili lešnika za ukrašavanje (opciono)

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti papirne korpice za mafine.

U blender prvo sipati osvene pahuljice i samleti ih. Potom dodati sve ostale sastojke i izmiksati. Proveriti varjačom da li se smesa jednako sjedinila, ako nije malo ručno promešati pa dodatno izmiksati u blenderu dok ne postane glatka.

Sipati smesu u papirne korpice – napuniti 2/3 korpice, nikako do vrha, jer će mafini narasti. Po želji ukrasiti orašastim plodovima.

Peći na 200 stepeni pola sata. Proveriti čačkalicom da li su mafini pečeni iznutra. Ohladiti pre serviranja i čuvati u zatvorenoj posudi. Mafini mogu da stoje 3-4 dana na sobnoj temperaturi, i bolji su kad malo odstoje.

Čokoladna varijanta: dodati u testo 2 kašike kakaa i pre pečenja u svaki mafin utisnuti kockicu crne čokolade.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hladne glave u zrelo doba

Dođe period u životu žene kada ništa više ne bude isto. Veliki preokret se kod dosta žena dešava naglo, kao da je neko uključio dugme, i sva pravila koja su do tad važila više ne važe. Kao i kod svih promena u životu, i ova iziskuje prilagođavanje, ali taj period dok se ne prilagodimo može da bude posebno izazovan i težak. Zato ne čudi što jedan od pratilaca perimenopauze, perioda ulaska u menopauzu, može da bude i depresija.

Ciklus postaje sve ređi i na kraju se gubi, sa njim i plodnost, kilogrami počinju da se lepe u predelu stomaka, koža gubi elastičnost i opušta se oko očiju, na obrazima i bradi, često se pojavljuju malje i tamo gde ih nije bilo, a manjak samopouzdanja zbog svega ovoga prati i konstantan osećaj nelagode i nervoze. Nismo prijatne svojoj okolini i možemo lako da planemo, ali najneprijatnije smo prema sebi. Dosta žena kroz ovaj period prolazi baš u trenutku kada deca odrastu i započinju samostalni život, što za posledicu može imati osećaj gubitka smisla i svrhe u životu.

Za razliku od depresivnog stanja ili disforije, kratkog perioda tuge koji nakon nekog vremena sam prođe bez potrebe za terapijom, distimija – hronična depresija, ume da se javi upravo kao jaka reakcija na životne promene: razvod, gubitak posla, gubitak bliske osobe… Ova vrsta depresije može biti intenzivna, svakodnevna, i trajati nekoliko godina. Ako se zanemari, može prerasti u najteži oblik – kliničku depresiju.

Tokom reproduktivne faze žene lako mogu da prepoznaju promene raspoloženja u raznim fazama ciklusa, i već sve znamo koliko hormoni mogu uticati na našu psihu. Kada krene menopauza, imamo osećaj kao da smo u stalnom i ekstremnom PMS-u, uz dodatne neprijatne fizičke simptome. Žene koje su u mlađim danima imale veoma izražen PMS, često će osetiti jače promene raspoloženja prilikom ulaska u menopauzu.

Osim promena raspoloženja, u perimenopauzi se može javiti pad energije i tuga, iznenadni gubitak interesovanja za stvari kojima smo se ranije često i rado bavile, nesanica, iscrpljenost, nemogućnost koncentracije, zaboravnost, pad samopouzdanja, osećaj krivice i osećaj besmisla. Neke žene će izgubiti apetit, a druge će nalaziti utehu u hrani, pa će se u skladu sa tim menjati i kilaža. Pad raspoloženja može izazvati i netrpeljivost u društvenim odnosima, što za posledicu može imati izbegavanje komunikacije i povlačenje u sebe. Pad koncentracije vodi u pad produktivnosti, pa i posao može da ispašta. I sve ovo prati konstantna ruminacija, rojevi misli koji ne daju mira i koji i od najmanje sitnice prave krupan problem u našoj glavi.

