Category Archives: Alfa Aktiv

Muški porođajni bolovi

Godine 1865. antropolog Ser Edvard Barnet Tajler skovao je pojam kuvad, od francuske reči couvade, ili, ako odemo još dalje u prošlost, latinskog cubare, sa značenjem ’ležati na jajima dok se ne izlegu pilići’. Cubare nas zato, s razlogom, podseća na ’inkubaciju’ ili ’inkubator’. Tajler, ipak, nije u vidu imao ptice već ljude, zapravo običaj koji postoji od davnina, od starog Egipta, a verovatno i pre, i dan danas se može videti u nekim, od zapadne civilizacije udaljenim plemenima.

Kuvad je ritual koji muškarac obavlja pred rođenje svog deteta, kada leže u krevet i pretvara se da ima porođajne bolove. Pored starog Egipta, ovaj običaj je postojao u Baskiji u Španiji, a i danas se praktikuje na Papui, u nekim plemenima na Tajlandu, zabačenim krajevima Rusije, Kine i Indije, kao i kod američkih Indijanaca. Ova ’saosećajna trudnoća’ pripisuje se potrebi da se odagnaju demoni i zaštiti novorođenče, kao i da se stvori čvršća veza između muža i žene i ’zapečati’ porodica. Po drugim tumačenjima, kuvad predstavlja manifestaciju muške zavisti i pokušaj da se kompenzuje ’nedostatak materice’, odnosno sposobnost žene da stvori novi život.

Za razliku od drevnog rituala, neki moderni muškarci danas mogu patiti od ’kuvad sindroma’: tokom trudnoće svoje partnerke i oni se ugoje, imaju jutarnje mučnine, bol u leđima, promene apetita, pate od nesanice, a u ekstremnim slučajevima dolazi do uvećanja grudi, mogu čak osetiti porođajne bolove i postnatalnu depresiju. Kuvad sindrom nije zvanični medicinski pojam, a neki stručnjaci veruju da je psihosomatske prirode. Drugi, pak, misle da je povezan s hormonalnim promenama.

Interesantno je da su istraživanja iz 2014. ovu poslednju pretpostavku i potvrdila. Robin Edelstin, psihološkinja Univerziteta u Mičigenu, posmatrala je 29 parova starosti između 18 i 45 godina koji su očekivali svoju prvu bebu. Od njih su istraživači uzimali uzorke pljuvačke više puta tokom trajanja trudnoće, na otprilike svakih 8 nedelja. Potom se u uzorcima merio nivo testosterona, estradiola, kortizola i progesterona. Kao što se i dalo očekivati, kod budućih majki bio je očigledan porast sva četiri hormona, ali ono što je iznenađujuće je da je kod budućih očeva nivo testosterona i estradiola osetno opadao.

Iako nije bilo promena u nivou progesterona i kortizola kod muškaraca tokom studije, istraživači su otkrili da je kod parova nivo ovih hormona bio sinhronizovano ili visok ili nizak. Nakon porođaja utvrđeno je da su muškarci kod kojih su analize pokazale veći pad testosterona bili aktivnije uključeni u negu deteta i pružali veću podršku svojim suprugama.

Studija rađena nekoliko godina pre ove pokazala je da je kod ’novopečenih’ očeva dolazilo do pada nivoa testosterona i do 40% tokom prvih meseci nakon rođenja deteta. Takođe je utvrđeno da su očevi kod kojih se to dešava mnogo više u stanju da osete potrebe novorođenčeta i dosta su nežniji prema bebi.

Iako je ovo istraživanje malo i ograničeno, njegovi rezultati su vrlo značajni jer je do sada 99% istraživanja uključivalo samo majke, a ne i očeve. U poslednjih 30 godina na zapadu raste trend aktivnog uključivanja očeva u rođenje i odgajanje dece, što je rezultiralo povećanim natalitetom, a ove uočene hormonalne promene samo potvrđuju koliko je to ispravno i potrebno. Interesantno je i kako je priroda mudra: da bi došlo do začeća potreban je adekvatan nivo testosterona kod muškarca, ali kako je to hormon koji se inače povezuje s povećanom agresijom i niskim nivoom roditeljske brige, logično je da u periodu pred rođenje deteta i tokom prvih meseci njegovog života testosteron opadne. Ako se opet vratimo na priču o kuvadu, onda su u pravu antropolozi koji ovaj ritual objašnjavaju kao  učvršćivanje veze između oca i majke i jačanje institucije porodice.

Muškarci, oprez!

