All posts by Gordana Zdjelar

Piletina u kariju s povrćem iz tučanog tiganja

Često kada spremamo ručak na brzinu čini nam se da je najjednostavnija kombinacija meso i krompir ili testenina. Ali meso i skrob su vrlo loša kombinacija koja se teško vari, a dosta je i kalorična.

Kombinacija koju predlažemo danas jednako je jednostavna a mnogo zdravija i sadrži manje kalorija. Pritom, jedan od sastojaka je i komorač, poznat kao najbolji prijatelj digestivnog sistema. Komorač smiruje upalu sluznice creva i želuca i pomaže apsorpciju nutrijenata. Bogat je vlaknima pa poboljšava peristaltiku creva.

Batat ili slatki krompir koji se sad kod nas može pronaći u samoposlugama, za razliku od običnog krompira, ima nizak glikemijski indeks. Na 100 gr sadrži samo 86 kalorija, a i on je idealan za osobe sa osetljivim stomakom jer pospešuje rad creva i sprečava upale. Naročito je zdrav ljubičasti batat koji sadrži antocijan, antioksidant koji sprečava upale, kao i holin koji pospešuje apsorpciju masti i štiti srce i krvne sudove. Prebogat je vitaminima i mineralima i super zdrav, a između ostalog povoljno utiče na hormonalni balans.

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, takođe ima nizak glikemijski indeks i bogat je vlaknima ali i proteinom. Uz sve to, ali i obilje orijentalnih začina u kariju koji je poznat i kao lek i prevencija za niz oboljenja, od raka debelog creva preko Alchajmerovog oboljenja i šloga, ovo je idealan obrok za celu porodicu, uključujući i osobe koje su na dijeti. A videćete, izuzetno je ukusan.

Od sastojaka je potrebno:

  • 2 karabataka (najbolje bez kožice i kostiju)
  • 1 manji patlidžan ili pola većeg
  • 1 ljubičasti batat
  • 1 komorač (manji ili pola većeg)
  • 1 paprika
  • komad praziluka
  • nekoliko čenova belog luka
  • 1 kašika kari začina
  • pola kašičice mlevenog kumina
  • malo semena slačice
  • malo semena korijandera
  • so i biber
  • kašika maslinovog ulja

Batat oljuštiti i njega i ostalo povrće iseckati na kockice, osim komorača kog je najbolje iseckati na šire kriške. Beli luk oljuštiti i ostaviti ceo a praziluk iseći na krupnije komade. Uključiti rernu na 200 stepeni.

U tučanom tiganju na ringli zagrejati ulje pa dodati začine, rasturiti po tiganju i uvaljati meso u njih pa na kratko propržiti. Meso izvaditi na tanjir i u istom tiganju propržiti na kratko povrće, počevši od patlidžana, pa malo kasnije dodati papriku, komorač, luk beli i praziluk.

Smanjiti vatru da ne zagori. Kada povrće blago porumeni posoliti i pobiberiti, izmešati ga, naređati preko svega batat pa vratiti meso na vrh.

Staviti ceo tiganj u rernu i peći oko 50 minuta. Na pola pečenja malo promešati povrće. Servirati dok je toplo i uživati u mirisima istoka.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Lepa koža dolazi iznutra

Postoji jedan neprijatelj ženskog tela koji ne bira godine. Podaci kažu da ga ima čak 85% žena, a napada već s početkom puberteta. Celulit se taloži u potkožnom masnom tkivu, a na površini kože se može napipati ili čak i videti golim okom kao niz mekih čvorića, krupnijih ili sitnijih poput narandžine kore.

Rubensove ‘Tri Gracije’

Iako je bilo perioda tokom istorije kada su te ’jamice’ na raskošnom ženskom telu bile poželjne, kao na Rubensovim slikama, danas celulit ne samo da nije na ceni, već se smatra i oboljenjem. Šanse za njegov nastanak može povećati genetika, ali uglavnom sami doprinosimo njegovoj pojavi.

Najosnovniji razlog nastanka celulita je poremećaj cirkulacije. Kada dugo sedimo, nosimo tesnu odeću i visoke potpetice, ne pijemo dovoljno vode, unosimo previše slane hrane koja podstiče zadržavanje vode u tkivu, ne unosimo dovoljno vlakana pa patimo od zatvora, pušimo i pijemo alkohol, direktno doprinosimo razvoju celulita. Svi ovi faktori uzrokuju slabljenje cirkulacije i limfne drenaže, nakupljanje štetnih materija, dok hranljive materije ne uspevaju da prodru u ćelije. Vezivno tkivo koje drži masne ćelije slabi, pa one prodiru ka površini kože i izgledaju kao kvržice. Što više vreme prolazi, vezivno tkivo je sve slabije a masne kvržice rastu…

Celulit je jedna od bolesti modernog doba i zahteva holistički pristup. Tretirati ga samo spolja, masažom ili kremama, neće imati efekta ako ne poradimo na svim njegovim faktorima. Jedan od razloga što žene više pate od ovog problema od muškaraca je što su podložne većim hormonalnim promenama svakog meseca. Estrogen naročito doprinosi povećanju propustljivosti krvnih sudova u vezivnom tkivu i zadržavanju tečnosti. Kada hormoni rade kako treba, ceo organizam funkcioniše, baš kao i mentalno zdravlje. Kako hormoni zakažu, tako se problemi ispoljavaju svuda. Tada smo usporene, depresivne, bezvoljne, a apetit nam se pojačava i žudimo baš za onom vrstom hrane koju ne bi trebalo da jedemo. Nemamo volje da vežbamo i krećemo se, nažalost, jer upravo to je poluga koja može da nas izvuče iz problema. Jednostavno, telo nam je u neskladu i nismo u stanju da sami sebi pomognemo.