U takvoj situaciji teško nam je da prepoznamo sebe. Dok se rvemo sa svojim ’demonima’, često smo preplavljene osećajem da nećemo biti u stanju da se izborimo s izazovima i da nam je svega previše. Taj osećaj panike nam dodatno doliva ulje na vatru i podriva samopouzdanje. I upravo tada treba da pritisnemo kočnicu i promenimo taktiku.

Baš kao što je Darvin davno rekao da vrsta koja tokom evolucije opstaje je upravo ona koja se prilagodi novonastalim okolnostima, tako i žena prilikom ulaska u menopauzu jednostavno mora da odbaci stare navike i osmisli novu taktiku. Dok god se opiremo samo će nam biti teže. Ali ako stvari sagledamo iz drugog ugla, sve možemo okrenuti u svoju korist.

Prvo, moramo da vidimo šta je to što jednostavno moramo da prihvatimo: telo nam prolazi kroz metamorfozu i mi ne možemo vratiti vreme unazad. Ali možemo da izvučemo maksimum u datom trenutku: ako smo aktivne, ako redovno negujemo i telo i um, vodimo računa o svom zdravlju i ishrani, podići ćemo same sebi samopouzdanje. Starićemo lepo i kvalitetno, kao vino.

Potom, treba da promenimo prioritete. Do nedavno smo mogle da vešto žongliramo po pet-šest obaveza istovremeno, ali sada je vreme da spustimo loptu. Umesto da dopustimo obavezama da nas preplave i prestraše, treba da ih postrojimo i klasifikujemo: šta je prioritet, a šta nimalo ne zavređuje našu pažnju? Šta je to što nas potpuno iscrpljuje, a šta nam puni baterije? Koje aktivnosti nam prijaju, koje treba potpuno da izbacimo?

Kada nas ophrva tuga, treba da budemo svesne da i na nju imamo pravo. Treba da damo sebi vremena, bez osećaja krivice, da se primirimo i tada radimo samo ono što nam prija, bez potrebe da se ikome pravdamo. Tokom takvog perioda bitno je da odložimo donošenje važnih odluka i pokretanje većih promena i da negujemo sebe s ljubavlju, pružajući sebi sitna zadovoljstva. Lagane šetnje, dobra knjiga ili film, susreti s ljudima koji nam prijaju, aktivnosti koje će sprečiti ruminaciju – ručni radovi, slikanje, slaganje slagalica, meditacija, joga ili drevne veštine poput tai čija ili ći gonga, mogu biti od velike pomoći da prebrodimo teške periode i izazove.

Posebno je bitno da u izazovnim trenucima ne posegnemo za rešenjima koja nas kasnije mogu skupo koštati: alkoholom, narkoticima ili nezdravom hranom. Takođe, ne treba da se stidimo da potražimo stručnu pomoć, a neprijatne simptome menopauze možemo umanjiti i lekovitim biljem. Kod osećaja razdražljivosti, nervoze, tuge i depresije dosta mogu da nam pomognu bela imela, matičnjak i valerijana. Upravo ove tri biljke, u sinergetskom dejstvu sa hajdučkom travom i nevenom, glavni su sastojci preparata Femisan B.

Femisan B će nam pomoći da se izborimo s neprijatnim fizičkim simptomima menopauze, da bolje spavamo, da se u svakom pogledu lakše prilagodimo ulasku u novi period života, bez nervoze i depresije, ali će delovati i preventivno kod poremećaja koji se često javljaju u menopauzi kao što su osteoporoza, arterioskleroza, visok krvni pritisak i šećerna bolest. S Femisanom B ćemo ući u zrelo doba dostojanstveno, otresito i staloženo. Vrelog entuzijazma i hladne glave.