Do nedavno se smatralo da je humani papiloma virus najveći neprijatelj žena jer izaziva rak grlića materice. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da on itekako životno ugrožava i muškarce. Naime, sojevi HPV -16 i HPV-18, ozloglašeni okidači karcinoma grlića materice, pronađeni su u tkivu benignog i malignog tumora prostate.

Istraživanje je sproveo medicinski tim Univerziteta Novi Južni Vels predvođen profesorom Džejmsom Losonom i dr Vendi Glen, koji su, studirajući rezultate 26 studija, identifikovali ove rizične sojeve virusa u svim tipovima tkiva prostate, kako zdravom, benignom, tako i malignom. Zapravo, tim je pronašao dokaze da su najopasniji tipovi HPV prisutni kod raka prostate mnogo češće nego u zdravom ili benignom tumornom tkivu.

HPV se lako širi, to je infekcija koja se najviše prenosi seksualnim kontaktom, čak i oralnim seksom, ali i najobičnijim dodirom sa zaraženom površinom, na primer u sauni. Vrlo je zarazan, ali srećom, od 200 različitih tipova nisu svi opasni. Međutim, i oni koji nose manji rizik mogu izazvati kondilome koji brzo rastu i šire se. Karcinom izazvan njima može se zapatiti ne samo na genitalijama već i na sluzokoži usne duplje i tu izazvati tumore.

Australijski istraživački tim je takođe otkrio interesantnu činjenicu da je u zemljama sa visokom stopom smrtnosti od raka grlića materice takođe visok i procenat smrtnosti od raka prostate, i obrnuto. Dakle ova dva karcinoma imaju nešto zajedničko, a to je očigledno HPV. U studiji se navodi primer Južnoafričke republike gde čak 68% muškaraca sa karcinomom prostate ima i HPV virus, a stopa smrtnosti u toj zemlji od karcinoma prostate je 18,3, odnosno raka grlića materice 12,2 na 100.000 stanovnika. Za razliku od nje, u Južnoj Koreji stopa smrtnosti od raka grlića materice je 1,9, odnosno raka prostate 4,5. Ovo se objašnjava učestalim praktikovanjem seksa bez zaštite u Južnoafričkoj republici, i samim tim visokom stopom prenosa HPV-a.

Osobe zaražene humanim papiloma virusom uopšte ne moraju imati vidljive simptome i zato je bolest vrlo nepredvidiva. Ali dobra vest je da protiv tipova HPV-16 i HPV-18 imamo vakcinu. ’Iako je humani papiloma virus samo jedan od mnogih patogena koji su identifikovani u karcinomu prostate, on je jedini zarazni patogen protiv kog se možemo vakcinisati, i zato je važno proceniti uzročnu ulogu HPV u raku prostate’, izjavio je Loson.

Ovaj istraživač je takođe objasnio da se pogrešno pretpostavlja da infekcije HPV-om izazivaju uglavnom karcinom kod žena. To nije istina. Humani papiloma virusi su takođe uobičajeni uzrok raka kod muškaraca. To su uglavnom genitalni karcinomi anusa i penisa, ali takođe i karcinomi usne duplje, jezika i grla. Zato je i više nego verovatno da se vakcinacijom protiv ovih virusa može sprečiti i širenje i raka prostate.

Uvećanje i upala prostate, u odnosu na zdravu prostatu

Iako je ova studija dokazala vrlo verovatnu povezanost HPV i raka prostate, potrebna su dodatna istraživanja, ali ono što je očigledno i definitivno je da su visokorizični humani papiloma virusi povezani s inflamatornim prostatitisom koji vodi ka benignoj hiperplaziji prostate da bi potom prerastao u karcionom prostate. Pored HPV, u semenoj tečnosti pacijenata sa prostatitisom otkriveni su i brojni drugi patogeni organizmi. Zato je potrebno reagovati već na prvu pojavu prostatitisa.

Za svoje zdravlje smo odgovorni sami, ali kao što vidimo, i za zdravlje nama bliskih ljudi. Zato, kao i kod svih seksualno prenosivih bolesti, i kod HPV važi pravilo da ne treba praktikovati seks bez zaštite, i važno je povremeno uraditi analize i obaviti osnovne preglede.

