Trikovi našeg drugog mozga

Došli smo u goste, vreme je ručka i jela se nižu na trpezi. Kada smo prijatno siti s užasom shvatamo da je to bilo tek predjelo i da glavno jelo tek sledi. Gde da odbijemo, uvrediće se tetka. Dok nam se sarma i pečenje jedva smeštaju u želudac, imamo osećaj da ćemo pući. Ali nakon kratke pauze stižu slatkiši. Ne zna se koji je lepši i pitamo se da li da ih samo privijemo na gladne oči ili da rizikujemo i pojedemo kolač ili parčence torte, pa kud puklo da puklo. I, gle čuda, i to je stalo. Ne samo to, nego sad osećamo olakšanje. Šta više, apetit nam raste! Bar na kratko.

Ova pojava ima svoj naučni naziv: „dezertni želudac“. Osim što anticipacija prijatnosti koju hrana izaziva može da nam prevari hipotalamus u kom se nalazi centar za sitost, i probudi nam iracionalni osećaj gladi, osećaj sitosti povezan je i sa anatomijom našeg želuca, odnosno porasta pritiska u njemu koji mozgu signalizira da smo uneli dovoljno hrane. Želudac se prilikom uzimanja obroka, u normalnim okolnostima opušta kako bi omogućio unos do 400 ml hrane bez povećanja pritiska. To je takozvani „refleks akomodacije“ koji su 1911. godine opisali naučnici Kanon i Lib, a koji podrazumeva širenje gornjeg dela ovog organa (fundusa i korpusa) tokom obroka, i prijatnog osećaja sitosti nakon što pojedemo hranu. Kada smo pod stresom (koji je glavni okidač upala) ovaj refleks bukvalno menja anatomiju želuca, pa se umesto gornjeg dela širi donji, antrum, pritisak u želucu raste što nam daje neprijatan osećaj prejedenosti, čak i kad unesemo malo hrane. Međutim, kada pojedemo slatkiš, glukoza ima moć da stimuliše refleks akomodacije, pritisak u želucu pada i iznenada imamo osećaj da možemo jesti još, bez onog neprijatnog osećaja težine.

Ilustracija Norveškog udruženja lekara, Tidsskr Nor Legeforen

Posrednik u ovom procesu je nerv vagus, živac lutalac, koji izlazi iz moždanog stabla i pokriva svojim granama veliku površinu, spajajući skoro sve unutrašnje organe, uključujući i digestivni sistem. Vagus je taj koji nam daje onaj „osećaj u stomaku“ odnosno instinkt da nešto uradimo podsvesno, bez razmišljanja, što se kasnije ispostavi kao dobra odluka. Zbog njega se stomak često zove našim „drugim mozgom“. Nije ni čudo, jer su naši organi za varenje pomoću vagusa zaista povezani s mozgom, i ta „razmena informacija“ ide dvosmerno, pa tako mozak dobija informacije o dešavanjima u unutrašnjim organima, ali i naš stomak reaguje na emocije i psihološke nadražaje koji dolaze „odozgo“. Upravo zato kada smo nervozni ili imamo tremu moramo da otrčimo do toaleta ili osećamo bol u želucu.

Na osnovu svega ovde izloženog, mogli bismo zaključiti da rešenje svih naših problema leži u slatkišima. Unesemo šećer, želudac se opusti, i eto osećaja prijatnosti. Da, glukoza će poslati našem mozgu poruku da opusti mišiće želuca, ali „dezertni želudac“ je ništa drugo do prevara – ovim trikom ćemo zavarati sopstveni osećaj sitosti. Međutim, otkud nam uopšte ideja da nakon obilnog obroka sad jedemo i slatkiše? To je nešto čemu nas je naučilo vreme izobilja: naime, kada unosimo hranu sličnog ukusa, naši senzori se zasite, ili bolje rečeno, počnu da se dosađuju. Ako gastronomsku monotoniju razbijemo nekim drugačijim ukusom, na primer slatkim nakon više slanih ili kiselih porcija, čula će nam se probuditi i osećaj prijatnosti će se vratiti na velika vrata. I onda ćemo moći opet da navalimo na slano.

Sve bi bilo u redu kada bismo samo okusili jedan zalogaj dezerta – želudac bi se zahvaljujući glukozi opustio, i one sarme i pečenje nas ne bi toliko pritiskali. Ali oči su nam velike i kako ne progutati celo parče tetkine torte? Ako pritom živimo s dotičnom tetkom (ili ako smo mi ta tetka) i svakog dana imamo pristup gurmanlucima, eto idealnog tla za poremećaje varenja, gorušicu, nadutost, insulinsku rezistenciju i – svi već znamo – gojaznost.

Umesto da sami varamo svoj organizam zarad kratkotrajnog užitka, mnogo je bolje da živimo u skladu s njim. I da čuvamo svoj vagus, jer dokazano je da kada on pravilno radi, nema mesta za upale i oboljenja koja one izazivaju. Zato, pored umerenosti u jelu i piću, vredi da obratimo pažnju i na disanje, jer kontrolisanim, abdominalnim disanjem možemo stimulisati vagus, smanjiti stres i uticati na sveopštu dobrobit i harmoniju tela i psihe.

A kad baš moramo kod tetke na ručak, možemo sa sobom poneti Equigal. Pet lekovitih biljaka u ovom potpuno prirodnom preparatu pospešiće varenje, smanjiti osećaj nadutosti, stvaranje gasova i zastoj žuči. Redovnom upotrebom Equigal utiče ne samo na smanjenje masnih naslaga i celulita, već i nekontrolisanog osećaja gladi. I tetka zadovoljna, i kilogrami na broju!

Patuljci ili džinovi hormonalnog carstva

Istorijski rekord za najveći miom na svetu drži onaj koji je tokom obdukcije uklonjen 1888. godine i težio je čitavih 63,3 kilograma. Mogli bismo pomisliti da je tako nešto moglo lako da se desi i previdi krajem 19. veka kada nije bilo savremene dijagnostike. Ali ne tako davno, u 21. veku, tačnije 2018. godine doktori su u Singapuru uspešno hirurškim putem uklonili miom od 28 kilograma. Ova druga priča ima srećan kraj, ali je važan dokaz o neophodnosti redovnih ginekoloških pregleda. I nepredvidivosti mioma.