Felafel na drugačiji način

Felafel je omiljena orijentalna ’brza hrana’, a smatra se da potiče iz Egipta od pre oko 1000 godina, gde se u Aleksandriji pravio od kuvanog boba. Kako je luka ovog grada imala jake trgovinske veze sa ostalim gradovima Levanta (zemalja uz istočnu obalu Mediterana), i Srednjeg istoka, recept se brzo proširio, ali je bob ubrzo zamenjen leblebijom. Iako nema dokaza, veruje se da se felafel pravio još u vreme faraona. Danas ga svojataju ne samo Egipćani, već i Palestinci i Izraelci, i svako ima svoje verzije felafela, uz prigodne političke i kulturološke pošalice, baš kao što je i burek (naročito sa sirom) tema pošalica na Balkanu. Ali felafel ipak više spaja nego što razdvaja ljude, jer danas ga jedu ne samo bliskoistočni Jevreji, Jemenci, Palestinci, Iračani, Iranci, Libanci, Jordanci, Egipćani, već je omiljen širom sveta, i čak ga je i Mc Donald’s ponegde uvrstio u svoj jelovnik.

Ulični prodavac felafela u Aleksandriji

Tradicionalno se pravi od mlevenih leblebija (nauta) uz dodatak luka i začina, pa se od smese oblikuju kuglice koje se prže u dubokom ulju. Ovi ’uštipci’ se serviraju u rasečenom pita hlebu uz dodatak seckanog povrća i umaka, najčešće tahine i humusa. Recept za humus je opisan ovde: Zdravi namaz, a o tome koliko su leblebije zdrave već smo pisali ovde: Za stomak ravan kao palačinka

Ova drevna ulična hrana je u poslednje vreme postala popularna i kod nas, naročito među vegetarijancima, a pošto su leblebije veoma zdrava hrana s visokim procentom proteina i vlakana koja dugo drži sitost, idealne su za osobe na dijeti i dijabetičare. Ako se tokom pripreme izbaci prženje, onda je i nisko kalorična. Zato danas pravimo felafel na drugačiji način: umesto prženja koristimo pekač za galete ili vafle.

U receptima za felafel obično se insistira da se leblebije ne kuvaju, već samo potope uveče pa ujutru samelju, ali možemo ga pripremati i od kuvanih ili konzervisanih leblebija uz dodatak brašna. Evo jednostavnog i brzog recepta za ’vaflafele’.

Od materijala je potrebno:

  • 250 gr kuvanih leblebija (može i iz konzerve)
  • 1 jaje
  • kašika maslinovog ulja
  • 2 čena belog luka
  • 1 mali seckani crni luk
  • 4 kašike brašna od leblebija (nautovog brašna)
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica celerove soli
  • začini po želji: biber, kumin, korijander, peršun, nana, rendana korica limuna…

Sve sastojke staviti u procesor i grubo samleti u relativno gustu smesu. Uključiti modlu za vafle, podmazati je uljem, pa vaditi kašičicom smesu i ređati na grejnu ploču, kao kad pravimo galete. Peći dok ne porumeni.

Od ove smese se dobija petnaestak galeta. Odlične su i kad su vruće i kad se ohlade, a možemo ih servirati na bezbroj načina, ako želimo da se držimo tradicionalnih, onda su idealni tahina, humus i seckano povrće.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

S lekovitim biljem kroz prostor i vreme

Ako posmatramo prirodu kao jedan celovit, jedinstveni organizam, lako možemo uočiti da ona sadrži sve što je potrebno za nastanak i održanje života. Svaki disbalans ima svoj kontra-teg, svaka boljka ima svoj lek. U tom složenom svetu svako biće koje je deo njega je ujedno i zaseban mikrosvet, i njihova međusobna interakcija vidljiva je na svim poljima. Mikrosvet i makrosvet ogledaju se jedno u drugome, pa je tako svaka jedinka, od najsitnijeg organizma do najsloženijeg, točkić mehanizma koji ga napaja energijom.

U skladu sa osnovnim principima kosmogonije, drevne teorije nastanka sveta, četiri osnovna elementa: voda, vatra, zemlja i vazduh, spajaju se u skladnim proporcijama kako bi materiji udahnula dušu. Naši preci koji su posmatrali nebo nezagađeno uličnim osvetljenjem i hodali po poljima koja nisu poznavala kisele kiše i izduvne gasove, lako su uočavali ovu povezanost i znali su gde da traže pomoć kada telo ili duša zabole.