A kad su infekcije prostate u pitanju? Najbolja je preventiva, ili reagovanje na prvu pojavu simptoma. Ako je moguće na što prirodniji način. Zato Herba Svet muškarcima nudi idealno rešenje:

Alfa Aktiv HS PRO kapsule, između ostalog, sadrže i suvi ekstrakt testeraste palme, koja pomoću masnih kiselina i beta-sisterola uspostavlja pravilno funkcionisanje i efikasno sprečava benigno uvećanje prostate. Osim što štiti zdravlje prostate, ova formula sprečava urinarne infekcije, čuva kardiovaskularni sistem i gipkost krvnih sudova, eliminiše negativne posledice stresa, daje energiju i čuva seksualno zdravlje. I, što je najvažnije, prisutnim polifenolima sprečava nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, a posebno kontroliše količinu antigena kog luči prostata (PSA), sprečavajući tako rast i širenje tumornog tkiva.

Manjak prirode u telu i umu

Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji…

Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. On ne bira godine ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…

Hronični umor obično prate pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije.

Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…

Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, kovid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.

Kao što vidimo, umor može pogoditi sve sfere našeg života. A mi ćemo ga još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.

Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:

Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.

Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.

Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.

Obrnuti pubertet

Nakon što pređe tridesetu, u telu muškarca dešava se promena koja nije odmah vidljiva, ali proces se definitivno odvija: svake godine nivo testosterona padne za prosečno 1%. Tokom mladosti, nivo ovog hormona prelazi 1000 ng/dl, da bi u osamdesetim iznosio samo 200 ng/dl. Iako muškarci ne doživljavaju tako dramatične promene kao žene, većina njih će oko pedesete iskusiti andropauzu – mušku menopauzu.

Testosteron igra veliku ulogu u životu muškaraca ali i žena, jer je neophodan za normalno fizičko i mentalno zdravlje, razvoj mišića i mišićne mase, seksualne funkcije i polni nagon. To je hormon koji muškarcima daje muževni, duboki glas, jake crte lica, mišićavo poprsje, gustu bradu i maljavost. Kada uđe u pedesetu, muškarac već ima oko 20% manje testosterona nego kada je bio u punoj snazi. Danas, u eri nezdrave hrane, sedentnog načina života i sveopšteg zagađenja, taj procenat je često i mnogo veći, i sve je više muškaraca koji u andropauzu ulaze već od 38. godine života.

Simptomi andropauze su uglavnom individualni, ali neki od najčešćih su sledeći:

  • pad energije, umor
  • depresija
  • promene raspoloženja
  • nemogućnost koncentracije, zaboravnost
  • gubitak mišićne mase
  • višak telesnih masti
  • smanjen libido
  • otežana ili slaba erekcija
  • valunzi
  • nesanica
  • izražene grudi
  • lupanje srca

Pored neprijatnih simptoma, andropauza, baš kao i menopauza kod žena, nosi konkretne zdravstvene rizike, pre svega od osteoporoze i kardiovaskularnih poremećaja, dok su muškarci dodatno izloženi i povećanom riziku od raka prostate. Iako simptomi ne moraju biti tako intenzivni kao kod žena, mogu trajati čak 15 do 20 godina.

Nezdravi način života, brza i masna hrana i izloženost stresu danas muškarce sve ranije gura u andropauzu, čak u drugoj polovini tridesetih, baš u vreme kada se mnogi odlučuju da osnuju porodice. Tada se ispoljava rastući problem našeg doba – muška neplodnost. Usled niskog nivoa testosterona opada i broj i pokretljivost spermatozoida, koji udruženi s nedostatkom seksualne želje i padom samopouzdanja mnoge parove sprečavaju da se ostvare u ulozi roditelja. Simptomi andropauze često ostaju neprepoznati, često i zbog stida prikriveni, i muškarci retko traže pomoć, zapadajući sve dublje u depresiju i gubeći veru u sebe. Neki pomoć mogu tražiti ’indirektno’, ponašanjem koje okolini deluje naporno ili trivijalno, ili kanalisati svoje probleme kupovinom novog automobila ili iznenadnim interesovanjem za ekstremne sportove.

Kako ponašanje muškarca koji prolazi kroz izraženu andropauzu može podsećati na ono kod adolescenata, ovaj period se često naziva i obrnuti pubertet. Ali andropauza je prirodni proces i kao takvog je treba i razumeti. Naročito zato što se njeni simptomi i rizici mogu znatno ublažiti prihvatanjem zdravijeg načina života: kvalitetnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima, izbegavanjem duvana i alkohola i održavanjem zdrave telesne mase. Bitno je ne zaboraviti ni psihu i baviti se aktivnostima koje angažuju moždane funkcije, negovati prijateljstva i zdrave društvene odnose i provoditi dovoljno vremena u prirodi.

Tako se može zaustaviti nagli pad nivoa testosterona, koji se može čak i povratiti potpuno prirodnim putem: pomoću lekovitog bilja. Prirodna laboratorija Herba Sveta muškarcima nudi dve opcije: Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO.