Najgore što možemo da uradimo je da sedimo ispred televizora sa velikom kesom čipsa. Čudo se neće desiti ako se same ne pokrenemo i ne shvatimo da moramo da delujemo protiv neprijatelja na svim frontovima. Neverovatno je koliko toga što radimo doprinosi razvoju i taloženju celulita, na primer:

  • Nepravilno disanje. Plitko disanje usporava protok limfe, a duboko, abdominalno disanje ne samo da snažno pumpa lifmu, već opušta i oslobađa telo stresa.
  • Upravo je stres još jedan uzročnik celulita, jer osim što blokira disanje, dovodi do stezanja mišića i remeti cirkulaciju.
  • Nezdrava hrana: slane grickalice, mesni delikatesi, prosti ugljeni hidrati, mlečne prerađevine, gazirani slatki napici i hrana prepuna ksenoestrogena. Sve to podstiče zadržavanje vode u organizmu, pa se ujutru možemo probuditi sa kilo-dva više samo zbog oteklog tkiva.
  • Nedovoljan unos vode. Ne bilo koje tečnosti već pre svega kvalitetne, čiste vode. Voda pomaže razmenu tečnosti i izbacivanje štetnih materija, a ako dehidriramo dolazi do oticanja na međućelijskom nivou.

  • Bilo koji oblik kretanja je koristan, ali najbolje je što je više moguće razbijati periode dugog sedenja kratkim šetnjama. Redovna i umerena fizička aktivnost podstiče mikrocirkulaciju tkiva, limfnu drenažu ali utiče i na sve zdravstvene aspekte, uključujući i hormonalni balans. Najidealniji sport je plivanje jer trenje vode predstavlja neku vrstu mikromasaže kože, pa je korist višestruka.
  • Tesna odeća i neudobna obuća. Nije potrebno ni objašnjavati da ona zaustavlja ne samo protok krvi već i limfe, pritiska nervne završetke, ne dozvoljava koži da diše a vrlo negativno utiče i na ženske reproduktivne organe.
  • Cigarete i alkohol uništavaju krvne sudove, ubrzavaju starenje od najsitnijih ćelija do organa i kože, a alkohol uništava jetru i bubrege i sprečava eliminaciju toksičnih materija.
  • Loša probava i česti zatvori negativno utiču na ceo organizam, a direktno se ogledaju na koži. Neredovno pražnjenje creva onemogućava izbacivanje toksina iz organizma, a inače je jedan od pokazatelja da ne pijemo dovoljno vode.

Interesantno je da Peruanke ne pate od celulita. Istraživanja su pokazala da je njihova ishrana bogata prirodnim fitoestrogenima kao što su laneno seme, batat, soja, crvena detelina, kupus, karfiol, brokoli… koja doprinosi hormonalnom balansu. A dovoljno je da pogledamo ove žilave brđanke pa da vidimo da nose široku odeću koja ih ne sputava. O čistom vazduhu, izvorskoj vodi i redovnom kretanju da i ne govorimo.

Još jedan bitan i redovan sastojak ishrane ovih stanovnica Anda je i zlatna maka, najbolji hormonalni balanser i najmoćniji antioksidant. I upravo su antioksidanti bitan faktor ishrane koji sprečava nastanak i taloženje celulita. Zato na trpezi treba što više da nam se nađu bobičasto voće, đumbir, med, citrusi, zeleno lisnato povrće, beli luk, ovas, ječam, proso, jaja i riba.

Zlatna maka direktno sa Anda, u najboljem i najiskoristljivijem obliku našla se i u Femisan A kapsulama, prirodnom preparatu na bazi lekovitog bilja koji doprinosi zdravom hormonalnom balansu. A tu je i Equigal, još jedna prirodna biljna mešavina: anđelika, krušina, ivanjsko cveće, cvet nevena i rastavić podstiču rad creva, žuči i jetre, poboljšavaju izbacivanje viška tečnosti i razmenu materija u organizmu, pa tako utiču i na smanjenje celulita ali pomažu i u procesu eliminacije viška kilograma.

Rad na sebi je dug i mukotrpan proces koji ne daje instant rezultate. Zato mnogi često odustanu i izgube motivaciju, što je šteta jer lepota zaista dolazi iznutra i vredi truda. Kada nam rad na sebi preraste u naviku, polako počinju da se nižu sve pozitivne strane tog procesa i samo tada možemo osetiti pravo zadovoljstvo. Jer onda ne eliminišemo samo jedan problem, već celo telo ali i psiha osećaju boljitak, čak i u aspektima za koje smo verovali da je nemoguće promeniti.