Avicena

Da biljke imaju dušu, verovao je i Avicena, persijski erudita iz 10. veka naše ere, koji se smatra ocem moderne hemije. Na istoku poznatiji pod imenom Ibn Sina, autor je oko 450 radova od kojih je 40 iz oblasti medicine. Dok u Evropi mrak Srednjeg veka pritiska nauku i religijske dogme prevladavaju nad razumom, na istoku kultura i nauka cvetaju. Upravo je Avicena najznačajniji naučnik i mislilac ovog islamskog Zlatnog doba. Baš kao što svi točkići u mehanizmu deluju zajedno, tako se i Avicena oslanja na dela antičkih filosofa, pre svega Aristotela, ali i dostignuća Hipokrata, Galena i drugih iscelitelja bliskog i dalekog istoka. Putem sistematičnih eksperimenata i analize rezultata, ovaj briljantni um postavio je osnove moderne medicine i kliničke farmakologije. Avicena je tvorac prvih karantina, pošto je shvatio mehanizme delovanja infekcije, insistirao je na jačanju imuniteta i prevenciji, definisao je pojam sindroma, uveo kontrolisane studije, opisao niz oboljenja, fizičkih i mentalnih, a njegovi zapisi, pre svega Knjiga isceljenja i Kanon medicine, su tokom više vekova bili deo osnovnih udžbenika medicine i u Evropi. U svom holističkom pristupu pacijentu, ovaj drevni mislilac naglašavao je važnost svih faktora koji utiču na isceljenje, ne samo tela već i duše – uključujući i muziku i prijatelje.

Šen Nung

Avicena je samo jedan iz niza sjajnih lekara tokom istorije koji se, između ostalog, oslanjao i na isceliteljsku moć lekovitog bilja. Neki od njih su deo mita, kao kineski car Šen Nung, ’božanski ratar’ prozirnog stomaka, koji je prvi koristio žen šen. Za razliku od njega, ljudi od krvi i mesa, poput Hipokrata i Teofrasta, postavili su jasnu granicu između izlečenja i božanske intervencije. Pedanije Dioskurid, travar i hirurg iz vremena vladavine Nerona, ostavio je za sobom preko 1000 zapisa o lekovitim svojstvima oko 600 biljaka. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Galena, hirurga iz 2. veka naše ere, kao i Paracelzusa, rođenog u Švajcarskoj, ali zapravo građanina sveta koji je proputovao Evropu, od Skandinavije, preko Moskve,  sve do Egipta, Svete zemlje, Turske, Balkana i Grčkih ostrva, a istoriji medicine zaveštao je kauterizaciju rana, obaveznu amputaciju gangrenoznih udova i toksikologiju. Među običnim ljudima veoma cenjeni lekar, a prezreni ‘lakrdijaš’ među visokoobrazovanim naučnicima tog doba čije je uskogrude teorije opovrgavao u praksi, Paracelzus je verovao u posmatranje prirode, eksperimentisanje, svestranost. Tvrdio je da doktor ’mora biti alhemičar, mora da posmatra majku zemlju gde leže minerali, a kako planine neće doći njemu, on mora otići u planine’. Kako su mu putovanja proširila vidike, smatrao je da se iskustvo o svetu mora prikupljati iz svih izvora, ne samo od priznatih naučnih autoriteta, već i od starica, Ciganki, proročica, nomadskih plemena, pa čak i odmetnika i lopova. Kako se ljudi, biljke, minerali i bolesti razlikuju od mesta do mesta, tako se i doktor mora kretati i prikupljati znanja svuda.

Paracelzus

Duša ne prepoznaje spoljnu ili unutrašnju fizičku konstrukciju biljaka i korenja, ali intuitivno spoznaje njihovu moć i vrline, i odmah prepoznaje njihov potpis, orgasku aktivnost koju prenose na sve oko sebe u prirodi, tvrdi Paracelzus.

Engleski herbalizam obeležio Nikolas Kalpeper, koji se rodio iste godine kada je umro veliki Šekspir. Celog života je proučavao lekovito bilje i sva svoja saznanja sažeo u delu Sve o biljkama, a bolesne je lečio besplatno, verujući da je medicina javno dobro, i da se lek za svaku boljku može ubrati u neposrednoj okolini.

