All posts by Gordana Zdjelar

Dobar protok zlata vredi

Kada vodovodne cevi popuste i počnu da cure, efekat se ne vidi odmah. One su ukopane u zid i potrebno je vreme da se voda nakupi, nađe put i slije. Slično je i sa našim telom. Naš ’vodovod’, bubrezi i urinarni trakt, radi najbolje što može u postojećim uslovima. Ako mu dajemo šta mu treba, služiće nas dugo i dobro. Ako ga maltretiramo, pojačavamo pritisak, ’cevi’ će naprsnuti i biće potrebno dosta vremena da se problem manifestuje. Kao i voda koja u zidu nađe put pa procuri daleko od napukline, tako se i problemi s bubrezima mogu manifestovati na najmanje očekivane načine.

Većina oboljenja i poremećaja sa bubrezima i urinarnim traktom razvije se bez ikakvih simptoma, da bi, kad se konačno uspostavi dijagnoza, bolest već bila hronična. Tada nisu ugroženi samo bubrezi, već ceo organizam, od kardiovaskularnog sistema do kostiju.

Hronične bolesti bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija, kako se još zove, u usponu je u svetu, i danas statistike kažu da svaka deseta osoba ima neku vrstu ove bolesti. Nezdravi način života, loša ishrana, gojaznost, pušenje, preterana upotreba lekova i hemikalija, samo su neki od okidača, a bolest često ostaje skrivena kod osoba koje nemaju redovne sistematske preglede i analize. Najbolji pokazatelj oboljenja je povišeni nivo kreatinina u krvi. Ako se otkrije na vreme, slabljenje funkcija bubrega može da se zaustavi ili uspori. Zapušteno stanje može dovesti do trajnog gubitka bubrežnih funkcija.

Pored povišenog kreatinina u krvi, problemi sa bubrezima manifestuju se i na načine koje je teško povezati s ovim organima. Jedan od čestih simptoma je stalni osećaj umora. Zdravi bubrezi proizvode glikoproteinski hormon eritropoetin koji kontroliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca snabdevaju ceo organizam kiseonikom. Kada ga nema dovoljno, patimo od anemije, i mišići nam se lako umore. Još jedan znak da smo anemični je stalni osećaj hladnoće, iako smo u toplom prostoru.

Anemija utiče i na pluća koja ne uspevaju da dobiju dovoljno kiseonika. Tada se lako zadišemo. Ali zadihanost može biti i posledica nakupljanja viška tečnosti u plućima usled nedovoljnog rada bubrega. Tada nam je teško da spavamo na ravnom, gušimo se i osećamo se oteklo. Pored toga što se tečnost nakuplja u plućima, otiču i ruke, prsti i zglobovi na nogama, toliko da postaje teško da se obujemo. Otok je vidljiv i na licu, a u težim oblicima može biti i bolan na dodir.

I mozak pati kada nema dovoljno kiseonika, pa tada osećamo česte nesvestice, vrtoglavicu i opštu slabost. Teže pamtimo i ne uspevamo da se koncentrišemo na jednostavne zadatke koje smo pre bez problema obavljali.

Usled hiperkalemije, previsokog nivoa kalijuma u krvotoku kog bubrezi ne mogu da prečiste, može doći do poremećaja srčanog ritma, tahikardije, kao i zadihanosti zbog slabijeg rada dijafragme. Hiperkalemija se može pouzdano utvrditi samo laboratorijskim testovima.

Još jedan veoma karakterističan znak da sa bubrezima nešto nije u redu je osećaj svraba. Bubrezi uklanjaju otpadne materije iz krvotoka, a kada rade otežano, onda nam se taj otpad nakuplja u krvi i izaziva osećaj jakog svraba po celom telu.

Bubrezi mogu uticati na naše čulo ukusa. Uremija – povišeni nivo otpadnih materija u krvi, od kojih je najzastupljenija urea, može nam promeniti ukus hrane, pa nešto što smo veoma voleli ranije sada nam može postati gadno. Obično se pacijenti žale da hrana ima ukus metala. Zbog toga se apetit drastično smanjuje, pa i telesna masa. Uremija utiče i na dah, koji postaje neprijatan bez obzira koliko prali zube i koristili tečnosti za ispiranje.

Kada se problem s bubrezima zahukta i otpadne materije se neprekidno nakupljaju i ostaju u krvotoku, imamo stalan osećaj mučnine i potrebu za povraćanjem. Kao da ništa što pojedemo ne može da nam se zadrži u stomaku. Pored povraćanja, pojačava se potreba za mokrenjem, a boja urina je ili veoma bleda, ili previše tamna, ponekad i krvava, i urin može delovati penasto usled povećanog nivoa proteina. I pored toga što osetimo veliku potrebu za mokrenjem, ono može biti vrlo otežano uz osećaj pritiska u donjem delu stomaka.

Osobe koje pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja, pušači i gojazni, kao i osobe starije od 60 godina pod većim su rizikom da obole od poremećaja rada bubrega. Kada stanje ode u ekstrem, rešenje su dijaliza ili transplantacija. Jasno je onda koliko je važna preventiva.

Bubrege možemo očuvati, revitalizovati i brojne probleme s njima eliminisati pomoću lekovitog bilja. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić, samo su neki od darova prirode koji nam mogu olakšati veoma neprijatna stanja. I svi oni su u Nefrovitu. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja sa diuretičkim dejstvom koji direktno utiče na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu. On smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Pomaže i kod Ešerihije koli, veoma uporne bakterije koja izaziva neprijatne infekcije. Nefrovit pospešuje eliminaciju peska i sitnijih kamenčića iz bubrega, ali i sprečava njihov nastanak. Nefrovit, za odličan protok u našem ’vodovodu’! 