Crvena jabuka ljubomore

Jedna od najjačih negativnih emocija kod žena je ljubomora. Ne samo da je ljubomora destruktivna po osobu koja je oseća i ispoljava, već može ostaviti drastične posledice na onu koja je predmet ljubomore, naročito kada je mlada i neiskusna, i kada je emotivno, materijalno i u svakom drugom pogledu zavisna od nje. A to je jedna vrlo uobičajena priča u kojoj su protagonisti majka i kćerka.

Ljubomora majke na kćerku je česta pojava, i mnoge majke je osećaju iako je nisu svesne ili ne žele da to priznaju. Majka je ’Pigmalion’ – ona daje život svojoj kćeri, ulaže u nju, poklanja joj ljubav i pažnju, trudi se oko njenog fizičkog i emotivnog zdravlja, obrazovanja, modeliranja ličnosti… Kako se taj mladi život oblikuje tako se pesak vremena preliva. Majka oseća ponos što joj ćerka stasava u lepu, dobru, pametnu i samosvesnu osobu, ali istovremeno može osetiti prazninu u sebi zbog proteklog vremena i propuštenih šansi. Naročito ako je čitav život podredila samo porodici, zanemarujući sebe. Tada je osećaj nemoći veliki i prirodno traži svoje ventile.

Ova iskonska forma ljubomore može se ispoljavati u sitnim gestovima koji su naizgled nebitni i neprimetni, ali koji ostavljaju ožiljke. Koliko će se oni duboko urezati i uticati na dalji život kćeri zavisi od njene mentalne snage. Ali obično otrovne majčinske strelice ljubomore ciljaju baš tamo gde je kćer najranjivija. Na primer, kćerka srednjoškolka koja kuburi s kilažom i napokon je uspela da skine koji višak kilograma stoji ispred ogledala a majka prilazi i donosi joj svoje stare pantalone kada je bila njenog uzrasta. Koje su, naravno, dva broja manje. Ili ćerka koja presrećna dođe pred majku sa časopisom u kome joj je objavljen prvi tekst, a majka, umesto da se iskreno obraduje ćerkinom uspehu, preokrene temu na to kako se sudovi juče nisu sami oprali.

Jedan od najčešćih načina na koji majke nesvesno ispoljavaju ljubomoru prema kćerima je omalovažavanje mladalačkog načina razmišljanja, ponašanja i tema koje njih zanimaju. Bitan aspekt roditeljstva je mudar izbor situacija kada je dobro pustiti decu da pogreše jer je to prirodan način da se steknu iskustva. Prevelika strogost, nedopuštanje deci da prave svoje izbore i ispoljavaju svoje mišljenje nosi i deo podsvesne roditeljske ljubomore što ni oni nisu imali takve uslove razvoja.

A šta je sa kćerima? Ukoliko odrastaju u sredini gde njihovi bliski ukućani, naročito majke i starije sestre, redovno ispoljavaju ljubomoru i omalovažavaju njihove talente i uspehe, kćerke mogu razviti ’Sindrom Snežane’. Ovom pojmu kumovala je psihoterapeutkinja Betsi Koen da bi opisala žene koje žive u strahu da će doživeti neprijatna iskustva ako imaju nešto što drugi žele, odnosno ako pokažu osobine, talente, karakteristike ili postignu uspeh koji bi mogao da izazove tuđu ljubomoru. ’Snežana’ će svoj džinovski potencijal svesti na patuljasti kako ne bi izazvala jarost zle kraljice – maćehe. Betski Koen bajku o Snežani i sedam patuljaka tumači kao proces oslobođenja žene od majčinske ljubomore na putu samootkrivanja.

Tokom istorije, žene su bile sputavane i obeshrabrivane da se iskažu u bilo čemu što ne podrazumeva porodicu i majčinstvo. Najveći adut žene je zato bila lepota i mladost, baš kao Snežanina, koja se s vremenom prirodno gubi i neminovno ostavlja osećaj nemoći, upravo kao kod zle kraljice – maćehe, koja se bezuspešno trudi svim silama da bude lepša. A nemoć podsvesno vodi u ljubomoru i bolnu žal za mlados’.

Prema Koen, jedini način da žene prevaziđu ovaj problem je da prepoznaju ljubomoru kod sebe i nauče kako da se suoče s njom. Sitna ’peckanja’ koje žene upućuju jedna drugoj obično su znak ljubomore. Osvešćena i zadovoljna osoba neće drugima upućivati zlobne primedbe. Ali kad su žene u pitanju, tu je i paradoks naše evolucije. Muškarci su po prirodi kompetitivni i poseduju poriv da nadvladaju suparnike ne razmišljajući mnogo o njihovim emocijama. Kod žena je situacija drugačija, one osećaju potrebu da se brinu o ljudima oko sebe. Stoga je i žensko rivalstvo kontradiktorno. Žene treba da podržavaju jedna drugu i da se raduju uspehu one druge, jer kada jedna žena u nečemu uspe, to je ujedno i uspeh celokupne ženske populacije. I kada kćerka postigne uspeh, on je automatski i majčin, jer ona je fundament i pokretačka sila koja stoji iza kćeri. Zato je majčinska ljubomora destruktivna i po kćer, ali i po samu majku koja njom negira i deo sebe. Stoga, umesto ljubomore na ćerkin mladalački odraz u ogledalu, treba sagledati šta sve stoji iza našeg ličnog odraza, koliko truda, znanja, mudrosti, strpljenja, iskukstva, uspona i padova koji su od nas napravili to što jesmo.

