Božanska hrana za kožu

Kada pomislimo na drvo kakaovac prvo pomislimo na čokoladu, pa potom na stare Maje i Asteke koji su prvi pripremali napitak od njegovog ploda. Kakaovac potiče iz oblasti tromeđe Brazila, Kolumbije i Perua, gde je tokom poslednjeg ledenog doba pre 21.000 godina uspeo da preživi i potom se raširi po južnoameričkom kontinentu. Arheološki nalazi i drevni tekstovi su dokaz da su stari narodi obilno koristili kakao u ishrani i kombinovali ga sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, pravili od njega fermentisana pića, a upotrebu je našao i u ritualima i tradicionalnoj medicini. Da je kakao bio na visokoj ceni dokazuje i činjenica da se koristio i kao platežno sredstvo kod Asteka.

Maje i Asteci su kakao utkali u svoju mitologiju: ovu biljku stvorila je pernata zmija Kvecakoatl, koja bi se sa velike stepenaste piramide Kukulkan u Čičen Ici spuštala u vreme prolećne i jesenje ravnodnevnice. Piramida je tako znalački sagrađena da se na ta dva datuma u godini pravi senka koja zaista izgleda kao da niz nju vijuga zmija. Kada je četvrta Kolumbova ekspedicija stigla na obalu Hondurasa početkom 16. veka, bio im je poslužen neobičan napitak pripremljen sa strahopoštovanjem. Svoju evropsku premijeru kakao je imao 1544. godine kada je predstavljen na španskom dvoru, da bi se nakon toga brzo proširio po starom kontinentu.

Nažalost, topla dobrodošlica koju je Montezuma II, deveti i poslednji astečki vladar priredio Fernandu Kortesu i njegovim konkistadorima, nije prijateljski uzvraćena: tokom njihovog pohoda ubijeno je do 240.000 Asteka i izbrisana čitava civilizacija, a po novoosvojenom kontinentu počele su da niču plantaže kakaovca koje su evropljanima donosile ono zbog čega su bili spremni da zaborave na čojstvo: novac.

Što se kakaa tiče, trag Asteka ostao je u nazivu ’čokolada’ (od astečkog xocoatl) i u nazivu vrste T.cacao (od astečkog cacahuatl), koju je krstio Karl Line, kao i rod biljke – Theobroma što znači hrana bogova na starogrčkom. A baš kao ni stari južnoamerički narodi, ni mi danas kakao ne koristimo samo za ishranu i uživanje. Kada se semenke kakaovca sasuše, iz njih se ne dobija samo prah, već i kakao puter, Theobroma ulje.

Osim što odiše opojnim mirisom čokolade, kakao puter u svojih 100 grama sadrži skoro 900 kalorija zahvaljujući sastavu zasićenih masti od čak 60%. Zato je našao široku primenu u kozmetičkoj industriji. S obzirom da je veoma bogat masnim kiselinama kao što su laurinska, palmitinska, linolna, oleinska, stearinska, kao i vitaminima E, A i C, cinkom, dopaminom, triptofanom, kakao puter je prava hrana bogova za kožu. Njegovo dejstvo je protivupalno, antialergijsko, regenerativno i antioksidaciono. Dakle, kakao puter smiruje upale kože, pa je lekovit kod dermatitisa, osipa, ekcema i psorijaze, ublažava alergijske reakcije, uključujući i onu koju izazivaju sunčevi zraci, obnavlja kožu tako što joj daje potrebnu vlažnost i elastičnost, sprečava isušivanje i perutanje, a kako je prepun antioksidanasa usporava starenje kože, eliminiše fleke od opekotina i zaceljuje ožiljke od akni i strija.

Posebno je koristan leti kada smo izloženi jakom i štetnom dejstvu UVA i UVB zraka i može se nanositi pre i posle sunčanja, a on ne samo da će umiriti kožu i poboljšati joj elastičnost, već će pomoći da dobije i zadrži lep preplanuli ten. Pored kože, leti će zaštititi i kosu od isušivanja, cvetanja i peruti, a kako jača folikul sprečava i opadanje kose. Ovaj puter dragocen je i zimi kada nam lice i usne čuva prilikom bavljenja zimskim sportovima.

Za razliku od drugih masti, zahvaljujući antioksidansima kakao puter je veoma stabilan i ima rok upotrebe 2-5 godina – kada se druge masti i ulja užegnu, on će i dalje zadržati svoj čokoladni miris. Naravno, kakao puter se može i jesti, što i činimo kada se sladimo čokoladom: kada se procesuira, iz kakaa se prvo odvaja prah od putera, da bi se potom ujedinili. Tako čokolada, pored ova dva sastojka, sadrži još i šećer i mleko, a kakao puter je upravo ’krivac’ što nam se čokolada onako divno i kremasto topi na jeziku. On je krivac i što nam se prave ’sarmice’ na struku kada preteramo s čokoladom, jer je veoma kaloričan. Zato je bolje da jedemo manje čokolade, ili ako je konzumiramo da odaberemo onu tamnu, sa što većim procentom kakao praha i što manje šećera. Ali srećom, to ograničenje ne postoji kada nanosimo kakao puter na sebe: možemo slobodno uživati u njegovom mirisu i blagodetima koje donosi našoj koži.

Kakao puter svoje dragocenosti deli svima i u dva preparata Herba Sveta: Devi melemu protiv strija i Devi melemu za pete. U kombinaciji sa drugim hranljivim puterima i uljima, ova dva melema pomažu da se eliminišu tragovi strija i ožiljaka, odnosno da stopala budu meka i nežna. Pa sledeći put kada posegnete za čokoladom, setite se i svoje kože. A ona će vam, za uzvrat podariti lepotu i mladalački izgled.