All posts by Gordana Zdjelar

Kad majčinstvo nije lako

Na sam pomen reči ’materinstvo’, zamišljamo nešto nežno, lepo i savršeno. Smatra se da se svaka žena koja se porodi odmah zaljubi u svoju bebu, da je srećna i zadovoljna, da se oseća ispunjeno jer je obavila najveću ulogu u svom životu. Ali ima dosta žena koje nakon porođaja proživljavaju niz nimalo lepih ni prijatnih emocija. Ako je pritom u sredini koja za nju nema razumevanja i ne pomaže joj oko bebe, porodilju čeka vrlo težak period i može joj biti neophodna stručna pomoć. A šta se realno dešava ženi nakon što na svet dođe beba?

‘’Drugo stanje‘‘ je prošlo, porođaj je završen, a u telu porodilje je haos. Nivo tečnosti i krvi se naglo promenio, krvni pritisak može biti nestabilan, estrogen i progesteron su drastično niski, a vrlo verovatno i hormoni štitaste žlezde, imunitet je osetljiv i infekcije vrebaju, metabolizam izmenjen… Pored rane koja zarasta ako je primenjena epiziotomija, i materica se polako i uz povremene grčeve vraća u normalu, kao i unutrašnji organi koji su pomereni kako bi se napravilo mesta za bebu. Trbušni mišići koji su tokom trudnoće bili rastegnuti sada su slabi, a po stomaku se vide strije. Kako estrogen pada za 90% u odnosu na nivo pre porođaja, kosa može jače opadati, grudi su osetljive i pojavljuje se kolostrum – prvo mleko. Pored svih tih fizioloških promena, tu je sada i novo biće koje zahteva maminu punu pažnju, uskraćuje joj san i iziskuje jedno veliko prilagođavanje.

Nagli pad estrogena i progesterona izazivaju hemijske procese i u mozgu. Pad hormona štitaste žlezde uzrokuje snažan osećaj umora i tromosti. Posledica toga su velike promene raspoloženja, koje, uz sve fizičke tegobe i neispavanost, mogu dovesti do postporođajne depresije.

Najveći broj žena, čak 90% njih, nakon porođaja ima izražen osećaj tuge, brige i umora, što je u novonastalim okolnostima potpuno razumljivo. To stanje traje nedelju do dve i potom prolazi samo od sebe, a poznato je pod imenom bebi bluz (baby blues). Za razliku od njega, postporođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje zahteva stručnu pomoć. Može početi i pre porođaja, ili čak do tri meseca nakon njega, i trajati dosta dugo, i do godinu dana. Ona pogađa oko 15% žena nakon porođaja, a od nje mogu patiti i muškarci: i do 26% očeva može osetiti simptome ovog poremećaja.

Još teži, ali srećom, dosta ređi poremećaj je postnatalna psihoza koji čak zahteva bolničko lečenje, jer majka može potpuno izgubiti kontakt sa stvarnošću, pomišljati na samoubistvo ili čedomorstvo, odbijati hranu i ponašati se potpuno neuračunljivo.

Bitna činjenica, kako za porodilju tako i za njenu okolinu, je da ona nije u stanju da kontroliše svoju postporođajnu depresiju, da to stanje nema veze s njenim godinama, obrazovanjem, ekonomskim statusom, karakterom ili pogledima na svet. Žene sa mentalnim bolestima u porodici joj mogu biti sklonije, a može lakše pogoditi i one koje su tokom trudnoće bile izložene stresnim sitiacijama, koje žive u teškim okolnostima, bez materijalne ili emotivne podrške, ili one kojima se trudnoća desila bez njihove želje i volje.

Kako prepoznati ženu koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Osim naglih promena raspoloženja, tu su i preterani osećaj tuge i emotivnost, briga i opterećenost svakom sitnicom. Ona često plače bez razloga, razdražljiva je, ne može da se koncentriše i donosi odluke. San joj je poremećen, pa ili spava previše ili uopšte ne može da zaspi. Nema interesovanja ni za kakve aktivnosti, čak ni one koje su je ranije veoma zanimale. Oseća velike bolove u telu, u mišićima, ima glavobolju, probleme s varenjem. Ovo stanje često prati i poremećaj u ishrani, pa se ili prejeda ili odbija hranu. Često se povlači i izbegava kontakt, čak i sa članovima najuže porodice, ne uspeva da stvori emocionalnu vezu s bebom i zbog toga oseća grižu savesti, a ponajmanje uspeva da se poveže sama sa sobom: sumnja u sebe i svoju sposobnost da se brine o detetu, plaši se tuđe osude, paranoična je, pa čak razmišlja o tome da povredi sebe ili dete.

Ako se postporođajna depresija ne tretira, može lako da preraste u kliničku depresiju i da ozbiljno naruši odnose u porodici. Pored same majke koja je bespomoćna i nije u stanju da se sama iščupa iz ovog zatvorenog kruga, pati i dete koje i samo može postati depresivno, razdražljivo i imati smetnje u razvoju i govoru kasnije tokom detinjstva. Očevi su ne samo zbunjeni, već i ozbiljno zabrinuti i moraju praviti velike promene u životu, a pritom su i frustrirani zato što su svi njihovi pokušaji da pomognu ženi bezuspešni.