Fizička i mentalna oštrina, ruku pod ruku

Istraživanja pokazuju da se svake četiri sekunde na svetu zabeleži po jedan novi slučaj demencije. Iako se demencija smatra oboljenjem starih, nažalost, ona ne bira godine i može pogoditi i tridesetogodišnjake. Kod mlađih osoba ona se teže primećuje i dijagnostifikuje. Neki od prvih signala su problemi sa kratkoročnom memorijom, poteškoća da se pronađe prava reč, ali i promene raspoloženja, apatija, konfuzija, nemogućnost da se obavljaju uobičajene radnje, dezorijentisanost, bespotrebno ponavljanje uobičajenih svakodnevnih radnji.

Naše pamćenje može biti kratkoročno i dugoročno, i dok je ovo prvo ograničeno, dugoročno pamćenje je kao bunar bez dna. Za razliku od kompjutera ili memorijskih kartica koji imaju ograničenu memoriju, ljudsko pamćenje može biti neiscrpno. Neka istraživanja su pokazala da kratkoročno možemo pamtiti 4 do 9 informacija, dok dugoročno možemo skladištiti bezbroj sećanja i podataka. Ako izuzmemo gubitak pamćenja iz psiholoških razloga, usled traumatičnih događaja koje potiskujemo, razlog zaboravnosti leži u nemogućnosti skladištenja podataka, kao i preuzimanja tih podataka iz ’skladišta’ memorije.

Kognitivne rezerve našeg mozga, njegova mogućnost da prevaziđe neurološka oštećenja usled niza faktora, najčešće starenja, vremenom se smanjuju. Ali ono što mozak sigurno ’pamti’ zauvek je način na koji ga hranimo. Mozak se sastoji od oko 75% vode, i najmasniji je organ u telu: ima najmanje 60% masti. Za optimalno zdravlje mozga neophodne su esencijalne masne kiseline, od trenutka začeća do smrti. Osim što su neophodne za samu strukturu mozga, esencijalne masne kiseline omogućavaju sintezu i pravilno funkcionisanje moždanih neurotransmitera.

Mozak možemo dobro nahraniti ako redovno konzumiramo orašaste plodove, maslinovo ulje, masnu ribu poput lososa i tunjevine i avokado, ali potrebno je i da ga treniramo. Učenje stranih jezika, računanje napamet umesto pomoću digitrona, sviranje muzičkih instrumenata, šah, hobiji koji zahtevaju istančanu motoriku poput veženja, crtanja, slikanja, slaganja slagalica, odličan su ’kognitivni trening’.

Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da i redovna fizička aktivnost veoma povoljno deluje na očuvanje i poboljšanje pamćenja. Tako je jedna klinička studija, rađena na 36 zdravih ispitanika u ranim dvadesetim godinama dokazala da je samo deset minuta laganog vežbanja na dan dovoljno da poboljšamo pamćenje. Tokom ove studije, ispitanici bi prvo radili lagane vežbe, jogu ili brzo hodanje tokom deset minuta, da bi potom dobili zadatak da zapamte niz pojmova dok je istovremeno rađeno snimanje mozga magnetnom rezonancom. Ne samo da su uspevali da dobro reše zadatke, već je snimanje pokazalo pojačanu vezu između hipokampusa, dela mozga zaduženog za skladištenje memorije, i kortikalne oblasti mozga koja je odgovorna za povratak memorije. U drugom delu istraživanja rađen je isti test i snimanje, ali bez prethodnog vežbanja. Ovog puta komunikacija između hipokampusa i kortikalne regije bila je vidno slabija.

Kada ne vežbamo, ili prestanemo da vežbamo, usporava se dotok krvi u 8 moždanih regija, uključujući i hipokampus pomoću kog stvaramo, čuvamo i vraćamo memoriju. Na taj način povećavamo i rizik od neurodegenerativnih oboljenja, kao što su Alchajerovo i Parkinsonovo oboljenje. Kako starimo, tako veze između delova mozga postaju sve slabije što se prvenstveno odražava u nemogućnosti da razlikujemo slične događaje iz prošlosti. Već tokom perioda od deset godina može doći do značajnog smanjenja zapremine mozga i mentalnog propadanja.

Još jedna studija rađena u Kanadi bavila se merenjem nivoa proteina BDNF – moždanog neurotrofičnog faktora, koji doprinosi normalnom rastu, opstanku i održanju neurona.  U studiji je učestvovalo 95 mladih odraslih ispitanika koji su bili podeljeni u tri grupe: prva je bila uključena u fizički i kognitivni trening, druga samo u fizički i treća nije imala nikakav trening. Fizički trening sastojao se od 20 minuta intenzivnih intervalnih vežbi. Rezultat je pokazao da fizičke vežbe ne samo poboljšavaju kognitivne funkcije, već dovode i do povećanja nivoa BDNF proteina.

Dakle, pored toga što nam daruje vitkost, stabilan nivo insulina u krvi, dobru cirkulaciju i rad kardiovaskularnog sistema, redovna aktivnost nam čuva moždane funkcije i poboljšava pamćenje. Zato patike na noge, pa u šetnju! Budite pozitivno zarazni po svoju okolinu, naterajte prijatelje i članove porodice vam se pridruže. Nema boljeg ulaganja u budućnost.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!