U medicinskoj terminologiji, svaki miom preko 11 kilograma dobija atribut „džinovski“. Srećom, u najvećem broju slučajeva radi se o „patuljcima“ – više sitnih mioma koji često prođu neprimećeni. Miomi na materici ili fibroidi su benigni tumori koji rastu na glatkoj muskulaturi materice tokom reproduktivnog perioda žene, dakle od puberteta do menopauze, mada su najčešći u periodu od 35 do 50 godine života. U svom početku svi su intramuralni – nastaju u zidu materice, ali kako rastu mogu napredovati više ka površini materice i tada se nazivaju subserozni, ili ka šupljini materice, kada se nazivaju submukozni. Ponekad miomi mogu rasti i na susednim organima: jajovodima, jajnicima ili crevima.

Iako nauka još uvek u potpunosti nije uspela da pronikne u razloge njihovog nastanka, zna se da genetika igra u tome značajnu ulogu, da se uvećavaju tokom trudnoće, smanjuju u menopauzi, češći su kod gojaznih žena, a ono što je sigurno jeste da rastu zahvaljujući estrogenu. Takođe je primećeno da veliki broj žena koje pate od hipotireoze i čvorića na štitastoj žlezdi istovremeno imaju i miome, što ukazuje da je estrogen u sprezi i sa hormonima ove veoma bitne žlezde. Ove sumnje nedavno su potvrđene u izveštaju objavljenom u naučnom časopisu Endocrine Journal Oktobra 2020. godine, nakon što je kineski istraživački tim Univerziteta Wenzhou utvrdio da preko 65% žena koje imaju čvoriće na štitnoj žlezdi istovremeno pate i od mioma na materici. Ovo je još jedan argument u prilog teoriji da ne treba lečiti samo jednu bolest već celog čoveka.

Miomi često prolaze bez simptoma i otkriju se tek prilikom rutinskih ginekoloških ultrazvučnih pregleda. Kada izazivaju simptome, to su obično osećaj bola i pritiska u maloj karlici, učestalo mokrenje (ako miom pritiska bešiku), zatvor i poremećaj varenja (ako pritiska creva), bol prilikom odnosa, produžene i obilne menstruacije, krvarenje između menstruacija, anemija i neplodnost.

Kao i kod svih poremećaja, i kod mioma važi pravilo „bolje sprečiti nego lečiti“. To ćemo postići tako što ćemo se postarati da održimo zdrav hormonalni balans. Izbegavanje nezdrave hrane prepune šećera i loših masti, koja dokazano utiče na rad hormona, dovoljno fizičke aktivnosti, što više vremena na svežem vazduhu u prirodi, oko dva litra vode na dan i što manje kontakta s hemikalijama i pesticidima, samo su neki od preduslova za nesmetani rad hormona. Ako tome dodamo i još malo pomoći iz prirode, hormoni će nam raditi „kao sat“. A to je jednostavno uz Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže nam ne samo da održimo ili povratimo balans hormona, već njegovom redovnom upotrebom možemo uticati na postepeno smanjenje i nestanak mioma. Odabrano bilje u preparatu ima astringentno dejstvo zahvaljujući kom se smanjuju obilna krvarenja, a sinergetsko delovanje svih biljaka utiče na regulisanje ciklusa, redovne i kvalitetne ovulacije i normalno formiranje endometrijuma svakog meseca. Pored sprečavanja i smanjivanja mioma, Femisan A pomaže i kod cista, policističnih jajnika i može značajno ublažiti simptome endometrioze. Postoji u obliku kapi i kapsula i može se bezbedno koristiti već od prve menstruacije. Femisan A, dobra vila hormonalnog carstva!

Da sve bude na vreme

Od puberteta pa do menopauze, menstruacija je veran pratilac svake žene. Iako po svojoj prirodi nije baš ugodna, ono što nam je mnogo neprijatnije je kada je neredovna. Uvek je bolje kada možemo skoro u dan da budemo sigurne kada će stići, ne samo da bismo lakše planirale slobodne aktivnosti, već zato što njen čest izostanak obično ukazuje na neki poremećaj.

Neredovne menstruacije su najjasniji pokazatelj da se u našem telu ne odvija uigrana smena hormona tokom mesečnog ciklusa. Kada je sve kako treba, od oko sedmog dana ciklusa nivo estrogena naglo raste, i to je onaj period kada se osećamo najbolje, najbistrije i najsnažnije. Par dana kasnije skače i luteinizirajući hormon koji obezbeđuje zdravu ovulaciju. Ovulacija, sazrevanje jajne ćelije i njen put kroz jajovod, predstavlja samu sredinu ciklusa, koja se, u idealnim uslovima, dešava oko četrnaestog dana, a za rast folikula, količinu i kvalitet jajnih ćelija u jajnicima već se postarao folikulostimulišući hormon. Odmah potom, luteinizirajući hormon naglo opada, dok je estrogen već na svojoj donjoj granici. Sada nastupa progesteron koji priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije, podstiče ljuštenje endometrijuma, unutrašnjeg omotača materice, koji je prethodno zadebljao zahvaljujući estradiolu, a potom se izbacuje tokom menstruacije na samom kraju mesečnog ciklusa. I kada se završi jedan krug, nastupa novi…

Tako bi to trebalo da izgleda… Međutim, kada su nam hormoni „posvađani“, neke ili sve faze ovog procesa mogu izostati. Premali nivo estradiola znači pretanki endometrijum i izostanak ili veoma kratku i „bledunjavu“ menstruaciju. Premalo folikulostimulišućeg hormona znači da će jajna ćelija biti nerazvijena i nekvalitetna, ali i da će nivo estrogena biti nizak. Bez progesterona endometrijum materice neće se odvojiti i oljuštiti, a bez dovoljno estrogena, koga bismo mogli nazvati i dirigentom naših polnih hormona, ne samo da će čitav proces zakazati, već ćemo i mi biti stalno umorne, bezvoljne, bubuljičave, neženstvene…