Najbolji pristup ženi koja prolazi kroz postporođajnu depresiju je podrška i traženje stručne pomoći. Uz odgovarajuću terapiju i razgovore s psihoterapeutom, žena će uspeti da eliminiše negativnu sliku o sebi i da se aktivno uključi u proces sopstvenog mentalnog isceljenja.  A kako je hormonalni disbalans jedan od uzroka ovog stanja, veoma je bitno da se što pre ponovo uspostavi balans.

Femisan A, kapi i kapsule, je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja namenjen ženskom reproduktivnom zdravlju. Može se koristiti od 40. dana nakon porođaja. Femisan A uspešno uspostavlja polni hormonalni balans i redovan ciklus, a Femisan A kapsule sa dodatkom zlatne make, čuvenog adaptogena, pomažu telu da se izbori sa virusima i infekcijama, regulišu celokupan hormonalni sistem, podižu imunitet i nivo energije i sprečavaju depresiju.

Optima Forma, još jedan prirodni preparat na biljnoj bazi, sprečava mentalnu i fizičku iscrpljenost, umiruje, omogućava lakši ulazak u san, poboljšava koncentraciju i uspostavlja emotivnu i mentalnu stabilnost.

Uz Femisan A, preko Optima Forme do sjajne energije, izdržljivosti, samopouzdanja i balansa. Za super-mame!

Baba ganuš

Neobično povrće tamno ljubičaste boje kod nas poznato pod imenom plavi paradajz ili patlidžan, neizostavan je sastojak mediteranske kuhinje i prava riznica vitamin i minerala. Vitamini C, K, B1, B6, tiamin, niacin, minerali kalijum, mangan bakar, antioksidanti, naročito nasunin koji sprečava rast lošeg holesterola, nizak glikemijski indeks i obilje vlakana, razlog su da patlidžan što češće koristimo u ishrani. A njegov pun ukus često može zameniti i meso.

Patlidžan je odličan za dijetu jer 100 grama sadrži samo 25 kalorija, a ima sposobnost da nam izbalansira nivo šećera u krvi i dugo ga drži pod ravnotežom, pa je odličan i za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Narodi koji žive oko Sredozemnog mora prirodno su vitki i dugovečni, a jedan od razloga je i jelo koje potiče iz Libana ali se rado sprema širom Mediterana i Bliskog istoka. Baba ganuš, pored sjajnog patlidžana, sadrži i tahini, pastu od susama koja je bogata zdravim mastima, linoleinskom, oleinskom kiselinom, gama tokoferolom, kao i proteinom, B vitaminima, magnezijumom, bakrom, fosform, manganom i cinkom. I ona ima moć da izbalansira holesterol i krvni pritisak, kao i da uravnoteži hormone, naročito kod žena koje ulaze u menopauzu, i da spreči osteoporozu. Odlična je i za kožu, podmlađuje i hrani.

Za beli luk već znamo da je prirodni antibiotik i antioksidans, limun je prepun vitamina C i jača imunitet, a maslinovo ulje štiti srce i krvne sudove. Dakle, mnogo je razloga da napravite baba ganuš!

Priprema je veoma jednostavna, a od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 veliki ili 2 manja patlidžana
  • oko 60 grama susamove paste, tahinija
  • sok 1 velikog limuna
  • 4-5 čena belog luka
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • sveži peršun
  • pola kašičice soli, najbolje himalajske
  • biber
  • sudžuk tucana ljuta paprika, po ukusu
  • malo seckane sveže ili sušene nane

Patlidžan staviti na pleh, izbockati nožem ili viljuškom i peći na 200 stepeni 40 minuta. Kada se ispeče, preseći ga i staviti u cediljku da izađe višak vode. Potom odvojiti meso od kože, izgnječiti ga viljuškom ili sitno iseckati nožem.

U većoj posudi sjediniti tako usitnjen patlidžan, sitno seckan peršun i sve ostale sastojke, dobro izmešati, presuti sve u plitku, širu činiju, i, ako želimo da ga dekorišemo ’po libanski’, napraviti udubljenje u sredini, sipati malo maslinovog ulja i posuti pečenim susamom i tucanom paprikom.

Baba ganuš se tradicionalno jede kao predjelo tako što se zahvata komadima tankog pita-hleba, ali je izvrstan i kao namaz u sendvičima, prilog jelu ili salata.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Pucanje od smeha

Kada ste se poslednji put zacenili od smeha? Kada se skupi staro društvo pa krenu smešne anegdote, vicevi, utrkivanje ko će duhovitije… a reakcije su od kikota do držanja za stomak od urnebesnog smeha. Stara izreka kaže da je smeh najbolji lek, što nije daleko od istine. Osim što hrani i leči dušu, smeh ima pozitivan uticaj i na telo. Ne samo da je nauka to dokazala, već postoji i posebna grana koja se bavi izučavanjem smeha – gelotologija.