Pucanje po šavovima

Ako bismo analizirali naše doba i najčešći uzrok naših žalbi, na tom spisku bi se sigurno našao umor. Često smo umorni, čak i kada pristojno spavamo. ’Osećam se kao da me je kamion pregazio’. ’Umorna sam kao da sam orala ceo dan’. Da smo barem orali, imali bismo satisfakciju da gledamo kako nam rastu usevi, ali umor koji danas često osećamo može samo da nas ubije u pojam, a naizgled nema uzroka.

Kada smo umorni pati sve: posao, deca, kuća, a ponajviše mi sami. Stalni osećaj umora nam umanjuje samopouzdanje, tera nas da verujemo da nismo dovoljno sposobni, organizovani, vredni. Povlačimo se i od društva jer nemamo snage da slušamo tuđe priče, budemo u bučnom okruženju, a tuđa pozitivna energija može čak i da nam bude iritantna.

Veliki je spisak uzroka koji mogu izazvati umor, a da to nije preterana fizička aktivnost ili težak fizički rad. Kao voda koja ponire duboko u zemlju pa izvire kilometrima daleko, tako i uzrok našeg umora može biti nešto potpuno nenadano i nevidljivo. Razlog umora može biti u našoj psihi, i ako smo često pod stresom ili patimo od depresije, sigurno ćemo se osećati kao da nas je pregazio kamion. ’Kako si?’ ’Dobro, samo sam umorna’, čest je odgovor na uobičajeno pitanje prilikom susreta. Taj odgovor nije nimalo naivan i može ukazivati da patimo od depresije ili smo pod velikim mentalnim pritiskom. A šta izaziva taj umor? Pored toga što nam stres i depresija remete san pa nismo u stanju da se pošteno naspavamo tokom noći, čak i ako na vreme odemo u krevet, ova stanja mogu izazvati i grčenje mišića. Osećaj da smo pod konstantnim pritiskom nesvesno nas tera da se stežemo. Povremeno možemo osetiti i kao munja brzi grč koji nas potpuno protrese, a ponekad nismo ni svesni grča jer je on permanentan i na njega smo se potpuno navikli, kao na cipele koje nosimo. A mišić koji neprekidno radi i nikada se ne opušta iziskuje veliku energiju.

Grč ili spazam mišića može pogoditi bilo koju mišićnu grupu, ali kod stresa i depresije najčešće je lociran u mišićima vilice, vrata i ramenog pojasa. On nas obično navodi da nesvesno podižemo ramena i da se zgrbimo. Kako je danas dosta poslova vezano za radni sto i kompjuter, neminovno je da nam se kombinacija svega ovoga bukvalno obije o kičmu. Nažalost, tek tada shvatamo da smo sopstveno zdravlje stavili na poslednje mesto, a prioritet dali trivijalnostima.

Pored psihičkih uzroka, umor mogu izazvati i zdravstveni poremećaji. Najčešći uzrok umora, naročito među ženama našeg doba, je hormonalni disbalans koji je poprimio oblike epidemije. Pored poremećaja štitaste žlezde koja nam reguliše metabolizam i igra važnu ulogu u održavanju čitavog organizma, uzrok hormonalnog disbalansa može biti i poremećaj reproduktivnog sistema. Osim osećaja nervoze i depresije koju takav disbalans može izazvati, postoje poremećaji koji nas sistematski iscrpljuju: miomi na materici i endometrioza. Oba ova stanja mogu izazvati veoma obilna menstrualna krvarenja koja crpe rezerve gvožđa u organizmu i izazivaju anemiju. Kada smo anemični, uvek smo umorni.

Umor nas iscrpljuje, izaziva bol uključujući i glavobolju, onemogućava normalnu koncentraciju i pamćenje, okida osećaj nesvestice, mučnine, lupanje srca, i drastično nam uništava imunitet. Moderno doba je dobilo još jednu dijagnozu koja naše pretke nije pogađala, iako su živeli mnogo teže i u mnogo gorim uslovima nego mi: sindrom pregorevanja. Još jedan ’izum’ zapada, ’burnout syndrome’, označava osećaj kada nam je svega dosta i kada nemamo snage, mentalne ni fizičke, da izađemo u susret svim izazovima koje nam nameće posao, porodica, zakrčeni saobraćaj, očekivanja okoline… Često spontano u takvoj situaciji kažemo da ’pucamo po šavovima’.

Naše telo je otporna mašina, ali kada je duže vremena pod pritiskom, neki deo će pući. Kada pukne jedan deo često dolazi do ’domino efekta’. Zato dugotrajni osećaj umora ne treba zanemariti. Osvestite svoje telo. Proverite da li spontano podižete ramena i uvlačite glavu kao kornjača. Nemojte ignorisati nesvesticu prilikom ustajanja. Nije dobro da ste stalno nervozni i bezvoljni. Proverite kako spavate, kako sedite i kako se hranite. Uradite povremeno osnovne analize krvi. Ne čekajte da puknete po šavovima.