Nažalost, to što se loše osećamo samo je početak, jer hormonalni disbalans predstavlja idealno tlo za niz poremećaja koji se teško leče, poneki čak i nikako, a mnogo nam narušavaju kvalitet života i vode u neplodnost. Verovatno najteži i najbolniji od njih je endometrioza, ali ništa bolji nisu ni sindrom policističnih jajnika, miomi, ciste, fibrocistične dojke, dok su nam neprijatni i prenaglašeni simptomi PMS-a gotovo zagarantovani. Svaki od ovih poremećaja utiče i na nivo naše plodnosti, pa jednog dana kada odlučimo da postanemo majke suočavamo se sa surovom istinom da to neće ići baš tako glatko.

Zato je važno da reagujemo čim primetimo da nam ciklus nije redovan. Osim obaveznog i redovnog ginekološkog pregleda i saveta lekara, od velike pomoći može nam biti lekovito bilje. Virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, peršun… Sve su to biljke koje su u našem narodu poznate kao veliki prijatelji žena, a danas se mogu naći u savremenom i stručno pripremljenom preparatu: Femisanu A. Osim što postoji u obliku kapi – tinkture, tu su i kapsule obogaćene cinkom i zlatnom makom koje su veoma jednostavne za upotrebu i prilagođene tempu svake savremene i zaposlene žene.

Femisan A se stara ne samo da menstruacija uvek dođe na vreme, već i da hormoni budu u balansu i da se spreče ili otklone poremećaji koje donosi njihov disbalans.

Super-moć bilja u bočici

Često kažemo da se lekovito bilje koristi od pamtiveka, ali istina je da se zapravo koristi i pre vremena koje ljudska vrsta pamti. Vlasnici pasa to dobro znaju: kada pas tokom šetnje počne da čeprka po travi i jede je, znači da mu nešto nije u redu sa stomakom ili ima parazite. Pas je svestan da pomoću trave može da lakše povrati sadržaj iz stomaka koji mu smeta, ili da ga brže izbaci kroz izmet.

Ova životinjska mudrost ima i svoje ime: zoofarmakognozija. Sačinjavaju ga tri reči: zoo – životinja, pharma – lek i gnosis – znanje, spoznaja, uvid. Posmatranjem šimpanzi, na primer, uočeno je da gutaju celo, vrlo grubo lišće biljke koju inače izbegavaju, a koje nema nikakve nutritivne vrednosti ako se ne žvaće. Kada su se primatolozi zapitali zašto to rade, odgovor im je stigao od jedne tanzanijske ženke šimpanze koja je patila od parazita i teškog zatvora, a dan nakon uzimanja lišća je potpuno ozdravila. Šimpanza je jednostavno bila sama svoj lekar. Potom se postavilo pitanje da li je to ponašanje stečeno ili urođeno, a zaključak, prilično logičan, je da je šimpanzama „samolečenje“ zapisano u genima. One jedinke koje su tu praksu upražnjavale imale su veću stopu preživljavanja i iskustvo bi prenosile na sledeće generacije.

Nisu šimpanze jedine koje koriste biljke za oporavak. Ptice, slonovi, gušteri, čak i pčele poseduju moć zoofarmakognozije. Onda nije ni čudo što čovek koristi lekovito bilje od pamtiveka. Ali čoveku nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati kako da te biljke preradi da bi iz njih izvukao najveću korist. Naši stari su od davnina stavljali biljke u rakiju, pa i danas imamo čuvene travarice. Kao i svuda tokom istorije, i kod Srba rakija se prvo koristila kao lek, a tek kasnije je postala napitak za uživanje (ili zloupotrebu).

Zahvaljujući arheološkim dokazima znamo da se lekovito bilje sigurno svesno koristilo pre 60.000 godina. Listići biljaka često su privijani na rane, a otkad je vatre i posuđa, bilo je i odvaraka od raznih trava. Vremenom i iskustvom vračevi su dolazili do saznanja kako je najbolje pripremati i kombinovati koju biljku, koren ili koru, da li je kuvati, prelivati vrelom vodom ili natapati u hladnoj vodi. Ali to je podrazumevalo da sa sobom uvek treba imati dovoljno biljaka, posuda i mogućnosti loženja vatre. Odvarci, pritom, nisu mogli dugo da stoje. Idealno je bilo sažeti ono što je najmoćnije u nekoj biljci u što manju bočicu. I to je postalo moguće s pojavom alkohola.

Alkoholne biljne tinkture su mnogo koncentrovanije od čajeva, jednostavne za upotrebu i mogu se nositi svuda sa sobom. Dovoljno je ukapati ih u malo vode, i eto napitka koji je mnogo moćniji od nekoliko šolja čaja! Otkrićem tinktura lečenje biljem podignuto je na viši nivo. Jedna od najranijih alkoholnih tinktura, stara oko 5000 godina, otkrivena je u grobnici faraona-kralja Škorpiona u Egiptu. Bioarheolozi su uspeli da identifikuju sastav posude: vino i lekovite biljke. Nakon Egipćana, stari Rimljani su često natapali biljke u vinu, a najčuveniji lekar koji je koristio biljne tinkture 400 godina pre naše ere bio je Hipokrat, sa svojim čuvenim receptom protiv crevnih parazita „Hippocraticum vinum“. Zapadna medicina od 12. do 17. veka zasnivala je svoje učenje upravo na pripremi i upotrebi biljnih tinktura.