Alfa Aktiv, pomoću damjane, L-karnitina, acetil-L-karnitina i cinka doprinosi normalnom nivou testosterona, poboljšava broj i pokretljivost spermatozoida ali i sprečava depresiju, podiže nivo energije i libida, uz dodatno kardioprotektivno dejstvo.

Alfa Aktiv HS PRO, pored onih koje sadrži klasičan Alfa Aktiv, donosi i sastojke koje štite zdravlje prostate, sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija, smanjuju ili otklanjaju neprijatne simptome edema prostate – učestalo i otežano mokrenje, ali i dodatno čuvaju gipkost krvnih sudova, uravnotežuju krvni pritisak i eliminišu posledice stresa. Testerasta palma, trans resveratrol, 3-β-sitosterol, dihidrokvercetin i ekstrakt nara tako, uz damjanu, L-karnitin i cink predstavljaju dobitnu kombinaciju koja čuva zdravlje muškarca, obezbeđuje mu potrebnu energiju, jača imunitet i mentalnu stabilnost. Uz Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO, nema reprize puberteta, već je tu samo stabilna, zdrava muškost.

Moćan saveznik modernog muškarca

Iz laboratorije Herba Sveta stiže nam još jedan proizvod koji se stara o zdravlju muškaraca: Alfa Aktiv HS PRO. Za razliku od Alfa Aktiva koji se već više godina uspešno brine o seksualnom zdravlju muškaraca, Alfa Aktiv HS PRO svojim dopunjenim spiskom aktivnih sastojaka ima široki dijapazon dejstava.

Pored sjajne damjane, biljke koja deluje kao prirodni afrodizijak, pospešuje erektilnu funkciju i poboljšava kvalitet i broj spermatozoida, ali štiti i mentalno zdravlje boreći se protiv depresije i štetnog uticaja stresa, cinka koji je neophodan za normalnu plodnost i reprodukciju, acetil-L-karnitina koji poboljšava energiju i deluje kardioprotektivno, Alfa Aktiv HS PRO donosi još nekoliko izuzetnih dodatnih sastojaka.

Suvi ekstrakt testeraste palme (Serrenoa repens L.) obiluje slobodnim masnim kiselinama i beta-sisterolom koji su neophodni za pravilno funkcionisanje prostate, a vrlo su efikasni kod benignog uvećanja prostate. Svojim aktivnim dejstvom, testerasta palma smanjuje proizvodnju dihidrotestosterona, čime direktno doprinosi umanjenju oticanja prostate. Na taj način sprečava ili značajno smanjuje neprijatne simptome edema prostate: učestalo i otežano mokrenje, zastoj mokraće, noćno mokrenje, osećaj nagle potrebe za mokrenjem…

Reynoutria japonica Hoitt. ili Fallopia japonica, japanski dvornik, zeljasta biljka sa izuzetnim sposobnostima preživljavanja i razmnožavanja, osim što ima jestive listove, tradicionalno se koristi u kineskoj i japanskoj medicini zbog visoke količine trans resveratrola. Upravo iz tog razloga čist ekstrakt resveratrola izolovan iz ove biljke našao se u novoj formuli Alfa Aktiv HS PRO. Trans resveratrol je element dugovečnosti i produžene mladosti koji štiti kardiovaskularni sistem, čuva gipkost krvnih sudova, uravnotežuje krvni pritisak a posebno se preporučuje osobama sa istorijom kardiovaskularnih bolesti u porodici. Osim što smanjuje šanse pojave ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, ovaj snažni antioksidans nam, neutrališući štetni uticaj slobodnih radikala, poboljšava opšte zdravlje i eliminiše negativne posledice stresa, pojačanog fizičkog i mentalnog napora i pušenja cigareta.

Pomoću 3-β-sitosterola, suvi ekstrakt korena koprive (Urtica dioica L.) uspešno apsorbuje višak masnoće u krvnim sudovima, održavajući normalne nivoe holesterola i triglicerida u krvi, ali doprinosi i normalnom funkcionisanju urinarnog trakta i prostate. Svojim diuretičkim svojstvima, kopriva olakšava i pospešuje izbacivanje mokraće, sprečavajući tako pojavu urinarnih infekcija. Beta-sisterol je prirodni čistač organizma, pomaže telu da se izbori sa toksinima i da ih izbaci iz organizma, pa na taj način štiti i jača i naš imunitet.