Svoje kćeri moramo naučiti da budu svesne sveta oko sebe i u sebi, da umeju da prepoznaju dobro i zlo, skrivene zamke i ispravne puteve, da budu svesne svoje vrednosti, izgrade jak integritet, nastupaju smelo i same kroje svoju sudbinu. I to je najbolje da im pokažemo sopstvenim primerom. Jer ispunjen život je najbolji lek protiv ljubomore, a sve njegove tekovine su najbolja osnova samopoštovanja. Nasuprot tome, otrovna jabuka koju nudimo drugima truje pre svega naš sopstveni um i gura na površinu naše nesigurnosti.

Karipski kuglof

Kada se zimi uželite letnje egzotike, ovaj kuglof će vas preneti na neko daleko karipsko ostrvo s tirkizno plavom pučinom. Sastojci u njemu su iskombinovani tako da kolač bude što zdraviji, a po ukusu ne zaostaje za kupovnim slatkišima, naprotiv. Kada sami napravimo svoje poslastice, čak iako sadrže više kalorija, izbegavamo nezdrave dodatke, šećere, konzervanse, boje i sve ono što remeti rad hormona i apetit. Zato je varijanta iz domaće radinosti uvek bolja, a treba da se trudimo da što je više moguće izbegnemo šećere, nezdrave masti i belo brašno.

Od sastojaka za ovaj kuglof je potrebno:

  • 2 jaja
  • 3 manje vrlo zrele banane
  • 2 čaše (od 2dl) speltinog brašna
  • 1 prašak za pecivo + ½ kašičice sode bikarbone
  • 3 pune kašike kisele pavlake sa manjim procentom masti
  • 3 pune kašike meda
  • 3 pune kašike kokosovog ulja (kad je u čvrstom stanju)
  • 1 kašičica ekstrakta vanile
  • 2 kašike ruma
  • ½ kašičice soli
  • 1 čaša seckanog ananasa iz konzerve
  • 3-4 pune kašike kandirane korice limete
  • 50 gr seckane crne čokolade ili čokoladnih ’kapljica’
  • 3 kašike seckanog lešnika + 1 za posipanje modle

Uključiti rernu na 180 stepeni. Modlu za kuglof dobro podmazati kokosovim uljem i posuti kašikom seckanih lešnika pa pomerati i lupkati modlu da se što veći deo površine obloži lešnikom.

Jaja umutiti penasto pa dodati banane i izgnječiti. Umutiti pa dodati tečne sastojke: pavlaku, med, kokosovo ulje. Nakon dodatnog mućenja dodati suve sastojke: brašno (deo po deo), prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so. Nastaviti s mućenjem pa dodati ’začine’ – rum, vanilu, pa ananas, limetu, čokoladu i lešnik i sve sjediniti varjačom.

Ovu smesu možemo peći u modli za kuglof, ili je možemo sipati u male modle za mafine, po želji. Smesa je dovoljna za standardnu veliku modlu za kuglof, ili za malu modlu i 5-7 modlica za mafine.

Peći sat vremena na 180 stepeni (mafin varijantu kraće), dok kolač dobro ne porumeni i ivice ne počnu da se odvajaju od modle. Ostaviti da se skroz ohladi, blago ukrasiti prah šećerom, pa seći na kriške.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Naše alfa i omega

Čovek je čoveku vuk, reče davno Plaut, i ta fraza deluje tako istinita da se ponavlja vekovima. Čovekom vladaju egoistični instinkti zbog kojih se konstantno sukobi sa svima oko sebe.

Izraz ‘alfa mužjak’ u smislu dominantnog vođe čopora vukova skovao je 1947. godine Rudof Šenkel, švajcarski naučnik koji je istraživao ponašanje ovih životinja. Rezultatima studije i elaboratu o ‘sociologiji vukova’ prethodilo je višegodišnje posmatranje životinja u bazelskom zoološkom vrtu. Šenkel je primetio da čopor ima vođu – alfa mužjaka i glavnu ženku. Njihov položaj je neprekosnoven i dominantan, oni su obično agresivni, ne dozvoljavaju nikakvo rivalstvo i u svemu imaju primat, naročito kada se radi o hrani ili parenju. Obično kada pomislimo na alfu, odmah pred očima imamo sliku nakostrešenog vuka koji je zubima prikovao drugog za zemlju.

Nažalost, Šenkel nije vukove posmatrao u njihovom prirodnom staništu, i ne samo on, već niko dugo posle nastanka njegove teorije, pa se ova slika nadmoći alfe odomaćila i pronašla široku primenu i bliske paralele sa ljudskim društvom. Alfa, beta i omega vukovi su postali sinonim za liderske i podređene uloge kod ljudi, naročito u poslovnom okruženju. Alfe, kako je Šenkel opisao, ali i njegovi sledbenici, na primer američki naučnik Dejvid Meh 1970. godine, grčevito se bore za svoj položaj, žestoko teraju konkurenciju i služe se svim sredstvima kako bi postali i ostali vođe. Tako je jedna pogrešna hipoteza ugrađena u zapadni društveni sistem u kome se sve oprašta zarad uspeha i karijere, i nije bilo potrebno mnogo pa da se takav stav prenese na sve ostale aspekte života.