Prosečan čovek se, navodno, smeje šest minuta dnevno. Šteta, jer nasmejani ljudi žive i do pet godina duže. Indijski doktor Madan Kataria, vođen takvim razmišljanjem, rešio je da sredinom devedesetih godina prošlog veka organizuje posebne vežbe, u početku uglavnom za starije osobe, koje su kasnije dobile ime ’joga smeha’ ili hasjajoga. Cilj nije bio naći smešne teme, već se jednostavno i samo smejati. Naš um zapravo nije svestan da ga zavaravamo, dok god se jednostavno smejemo, u telu se odvija sve ono što se događa i kada se smejemo s razlogom, i da bi se osetio pozitivan efekat, potrebno je samo istrajati 20 minuta.

A šta se dešava u telu kada se smejemo?

  • Onog trenutka kada se zasmejemo, počinje lučenje hormona sreće. Endorfini su toliko moćni da nam mogu smanjiti osećaj bola i pomeriti prag izdržljivosti.
  • Krv počinje da cirkuliše jače, povećava se količina kiseonika u krvi, što prija našim krvnim sudovima, srcu i mozgu. Samim tim snižava nam se nivo stresa i krvni pritisak, smanjuje mogućnost srčanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja.
  • Smeh troši kalorije. Ako se nasmejemo 50 puta, to je kao da smo 15 minuta radili intenzivne kardio vežbe. Ako nas stomak zaboli od smeha, to je zato što smo dobro izvežbali trbušnjake.
  • Smeh našem simpatičkom nervnom sistemu šalje signale da se primiri. Na taj način opušta nam se celo telo, uključujući i mišiće vilice gde obično osećamo najveću napetost, i taj opuštajući efekat traje 45 minuta.

  • Kada se redovno smejemo, naš imuni sistem može bolje da odreaguje u stresnim situacijama i spreči oboljenja, od prehlade do onih kompleksnijih.
  • Smeh povećava broj T ćelija u telu, čija je uloga da se bore protiv virusa, kancerogenih ćelija i štetnih antitela.
  • I najblaži smešak povećava broj B ćelija u organizmu, koje se bore protiv infekcija i stabilizuju nivo imunoglobulina A, G i M (IgA, IgG i IgM).
  • Smeh pozitivno utiče i na mozak, poboljšava kognitivne funkcije i pamćenje i pomaže nam da budemo kreativniji.
  • Smeh sa prijateljima, poznanicima i porodicom pojačava osećaj pripadnosti zajednici što sprečava pojavu mentalnih oboljenja, a prestavlja i jedan od najefikasnijih načina za rešavanje konflikta. ’Smeh je najkraća razdaljina između dve osobe’, rekao je Viktor Borge, pijanista poznat po humoru kog je unosio u svoja izvođenja.

U našem narodu postoji još jedna izreka vezana za smeh – ’Udri brigu na veselje’. I ona je istinita, jer smeh dokazano ima moć da pomeri perspektivu. Ako na problem gledamo sa vedrije strane, lakše ćemo ga rešiti i prevazići. Ako se mrštimo nad problemom, zatrpaćemo ga dodatnim problemima. Smeh nam može pomoći da eliminišemo inhibicije, spustimo gard, da se osećamo slobodnije u kontaktu s drugima, iskažemo duboke emocije i budemo spontaniji.

Osim što nas od smeha može zaboleti stomak, ovaj ’lek’ nema neželjenih efekata. Deca se dnevno smeju i do 300 puta, za razliku od odraslih, koji se u proseku nasmeju samo 17 puta na dan. Zato je idealan način da unesemo više smeha u naš život, da što više vremena provodimo s decom. Ako treba da puknemo, neka to ne bude po šavovima, ili po nervima, najbolje je da puknemo od smeha.

Devi melem i alergija na sunce, jedno iskustvo

U celosti vam prenosimo iskustvo naše korisnice Devi melema za regeneraciju, koji joj je rešio problem alergije na sunce:

DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE (Moje iskustvo)

Kompanija Herba svet, u velikom asortimanu proizvoda koje proizvodi, nesumnjivo ima i proizvod pod imenom DEVI melem za regeneraciju kože, čije su blagodeti osetili možda mnogi, namenjen za problem koje tretira. Ono što bih ja želela da istaknem i naglasim a i preporučim jeste nešto što na proizvodu ne stoji ali naravno polazim od toga da je sve individualno i da se kod svakoga manifestuje drugačije.

DEVI melem sam koristila iz razloga koji nije tema ovog teksta, ne znajući još uvek da će mi pomoći oko problema, zbog kog mi se svako letovanje pretvori u “noćnu moru”…a to je alergija na sunce!