Još jedan izuzetan antioksidans našao se u ovom preparatu pomoću suvog ekstrakta nara (Punica granatum L.). Nar je poznat kao vitaminska bomba, a ono najvrednije u njemu su polifenoli, antioksidansi koji štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, čuvajući nas tako od raka, posebno raka prostate. Brojne studije su pokazale da nar smanjuje količinu antigena kog luči prostata (PSA) i tako sprečava razvoj i rast tumornog tkiva. I nar je bogat polifenolima, pa u ovoj formuli pojačava snažno kardioprotektivno dejstvo, ali igra i veliku ulogu u sprečavanju Alchajmerovog oboljenja i poboljšava memoriju. To nije sve: ekstrakt nara poboljšava izdržljivost tokom fizičkog napora, pospešuje varenje, sprečava i olakšava bol u zglobovima i jača libido.

Podjednako koristan sastojak preparata Alfa Aktiv HS PRO je dihidrokvercetin. Ovaj bioflavonoid ima mnogostruko korisna dejstva po organizam: deluje protivupalno, antialergijski, antireumatski, antivirusno i antikancerogeno. Svojim izuzetnim antioksidantnim dejstvom pozitivno deluje i kod ozbiljnih malignih oboljenja: raka debelog creva, prostate, pluća, jetre, leukemije… Ali najbitniji razlog što se našao u ovoj ‘muškoj’ formuli je njegovo protivupalno dejstvo, posebno kada je prostata u pitanju. Kvercetin sprečava proinflamatorne enzime, pa tako eliminiše upalne procese u prostati i odlična je terapija kod hroničnog prostatitisa, a svojim antioksidansima deluje antitumorski, štiteći ovu žlezdu od karcinoma. Kvercetin je popularan i među sportistima, ne bez razloga: dobro je poznato da povećava energiju, pospešuje oksidaciju masti i termogenezu. On širi krvne sudove, pojačava njihovu elastičnost, pa tako doprinosi normalizaciji krvnog pritiska ali i opštem kardiovaskularnom zdravlju.

Na kraju ovog brzog putovanja kroz sastojke potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv HS PRO, možemo sa sigurnošću zaključiti da smo dobili još jednog moćnog saveznika muškog zdravlja: osim što štite prostatu, urinarni trakt i pospešuju seksualno zdravlje i plodnost, elementi ovog preparata povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, štite srce i krvne sudove, normalizuju pritisak, eliminišu višak holesterola, ali utiču i na imunitet i opšte zdravlje, poboljšavajući tako i nivo energije, mentalne budnosti i sposobnosti borbe protiv najvećeg neprijatelja modernog doba – stresa.

Endokrini disruptori

Naše doba obeležila su velika naučna i tehnička dostignuća, a s njima je stigao i ogroman broj hemikalija. Smatra se da danas koristimo oko 100.000 najrazličitijih hemikalija, koje su svuda oko nas – od plastičnih posuda, preko kozmetike i higijenskih proizvoda, nameštaja, igračaka, a pre svega, ima ih u elementima od kojih nam zavisi život: vodi, vazduhu i zemlji, kao i u hrani koja je tretirana pesticidima i navodnjavana zagađenim vodama.

Mnoge od tih hemikalija perfidno i konstantno negativno utiču na rad naših žlezda koje su zadužene za lučenje hormona, i kao takve, za normalno funkcionisanje organizma – to su takozvani endokrini disruptori. Bez nesmetanog rada endokrinog sistema nema zdravlja. Ali, nažalost, nema ni budućnosti, jer od njega veoma zavisi i funkcionisanje naših reproduktivnih organa, plodnost i dolazak beba na svet.

Danas imamo globalni problem ekspanzije oboljenja endokrinog sistema koja traje već nekoliko decenija. Sa njom došli su i poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, pa više nego ikada pre, žene pate od endometrioze, sindroma policističnih jajnika, mioma na materici, neplodnosti, a čak i kada uspeju da zatrudne te trudnoće su problematične, s velikim rizikom od pobačaja ili poteškoćama u razvoju ploda. Devojčice sve ranije ulaze u pubertet a već sa prvom menstruacijom javljaju se ciste i problemi koje ne bi trebalo da imaju već na samom početku svog reproduktivnog perioda.

Ni muškarci nisu pošteđeni: istraživanja su pokazala da je tokom poslednjih nekoliko decenija broj spermatozoida kod muške populacije opao čak za 50% u odnosu na prethodni period. Pored smanjenog broja i lošeg kvaliteta spermatozoida, endokrini disruptori kod muškaraca utiču na smanjenje nivoa testosterona pa samim tim i na plodnost, a kod novorođenih dečaka izazivaju urođeni kriptorhizam (problem sa spuštanjem testisa kod beba) i hipospadiju  (urođena anomalija razvoja otvora mokraćne cevi na pogrešnom mestu).