Danas možemo sami praviti svoje tinkture, baš kao što su radili naši preci, potapanjem biljaka u rakiju. Ali travarsko znanje nije od juče: dobar travar zna koje biljke treba da iskombinuje, i u kojoj razmeri, da bi napravio efikasan lek. Cilj prirodne medicine je lečenje čoveka, a ne jedne bolesti, odnosno njenih simptoma. Zato je najbolje pripremu preparata prepustiti stručnjacima. Ako su pritom stara znanja ispitana i primenjena u savremenim laboratorijama, onda nemamo brige. Tako pripremljene tinkture možemo bezbedno upotrebiti i koristiti ih prema priloženom uputstvu neograničeno dugo.

Nekad davno Hipokrat reče: „Nije mnogo mudar doktor koji prezire znanje koje su sakupljali naši preci“. Zato je danas tu Herba Svet: kompanija koja je nasleđe pretvorila u moderne preparate.

Bombe od kestena

Raste na drvetu kao orah, ali ima pet puta manje kalorija od njega. Pritom je božanstvenog ukusa i nema ko ga ne voli… O tome koliko je zdrav da i ne pričamo. Da, to je kesten.

Prava je poslastica a zahvaljujući velikom procentu vlakana veoma je zdrav kako za stomak jer pomaže varenje, tako i za krvne sudove jer snižava nivo lošeg holesterola. Obiluje folnom kiselinom skoro kao zeleno lisnato povrće, pa je sjajan za decu, trudnice i malokrvne osobe, a bogat je i ostalim vitaminima B kompleksa, kao i vitaminima A i C. Ima nizak nivo masti ali zato mnogo mononezasićenih masnih kiselina, pre svega oleinske i palmitoleinske, koje smanjuju loš a povećavaju dobar holesterol u krvi. Prepun je minerala: kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka, mangana, fosfora i kalijuma – još jedan razlog da ga što češće jedu malokrvni i osobe s visokim pritiskom. I dobra vest za one koji ne tolerišu gluten: u kestenju ga nema.

Zahvaljujući svom sadržaju proteina i vlakana, kesten je odličan za osobe na dijeti jer daje energiju a pritom dugo drži osećaj sitosti. Sigurno svi volimo kesten pire, ali nažalost, činjenica je da onaj iz poslastičarnica i samoposluga sadrži dosta belog šećera. Zato danas u Herba Svetovoj kuhinji pripremamo kesten na zdrav način, sa javorovim sirupom.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 500 gr očišćenog i samlevenog kestena
  • 125 gr putera ili kokosovog ulja, po želji (kalorijska vrednost je slična)
  • 100 ml javorovog sirupa
  • 50 gr grožđica natopljenih u rumu
  • kašičica kakao praha i osam polovina oraha za ukrašavanje

Puter ili kokosovo ulje rastopimo na pari pa ga dodamo u posudu sa mlevenim kestenom. Dodamo i javorov sirup i oceđene grožđice pa sve dobro izmešamo. Sabijemo smesu na dno posude, pokrijemo i stavimo u frižider da odstoji najmanje sat vremena.

Pripremimo veće papirne korpice za mafine, pa od smese pravimo kugle, malo manje od veličine teniske loptice, stavimo svaku u korpicu, ukrasimo polovinom oraha i pažljivo pospemo kakaom.

Od smese se dobije osam kugli, svaka ima oko 300 kalorija. Ovako pripremljene „bombe“ od kestena možemo čuvati nekoliko dana u frižideru.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Koža u zrelom dobu

Kada krajem četrdesetih počnemo da osećamo promene, vrlo brzo shvatimo da se one dešavaju na svim nivoima. Najčešće prvo uočimo da ciklus počinje da se menja i da su menstruacije sve ređe ili dosta drugačije nego pre. Lako se iznerviramo, planemo ili se rasplačemo zbog sitnice. Dugme na farmerkama počne da nas upozorava da nam ni struk nije kao nekad. Krenemo po nešto pa već nakon dva koraka zaboravimo šta to beše. Noću se često budimo, okupane znojem i zajapurene i bacamo prekrivač sa sebe. A kada se pogledamo u ogledalo, uočavamo nove bore, opušteniju kožu, spuštenije kapke i po neku fleku na licu…

Za sve te promene odgovorni su naši hormoni. Kako se smanjuje broj primordijalnih folikula u našim jajnicima, smanjuje se i nivo estrogena i progesterona, kao i ostalih hormona koji su uigrano rasli i opadali svakog meseca. A upravo je estrogen od suštinske važnosti za hidrataciju kože jer povećava proizvodnju glikozaminoglikana, kontroliše lučenje sebuma, reguliše zadržavanje vode, poboljšava funkciju spoljnog dela epidermisa koji je najbitnija barijera i optimizuje površinu keranocita, najdubljeg sloja epidermisa gde se stvara keratin.

Od perimenopauze, perioda kada počnu da naviru simptomi menopauze ali je menstruacija ipak još uvek povremeno prisutna, i nakon što menopauza konačno nastupi, a zvanično njen početak je godinu dana nakon poslednje menstruacije, ono na šta se žene najčešće žale je suva koža. U tom periodu žene su dodatno izložene rizicima da obole od kardiovaskularnih poremećaja, dijabetesa i posebno osteoporoze. I upravo je primećeno da je kod žena u menopauzi koje imaju osteoporozu nivo kolagena tipa I i III znatno manji nego kod onih sa zdravom koštanom masom. Kolagen tipa I je veoma bitan za snagu i izdržljivost kože, dok onaj tipa III daje koži elastičnost. Istraživanja su pokazala da tokom prvih pet godina menopauze koža izgubi čak 30% kolagena, nakon čega je njegovo opadanje sporije, i tokom narednih 20 godina gubimo oko 2% kolagena na godišnjem nivou. Dakle, osim što koža gubi vlagu tokom menopauze, postaje tanja i opuštenija.

U ovom periodu dodatno možemo biti podložne flekama i pegama, naročito ako se nekontrolisano izlažemo suncu. Osim što nam menjaju izgled, ove promene mogu biti opasne i prerasti u maligne. Sunce dodatno isušuje kožu koja već ima problem sa hidratacijom, pa se intenzivira i pojava bora. Ali pored fleka, kako se koža istanjuje, postajemo podložne i modricama. Koža je jednostavno neotpornija, pa i najmanji udarac ili jača masaža može ostaviti modricu.