Poslednjih par decenija posmatranja vukova u divljini nacionalnog parka Jelouston dokazala su da smo živeli u zabludi. Agresivni, nadmeni šef koji gazi po svojim omegama – zaposlenima, gomila novac koji stiče nebiranim sredstvima, kod kuće ima ženu i čopor dece a sa strane ljubavnicu za pokazivanje kojoj kupuje stanove i nakit, sve je samo ne alfa. Jer vučji čopor u zbilji funkcioniše potpuno suprotno: vukove spajaju porodične veze i mužjaci i ženke su monogamni – kada se jednom spare obično zajedno ostaju za ceo život. A život vukova u divljini je kratak, u proseku samo 5 godina. Zajedno vučji par okuplja čopor od 5-11 članova koji se sastoji uglavnom od njihovih potomaka, i svi ostaju zajedno dok mladunci ne postanu polno zreli nakon oko godinu dana i krenu u potragu za partnerima pa osnivaju novi čopor. Glavni par koji je stožer čopora – alfa mužjak i ženka, dele obaveze oko brige o porodici i zajedno podižu mladunce.

Alfa mužjak i ženka su retko agresivni. Oni nemaju potrebu da se dokazuju i demonstriraju dominaciju jer imaju pametnija posla – treba da obezbede hranu mladuncima, nađu im odgovarajuće bezbedno stanište, odbrane ih od medveda ali i obuče za samostalan život i lov. I povremeno se upuste u naizgled bezazlenu igru s njima koja ipak ima didaktički podkontekst. Alfa par lovi zajedno, obično daje prvo hranu mladuncima pa onda pojede šta ostane, a agresiju pokazuje samo kada naiđe na druge vukove ili bilo šta što preti da ugrozi bezbednost čopora. Ričard Mekintajer, prirodnjak koji dvadesetak godina posmatra vukove u Jeloustonu, ovako je opisao alfa mužjaka: ‘Najbitnija osobina vuka alfa mužjaka je tiho samopouzdanje. Znate šta treba da uradite, znate šta je najbolje za vaš čopor. Vodite sopstvenim primerom… Imate smirujući efekat.’

Vukovi u prirodi su u krvnim vezama i u interesu im je da, ako treba, daju svoj život za opstanak čopora, to jest porodice. Vukovi koje je Šenkel posmatrao u zoološkom vrtu bili su nasumična skupina jedinki koja se u zarobljeništvu zadesila silom prilika. I ova paralela je vrlo simbolična ako se primeni na ljudsko društvo. Kako je objasnio etolog Mark Bekof, i vukovi i ljudi imaju potrebu da pokažu društvenu dominantnost, ali dominantno ponašanje i odnosi veoma zavise od situacije i razlikuju se od pojedinca do pojedinca.

Kako je Ričard Mekintajer utvrdio iz prve ruke, Alfa mužjak nema potrebe da bude agresivan jer mu ostali članovi čopora već ukazuju poštovanje. On je emocionalno stabilan i ne treba da se dokazuje. Njemu je u interesu da u čoporu vlada mir, sklad i duh zajedništva. Tako će obezbediti ono najbitnije: opstanak i produženje vrste. Ali iako se pojam alfe obično etiketira kao karakteristika mužjaka, Mekintajer je primetio da je u čoporu zapravo ženka ta koja donosi većinu odluka. Vučje društvo je matrijarhalno i mužjaci ne samo da to prihvataju, već pokazuju veliki nivo empatije prema svim članovima čopora, posebno prema skotnim ženkama i mladuncima.

Imajući sve to u vidu, kada bi čovek bio čoveku vuk, daleko bismo dogurali. Svoju čovečnost bi trebalo da gradimo po ugledu na vukove, i da ona bude naša alfa i omega, naš početak i kraj.

Ako vam u vašem nametnutom čoporu umišljeni alfa-šef zagorčava život, tu je Optima Forma: prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji umiruje, eliminiše posledice stresa i jača koncentraciju. A ako želite da osnujete svoj mali čopor, tu je još jedan prirodni par: Femisan A + Alfa Aktiv. Femisan A za alfa dame jača plodnost, stimuliše ovulaciju i jača matericu, a Alfa Aktiv za alfa gospodu balansira nivo testosterona, povećava broj i pokretljivost spermatozoida i daje energiju. I tako ovo trojstvo donosi sklad, smirenost i samopouzdanje.

Herba Svet, mala kompanija sa velikom perspektivom i svetski poznatim brendovima

Vrtoglavi tempo života, stres i svakodnevni problemi s kojima se suočavamo, bez milosti nam narušavaju zdravlje, remete hormonalni balans i duševni mir. Kao zahuktala i pregrejana mašina, deluje nam nemoguće da se zaustavimo i opustimo, pa posežemo za brzim rešenjima. Sintetički lekovi i veštački hormoni nam mogu donekle stvoriti iluziju da smo rešili problem, ali čim prestanemo da ih koristimo, on se vraća. Razlog tome je što pomoću njih samo tretiramo simptom, a ne i sam problem.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere nabraja preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni.