Ono na šta sigurno endoktrini disruptori utiču kod oba pola je gojaznost, i za to postoji sve više dokaza. Organska jedinjenja kalaja, na primer, TBT – tributil-kalaj-hlorid i TPT – trifenil-kalaj-hlorid, kojih ima u PVC proizvodima, od tekstila preko boja, podnih obloga i čak na papiru za pečenje, deluju na delove endokrinog sistema koji je odgovoran za metabolizam, energiju i apetit. Zato je danas sve više slučajeva gojaznosti od najranijeg detinjstva, što izaziva i rani pubertet. Brojna istraživanja uočila su da kod devojčica rast dojki danas počinje već od sedme godine života.

I tako smo suočeni s apsurdom da je sve ono što smo proizveli da bismo imali udobniji i kvalitetniji život zapravo počelo da nas ubija i smanjuje nam natalitet. Moderna medicina se protiv toga bori tako što ženama prepisuje sintetičke hormone koji neko vreme maskiraju simptome. Ali i ti hormoni preko kanalizacije dospevaju u vodotokove, tamo truju biljni i životinjski svet, i vraćaju nam se, opet preko vode koju pijemo ili kojom navodnjavamo useve. Naučnici su uočili pojavu feminizacije mužjaka riba u rekama pod uticajem rasta koncentracije sintetičkog estrogena koji preko kanalizacije dospeva u reke i jezera, i koji na taj način izaziva neplodnost, a samim tim i pomor riba. A to je samo jedna karika u lancu problema.

Smatralo se da ksenoestrogeni, veštačke supstance koje ometaju rad endokrinog sistema tako što oponašaju rad estrogena, nisu štetni jer ih u životnoj sredini ima u malim količinama. Potom je uočeno da, kada se oni udruže s prirodnim estradiolom, organizam duplo jače reaguje na njihovo dejstvo. Danas znamo da endokrini disruptori menjaju koncentraciju estrogena u organizmu žene i tako izazivaju poremećaj menstrualnog ciklusa, njegovo trajanje i obilnost, bolne menstruacije, ali i ozbiljnije poremećaje poput PCOS, endometrioze, mioma, neplodnosti i komplikacija tokom trudnoće. Niz studija koje su proučavale žene koje rade u proizvodnji olovnih baterija, žene izložene hlorodibromometanu u pijaćoj vodi i dihlor-difenil-trihloretanu (DDT), pokazale su da sve imaju skraćeni menstrualni ciklus. S druge strane, uočen je produženi menstrualni ciklus sa abnormalnim i bolnim krvarenjima kod žena izloženih dioksinima, pesticidima, polihloriranim bifenolima i etilen glikolima. Trudnice izložene olovu, živi, kadmijumu, etilen glikolu, DDT, pod velikim su rizikom od pobačaja ili prevremenog porođaja. Danas se i dalje ne zna tačan uzrok endometrioze, ali činjenica je da estrogen, odnosno njegov disbalans, igra veliku ulogu u nastanku poremećaja. Uočena je i učestala pojava mioma na materici kod žena koje istovremeno pate od smanjene funkcije štitaste žlezde. Hormonalni mehanizam koji stoji iza svih tih poremećaja je uticaj endokrinih disruptora na neuronske krugove hipotalamusno-hipofizno-gonadalne osovine, odnosno na zajedničko dejstvo endokrinih žlezda.

S obzirom da su endokrini disruptori toliko zastupljeni u našoj okolini, kako možemo pomoći sebi? Pre svega, možemo pokušati da što više smanjimo upotrebu proizvoda koji sadrže hemikalije. Umesto teflonskih tiganja možemo se vratiti starinskim, tučanim. Umesto modernih, plastičnih podova, možemo postaviti klasičan parket ili pločice. Plastične posude u kuhinji bi trebalo da zamenimo staklenim. Hranu bi trebalo da nabavljamo od pouzdanih dobavljača a vodu filtriramo. Uz prirodnu kozmetiku i sredstva za održavanje higijene i što češći boravak u prirodi, trebalo bi da svom endokrinom sistemu omogućimo nesmetani rad. Naravno, na rasprostranjenost ksenoestrogena u zemlji, vodi i vazduhu ne možemo mnogo uticati. Ali možemo se zaštititi prirodom.