Kod nekih žena tokom menopauze mogu se iznenada pojaviti akne, kao u pubertetu. Opet, krivci za to su hormoni koji naglo skaču i opadaju. Ali, pošto nam je tad koža tanja i suvlja, ne odgovaraju nam preparati namenjeni tinejdžerima. Tada je najbolje potražiti savet stručnjaka, jer se u suprotnom broj akni može povećati i za sobom mogu ostaviti ožiljke i proširene pore.

Tokom menopauze menja se i nivo pH kože, pa ona postaje osetljivija i podložnija osipima i iritacijama. I rane nam zarastaju sporije i podložnije su infekcijama. Ako smo ranije bile sklone poremećajima kože ili ako patimo od ekcema ili psorijaze, potrebno je da koži posvetimo dodatnu pažnju tokom menopauze.

Osim što je važno da ne koristimo nikakve agresivne preparate, počev od sapuna do kozmetike, bitno je da svojoj koži pomognemo i iznutra. Hrana bogata antioksidansima, pre svega vitaminom C i E sigurno će prijati koži, a svakodnevna fizička aktivnost poboljšaće njenu prokrvljenost, proizvodnju kolagena, ali i opšte zdravlje. Još jedan naš prijatelj u menopauzi, kako za celo telo tako i za kožu, je Femisan B. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi pet lekovitih biljaka pomaže nam kako da smanjimo ili u potpunosti otklonimo neprijatne simptome menopauze, tako i da sprečimo poremećaje kojima smo tada sklonije. Posebno bela imela koja ulazi u njen sastav, vrlo moćna biljka za koju je naučno dokazano da stimuliše apoptozu – prirodno odumiranje ćelija kancera, jača opšti imunitet pa tako i izdržljivost kože i potkožnog tkiva, i pospešuje rad limfnog sistema.

A dok Femisan B deluje iznutra, na površini kože nam može pomoći Devi melem za regeneraciju. Ovaj visokokvalitetni melem može se koristiti za svakodnevnu negu kože, ali je odličan i kod promena, od osetljive kože, svraba, osipa, do onih ozbiljnijih – ekcema i psorijaze. Veoma je efikasan kod fleka od sunca i staračkih pega, podmlađuje kožu, hrani je i hidrira i uspešno otklanja ožiljke. Uz ova dva preparata u kućnoj apoteci, od menopauze ostaće nam samo pozitivne promene – iskustvo i mudrost zrelog doba.

Višestruka korist od redovnog vežbanja

Najveća motivacija da se pokrenemo i počnemo da vežbamo obično je fizički izgled. Svi bi voleli da izgledaju vitko i zategnuto, ali retki istrajavaju u svom naumu, svesni činjenice da se takav izgled postiže vremenom i upornošću. Ali redovno kretanje i vežbanje je mnogo više od fizičkog izgleda. Jeste, danas nije jednostavno naći načina za vežbanje. Mnogo vremena provodimo na poslu, najčešće sedeći ispred kompjutera, ne retko radimo prekovremeno, a i obaveze kod kuće se gomilaju… Ali naše telo ne sluša te razloge, već reaguje.

Očigledni znaci nedostatka kretanja i vežbanja su masne naslage koje se gomilaju posebno u predelu stomaka, pa su nam farmerke uske i moramo da kupimo broj veće, ali postoje i drugi znaci koje nam telo šalje, a nama nije uvek logično da ih povežemo s nedovoljnom aktivnošću.

Pre svega, kada smo pasivni i ne krećemo se, i naša creva postaju lenja. Ako pritom ne pijemo dovoljno vode i ne unosimo dovoljno vlakana, rezultat će sigurno biti zatvor. Osobe koje su silom prilika vezane za krevet to dobro znaju. Zašto? Zato što kretanje i vežbanje ne jača samo bicepse, tricepse i kvadricepse, već i mišiće unutrašnjih organa. Dnevna fizička aktivnost je neophodna za zdravu crevnu peristaltiku: ona skraćuje vreme koje je potrebno za zadržavanje sadržaja u debelom crevu kao i količinu vode koju telo apsorbuje iz stolice. Pritom, aerobne vežbe ubrzavaju puls čime se stimulišu kontrakcije mišića u crevima. Što veća kontrakcija, to bolja peristaltika. Ako patimo od zatvora, ne moramo raditi naporne vežbe u teretani. Dovoljno je da redovno hodamo, idealno bi bilo oko 45 do 60 minuta svakog dana, a ako tome još dodamo trčanje, plivanje ili ples, creva će nam biti veoma zahvalna.

A kad smo već kod mišića, ne samo onih u unutrašnjim organima, već i svih, i oni vole da budu stalno aktivni. Što ih više istežemo i pokrećemo, biće elastičniji. Ako prestanemo da ih koristimo, biće stegnuti i skratiće se. I onda počinje i onaj neprijatni osećaj kada nas sve boli i zateže, pa nam je teško i da se jednom sagnemo i dohvatimo nešto. Pored klasičnih aerobnih pokreta, mišići vole i istezanje. Možemo raditi klasične vežbe istezanja, ili, na primer, krenuti na jogu.

Zbog naše neaktivnosti pate i pluća i srce. I njima je potrebna redovna aktivnost da bi ostali u dobroj formi. Kada po ceo dan sedimo, i ta dva vitalna organa „zaborave“ šta znači raditi pod naporom. I onda se lako zadišemo prilikom najblaže aktivnosti. Imamo osećaj kao da ne možemo da udahnemo dovoljno duboko i da će nam srce iskočiti iz grudi. Najbolje ćemo im pomoći ako makar povremeno auto ostavimo parkiran i što više koristimo noge za obavljanje svakodnevnih obaveza. Što više aerobnih aktivnosti dodamo, to će nam srce i pluća biti „utreniraniji“.