Marija Treben

O svim ovim vrsnim lekarima postoje brojni zapisi i njihova dela i dalje žive. Ali njihova učenja se baziraju na hiljadama i hiljadama narodnih iskustava i znanja koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno. Baš kao što je Paracelzus dragocene podatke o lekovitom bilju prikupljao od starica i nepismenih nomada po raznim evropskim zabitima, i ono što danas znamo, a što je nauka i dokazala, dugujemo brojnim bezimenim travarima kako s naših prostora, tako i diljem sveta. Prošli vek obeležila je i Austrijanka Marija Treben, koja je ponovo probudila pažnju i interesovanje zapada za lekovito bilje. U svojoj knjizi Zdravlje iz božje apoteke, Treben ne negira važnost saznanja moderne medicine, ali podseća da je prekomerna i često pogrešna upotreba antibiotika dovela do ozbiljnih negativnih posledica.

Među biljkama koje Marija Treben pominje su i virak, rusomača, hajdučka trava i neven, koje su posebno korisne ženama, u raznim fazama života. I naši čuveni ’narodni lekari’, Vasa Pelagić i Jovan Tucakov, posebno cene hajdučku travu koju, kako Pelagić kaže, ’zna gotovo svaki seljak bez sviju botanika i botaničara’, a u riznici Tucakova posebno mesto zauzimaju i crveni zdravac, virak, rusomača i neven. Neuredne menstruacije, belo pranje, bolovi, grčevi, odlivi, upale jajnika, miomi, ranice na grliću, prolaps materice, opuštenost trbušnih mišića i materičnih ligamenata nakon porođaja,  sve su to poremećaji za koje se pomoć može naći u ovom bilju.

Pećina Šanidar

Arheologija je zabeležila najstarije ostatke suvog lekovitog bilja u pećini Šanidar u Iraku za koje se procenjuje da su stari čak 65 000 godina. Da je lekovito bilje oduvek bilo dragoceno i da njegova vrednost ne bledi ni danas, potvrđuje i činjenica da se, od 8 biljaka koje su tu pronađene, 7 i dalje koriste za lečenje. Među njima je i hajdučka trava. Mnogo milenijuma nakon Neandrentalaca koji su sahranjeni u ovoj pećini, istu tu lekovitu biljku, hajdučku travu, bere Avicena na poljima Persije, i namenjuje je za poboljšanje cirkulacije i protiv grčeva. Travar i lekar je u neku ruku i alhemičar, koji običnu travku pretvara u zlata vredan lek. Zato nije slučajno što je naučni naziv za virak Alchemilla, od arapske reči alkemelih – alhemičar – ‘mali čarobnjak’.  Osim što se znalo za lekovita svojstva ove biljke, verovalo se da rosa sa njenih listova, koju su zvali i nebeska voda, ima moć da metal pretvori u zlato.

Tucakov i Pelagić

Od drevne kineske medicine, 600 biljaka antičkih lekara, Aviceninog bilja s dušom, kosmopolitskih biljaka Paracelzusa i onih iz Kalpeperovog dvorišta, preko naših čuvenih travara i travarki, lekovito bilje ima sposobnost da nas ujedini, ne samo prostorno, već i kroz vreme. Ko zna koliko žena je ublažilo menstrualne grčeve zahvaljujući virku Marije Treben, koliko ih je regulisalo obilna krvarenja zahvaljujući Aviceninoj hajdučkoj travi, koliko ih je zatrudnelo zahvaljujući rusomači, nevenu, crvenom zdravcu… To je tradicija koju ne smemo prekinuti, i zato danas imamo Femisan A. Lekovito bilje čiju vrednost su potvrdili vekovi a moderna nauka dokazala, sa najčistijih polja i najiskoristljivijem obliku i proporcijama, sabrano je u ovom prirodnom preparatu koji nastavlja da pomaže ženama širom sveta.

Kradljivac gvožđa

Nekada se anemija kod dece lečila tako što bi majke i bake zabole gvozdeni i bakreni ekser ili žicu u jabuku i sutradan tim voćem hranile decu. Slično receptu naših baka, kuvanjem u tučanom posuđu možemo pojačati nivo gvožđa u hrani čak za 20%. Gvožđe je neobičan mineral, koga vidimo i golim okom.