Umeće herbalizma je veština spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira izvesni poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem ili hormonalni disbalans. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolja, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu i pacijentu od ključne važnosti.

Srbija je zemlja vekovima poznata po lekovitom bilju i čuvenim travarima. A onda je pre 23 godine u Beogradu osnovan Herba Svet: kompanija u kojoj se tradicionalnom lekovitom bilju pristupa na naučnoj osnovi. Diplomirani famaceuti, tehnolozi i biolozi, ali i istinski zaljubljenici u lekovito bilje koji svoj posao rade s velikom strašću, stvorili su paletu proizvoda sa originalnim recepturama. Od samog početka najveći prioritet nam je kvalitet. Zato dosledno i sistematski primenjujemo ISO9001:2015 standarde kao i HACCP sistem. O kvalitetu naših proizvoda govore i brojne nagrade, pehari, kao i konstantna bonitetna izvrsnost koju iz godine u godinu dodeljuje Bisnode, međunarodna kompanija za procenu kvaliteta i poslovnosti sa sedištem u Švedskoj.

Među petnaestak potpuno prirodnih proizvoda vrhunskog kvaliteta, posebno mesto zauzima Femisan A, već čuveni brend koji godinama ubire nagrade za kvalitet, a poznat je i van granica Srbije i Balkana. Ali ono što ga najviše ističe su brojna pozitivna iskustva korisnica koje su pomoću Femisana A ne samo uspešno rešile poremećaje reproduktivnog sistema i hormonalnog disbalansa kao što su ciste, miomi, policistični jajnici, bolni i neredovni ciklusi, izražen PMS, već su uspele da prevaziđu problem steriliteta, i pored beznadežnih lekarskih nalaza. Deca su naše najveće blago, a u vreme kada je sterilitet poprimio oblike epidemije, možemo slobodno reći da su bebe koje se rode zahvaljujući Femisanu A naša najveća nagrada i uspeh, i da sijaju blistavije od bilo kog pehara.

Za kožu bez iritacija

Većini muškaraca jutro počinje brijanjem, i kada se sabere svo vreme posvećeno toj aktivnosti tokom jednog prosečnog života, rezultat je iznenađujuć: čak 125 dana. Jutarnja žurba nije prijatelj muškog lica, pa povremeno dolazi do posekotina, oderotina, a često do iritacija kože. Na licu su krvni sudovi dosta blizu površinskog sloja kože, pa posekotine mogu obilno krvariti, inficirati se i ostaviti i ožiljke.

Danas muškarci imaju na raspolaganju veliki izbor brijača, a kako su se ljudi brijali tokom istorije? Iako naše daleke pretke koji su živeli na našim prostorima možda zamišljamo kao kosmate i bradate, to je veoma daleko od istine. Najbitniji dokaz za to su sečiva od opsidijana, vulkanskog stakla, pronađena u najstarijim slojevima arheoloških nalazišta Vinčanske kulture koja datiraju pre 7 milenijuma. Da je opsidijan idealan materijal za britve govori i činjenica da se i danas koristi za najfinije hirurške skalpele.

Opsidijan

Brijanje je tokom istorije bilo kako stvar estetike i mode, tako i religije i discipline. Još je Aleksandar Veliki smatrao da izbrijan ratnik ima prednost u borbi, a u starom Egiptu sveštenici su brijali celu glavu i telo i ritualno se kupali dva puta na dan. Osim što izgleda uredno, izbrijano lice ima i zdravstvenih prednosti: sa kože se redovno uklanjaju nečistoće i brijanje je neka vrsta pilinga, a sprečava se i urastanje dlaka koje mogu izazvati upale i akne. Naravno, sve to pod uslovom da je tehnika brijanja ispravna.

Jedan od najvećih neprijatelja kože muškog lica je stari i nehigijenski brijač. Osim što će izazvati iritacije, on je prepun bakterija koje mogu uzrokovati infekcije i iritacije kože. Svrab nakon brijanja često je znak folikulitisa, upale folikula dlake usled bakterijske, gljivične ili virusne infekcije. Osim prljavog brijača, može ga izazvati i agresivno brijanje uz dlaku. Novac potrošen na dobar brijač nije bačen, a kada ga već kupimo, bitno je da ga održavamo, dobro isperemo nakon brijanja i ostavimo da se osuši, što će sprečiti gomilanje bakterija. Oštar brijač ne iziskuje jak pritisak, naprotiv, dovoljno je da se ovlaš drži uz kožu. Tup brijač, osim što će loše seći dlačice, navodiće nas da više pritiskamo i jačim trenjem će uništiti površinski sloj kože.