Da se jednom rečenicom vratim, zašto sam do sada koristila DEVI melem. Naime zbog jedne povrede lica od pre godinu dana i dve hirurške intervencije na maksilofacijalnoj hirurgiji, stvoren mi je ožiljak, koji u stvari i nije ožiljak već “mrtvo tkivo” koje u iščekivanju i pripremi za treću intervenciju (najvererovatnije da će biti samo estetska), treba omekšati taj deo, što više, stvoriti što elastičniju kožu, tkivo, kako bi i sama intervencija bila lakša i uspešnija. U tu svrhu sam koristila DEVI melem, jer u svom sastavu IMA NAJVEĆI SKUP RAZLIČITIH ULJA NA JEDNOM MESTU, poznato je da za omekšavanje kože i tkiva je potrebna masaža uljima!

Ali da se vratim zašto je DEVI melem – otkrovenje za mene!

Naime, godinama unazad imam alergiju na sunce, koja mi stvara veliki problem svake godine na letovanju i naravno upropasti isto. Sklona sam inače alergijama, prolećna na polen i jesenja na ambroziju ali se manifestuje samo na disajne organe, uz pomoć lekova poput, presinga, flonidana i dr. držim pod kontrolom. Ali alergija na sunce koja se manifestuje tako što dobijam osip po koži, veoma bolne crvene tačke, plikove… sve to užasno, svrbi, pecka i naravno bolno je…nije to obično crvenilo ili kako ljudi kažu “Izgoreo” na plaži…To je nešto što dobijem, bez obzira da li se izlažem suncu, sa nepripremljenom kožom ili već sa potamnelom kožom, jednostavno se desi, makar i na kraju letovanja. Nekada u većem obimu nekada u manjem. Da ne kažem da sam svojevremeno i u hitnoj pomoći završala ne nekim letovanjima a gotovo kod svakog drugog kod lekara.  Pošto godinama mi je to problem, naravno koristim gore navedene lekove (pressing, flonidan…) ali i pored toga isto. Tako “oštećenu” kožu uglavnom na grudima, ramenima tretiram mastima koje mi lekar prepiše i uz terapiju ono što je meni najteže, nekoliko dana ne izlazim na sunce, dok se sve ne povuče….

Foto: Snežana Števanov

Ove godine, sve isto, na grudima mi se naravno pojavila alergija, osip, crvene bolne tačke… i dok sam masirala “ožiljak na bradi” DEVI melemom sam namazala i delove prekrivene alergijom… I da ne preterujem ali sam gotovo odmah osetila da nestaje peckanje, svrab i bol… Naprosto nisam mogla da verujem ali i to je u tom momentu bilo dovoljno. Uveče, posle nekoliko sati, sam ponovila još jednom i bukvalno sam videla kako se smanjuje osip, da ne kažem da nestaje… do UJUTRU GA NIJE BILO! Naprosto nešto u šta nisam mogla da verujem, ujutru sam ponovo bila na plaži, naravno vodeći računa o tim delovima tela, ne izlažući ih mnogo suncu!

Ne bih da zvučim kao iz reklama, niti da izgleda da DEVI melem funkcioniše kao na reklami iako se bavim javnim poslom, marketingom… ovo je nešto što je zaista meni lično pomoglo, rešilo problem koji imam godinama i normalno je da treba da to objavim!

Naravno, opet kažem sve je individualno, kod svakog verovatno kao i sve, deluje drugačije. Moj problem, izazvan alergijom na sunce, je REŠIO DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Snežana Števanov, Producent

Glad, glad, večita glad

Da li ste konstantno gladni, čak i nakon dobrog obroka? Da li vam često pada mrak na oči i može vas smiriti samo mastan zalogaj? Da li vas samo slatkiši mogu utešiti? Poznato je da je gojaznost najveća bolest našeg doba, i verovatno svi znamo koje su njene posledice. A stalni osećaj gladi je vrzino kolo: što mu više udovoljavamo, to je veći. Postoji nekoliko načina da ga prekinemo, a najbitniji su znanje i svest. Saznajte šta uzrokuje stalan osećaj gladi, osvestite sopstveno ponašanje, i krenite u akciju. Evo kojim jednostavnim metodama možete konačno utoliti glad:

Vežbanje, osim što nam pomaže da sagorimo višak kalorija, deluje kao sjajni potiskivač gladi. Fizička aktivnost smanjuje nivo grelina, hormona gladi, i povećava nivo peptidnih hormona koji sprečavaju osećaj gladi. Grelin luče endoktrine ćelije želuca, naročito kada smo gladni, i njegov nivo raste u krvotoku od par sati pre obroka do uzimanja obroka, da bi potom opao. Za razliku od grelina, postoje peptidi koji signaliziraju mozgu da smo uneli dovoljno hrane. Jedan od njih je, na primer, oksintomodulin koji se luči u tankom crevu dok jedemo.