Pored mišića, stežu se i zglobovi kada ne vežbamo. Naši zglobovi – kolena, ramena, skočni i ručni zglobovi, pokretljivi su zahvaljujući sinovijalnoj tečnosti koja ih stalno podmazuje. Ona omogućava slobodan pokret bez bola. Ali ako smo stalno pasivni, telo počne da luči manje sinovijalne tečnosti. Tada osećamo škripanje i puckanje u zglobovima, ujutru nam je posebno teško da se razmrdamo i profunkcionišemo.

Ali ne pati samo naše telo kada smo stalno zalepljeni za kauč. I naše raspoloženje jednako tone i propada. Redovna fizička aktivnost je najbolji način da se podstakne lučenje „hormona sreće“ – endorfina. A endorfin će nas nagraditi osećajem zadovoljstva, smanjiće napetost i stres, poboljšati nam samopouzdanje i podići energiju.

I kada sve saberemo, kada su naši mišići, creva, srce, pluća, zglobovi i um srećni jer redovno vežbamo, jednog dana ćemo se pogledati u ogledalo i prijatno iznenaditi. Uz sve koristi koje naš organizam ima, stigla je i lepota. Struk nam je uži jer se salo istopilo i nismo naduti, lice čisto jer je koža prokrvljena, ruke i noge vitke jer nam limfa slobodno cirkuliše, a sa usana ne skidamo osmeh. Vredelo je, zar ne?

Omega za novi početak

Menopauzu karakteriše pre svega opadanje nivoa polnih hormona, naročito estrogena, pa zato predstavlja kraj reproduktivnog perioda žene. Oko pedesete godine života nastupa nova životna faza, i kod mnogih žena taj prelaz može biti buran, uz brojne neprijatne simptome: valunge, preznojavanja, nesanicu, nervozu, razdražljivost, gubitak samopouzdanja, opadanje kose… To su tek simptomi koji se fizički manifestuju i ne možemo a da ih ne primetimo. Ono čega nismo direktno svesne, jesu pritajeni procesi koji se neće ispoljiti odmah, ali mogu biti okidači za ozbiljnije poremećaje koji će kasnije nastupiti.

Zato je u menopauzi važno redovno raditi analize i proveravati kakvo je stanje naših kostiju, kardiovaskularnog sistema, endokrinog sistema, posmatrati kakvo nam je mentalno zdravlje i da li primećujemo znake depresije, i uz sve to zdravo se hraniti, bezbedno izlagati suncu i dovoljno se kretati. A kada je ishrana u pitanju, mnogo je razloga da se postaramo da bude bogata omega nezasićenim masnim kiselinama. Zovu se još i esencijalne, jer su našem organizmu neophodne, a organizam nije u stanju da ih sam stvori, pa je potrebno da ih unosimo hranom. Nezasićene masne kiseline postoje u više oblika:

  • alfa-linoleinska kiselina (ALA) je omega-3 kiselina koje ima u nekim orašastim plodovima i semenkama, čija i lanenom semenu, zelenom lisnatom povrću, soji… Da bi ALA bila pravilno iskorišćena, naše telo je mora konvertovati u EPA ili DHA. Taj proces je često vrlo otežan i neefikasan, a zavisi dosta i od minerala kao što su bakar, kacijum, magnezijum, cink, gvožđe, i vitamina B6 i B7.
  • Gama-linoleinska kiselina (GLA) je omega-6 masna kiselina koje ima u semenju nekih biljaka kao što su žuti noćurak, borago, golica, suncokret, orah, badem, soja…
  • Eikozapentaenska kiselina (EPA), je omega-3 kiselina, kao i
  • dokosaheksaenska kiselina (DHA) – obema su bogate ribe kao što su haringa, sardina i masne ribe poput lososa i tune, jesetra, škampi, ulje jetre ajkule i bakalara, i alge.
  • Pored omega-3 i omega-6, postoje i omega-9 masne kiseline koje naše telo može da proizvodi, ali je korisno unositi ih i hranom. Bogata omega-9 masnim kiselinama su ulja plodova i semenki, kao što su maslinovo ulje, ulje indijskog oraha, badema, avokada i kikirikija.

A kako nam ove masne kiseline mogu pomoći u menopauzi?

  • Naučna istraživanja su pokazala da EPA kod žena koje ulaze u menopauzu dokazano smanjuje intenzitet i učestalost valunga i preznojavanja.
  • Esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilno funkcionisanje mozga, srca i krvotoka, regulišu nivo holesterola, triglicerida i krvnog pritiska. Upravo nam je kardiovaskularni sistem „na meti“ kada ulazimo u menopauzu, i pod većim smo rizikom od srčanog i moždanog udara.
  • U prelaznom periodu žene često osećaju „mentalnu izmaglicu“, imaju osećaj da im je teško da bilo šta zapamte i da lako zaboravljaju. Zato je pomoć esencijalnih masnih kiselina dobrodošla da pospeši rad mozga, poboljša kognitivne funkcije, koncentraciju i pamćenje…
  • …ali i da zaštiti nervni sistem i mentalno zdravlje. Neki od čestih simptoma menopauze su nervoza, lupanje srca, nervna prenadraženost i depresija. Omega-3 masne kiseline dokazano pomažu kod depresivnih stanja i popravljaju raspoloženje.
  • S dolaskom menopauze naš metabolizam se menja, i veoma lako nam se lepe kilogrami, naročito u predelu struka. Omega-3 masne kiseline pospešuju metabolizam, daju osećaj sitosti i pomažu nam da održimo zdravu kilažu, ali i da sprečimo ozbiljnije poremećaje poput insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Omega-9 masne kiseline takođe doprinose održavanju zdravog nivoa insulina.