Da bi brijač dobro klizio potrebna je i kvalitetna pena za brijanje sa nežnim sastojcima koji neće nadražiti kožu. Nikako sapun koji će je samo isušiti. I sad dolazimo do trenutka koji je vrlo bitan a kog većina muškaraca često preskače jer im deluje feminizirano: nega nakon brijanja. Ako svojoj koži ne omogućimo potrebnu hidrataciju i negu, a još ako pritom nanesemo losion za posle brijanja – afteršejv koji sadrži alkohol, koža će se sušiti, pucati, biti sklonija borama, a i lojne žlezde se mogu pobuniti jačim lučenjem sebuma i tako izazvati pojavu bubuljica i osipa.

Nega lica je bitna i za žene i za muškarce i treba da bude deo svakodnevne osnovne higijene. Danas je tržište preplavljeno sredstvima za negu prepunim konzervanasa, parabena, veštačkih parfema koji mogu izazvati dodatne iritacije, alergije, ali i uticati na hormonalni balans muškarca. Zato je važno izabrati prirodni preparat koji će pružiti negu bez negativnih efekata.

Baš takav je Devi melem za regeneraciju. Bogat visokokvalitetnim i prirodnim sastojcima, kao što su pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, alantoin, pantenol i eterična ulja ruzmarina, bergamota, lavande i mandarine, ovaj melem pruža mnogo više od nege. Osim što deluje protivupalno, sastojci Devi melema imaju izvanrednu sposobnost regeneracije i podmlađivanja, antibakterijska i zaceljujuća svojstva, neutralizuju slobodne radikale i štite od štetnog zračenja sunca, omekšavaju kožu, hidriraju je i toniziraju. Devi melem se može koristiti i kod veoma problematične kože, ekcema, psorijaze, a s obzirom da utiče na obnavljanje ćelija epiderma, pomaže i kod kože sklone aknama i utiče na ublažavanje ili uklanjanje ožiljaka od akni.

Jednostavnim nanošenjem male količine Devi melema za regeneraciju nakon brijanja čuvamo zdravlje kože ali i mladalački izgled.

B&B ćufte

Batat je izuzetno korisna namirnica koju bi trebalo češće da imamo na trpezi. O njemu smo već pisali ovde Dobri rezistentni skrob, uz nekoliko predloga za pripremu, a danas vam donosimo još jedan interesantan, jednostavan i zdrav način da od batata pripremite veoma ukusan obrok – ćufte od batata i blitve.

Kompaktne, ali super-mekane iznutra, ove ćufte se mogu jesti kao glavni obrok, užina, a odlične su kao prilog uz ’čorbasta’ jela poput gulaša ili paprikaša.

Od materijala je potrebno:

  • 2 batata, ukupne težine 600-700gr
  • 2 veze blitve, bez drški
  • 1 manje jaje
  • 4-5 čena belog luka
  • kašičica celerove soli
  • prstohvat bibera
  • kašika maslinovog ulja
  • za valjanje jedno po izboru – parmezan ili heljdine, prosene, ovsene pahuljice, kokosovo brašno
  • kašičica granula belog luka

Blitvu oprati i odstraniti drške. Lišće popariti pa dobro ocediti. Batat oljuštiti, iseckati na kolutove i skuvati u malo posoljenoj vodi. Kada potpuno omekša, ocediti vodu pa ga izgnječiti. Dodati seckanu poparenu blitvu, ulupano jaje, izgnječen beli luk, celerovu so, biber i kašiku maslinovog ulja. Sve dobro sjediniti, poklopiti i ostaviti da se prohladi.

Zagrejati rernu na 220 stepeni. U činijcu sipati parmezan ili drugi materijal za valjanje ćufti po izboru i dodati granule belog luka pa izmešati. Od prohađene smese rukom praviti ćufte veličine ping-pong loptice, uvaljati u parmezan pa ređati na pleh. Peći dvadesetak minuta, dok ne porumene.

Od ove smese možemo dobiti 14 ćufti, 1 ćufta ima oko 65 kalorija.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal.

 

Zašto endometriozu često prati neplodnost

Endometrioza je poremećaj ženskog reproduktivnog sistema kod kog se tkivo endometrijuma, sloja koji oblaže matericu, odvaja i ’naseljava’ obližnje organe, najčešće jajnike, pa čak i creva. Kako je ovo tkivo pod uticajem mesečnih hormonalnih promena u telu, tako reaguje isto kao da je i dalje u materici, pa tokom ciklusa obično izaziva nesnosne bolove.

Danas se i dalje ne zna zašto tačno dolazi do endometrioze, ali postoji povezanost sa ranom prvom menstruacijom, pre 10. godine života, sa malom telesnom težinom pri rođenju, ili prenatalnoj izloženosti dietilstilbestrolu (DES), sintetičkom estrogenu koji se trudnicama prepisivao 1940-1971. godine da bi se sprečio spontani pobačaj i prerani porođaj. Tada se verovalo da ovakve komplikacije u trudnoći izaziva nizak nivo estrogena, pa je veštački oblik hormona prepisivan milionima trudnica. Tek kasnije je otkriveno da su deca majki koje su primale ovaj hormon tokom prvih 5 meseci trudnoće bila pod povećanim rizikom da dobiju poremećaje reproduktivnog sistema.