Ali sigurno najbitniji je leptin, koji se luči u masnim ćelijama tkiva i deluje na receptore u hipotalamusu kojima signalizira da smo siti. On aktivno učestvuje i u metabolizmu masti. Kada je nivo leptina visok, hipotalamus dobija signal da smo siti, a kada je nizak, da smo gladni. Međutim, kada prekomerno jedemo i kad smo siti, razvija se rezistencija na efekat leptina i centralni nervni sistem konstantno prima signal da nemamo dovoljno hrane, što vodi ka gojaznosti. Osim što treba da neke stvari raščistimo sami sa sobom i da prekinemo začarani krug prekomernog unosa hrane, već da se hranimo umereno i zdravo, pomoću vežbanja možemo uspeti da smanjimo i eliminišemo rezistenciju na leptin. Kada nismo dovoljno aktivni, povećava se nivo kortizola, hormona stresa, koji dodatno utiče na lošu regulaciju nivoa leptina.

Kvalitetan san nam može drastično smanjiti apetit. Da bismo održali zdrav i aktivan način života, moramo imati dovoljno energije, što je nemoguće ako smo neispavani. I nedostatak sna utiče na povećanje nivoa grelina, a ceo proces počinje porastom nivoa kortizola, hormona stresa. Kad smo pod stresom, lakše ćemo se mašiti za nezdravu, ’utešnu’ hranu. Jedna nedavna studija pokazala je da samo 30 minuta sna manje od naših uobičajenih potreba može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Koliko god da se o tome priča, izgleda da nikada nije loše podsetiti da je za vitku liniju neophodan unos dovoljne količine vode. Često kada osetimo kad smo gladni, zapravo smo samo žedni, i jedna čaša vode može da nam utaži žudnju za hranom. Takođe, jedna čaša vode pre jela može nam pomoći da izbegnemo prejedanje tokom obroka. Voda pomaže varenje, ubrzava metabolizam, omogućava bolju apsorpciju nutrijenata, kao i izbacivanje otpadnih materija iz organizma.

Svi znamo da zimi imamo potrebu za jačom hranom, a leti apetit prirodno opada. Činjenica je da manje jedemo kada nam je toplo. Manje su šanse da će nam apetit rasti u toploj sobi, a ujedno ćemo imati veću potrebu za vodom. Zato treba iskoristiti letnji period da regulišemo ishranu, a dobra opcija je i sauna ili bikram joga koja se radi u prostoriji zagrejanoj na 42 stepena.

Dokonost je jedan od najvećih neprijatelja vitkosti. Ona povećava osećaj gladi i šanse da se prejedamo a da toga nismo ni svesni. Dobro osmišljen dan ispunjen aktivnostima i kreativnošću najbolji je način da skrenemo sebi pažnju s hrane. I obrnuto – često jedemo iz čiste dosade. Zato, na prvi tračak osećaja nerealne gladi, najbolje je zgrabiti krpu ili usisivač, ili se uhvatiti u koštac s poslovima koje odlažemo.

Pored ovih najbitnijih, postoje dodatni trikovi za suzbijanje gladi. Na primer, redovno pranje zuba. Teže ćemo se mašiti za slatkiše ako u ustima još uvek osećamo svež dah od paste za zube. Neka eterična ulja mogu nam suzbiti apetit, na primer ulje grejpfruta, nane ili lavande. Možemo se boriti i čulima: dok jedemo, nije nam aktivno samo čulo ukusa već i vida: ako serviramo hranu na manjem tanjiru, manje ćemo pojesti. I boje mogu da nam pomognu: plava suzbija apetit, a žuta, narandžasta i crvena ga pojačavaju. Eto razloga da u kredencu imamo plave tanjire. Apetit nam može umanjiti i žvakanje žvake, dok je alkohol bolje izbaciti jer aktivira neurone koji povećavaju apetit i usporavaju metabolizam. Za razliku od njega, zeleni čaj može smanjiti nivo grelina.

A tu je i Equigal: to je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji umanjuje osećaj gladi. Pored toga, Equigal poboljšava varenje i na taj način ubrzava metabolizam, pomaže razmenu materija i izbacivanje viška tečnosti pa smanjuje osećaj nadutosti i celulit, eliminiše gasove i pomaže nam da skinemo višak kilograma. Izbalansirana, zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost, dobar san, ispunjen radni dan, i Equigal, i večitu glad smenjuje harmonija i sklad!

Disfunkcija nikada ne ide sama

Za visoki krvni pritisak već znamo da može da izazove brojne zdravstvene tegobe, ali malo je poznato da može da utiče i na još jedan aspekt života: seksualni. Hipertenzija može dovesti do erektilne disfunkcije, smanjenog libida i gubitka želje za seksom kod muškaraca. Šta više, erektilna disfunkcija može biti prvi znak upozorenja da se krvni pritisak polako otima kontroli i da je potrebno posetiti kardiologa.

Hipertenzija može uticati na sve telesne organe. Ona reguliše protok krvi kroz telo, od mozga do nožnog palca. Tako visok krvni pritisak može dovesti i do smanjenog protoka krvi u predelu karlice i polnog organa. Za erekciju je neophodan dobar i efikasan dotok krvi, a kod erektilne disfunkcije, muškarac ima poteškoća da postigne i održi erekciju.