Zato je tu Femisan A: to je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji omogućava dobar hormonalni balans i nesmetani rad ženskog reproduktivnog sistema, kao i normalan ciklus i plodnost. Postoji rešenje i za muškarce: Alfa Aktiv, jednako prirodno, utiče na normalizaciju nivoa testosterona i poboljšanje broja i kvaliteta spermatozoida. Udruženi, Femisan A i Alfa Aktiv doprinose plodnosti parova koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. U eri kada moderna dostignuća rade protiv nas, moramo se vratiti prirodi kako bismo obezbedili budućnost.

Starost mladosti ili mladost starosti?

Napola našeg životnoga puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta.

Tako u Danteovom Paklu epa Božanstvena komedija tridesetpetogodišnji protagonista započinje svoju priču. Iako u 14. veku kada je pisac živeo nije postojala kriza srednjeg doba u današnjem smislu reči, smatra se da je Dante baš nju opisao. To je period kada iznenada shvatimo da smo na polovini života i da smrt nije nešto što se dešava samo drugima. Takođe, počinjemo da svodimo račune i, čak i ako smo do tad bili uspešni i vredni, shvatamo koliko smo toga propustili, pa nas obuzme jaka želja da sve to nadoknadimo. Čak i ono što ne priliči našim godinama.

Mnogo godina nakon Dantea, 1957. četrdesetogodišnji lekar i psihoanalitičar Eliot Džeks (Elliott Jaques) drži govor na skupu Udruženja psihoanalitičara Britanije i po prvi put koristi baš taj izraz – kriza srednjeg doba. Džeks kaže da je proučavavši kako svoje pacijente tako i biografije velikih umetnika primetio da je svako od njih tokom srednjih godina prolazio kroz fazu kada bi neki njegov aspekat doveo do ekstrema, bilo da je to promiskuitet, težnja da se aktivno uživa u životu, da se zadrži mladalački izgled ili opsesivno vodi računa o zdravlju. On posebno opisuje jednog svog pacijenta starog 36 godina kome je do jednog trenutka život izgledao kao bespregledan uspon ispred kog se video samo horizont. Ali sada, iznenada, imao je osećaj kao da se popeo na vrh brda i uspeo da vidi kraj puta ispred sebe. Taj kraj je bio još uvek dovoljno daleko, ali je samo njegovo vidljivo prisustvo delovalo preteće.

Kasnije je Džeks priznao da to nije bio nikakav pacijent, već on sam i njegovo lično iskustvo, na osnovu kog je i skovao čitavu teoriju i pojam ’kriza srednjeg doba’. Džeks nije odmah doživeo ovacije nakon izlaganja svoje teorije, ali je ona kasnije prihvaćena i doživela je veliki bum, naročito u popularnoj psihologiji. Najčešće korišćeni primer ove krize je muškarac srednjih godina koji iznenada kupi motor ili crveni kabriolet. Iako se životni vek produžio i  ’srednje doba’ od Džeksovog, a naročito od Danteovog doba prilično pomerilo, pa se danas smatra da su to pre pedesete nego trideset i neke, taj ’crveni kabriolet’ je još uvek prisutan, i danas se ponajviše ogleda u estetskim zahvatima kojima se eliminiše neminovna i konstantna težnja kože našeg lica da podlegne sili gravitacije, ili u ekstremnim treninzima u teretani koji se neretko završe povredama.

Kada dosegnemo tačku koja je napola našeg životnoga puta i ta spoznaja nas uplaši, često smo apatični, osećamo besmisao, nemamo motivacije, ali i ljubomorni na one koji deluju da ’drže konce u rukama’, a naročito na mlađe i lepše, sve što smo do tad postigli deluje nam nedovoljno, zbunjeni smo i nismo sigurni u kom pravcu da krenemo, i tada često i pravimo velike životne promene koje zapravo uopšte ne liče na nas. Sve to liči na jedan veliki gubitak samopouzdanja koji se može završiti depresijom.

Nažalost, te emotivne probleme često prate i pojačavaju fizičke promene. To je doba kada muškarci prolaze kroz andropauzu pa dolazi do smanjene seksulane želje i erektilne disfunkcije, prostata počinje da zakazuje, mišići nisu više ono što su nekad bili, salce se taloži oko stomaka a kosa proređuje i opada.

Kod žena kreće menopauza, pa smanjenje estrogena postepeno donosi neprijatne simptome – valunge, preznojavanje, razdražljivost, nesanicu, gubitak seksualne želje, ali i spoljne promene koje se najviše ogledaju u povećanju telesne težine, taloženju masnih naslaga na nekad vitkom struku, a najvidljivije su na licu i koži koja gubi elastičnost i postaje naborana.