Dobra, kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost i dobar san preduslovi su za normalno funkcionisanje – dakle neophodno nam je to što je i prirodno. Ukoliko nismo u stanju da zaspimo i zadržimo kontinuiran, kvalitetan san, ako nam se grče mišići i osećamo mentalnu i fizičku iscrpljenost, tu je Optima Forma. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja može da nas opusti, ali i da nam izoštri um. A ako nas iscrpljuje hormonalni disbalans, tu je Femisan A: kapi ili kapsule na bazi lekovitih biljaka koje se koriste od davnina uredovljuju ciklus, balansiraju hormone, kontrolišu obilna krvarenja, smanjuju nervozu tokom PMS-a i ženama tokom reproduktivnog perioda omogućavaju da vode ispunjen, smislen i dinamičan život.

Keks s bundevom, rogačem i orahom

Jesen je vreme izobilja, a tri ploda su njen pravi simbol: bundeva, rogač i orah.

Bundeva je prepuna dobrih vlakana, pektina i celuloze koji pomažu varenje i sprečavaju gojaznost. Esencijalne masne kiseline koje sadrži daju energiju, štite zdravlje reproduktivnih organa i čiste kožu, a pomažu i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Prepuna je vitamina, pre svega karotina, vitamina C i B, niacina i folne kiseline. Tu su i bitni minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe i čitav niz oligo i mikroelemenata. Odličan je diuretik i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma, a samim tim ublažava bol kod oteklih zglobova i umanjuje upale bubrega i bešike. Bundeva je prirodni čistač kože i naročito je korisna osobama sa psorijazom. Karotin koji sadrži štiti nam oči i sprečava kataraktu.

Rogač je bogat vitaminima A, B, D, kao i magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i fosforom. Osim što je ukusan i može se koristiti kao prirodni zaslađivač, i lekovit je: ima antiseptičko, analgetsko, antivirusno i antioksidativno dejstvo. Dijetalan je, pogodan za dijabetičare, a izuzetno je dobar za osobe na dijeti za mršavljenje jer ima sposobonost da višak masti vezuje i izbaci putem stolice. Zato je odličan i za osobe sa poremećajima kardiovaskularnog sistema, snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida i čisti krvne sudove. Odličan je čistač creva, a sklop minerala koje sadrži sprečavaju osteoporozu.

Orah sadrži veoma visok nivo antioksidanata i polifenola koji štite ćelije i sprečavaju niz oboljenja uključujući i karcinom. Prepun je zdravih vlakana, proteina, vitamina i minerala: B, C, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, pa nam daje energiju tokom dužeg vremena, smanjuje rizik od dijabetesa i čuva vitkost. Orah, sa svojim dobrim, mononezasićenim mastima, idealan je plod za zaštitu srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, može nam pomoći da smršamo jer nam daje osećaj sitosti i održava zdrav nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda.

Eto dovoljno razloga da ove namirnice iskombinujete na zdrav način i uživate u njihovim blagodetima. Mi vam dajemo predlog za ukusan i veoma zdrav keks koji će vas zasititi i sprečiti napade gladi.

Za ovaj keks potrebno vam je:

  • 125 g putera
  • 2 pune kašike meda
  • 2 kašike rogača
  • 1 jaje
  • 1,5 šolja speltinog brašna
  • pola šolje ovsenih pahuljica
  • 1 šolja pečene i izgnječene bundeve
  • 1 kašičica cimeta
  • 1 kašičica sode bikarbone i pola kašičice praška za pecivo
  • prstohvat soli
  • 1 šolja seckanih oraha

Uključite rernu na 180 stepeni i pripremite dva velika pleha obložena papirom za pečenje.

Sve suve sastojke sipajte u činiju i promešajte. Dodajte puter koji je malo odstojao na sobnoj temperaturi i utrljajte ga da se dobro sjedini sa suvim sastojcima. Dodajte izgnječenu bundevu, med i jaje pa dobro sjedinite viljuškom. Na kraju dolaze seckani orasi koje takođe treba dobro umešati da se ravnomerno rasporede. Smesu vadite kašičicom i spuštajte na pleh, trudeći se da masa bude što ravnomernija, i ostavljajući dovoljno mesta između da se keks ne bi spojio i zalepio.

Pecite keks 10 minuta na 180 stepeni, oba pleha uz upaljen ventilator, ili jedan po jedan pleh bez ventilatora.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Termofor, čokolada i…

Sve znamo taj trenutak kada nam nije ni do čega, samo bismo da se sklupčamo, privijemo jastučić ili termofor na stomak i povremeno se utešimo kockicom čokolade. Tokom ciklusa bol je normalna pojava, i verovatno su se sve žene manje-više na njega navikle. Bol često prate i grčevi, osećaj nadutosti, vrtoglavica, glavobolja, promene u varenju, mučnina i nervoza. A zašto je to tako?

Dan ili dva pre početka menstruacije počinjemo da osećamo blage grčeve, da bi se oni pojačali s pojavom krvarenja i nastavili tokom narednih par dana. Bol može da se proteže duž butina i reflektuje u donjem delu leđa, dok su grčevi najjači u predelu materice. Grčeve izaziva prostaglandin, hormon koji luči endometrijum materice, upravo s namerom da pokrene kontrakcije kako bi došlo do njenog ljuštenja i obnavljanja, što je i svrha menstruacije. Prostaglandin je zaslužan i za kontrakcije koje prethode porođaju i pomažu da se beba ’istisne’ iz materice. Prilikom kontrahovanja, prekida se dotok krvi u matericu, a samim tim ovaj organ ostaje bez kiseonika. Materica je mišić sa sposobnošću, kao i svaki drugi, da se stegne i opusti, i kada se zgrči mi osećamo bol.