Pored visokog krvnog pritiska, još jedan faktor vezan za kardiovaskularni sistem može dovesti do erektilne disfunkcije: visok nivo holesterola. Povišeni nivo lošeg holesterola u krvi jedan je od glavnih uzroka ateroskleroze, suženja krvnih sudova usled gomilanja holesterola na njihovim zidovima. Rezultat je sličan kao kod hipertenzije – neadekvatan i nedovoljan dotok krvi.

Jedan od neprijatelja normalne erekcije je i metabolički sindrom: niz faktora rizika, uključujući i povišene trigliceride u krvi, koji mogu dovesti do oboljenja srca, infarkta i srčanog zastoja. Metabolički sindrom najčešće je posledica sedentnog načina života, koji je danas sve zastupljeniji, neadekvatne ishrane i gojaznosti.

Smatra se da danas dve trećine muškaraca starijih od 70 godina, kao i skoro 40% četrdesetogodišnjaka pati od erektilne disfunkcije. Problemi s erekcijom se obično tretiraju takozvanim PDE5 inhibitorima, u koje spada i najpoznatija, Viagra. Ovakvi lekovi ne povećavaju seksualnu želju, već fizički dovode do erekcije, tako što opuštaju mišićne ćelije unutar krvnih sudova nakon čega krv može lakše da teče. Njihov efekat je vremenski ograničen pa zahtevaju konstantnu upotrebu. Muškarci koji inače pate od visokog pritiska ili problema sa prostatom, bubrezima ili jetrom, ne smeju da uzimaju PDE5 inhibitore.

Erektilna disfunkcija nikada nije izolovan problem, već alarm da u telu nešto ne funkcioniše kako treba, i taj alarm nikako ne treba ignorisati jer on može čak i spasiti život. Brojne studije su potvrdile povezanost problema s erekcijom i kardiovaskularnih oboljenja, kao i obrnuto, da kada se leče poremećaji rada srca i krvnih sudova, najčešće nestaje i erektilna disfunkcija.

Svaki muškarac nakon 35. godine života treba da povede više računa o svom srcu i eliminiše faktore koji mogu uticati na pojavu oboljenja: cigarete, nedostatak fizičke aktivnosti, lošu ishranu prepunu nezdravih masti, alkohol, gazirane slatke napitke, stres… Sve ono što doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, doprineće i seksualnom zdravlju. Na svakih par godina neophodno je uraditi sistematski pregled koji uključuje i proveru krvnog pritiska, nivoa holesterola i triglicerida u krvi, kao i kontrolu zdravlja prostate. Ako i dođe do nekog poremećaja, nikako ga ne treba maskirati lekovima, već utvrditi pravi uzrok i odlučno mu se odupreti svim mogućim i što prirodnijim sredstvima.

Neophodno je prilagoditi količinu i kvalitet unete hrane životnom stilu. Muškarci su često dosta fizički aktivni u ranoj mladosti i većina trenira neki sport. S prekidom treninga u srednjim godinama najčešće se suočavaju sa naglom pojavom viška kilograma jer unose iste količine hrane kao nekad, što je još izraženije kod osoba sa sedentnim poslom. Kako se naše telo menja tokom života, važno je da mu se prilagođavamo u svakom pogledu. Nikako ne treba da potpuno prestanemo s fizičkom aktivnošću, već da je modifikujemo u skladu sa trenutnim mogućnostima i potrebama. Ishrana treba da bude lakša, sa što više povrća i voća, a prženu i jako začinjenu hranu treba što više izbegavati. Posebno je bitno unositi što više cinka koji reguliše imunitet, podržava aktivnost moždanih neurona, štiti od hroničnih oboljenja, štiti srce od oksidativnog stresa i, što je vrlo bitno za muškarce – neophodan je za plodnost i održavanje normalnog nivoa testosterona.

Tu je i damjana – Turnera diffusa – biljka sa podužim spiskom korisnih osobina. Osim što je poznata kao prirodni afrodizijak, damjana je i adaptogen: ona pomaže telu da se odupre posledicama koje može ostaviti hronični stres, stabilizuje fiziološke procese u organizmu, sprečava pojavu bolesti ili pomaže da se bolest što brže i lakše izleči. Osim fizičkog, damjana održava i dobro mentalno zdravlje i sprečava depresiju.

Još jedan prirodni element koji povoljno utiče na srce i krvne sudove, a samim tim i na zdrav seksualni život, je L-karnitin. On aktivno učestvuje u metabolizmu masti, odnosno njenog iskorišćenja kao energije, što je posebno važno za srčani i skeletne mišiće. Istraživanja su pokazala da L-karnitin deluje kardioprotektivno, snižava nivo triglicerida i povećava nivo dobrog holesterola u krvi.

Damjana, L-karnitin, acetil-L-karnitin i cink, glavni su sastojci potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv, u stručno izbalansiranim dozama i razmerama. Alfa Aktiv je dodatak ishrani za odrasle muškarce koji doprinosi plodnosti i normalnom nivou testosterona, podiže raspoloženje, sprečava depresiju i štiti srce i krvne sudove. Ne budite disfunkcionalni, budite Alfa Aktivni!