A zašto nam je gvožđe potrebno? Hemoglobin je protein iz crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) čija je uloga da prenosi kiseonik do pluća i ostalih delova tela. Najvažniji deo hemoglobina je gvožđe, koje se apsorbuje iz hrane u tankom crevu, pa preko krvi putuje do koštane srži koja je neka vrsta ’fabrike’ crvenih krvnih zrnaca. Jedan eritrocit tokom jednog minuta može da primi milion atoma gvožđa.

Logično je da kada ne unosimo dovoljno gvožđa, kada se ne apsorbuje adekvatno ili kada iz nekog razloga krvarimo, naše telo nije u stanju da mišiće, mozak, pluća, srce i ostala tkiva snabde kiseonikom. Tada smo anemični.

Osim siromašne ishrane, manjak gvožđa možemo imati tokom trudnoće, kada su povećane potrebe tela za ovim mineralom, ako mnogo vežbamo, u detinjstvu i ranoj mladosti dok još rastemo, ukoliko naš digestivni sistem ne funkcioniše i nedovoljno apsorbuje nutrijente iz hrane, ako postoji neko unutrašnje krvarenje, na primer u debelom crevu ili zbog obilnih menstruacija, najčešće izazvanih miomima na materici. Manjak gvožđa može biti i simptom nekih oboljenja – čira, hemoroida, hernija, parazita, čak i karcinoma.

Simptomi anemije su višestruki, i često, ako ne uradimo test krvi, nismo u stanju da povežemo da nam telo poručuje da mu treba više gvožđa. Zato je važno da obratimo pažnju ako osetimo da:

  • lako se umaramo i stalno smo iscrpljeni,
  • lako se zadišemo, dovoljno je da se popnemo stepenicama jedan sprat,
  • srce nam se lako uzlupa,
  • imamo često vrtoglavicu, titranje pred očima ili glavobolju,
  • ruke i stopala su nam stalno hladni, bez obzira na vremenske prilike,
  • imamo pritisak u grudima,
  • razdražljivi smo,
  • imamo otežano varenje i gutanje,
  • ne uspevamo da se koncetrišemo,
  • često nas napadaju infekcije,
  • koža nam je bleda i suva, često puca u uglovima usana,
  • nokti nam se lako lome,
  • kosa nam opada više nego inače…

Anemiju ne treba zanemariti jer, osim što se zbog nje osećamo veoma loše i nismo u stanju da funkcionišemo, može biti okidač niza oboljenja. A jednostavno se otkriva – analizom krvi. Kada se utvrdi, moramo povećati unos gvožđa, putem suplemenata ili hrane, ili najbolje – oba. Ali nije dovoljno da kao Popaj jedemo samo spanać: naše telo je u stanju da apsorbuje i iskoristi 14-18% gvožđa koje unesemo iz obroka koji sadrži meso, ribu ili morske plodove i biljnu hranu, dok iz vegetarijanskog obroka apsorbuje samo 5-12%.

Razlog što danas veliki deo populacije pati od anemije je što je zemiljište osiromašeno, a za apsorpciju gvožđa je potrebno da se sklopi više kockica. U sluznici dvanaestopalačnog creva nastaje protein apoferitin koji se vezuje za gvožđe, čija količina je ograničena, pa samim tim i apsorpcija gvožđa. Metabolizam gvožđa zavisi i od hormona hepcidina koji transportuje gvožđe iz ćelije, kao i proteina regulacije gvožđa (IRP) koji omogućava ćelijsko preuzimanje i skladištenje gvožđa i transport iz ćelije.

Za normalan sastav hemoglobina su, pored gvožđa, potrebni i bakar, kobalt i vandalijum. Za ćelijsko disanje, pored njega potrebni su i vitamini B2, 3, 5 i molibden. Za snabdevenost eritrocita gvožđem neophodan je vitamin B2, dok vitamini C i E pomažu funkciju ovog minerala, a vitamin A iskoristljivost. Bakar pomaže transport gvožđa u plazmi… I to je samo deo uslova koje naše telo postavlja.