Smatra se da danas endometrioza pogađa čak i do 10% žena u reproduktivnom periodu, a polovinu slučajeva prati neplodnost. Nedavno su američki i južnokorejski naučnici sproveli studije koje su dovele do novih otkrića o endometriozi i neplodnosti. Studije su rađene na tkivu žena s endometriozom, ali paralelno i na miševima. Pažljivim posmatranjem endometriotičnog tkiva uočen je smanjeni nivo molekula HDAC3 – histon deacetilaze 3, koji igra bitnu ulogu u kontroli nivoa određenih proteina u telu.

Paralelno je primećen nedostatak HDAC3 i kod ženki miševa kod kojih embrion nije mogao da se održi i zakači za endometrijum. Kod ženki sa dovoljnom količinom ovog proteina koji je bitan za aktivnost gena, materica je prihvatala embrion koji bi se uspešno ’ugnezdio’ u njeno tkivo gde bi dobijao potrebnu zaštitu i ishranu.

Manjak HDAC3, primećeno je, obično je pratio i povišeni nivo kolagena u endometrijumu, koji je inače karakterističan kod žena s endometriozom. I povećani nivo kolagena je jedan od faktora za kog se sumnja da je povezan sa plodnošću jer remeti promene do kojih obično dolazi u omotaču materice a koje treba da omoguće trudnoću.

Ono što je i dalje nepoznanica je zašto kod nekih žena s endometriozom dolazi do pada nivoa HDAC3, ali i samo ovo otkriće je značajan korak u pronalaženju odgovarajuće terapije i sprečavanju neplodnosti. U međuvremenu, dok se ne pronađe lek za endometriozu, postoji način da se ublaže njene posledice i simptomi.

Femisan A je prirodni biljni preparat čije se dejstvo zasniva na blagom fitoestrogenskom i antizapaljenskom dejstvu. Fitroestrogeni se vezuju za receptore i višak estrogena koji inače dovodi do rasta endometriotičnog tkiva van materice i izbacuju ga iz organizma. Iako Femisan A ne može u potpunosti eliminisati endometriozu, on može značajno ublažiti simptome, uticati na smanjenje bujanja endometriotičnog tkiva i sprečavanje njihovog daljeg rasta. Takođe, ovaj preparat svojim astringentim dejstvom utiče na smanjenje obilnog krvarenja kao i grčeva i bolova koji prate endometriozu tokom ciklusa.

Crveni humus od sočiva

Često slušamo o tome koliko je sočivo zdravo, a retko znamo šta da od njega napravimo. Ova mahunarka koristi se od davnina u ishrani, i poznata je kao hrana koja daje snagu – što potvrđuje činjenica da bila je jedna od osnovnih namirnica gladijatora. Sočiva ima više vrsta, zelenih, žutih, crvenih, crnih, smeđih… koje god da odaberemo, nećemo pogrešiti jer su prepuna belančevina a niskokalorična, pritom će nam dugo držati osećaj sitosti.

Sočivo je bogato i gvožđem i odlična hrana za malokrvne, ali to nije sve. Prepuno je polifenola koji štite naše telo od bilo čega štetnog što dopre do našeg tela, od ultravioletnih zraka i zračenja do ćelija karcinoma. Pored polifenola, obilje vlakana u njima pomaže i dijabetičarima, ali i kao prevencija od dijabetesa, metaboličkog sindroma i gojaznosti.

Folna kiselina u sočivu je posebno korisna trudnicama, a svima ostalima pomaže da imaju jaku kosu i nokte, štiti nervni sistem i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja i moždanog udara. Sočivo je odlično i za sportiste jer je osim proteinom bogato i magnezijumom pa pomaže da se mišići brže opuste i oporave nakon vežbanja.

Ali osim neke krem čorbice i uobičajenih variva, često nemamo ideja kako da upotrebimo sočivo. Zato danas pravimo crveni humus. Humus je tradicionalni orijentalni umak i namaz o kome smo već pisali ovde: Humus i koji se originalno pravi s leblebijama.

Naša varijanta crvenog humusa umesto leblebija sadrži crveno sočivo, a pored orijentalnih sastojaka, malo domaćeg ‘pečata’ daje joj aleva paprika.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 1 šolja od 2dl crvenog sočiva
  • 3 šolje vode
  • 3 kašike susamove paste (taana, tahine)
  • sok od 1 limuna
  • 1 kašika kvalitetnog maslinovog ulja
  • 1 kašika gustog paradajz-pirea
  • 2 čena izgnječenog belog luka
  • 1 kašičica soli
  • 1 kašičica slatke aleve paprike
  • ½ kašičice mlevenog kumina
  • malo svežeg seckanog lišća nane, ili peršuna, korijandera, celera… po želji

U šerpu sipati 3 šolje vode i dodati 1 šolju sočiva. Staviti na ringlu na najjaču vatru dok ne provri, pa smanjiti i delimično poklopiti šerpu. Kuvati sočivo petnaestak minuta, dok ne počne da se raspada.

Ocediti višak vode pa sipati prohlađeno sočivo u procesor ili blender i dodati sve ostale sastojke pa samleti sve u finu pastu. Presuti smesu u činiju, po želji poravnati i poprskati dodatno maslinovim uljem i posuti alevom paprikom.

Crveni humus možemo jesti na bezbroj načina, kao umak za seckano povrće, kao namaz za hleb, ili prilog jelu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!