Zdrava pileća salata

Pileće meso, naročito belo, spada u najzdravija mesa i odličan izvor proteina. Sto grama pilećih grudi, kuvanih ili grilovanih, ’teški su’ samo 151 kaloriju, sadrže 31 gram proteina, čak 391 mg kalijuma, dosta selena, fosfora, vitamina B6 i niacina. Nizak procenat natrijuma i loših masti, razlog su što je piletina idealna za dijete za mršavljenje, dijabetičare i srčane bolesnike. Protein nam pomaže da održimo mišićnu masu, ojačamo, i dugo nam drži osećaj sitosti.

Ako vam je dosadila grilovana piletina i želite da probate nešto novo i ukusno, isprobajte ovaj recept za pileću salatu. Naročito je zgodan kada kuvate piletinu za supu pa vam ostane barenog mesa koje, ako se jede u takvom obliku, ume da bude prilično suvo.

Za ovu salatu potrebno je:

  • 1 kuvano belo meso, celo, odvojeno od kostiju
  • 5-6 štapića celera
  • šaka oraha
  • vezica peršuna
  • 6-7 sušenih paradajza u ulju
  • sok 1 limuna
  • šolja majoneza, najbolje onog zdravog, od avokada (recept potražite ovde: Zdravi majonez od avokada)
  • pola kašičice soli, biber i po želji ljuta sudžuk paprika

Iseckajte peršun, sušeni paradajz, orahe i štapiće celera. Belo meso usitnite, bilo prstima ili nožem. Iscedite limun i uklonite koščice.

U posudi za mešenje sjedinite sve sastojke i na kraju dodajte majonez, pa dobro izmešajte. Prespite pileću salatu u staklenu činiju s poklopcem i ohladite u frižideru pre serviranja. Odlična je i kao glavno jelo, i kao nadev za sendviče koje možemo poneti i na put. Prija i zimi i leti. Sjajno ide uz rukolu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Srce voli siestu

Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam.

Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.

Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.

Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:

  • Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
  • Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
  • Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.

  • Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
  • Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
  • Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
  • Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.

Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.

Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.

Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno.

Fizička aktivnost za mentalno zdravlje

Čuveni moto ’Zdrav duh u zdravom telu’, ili na latinskom Mens sana in corpore sano, prvi je upotrebio rimski pesnik Juvenal. Tačan zapis glasi: Čovek treba da se moli za zdrav duh u zdravom telu. Vekovima kasnije, preciznije 1861. Džon Halej (John Hulley) deo ove rečenice postavlja za moto Sportskog kluba Liverpul. I to nije slučajno, u Engleskoj 19. veka budi se svest o važnosti sporta i njegovom uticaju na mentalno zdravlje. U školama i internatima sport postaje obavezan deo obrazovanja.

Modernom uhu izreka ’zdrav duh u zdravom telu’ zvuči potpuno antički i verovatno je većina nas povezuje s Olimpijskim igrama. Ali bez obzira na poreklo ove izuzetno mudre i tačne poslovice, svako ko se razboleo nesumljivo je shvatio koliko nas fizička bolest može mentalno srozati. I obrnuto: koliko nas jedan zdrav trening može i fizički i mentalno podići.

Danas znamo zašto je to tako. Fizička aktivnost pokreće otpuštanje ’hormona sreće’ – endorfina, dopamina i serotonina u organizmu koji nam podižu nivo fizičke i mentalne energije i pojačavaju koncentraciju. Ovi hormoni na neki način deluju kao prirodni antidepresivi, s tom razlikom što nemaju nikakve negativne efekte. Tako nam fizička aktivnost direktno pomaže da bolje učimo, radimo, spremnije donosimo odluke, budemo pozitivniji u društvenim interakcijama, bolje spavamo, pa čak i da se zdravije hranimo, jer sprečava napade gladi i žudnju za nezdravom hranom.

Ako niste sigurni kakva vrsta fizičke aktivnost bi bila dobra za vas, evo kratkog preseka koji bi mogao da vam pomogne da se odlučite.

Pešačenje i lako planinarenje

Osim što nam neće preopteretiti zglobove, pešačenje ima odličan uticaj na psihu, naročito ako hodamo u prirodi i na čistom vazduhu. Ono nam pomaže da se udaljimo od problema i stresnih situacija jer smo jednostavno prinuđeni da posmatramo okolinu, gledamo gde gazimo i usmerimo pažnju na svoje telo. Zato pešačenje predstavlja i neku vrstu meditacije, jer nam aktivno usmerava um.

Još jedna prednost ove aktivnosti je što se njome možete baviti svuda. Probajte da makar deo puta do posla pređete peške. Nemojte koristiti telefon ni slušati muziku, već aktivno učestvujte, umom i telom u aktivnosti. Osetite kako vam se ramena opuštaju, svesno korigujte držanje. Postepeno povećavajte udaljenost i brzinu hoda i obratite pažnju kako aktivnost utiče na vas. Sigurno ćete se prijatno iznenaditi.