  • Ako već patimo od nekih hroničnih oboljenja ili autoimunih bolesti, u menopauzi se one mogu intenzivirati. Omega-3 i omega-6 masti nam pomažu da smanjimo upale i držimo pod kontrolom oboljenja kao što su reumatoidni artritis, dijabetes i ateroskleroza, a ako ne patimo od njih, doprineće njihovom sprečavanju. Takođe su važne u sprečavanju raka dojke.
  • Još jedan nemili pratilac menopauze je manjak energije. Kako estrogen opada, tako nam je sve teže da se pokrenemo. I tu nam opet pomažu ove masne kiseline koje nam podižu nivo energije.
  • Jedan od najvećih rizika pod kojim su žene u menopauzi je onaj od osteoporoze. Bez zaštite estrogena kosti brže propadaju i smanjuje se koštana masa. Omega-3 su zato važne jer igraju veliku ulogu u zdravlju kostiju i zglobova i sprečavanju osteoporoze. Njihova antiinflamatorna svojstva smanjiće i osećaj bola u zglobovima koji je čest pratilac menopauze.

Ako smo u bilo čemu preterivali u mladosti i srednjem dobu, menopauza će nas sigurno naučiti da budemo umereni, jer ćemo posledice svake vrste neumerenosti sigurno osetiti na sopstvenoj koži. Tako i esencijalne masne kiseline treba unositi umereno, najbolje kroz hranu tako što ćemo više puta tokom nedelje imati ribu na trpezi, i umesto nezdravih grickalica užinati orašaste plodove i semenke. Uz njih je važno unositi dosta minerala i vitamina iz svežeg povrća i voća, i umereno vežbati, najbolje na čistom vazduhu i umerenom suncu.

Ali nisu nam esencijalne masne kiseline jedini prijatelji u menopauzi. Tu je i Femisan B. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji doprinosi očuvanju normalnog fiziološkog stanja žena tokom prelaznog perioda. Osim što umanjuje i otklanja neprijatne simptome menopauze, Femisan B deluje i preventivno kod dijabetesa, kardiovaskularnih poremećaja i osteoporoze. Menopauza jeste kraj reproduktivnog perioda žene, ali je i početak jednog novog, stabilnog i mudrošću ispunjenog perioda. Femisan B – za novi početak!

Virus i muško reproduktivno zdravlje

S početkom epidemije kovid 19, svetom su prvo protutnjale vesti da muškarci dosta teže oboljevaju i podležu komplikacijama nego žene. Po nekim teorijama žene štiti hormon estrogen, ali najgore prolaze hronični bolesnici, naročito dijabetičari oba pola. Kako vreme odmiče, sve bolje upoznajemo ovog nevidljivog neprijatelja i posledice koje ostavlja po zdravlje inficiranih, čak i kada se naizgled provuku bez većih komplikacija.

O poremećajima ciklusa kod žena koje su preležale korona virus pisali smo ovde: Mudrost našeg tela , a poslednja istraživanja otkrila su sličan problem kod muškaraca. Prve pretpostavke bile su da je, pošto je groznica jedan od uobičajenih simptoma virusa, povišena temperatura unutar testisa ta koja smanjuje njihovu funkciju i spermogenezu. Ali više istraživanja rađenih na univerzitetima širom sveta: u Nemačkoj, Španiji, Izraelu, Iranu, SAD i Kini, pokazala su zabrinjavajuće rezultate kada je u pitanju uticaj virusa na muško reproduktivno zdravlje.

Virus koji je ceo svet naterao da stane, SARS-CoV-2, preko enzima stiže u organe gde se nekontrolisano razmnožava. Osim vitalnih organa na kojima može izazvati trajna oštećenja, primećeno je njegovo prisustvo i u uzorcima sperme. Potom je kod značajnog broja inficiranih otkriveno da je virus izazvao oštećenja testisa. Kovid 19, kako je utvrđeno, izaziva ćelijski stres i upale, što za posledicu ima drastičan pad broja spermatozoida, čak za pet puta, kao i njihove pokretljivosti, koja je tri puta slabija od prosečne.

Istraživači Univerziteta u Majamiju otkrili su prisustvo virusa kod muškaraca kojima je rađena biopsija testisa zbog neplodnosti, a koji su ranije preležali kovid 19. Iako im je test na virus bio negativan i nisu imali simptome, virus je i dalje bio prisutan unutar testisa, u kojima se zadržava vezujući se za enzim ACE2 i tako inficira ćelije.

I pre epidemije korona virusa našim savremenim svetom zavladala je epidemija „bele kuge“ koja se kod žena ispoljava neplodnošću usled niza reproduktivnih poremećaja koji onemogućavaju normalnu ovulaciju i začeće, a kod muškaraca smanjenim brojem, pokretljivošću spermatozoida i disbalansom testosterona. Brojni su uzroci neplodnosti, od stresa, preko sedentnog načina života, visokokalorične hrane prepune loših masti i šećera, do endokrinih disruptora prisutnih u životnoj sredini. Sada se tom podužem spisku pridružio i kovid 19. Kako pokazuju prva istraživanja, stepen oštećenja tkiva u testisima i njihove funkcije zavisi od težine oboljenja, i postoji opravdana zabrinutost da bi u težim slučajevima oštećenja mogla biti trajna. Još jedna stvar koja zabrinjava, a povezana je sa ovim otkrićem prisustva virusa u spermi, jeste da postoji mogućnost njegovog daljeg širenja polnim putem.

Istraživanja tek predstoje, a u međuvremenu se sami moramo potruditi oko sopstvenog zdravlja. Redovna fizička aktivnost, što manje sedenja za kompjuterom i ispred televizora, zdrava i raznovrsna ishrana, zaobilaženje u širokom luku alkohola i duvana, preduslovi su za opšte mentalno i fizičko zdravlje. A kada je reproduktivno zdravlje u pitanju, u prevenciji i lečenju od velike pomoći može biti Alfa Aktiv. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovite biljke damjane koja se koristi tradicionalno od davnina, a čija je efikasnost dokazana i u modernim istraživanjima. Damjana je adaptogen koji štiti organizam od infekcija i čuva urogenitalni trakt, poboljšava prokrvljenost tako što dovodi kiseonik u ćelije, smanjuje upale, stimuliše lučenje testosterona, pospešuje erektilnu funkciju, formiranje i sazrevanje sperme. Ali to nije sve: damjana deluje i kao tonik koji jača nervni sistem, smanjuje anksioznost, podiže energiju i raspoloženje, stimuliše rad bubrega i tako pročišćava organizam od toksina. Pored damjane, Alfa Aktiv sadrži i L-karnitin i acetil-L-karnitin koji daju energiju i štite kardiovaskularni sistem, kao i cink, mineral neophodan za seksualno zdravlje.