Neuobičajeno jaki menstrualni grčevi i bol kod mladih devojaka koji se mogu javiti već od puberteta zovu se primarna dismenoreja, a u kasnijem dobu, nakon 35. godine života, žene mogu iskusiti izuzetno jake grčeve oko i tokom ciklusa, čak jače od porođajnih, što se stručno zove sekundarna dismenoreja. Nju izazivaju poremećaji reproduktivnog sistema, najčešće endometrioza i adenomioza. Endometrioza je stanje koje najčešće pogađa žene u tridesetim i četrdesetim godinama života, a karakteriše ga abnormalno širenje ćelija van endometrijuma (omotača materice) i materice, koje se potom lepe i stvaraju tkivo na jajovodima, jajnicima, a ponekad i na organima za varenje. Kada dođe do menstruacije, ovo tkivo ’pamti’ da treba da se odvoji i oljušti, i tada žena oseća nesnosan bol. Kod adenomioze, ćelije endometrijuma urastaju u zid same materice.

Abnormalan bol ali i pojačano krvarenje mogu izazvati miomi, benigni tumori koji rastu na unutrašnjem ili spoljnom zidu materice. Razne vrste infekcija mogu takođe pojačati bol tokom menstruacije, jer bakterije dovode do jakih upala jajnika i jajovoda.

Kako možemo olakšati menstrualni bol?

  • Postoje pokazatelji da žene koje redovno konzumiraju alkohol i duvan često imaju pojačan menstrualni bol, pa je najbolje smanjiti njihov unos, ili još bolje, u potpunosti ih izbaciti.
  • Toplota pomaže. Termofor, topao pojas ili ćebe oko struka pomoći će da se opuste mišići pa će i sami grčevi biti manje bolni.
  • Redovna fizička aktivnost, osim što prokrvljuje tkivo, utiče i na bolji balans hormona i normalan ciklus, pa redukuje i menstrualni bol.
  • Hrana je vrlo bitna, i sada je već opšte poznato da nezdrava hrana, masna peciva od belog brašna, slatkiši i hrana sa previše loših masti definitivno utiče i na hormone. Sveže namirnice, voće i povrće, naročito zdrave masti, omega-3 masne kiseline i hrana bogata magnezijumom mogu olakšati menstrualni bol. Čokolada je bogata magnezijumom (ali ona crna, sa visokim procentom kakaa), pa nije ni čudo što nam ’se traži’ na početku ciklusa.
  • Ako je bol izrazito jak, doktor može prepisati analgetik, ali, još bitnije, treba da utvrdi razlog pojačanog bola. U slučaju poremećaja poput endometrioze ili mioma potrebno je odmah reagovati kako bi se zaustavilo njihovo širenje.

Doktor može prepisati i kontraceptivne pilule kako bi se unormalio ciklus što je u najvećem broju slučajeva privremeno rešenje koje traje dok se uzima pilula. Tu je i nešto što su žene koristile od davnina i što dokazano pomaže: lekovito bilje. Virak ili vrkuta je biljka u kojoj su žene vekovima tražile spas, i čuvena je po tome što može da olakša predmenstrualne simptome, bolne menstruacije, ali i poremećaje poput endometrioze, adenomioze, mioma i infekcija. Virak je sjajan u kombinaciji s hajdučkom travom koja je čuveni spazmolitik – ima sposobnost da ublaži grčeve i bol. Protiv onog gadnog osećaja nadutosti na početku ciklusa i tokom PMS-a bori se neven jer ima moć da izbaci višak vode iz organizma. Crveni zdravac takođe smanjuje nadutost i ublažava PMS, a deluje i kao blagi sedativ.

Rusomača može da zauzda pojačano krvarenje, dok je zlatna maka majka svih lekovitih biljaka, sa veoma širokim spektrom dejstva. Osim što je lek za mnoge bolesti, maka jača organizam, imunitet, podiže nivo energije i efikasno balansira hormone. Ne samo da pomaže pre i tokom ciklusa, već može da ublaži i simptome menopauze. Ako svemu tome dodamo i cink koji je neophodan za regulaciju metabolizma, genetske aktivnosti, normalnu deobu ćelija, jak imunitet, hormonalni balans i plodnost, dobili smo Femisan A plus zlatna maka kapsule. Lekovito bilje iz već čuvenih Femisan A kapi sada postoji i u novom obliku, u kapsulama obogaćenim zlatnom makom i cinkom. Lakše su za upotrebu jer se jednostavno mogu direktno progutati, a velika su pomoć ne samo kod primarne i sekundarne dismenoreje, već i kod težih poremećaja poput endometrioze, adenomioze, mioma, PCOS, cista, ranica na grliću materice i neplodnosti.

Termofor, čokolada, i Femisan A!

Pasulj, protein, Pitagora

Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja podario Setu zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo ’drvo života’, i po nekim jevanđeljima, preživelo je čak i Potop, da bi potom bilo posečeno kako bi se napravio most do Hrama i krst. Motiv čarobnog drveta koje niče iz zrna pasulja mnogo kasnije se ponovo našao u priči o Džeku i čarobnom pasulju, a u međuvremenu, čudesno zrno je protkalo istoriju, mitove pa čak i filosofiju, po svim meridijanima.