Dakle, čak i ako unosimo dovoljno gvožđa, da bi se ono apsorbovalo potrebni su nam: hlorovodonična kiselina, vitamini C, B2, B12, folna kiselina, bakar, kobalt, kalcijum, mangan, sorbitol, fosfor. Suprotno tome, preterani unos kalcijuma, cinka, magnezijum oksida, fosfora i kofeina mogu smanjiti koncentraciju gvožđa u krvi. Apsorpciju odmažu i fitinska kiselina iz žitarica, oksalati, antacidi i konzervansi koji se često koriste u prerađenoj hrani.

Uz sve te složene uslove, žene su dodatno sklone anemiji: tokom menstruacije se izgubi oko 25 mg gvožđa, tokom trudnoće majka detetu da 3000-5000 mg gvožđa, tokom porođaja može da izgubi i do 13000 mg, a dojenjem oko 1 mg gvožđa dnevno stiže u mleko. To je sve u normalnim okolnostima. Ali danas su sve češći poremećaji ženskog reproduktivnog sistema koji mogu izazvati produžena i obilna krvarenja. Svaka menstruacija kojim se izgubi više od 80 ml krvi je obilna. To ćemo prepoznati se uložak potpuno natopi za sat vremena, ili moramo da ih koristimo po dva ili više istovremeno, tokom 7 i više dana. Najčešći kradljivci gvožđa, u oko 80% slučajeva, su miomi koji, zavisno od veličine i položaja na materici, mogu izazivati veoma obilna krvarenja (menometrorrhagia) i tako konstantno iscrpljivati zalihe ovog minerala u organizmu žene.

Taj problem se može regulisati prirodnim putem: Femisan A je preparat na bazi šest lekovitih biljaka koje, osim što prirodno doprinose uspostavljanju hormonalnog balansa, svojim astringentnim dejstvom zaustavljaju obilna i produžena krvarenja. Na nama je da vodimo računa o ishrani i, po potrebi, povremeno koristimo suplemene gvožđa, a Femisan A će se pobrinuti za tog beskrupuloznog kradljivca.

Puding od bundeve

Ako volite kremaste kolače, ovo je recept za vas. Zdrava, pečena bundeva i javorov sirup čine osnovu ovog pudinga, priprema se vrlo jednostavno, a ista smesa se može koristiti za niz maštovitih poslastica u raznim kombinacijama i uz najrazličitije dodatke.

Od sastojaka je potrebno:

  • 400 gr pečene muskatne bundeve
  • 400 ml mleka (može se zameniti biljnim mlekom)
  • 200 ml kisele pavlake (može se zameniti kremom od kokosa)
  • 100 ml javorovog sirupa (može se zameniti medom)
  • kašičica cimeta i pola kašičice rendanog oraščeta
  • 15 gr želatina u prahu
  • 2 kašike vode

Pečenu i oljuštenu bundevu staviti u blender, dodati javorov sirup, začine i oko 100 ml od pripremljenog mleka pa dobro izmiksati da se dobije glatka smesa. Dodati pavlaku i izmešati.

Ostatak mleka sipati u šerpicu, želatin prvo zasebno rastopiti pomoću 2 kašike vode pa sipati u mleko, staviti na vatru i postepeno zagrevati uz stalno mešanje sve dok se želatin potpuno ne istopi, skoro do tačke ključanja. Skinuti sa vatre, ostaviti da se malo prohladi pa sjediniti sa prethodnom smesom i dobro izmešati.

Sipati smesu u pokvašenu modlu (umesto modle mogu se koristiti čaše ili činijce), pa staviti u frižider da se hladi najmanje par sati, dok se skroz ne stegne. Odvojiti ivice pudinga od modle, pa poklopiti modlu tanjirom i izvrnuti pažljivo na tanjir.

Ukrasiti po želji: dodatnim javorovim sirupom, kandiranim voćem, ili topljenom crnom čokoladom, šlagom… Seći na kriške i služiti ohlađeno.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ideja za doručak:

Kockice pudinga, kefir i orasi