Anti-stres bombice

Danas kada živimo potpuno drugačije od naših predaka, našem organizmu je potrebno da se prilagodi novim uslovima. Ono što naši stari nisu imali a čime smo mi danas okruženi bukvalno sa svih strana, su hormonalni disruptori. To su štetne materije kojih ima u zemljištu koje obiluje pesticidima, u vodotokovima u koje se hemikalije spiraju, ali i u svakom domaćinstvu koje obiluje predmetima od plastike i kućnom hemijom… Nije ni čudo što imamo pravu epidemiju endokrinih poremećaja i auto-imunih oboljenja.

Iako uporno pokušavamo da se vratimo prirodi, to nije u potpunosti moguće jer su nas moderna dostignuća prilično razmazila. Ali zato možemo izabrati ono najbolje iz prirode i uvesti u svakodnevnu upotrebu. O adaptogenim biljkama smo već pisali ovde: Sve je u ravnoteži, i koliko nam mogu pomoći da svoj organizam dovedemo u balans. Iako moderno doba nosi dosta mana, jedna od njegovih krupnih prednosti je da su nam dostupni proizvodi sa svih strana sveta. Tako možemo prizvati u pomoć adaptogene za koje naši stari nisu ni znali da postoje.

Danas u Herba Svetovoj kuhinji pravimo kuglice s dve adaptogene biljke: peruanskom makom i ašvagandom. Inače ove biljke obično dolaze u prahu i nisu mnogo ukusne, ali gde postoji volja, postoji i način da ih redovno koristimo. Ove kuglice obiluju ne samo sastojcima sa adaptogenim svojstvima, već i neophodnim mineralima i vitaminima, kao i antioksidansima. Možemo ih sve naći u prodavnicama zdrave hrane, neki su egzotični a neki dobro znani u našim krajevima:

  • Zlatna maka, peruanska super-biljka koja nam pomaže da imamo zdrav metabolizam, nervni sistem, imunitet, pravilan hormonalni balans, i štiti naše ćelije od oksidativnog stresa. Maka štiti naše kosti u menopauzi, daje nam izdržljivost i vitalnost, štiti naše seksualno zdravlje i pospešuje plodnost.
  • Ašvaganda, biljka-čudo iz Indije gde se vekovima koristi u ajurvedskoj medicini. Ona smiruje nervnu napetost i anksioznost, dovodi našu psihu i emocije u balans, podiže energiju, snižava stres, povoljno deluje na srce i krvotok, štiti zdravlje naše kože, i čuva celokupno zdravlje svojim antioksidativnim dejstvom.
  • Lukuma, egzotični plod poreklom iz Južne Amerike, poznatija kao „zlato Inka“, osim svog prijatnog, slatkog ukusa koji podseća na sladoled, snabdeva naše telo fosforom i gvožđem i tako pospešuje metabolizam, daje energiju, otklanja umor i jača imunitet.
  • Cimet sa Šri Lanke koji je snažan stabilizator insulina i borac protiv dijabetesa, sprečava upalne procese, održava zdrav krvni pritisak i sprečava neurološka oboljenja.
  • Tahini ili susamov taan, snažan antionsidans koji sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem i posebno je važan za žene koje ulaze u menopauzu jer reguliše nivo estrogena i štiti kosti od propadanja.
  • Kakao, još jedan moćni antioksidans, takođe smanjuje i sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem, balansira nivo šećera u krvi, ima antibakterijsko dejstvo i podiže imunitet, pomaže osobama sa astmom i podiže raspoloženje.
  • Badem, prepun zdravih masti, proteina, magnezijuma i vitamina E snižava nivo šećera u krvi, reguliše krvni pritisak, opušta mišiće, snižava nivo lošeg holesterola i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.
  • Grožđice, prepune vitamina i minerala, posebno gvožđa, jačaju kosti, pospešuju varenje i daju energiju.
  • Rogač, prirodno slatkog ukusa a s malo kalorija, prepun je vlakana pa pomaže varenje i hrani dobre bakterije u crevima, održava zdravu telesnu težinu, stabilizuje nivo insulina i smanjuje osećaj gladi. Sadrži sastojke koji imaju antitumorna dejstva, a kako je bogat kalcijumom štiti zdravlje kostiju i sprečava osteoporozu.

Kada sve ove sastojke pomešamo i svakodnevno po malo uzimamo, činimo veliku uslugu svom telu i smanjujemo negativne posledice stresa. Pa evo i recepta za super-zdrave kuglice od ovih sastojaka (mera je šolja od 200ml):

  • ½ šolje zlatne make u prahu
  • ½ šolje ašvagande u prahu
  • ¼ šolje lukume u prahu
  • 1 kašičica cejlonskog cimeta
  • ½ šolje rogača
  • ½ šolje kvalitetnog kakao praha

Pomešati sve ove suve sastojke pa dodati:

  • 1 šolju tahinija
  • ½ šolje meda
  • ½ šolje putera od badema

Izmešati i dodati još:

  • ½ šolje seckanih badema
  • ½ šolje grožđica

Sve sastojke dobro sjediniti pa uzimati po malo, praviti kuglice i valjati ih u kakao prah. Čuvati u frižideru i svakog dana, najbolje ujutru, pojesti po jednu kuglicu.

Ove kuglice idealne su za žene koje su izložene stresu, pate od hormonalnog disbalansa ili ulaze u menopauzu. A ako nam je hormonalni disbalans doneo nemile pratioce kao što su ciste, miomi, neredovni, obilni ili bolni ciklusi, ako uporno pokušavamo da zatrudnimo ali nikako ne ide, tu je još jedna kombinacija najboljeg iz prirode: Femisan A plus maka kapsule.