Jedna od poznatijih asocijacija, kada se pomene pasulj, je Pitagora. Ovaj antički matematičar i otac filosofije bio je strastveno opasuljen. Neki kažu da je mrzeo pasulj, međutim, istina je da ga je se klonio iz vrlo opravdanog razloga. Pitagora je bio pod velikim uticajem mistike Feničana sa Krita, ali i starog Egipta. Egipćanima je pasulj bio simbol postanka, za šta su potvrdu nalazili u njegovom falusnom obliku. Smatrali su da bi, jedući pasulj, onemogućili svojim precima da ostvare reinkarnaciju. Zato ova mahunarka nije bila na jelovniku egipatskih sveštenika, koji su je prinosili bogovima.

Samos, Pitagorino rodno mesto

Pitagora je rođen na Samosu a obrazovanje je stekao od najboljih: Ferekida, Talesa i Anaksimadra, ali i na Bliskom istoku gde je boravio kao sveštenik u hramu u Diospolisu. Okružen egipatskim običajima i verovanjima težio je čistoti i savršenstvu, i, između ostalog, odbijao je da jede pasulj. Egipatska religija je pečat ostavila na Pitagorino učenje o seobi duše – metempsihozi: duša je besmrtna, a nakon smrti ulazi u novo telo, i taj proces se ponavlja sve do potpunog pročišćenja.

Pitagora

Iz zapisa Porfirija znamo da je Pitagora na rodnom Samosu, a potom i u Krotonu u Kalabriji osnovao školu pod nazivom ’Polukrug’ čiji su polaznici morali da se obavežu na asketski stil života koji je podrazumevao ishranu bez mesa i odricanje od lične imovine. U toj školi, ili bratstvu kako se negde naziva, vodile su se debate od javnog značaja. I tu opet dolazimo do pasulja: u Pitagorino vreme, prilikom izbora i glasanja koristio se pasulj. Beli pasulj je značio ’za’, a crni ’protiv’. Ta činjenica baca novo svetlo na Pitagorino upozorenje svojim učenicima da se klone ’pasulja’, odnosno, metaforički, političkih razmirica i intriga.

Pitagora nije bio zagovornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Stanovnici susednih kolonija, među kojima je bio i jedan bivši, odbačeni i ogorčeni pripadnik pitagorejskog bratstva, napali su zbog toga Pitagorejce, a sam konačni ishod je malo nejasan. Ima nekoliko verzija priče, ali najinteresantnija je ona po kojoj Pitagora beži, dolazi do polja pasulja, i ne želeći da pogazi svoja uverenja i zakorači u usev da bi spasao živu glavu, hrabro prihvata sudbinu i pada od ruke neprijatelja. Principijelnost do samog kraja.

Nije samo Pitagora verovao u da se u zrnu pasulja krije čitav mikrokosmos. Rusi, Skandinavci, Kelti, samo su neki od naroda koji su vekovima stavljali zrno pasulja u hleb prilikom paganskih proslava koje su dolaskom hrišćanstva preinačene u Božić. Na Siciliji se i dalje pasulj stavlja u poseban kolač koji se peče za svadbe i sahrane. Poput naše česnice, kolač se potom lomi, a ’srećni dobitnik’ komada u kom je pasulj smatra se počasnim gostom.

Pasulj i mahunarke bili su glavna hrana gladijatora, a svako ko je služio vojsku sigurno se seća vojničkog pasulja. To nije slučajno. Pasulj je bogat amino kiselinama koje su neophodne za gradnju proteina, a ima malo kalorija i zasićenih masti. Sadrži visok procenat folne kiseline, odnosno vitamina B9, neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema, rast i razvoj, kao i nastanak crvenih krvnih zrnaca i novih ćelija. Bez folne kiseline nema normalne trudnoće i razvoja ploda. Pored toga, pasulj je bogat cinkom, gvožđem, magnezijumom, a obiluje i vlaknima neophodnim za normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Pasulj nam može pomoći da sprečimo mnoga oboljenja, čak i karcinom, jer je bogat polifenolima, antioksidantima koja se bore protiv uticaja slobodnih radikala. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju pasulj manje oboljevaju od srčanog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Pasulj snižava holesterol, a magnezijum kog sadrži neophodan je za normalno funkcionisanje srčanog mišića.

Pasulj nam može pomoći i da smršamo i održimo normalnu telesnu masu. Visok procenat vlakana stabilizuje nivo glukoze, sprečava dijabetes, pomaže normalno funkcionisanje pankreasa koji proizvodi insulin, sprečava pojavu masnoće u jetri i daje nam osećaj sitosti. Vlakna iz pasulja sprečavaju napade gladi, ali i čiste creva, sprečavaju zatvor i stvaraju pozitivnu sredinu za razvoj dobrih bakterija.

Svi dobro znamo za ’negativnu posledicu’ konzumiranja pasulja, koja nas opet vraća Pitagorejcima: jedna zabavna anegdota kaže da su Pitagorejci verovali da čovek gubi deo duše svaki put kada ispušta gasove. Danas znamo da to, naravno, nije istina, ali ono što je sigurno i dokazano je da svako ko uključi pasulj u svoju redovnu ishranu gubi višak kilograma, povišen holesterol, šećer u krvi i tako nedvosmisleno sebi produžava život.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Samo pozitivne sinapse

Sigurno svi imamo u okolini osobu koja voli žalopojke. Ne oskudeva, prilično joj dobro ide u životu, šta više, pada joj s neba više nego što stekne, ali ona se i dalje žali, kuka, vajka na svoj život, na tuđ život, na ljude oko sebe, a kad nema na šta drugo da se žali onda su i meteorolozi krivi jer pada kiša. Osim što je poguban po okolinu koju truje negativnošću, ’žalopojac’ nije ni svestan kakvu medveđu uslugu čini sebi.