Plivanje

Plivanje je verovatno najveći eliminator stresa od svih sportova. Sjajno je zato što je mogućnost povrede u vodi skoro nepostojeća, pritom trenje koje voda proizvodi dok se kroz nju krećemo predstavlja i neku vrstu mikro masaže i podstiče protok limfe. Odlično je i za osobe sa povredama kičme i zglobova koje nisu u mogućnosti da se bave drugim sportovima.

Plivanje uravnotežava srčani ritam i pojačava prokrvljenost, pa ćemo se nakon dobrog treninga sigurno osećati agilnije i bistrije. Poznato je da voda inače umiruje, čak i ako nismo u njoj već nam je samo u vidnom polju. Zato prošetajte do obližnjeg bazena, ili do obale jezera ili mora ako ste srećni da ga imate u blizini, i prepustite se blagodetima akva terapije. Za početak možete plivati umerenim tempom dva puta nedeljno po pola sata, i postepeno pojačavati tempo i dužinu treninga. Bez sumnje, nakon vrlo kratkog vremena ćete na plivanje početi da gledate kao na osnovnu životnu potrebu.

Boks

Bilo da se radi o pravom boksu ili fitnesu uz boksersku vreću i rukavice, ova aktivnost nam može pomoći da kanališemo negativnu energiju. Boks nam daje osećaj snage i vraća samopouzdanje. Ono što je bitno je da potražite savet profesionalca kako da pravilno udarate, da se ne biste povredili. Danas većina teretana nudi fitnes boks gde se mogu naučiti osnovni udarci i odbrambeni pokreti.

Boks zahteva koncentraciju i preciznost, a da bi se one postigle, stres i depresija se automatski moraju skloniti u drugi plan. Jedno pošteno preznojavanje tokom treninga sigurno će pokrenuti lučenje hormona sreće. A ko zna, možda će vas inspirisati da malo više istražujete i ozbiljnije se pozabavite borilačkim veštinama.

Vožnja bicikla

I to pre svega u prirodi. Najbolje je da izbegavate gradske ulice i gust saobraćaj, jer osim što su zagađene, mogu biti i opasne. ’Teranje točka’ u prirodi je odlična vežba za noge, širi pluća i povećava koncentraciju, a priroda dodatno umiruje um. Ako pritom imate prijatelje ili članove porodice koji bi vam se rado pridružili, od sporta možete napraviti i zabavnu društvenu aktivnost.

Pedalanje nam pomaže da ’isključimo’ mozak i usredsredimo um na stazu i okolnu prirodu, a može nam omogućiti pristup udaljenijim i zavučenijim mestima u kojima možemo dodatno uživati i psihički se rasteretiti. Jedan od načina da živimo u trenutku je svakako da vozimo bicikl u prirodi.

Trening visokog intenziteta

Ko je zdrav i u formi, može sebi priuštiti jedan jak trening u teretani ili prirodi. Svako ko je zavisnik o vežbanju zna kako je divan osećaj posle jakog treninga i dobrog preznojavanja. Ništa tako dobro ne podiže samopouzdanje kao spoznaja da pomeramo sopstvene granice, da naše telo može da izvede nešto što ne može baš svako, ili što mi sami nedavno nismo mogli.

Osim ako nemate neki ozbiljniji zdravstveni problem, nema prepreka da počnete da se bavite jačim treningom visokog intenztiteta. Bitno je da to radite postepeno i uz nadzor stručnjaka kako biste sprečili povrede. Žustri pokreti i adekvatno opterećenje svakako će vam doneti bujicu endorfina.

Joga

Već je opšte poznato da joga snižava stres. Ova drevna disciplina se bazira na meditaciji, i kao takva zahteva fokus i kontrolu. Iako se danas nepravedno smatra sportom, joga je više stil života jer je ne praktikujemo samo tokom sat do sat ipo treninga ili prakse, već je primenjujemo u svakom trenutku i svakoj životnoj situaciji.

Ako ste početnik, bitno je da nađete dobrog učitelja koji će vas pravilno uvesti u sistem asana. Kada ih savladate i shvatite da joga ne predstavlja ’vezivanje u čvor’ i takmičenje s drugima, već kontrolisane pokrete tokom kojih obraćate pažnju na telo i dah i usmeravate svoj um, počećete automatski da ta umeća primenjujete u svakodnevnim situacijama. Joga vam zaista može doneti unutrašnji mir.

Za koji god vid aktivnosti da se odlučite, u skladu sa svojim sposobnostima i afinitetima, sigurno se neće radovati samo vaše telo, već i psiha. Nesumnjivo neće proći mnogo vremena pre nego što osetite pozitivne efekte i shvatite da vam je se kvalitet života drastično poboljšao. Vaše telo je hram vaše duše, i jedina osoba koja ih može uzdići i unaprediti ste vi sami.