Naš mozak je jedna prefinjena mašina koja se neprestano prilagođava novim mislima i modelima ponašanja. Između moždanih neurona nalazi se prazan prostor koji se stručno zove sinapsa. Kada pomislimo nešto, otpušta se hemijski signal od jedne do druge sinapse. Sinapsa je neka vrsta mosta preko kog prelaze signali koji prenose informacije. Svaki put kada se napravi novi ’most’ i pokrene signal, sinapse se približavaju. I upravo tu je i kvaka: ova prefinjena mašinerija ume da prepozna iste misli koje se stalno ponavljaju. Ponavljanje istih misli i aktivnosti uslovljava mozak da takve misli procesira mnogo brže nego inače. I tako negativna misao postaje navika koju naš mozak obrađuje ’po difoltu’.

Istraživanja pokazuju da se ljudi tokom uobičajenog razgovora u proseku žale jednom u minutu. Žalopojke su prijatne, bude dobar osećaj, osećaj olakšanja. Ali kao i mnoge druge navike koje prijaju, kao što su duvan ili slatkiši, nanose nam više štete nego koristi.

Osim toga što konstantno kukanje doprinosi zbližavanju neurona i stvaranju trajnih veza među njima u mozgu, studija rađena na Univerzitetu u Stanfordu dokazala je da ostavlja još jednu vrlo negativnu posledicu: smanjuje hipokampus. Ova moždana struktura potkovičastog oblika koja se nalazi predelu slepoočnica, od suštinske je važnosti za inteligentno razmišljanje, pamćenje, prostornu navigaciju, upravljanje emocijama i ponašanjem. To znači ne samo da će nas ista negativna šema misli otupeti i unazaditi, već može izazvati i poremećaje koji će ozbiljno oštetiti kognitivne funkcije. Sve će nam biti jasnije ako shvatimo da, na primer, Alchajmerovo oboljenje pre svega ostalog napada i uništava baš hipokampus.

Osim što stalnim žalopojkama možemo uništiti sopstvenu inteligenciju, negativno razmišljanje utiče i na celo telo tako što podstiče lučenje kortizola, hormona stresa. Kortizol se inače luči kada smo u opasnosti kako bismo mogli spretno i brzo da odreagujemo i sačuvamo goli život. Ali ako se njegovo lučenje okine pogrešnim mehanizmima pa naše telo veruje da je u opasnosti a to realno nije, i još ako se to često dešava, ono što nam ne gine je visok krvni pritisak i povišeni nivo insulina u krvi. Višak kortizola oslabiće nam i imunitet, pa ćemo biti podložniji virusima i infekcijama, povišenom holesterolu, dijabetesu, srčanim oboljenjima i gojaznosti. Oni najekstremniji obožavaoci žalopojki u velikoj su opasnosti i od moždanog udara.

Žalopojac nije jedini koji je u opasnosti, već i njegova okolina, jer kada saosećamo s njim, upijamo negativnost i sami smo podložni fizičkim i mentalnim promenama kao i on sam (o neuronima ogledala smo već pisali ovde: Saosećajni stres).

Zato, svaki put kada ste u iskušenju da se požalite na ovo ili ono, podsetite se koliku štetu time nanosite i sebi i svojoj okolini. A mozak je pametna mašina pa će to zapamtiti i dobro vas nagraditi.

Kada je isuviše teško da se trgnemo od negativnih misli i kada su okolnosti posebno teške, tu je pomoć iz prirode. Optima Forma je preparat na biljnoj bazi koji će prirodnim putem otkloniti uznemirenost, anksioznost i depresivne misli, i omogućiti da zaspimo i spavamo kvalitetnije.

Za optimalne sinapse – Optima Forma! 

Baklava od jabuka

Jabuke, cimet i orasi su sjajna kombinacija za kolače, evo ideje kako da napravite zdrav i veoma ukusan kolač u stilu baklave, a da umesto kora upotrebite listiće jabuka.

Za ovaj kolač potrebna je klasična tepsija, takozvani ’đuveč’, podmazan puterom i posut s malo brašna ili griza. A od sastojaka je potrebno sledeće:

  • 6 jabuka, nakiselih
  • sok 1 limuna

za posip:

  • 6 kašika mlevenih oraha
  • 4 kašike kokosovog šećera
  • šaka lomljenih oraha

za testo:

  • 3 jaja
  • 7 kašika integralnog brašna od spelte
  • pola šolje mleka
  • komad putera ili gi putera (20ak grama), rastopljenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica cimeta
  • prstohvat soli

Iscediti sok jednog limuna i sipati ga u veliku posudu za mešenje. Jabuke oprati, oljuštiti, preseći na pola i odstraniti peteljku i semenke, pa seckati na što tanje kriške, i ubacivati odmah u posudu. Povremeno promešati da se kriške oblože limunovim sokom kako ne bi potamnele.

U činijci pomešati šećer i mlevene orahe.

Uključiti rernu na 200 stepeni. U zasebnoj posudi za mešenje umutiti 3 jaja, dodavati naizmenično brašno i mleko, pa puter i na kraju umešati prašak za pecivo, cimet i so. Testo treba da bude gustine kao za palačinke. Svu smesu preliti preko jabuka i promešati temeljno tako da se kriške lepo oblože a da se ne raspadnu.

Na dno podmazane tepsije poređati sloj jabuka obloženih testom, pa posuti polovinom smese mlevenih oraha i šećera i preko toga posuti trećinu spremljenih lomljenih oraha. Prekriti novim slojem jabuka, pa ponovo posuti kao prvi sloj. Opet prekriti preostalim jabukama i preliti ostatkom testa koje se skupilo na dnu posude. Posuti ostatkom lomljenih oraha i po želji dodatnim cimetom.

Peći na 200 stepeni oko sat vremena, dok jabuke ne postanu meke, prvih pola sata pokriveno folijom, a potom otkriveno, da porumeni. Izvaditi iz rerne, prekriti i ostaviti par minuta da odstoji, pa seći na kocke i po želji ukrasiti prah šećerom.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Tabuli (Tabbouleh)

Tabuli je staro libansko jelo, salata od povrća, tradicionalno obogaćena kus-kusom ili bulgurom, i kao takva može biti i zaseban i zasitan obrok. Začinjava se limunovim sokom i maslinovim uljem pa može da potraje par dana u frižideru. Ono što tabuliju daje autentičan ukus je peršun koji se u ovo jelo obilno stavlja.

U našoj domaćoj kuhinji peršun je čest začin, ali se obično koristi u malim količinama. To je šteta jer je ne samo veoma zdrav već i lekovit. Peršun je prebogat vitaminima C, A i K1, folnom kiselinom, gvožđem i kalijumom. Antioksidansi kojima peršun obiluje čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova i sprečavaju razvoj ćelija karcinoma, za šta je zaslužan flavonoid apigenin, koji ima i jako protivupalno dejstvo. Vitamin K pomaže koagulaciju krvi i neophodan je za dobro zdravlje kostiju, a bitno je da se konzumira zajedno sa zdravim uljima kao što je maslinovo, jer se tako najefikasnije može iskoristiti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje imaju visok nivo vitamina K u organizmu tokom života imale 22% manje fraktura od onih sa niskim nivoom ovog vitamina.

Peršun jača imunitet, pomaže nam da se izborimo s alergijama, autoimunim oboljenjima i hroničnim upalama. Jedan od njegovih bitnih sastojaka je eugenol, ulje sa jakim antiinflamatornim svojstvima koje može sprečiti pojavu artritisa ili pomoći onima koji od njega već pate da zglobovi manje otiču.

Homocistein, amino kiselina koja prirodno obitava u našem telu, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, kada njen nivo previše poraste. Folna kiselina, kojom je peršun bogat, pomaže da se homocistein drži pod kontrolom i tako nam čuva kardiovaskularni sistem.

Peršun, zahvaljujući miricetinu, može da spreči dijabetes ili insulinsku rezistenciju, a dijabetičarima  može pomoći da drže nivo insulina pod kontrolom. Odličan je za detoks organizma, jer pomaže izbacivanje viška tečnosti i sprečava oticanje. Peršun će nas izdrenirati, a pritom će nam očuvati dobar nivo kalijuma. Ovaj prirodni ’čistač’ će tako osvežiti našu jetru, očistiti nam kožu, pročistiti creva i očuvati urinarni trakt.

Verovatno smo dovoljno nahvalili peršun da vas ubedimo da ga više uključite u ishranu. A idealan način za to je tabuli. Kao što smo napomenuli, tabuli se sprema s povrćem i kus-kusom ili bulgurom, ali ovog puta ga spremamo s kinoom kako bismo dobili visoko kvalitetan obrok bogat i biljnim proteinom.

Tajna dobrog tabulija je u seckanju. Sve mora biti sitno iseckano, naročito peršun, pa ga nemojte spremati kada se žurite. Tabuli, kao pravo istočnjačko jelo, deluje holistički, pa je njegova sama priprema neka vrsta meditacije. Pripremite sve sastojke i opustite se, uzmite dobar nož i bacite se na temeljno seckanje i sklonite sve negativne misli.

Za našu verziju tabulija potrebni su sledeći sastojci:

  • 1 činija već skuvane i ohlađene kinoe (bele ili šarene, po želji). O tome kako se priprema kinoa već smo pisali ovde: Kinoa, hrana i lek
  • 2 bogate veze svežeg peršuna
  • 1 vezica sveže nane
  • 2 čvrsta paradajza
  • 3 manja ili 2 veća krastavca (utvrditi obavezno da nije gorak)
  • 1 vezica mladog luka ili 2 obična crna ili crvena luka
  • sok od 2 sveža limuna
  • 3 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • dobar prstohvat soli
  • biber po želji

Svo povrće oprati, pa prvo iseckati na sitne kockice paradajz i staviti ga u cediljku. Potom seckati na sitne kockice krastavac i luk i presuti u veću činiju. Najsitnije moguće iseckati peršun i nanu, dodati u istu činiju, začiniti sokom limuna, maslinovim uljem, solju i biberom. Na kraju dodati paradajz, izmešati, pa dodati kinou i dobro i pažljivo sjediniti sve sastojke.

Činiju poklopiti, ostaviti malo u frižideru da se rashladi pre serviranja, ili čuvati do sledećeg obroka. Tabuli se može jesti samostalno, a može biti i dodatak jelu. Nekoliko režnjeva dimljene ili pečene piletine, komad grilovanog lososa ili filet pastrmke idealno idu uz ovu salatu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!