I kada se to desi, vreme je da prestanemo da slušamo Dantea i da poslušamo Viktora Igoa, koji mudro reče:

Četrdeset godina su starost mladosti, 
a pedeset godina su mladost starosti.

Dakle jedna faza je zaista gotova, ali druga tek počinje, i umesto da ono što je iza nas vidimo kao promašaj, vreme je da saberemo sva svoja iskustva i zgrabimo ono najbolje iz toga što je pred nama. Vreme žurki i brzih vožnji je za nama, a sada najbitniji odnos koji treba da izgradimo i uzdignemo je onaj koji imamo sa sobom. Zapravo, jedna od najbitnijih veština koju u životu treba da savladamo je da se osećamo dobro u svojoj koži. Jedan od najboljih pokazatelja da smo u tome uspeli je da nam je lepo kad smo sami, da nam nisu neophodni drugi ljudi i spoljni stimulansi da bismo bili zadovoljni i srećni.

A kada je telo u pitanju, ono će neminovno stariti. Umesto da pokušavamo da kožu lica vratimo u dvadesete, bolje je da se potrudimo da budemo što zdraviji, i to na što prirodniji način. Zdrava ishrana, umerena i godinama prilagođena fizička aktivnost, što više druženja, angažovanja malih sivih ćelija čitanjem i sticanjem novih znanja, i tu i tamo mala pomoć iz prirode.

Kada estrogen krene da opada i nastupe prvi simptomi menopauze, za žene je tu Femisan B koji se po potrebi može kombinovati i sa Femisanom A. Kad zakaže prostata i učestaju urinarni problemi, za muškarce je tu Hipoprostat, baš kao i Alfa Aktiv koji će pomoći kod erektilne disfunkcije ali i depresije. A kod oba pola dobro raspoloženje, kvalitetan san i sjajnu koncentraciju donosi Optima Forma, dok se o zdravlju kardiovaskularnog sistema brine Leocardin. Da dišemo punim plućima omogućiće Disan, a bubrege i mokraćne puteve sačuvaće Nefrovit. A kada ’šlauf’ oko struka počne da preti, u pomoć priskače Equigal. Za zdravlje, lepotu i elastičnost kože pobrinuće se Devi melemi.

Kada pređemo polovinu, nije vreme za žal za mlados’, već za gustiranje života. Jer mladost starosti ima nešto vrlo dragoceno što onoj prvoj mladosti nedostaje – iskustvo i strpljenje.

Udruženim snagama protiv steriliteta

Danas na Balkanu svaki šesti par ima problem sa sterilitetom, u Srbiji čak 4500 parova je u nemogućnosti da se ostvare kao roditelji. U borbi protiv steriliteta bitno je da budemo dobro informisani i da razumemo šta ga može izazvati. Kako objašnjava ginekolog-akušer Dr Duško Antonić, sterilitet se deli na primarni i sekundarni. Smatra se da primarni sterilitet postoji kod parova kod kojih tokom godinu dana, uz redovne i nezaštićene seksualne odnose, nije došlo do trudnoće. Ista situacija je i kod parova koji se bore sa sekundarnim sterilitetom, samo što su oni tokom zajedničkog života ranije uspeli da dobiju barem jedno dete.

Statistike kažu da je prepreka da dođe do trudnoće 40% do muškaraca, 50% do žena, a u 10% slučajeva kada je sve naizgled u redu kod oba partnera, problem je nepoznat, neispitan, moguće endokrinološki ili je pak došlo do imunološke reakcije usled nekompatibilnosti para. Kod oko trećine parova problem postoji i kod jednog i kod drugog partnera, dok u 40% slučajeva postoji više istovremenih poremećaja koji su uzrok steriliteta.

Kod žena u 25% slučajeva problem je u produkciji jajne ćelije – anovulatornim ciklusima. Žena tada ima normalnu menstruaciju ali ne dolazi do ovulacije. Inače, tokom jedne godine u normalnim uslovima, žena će imati 9-10 ciklusa sa ovulacijama i 2-3 bez ovulacije.

U preostalih 25% slučajeva problem može biti u transportu jajne ćelije do ampularnog dela jajovoda gde spermatozoid treba da je oplodi, da bi se potom spustila ka materici i usadila u endometrijum. Problem može nastati usled zapaljenskih procesa u endometrijumu, jajovodima ili zapušenja.

Kad je u pitanju muški sterilitet, on često nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje spermatozoida tj. semene tečnosti i problema u njihovom transportu. To može biti posledica urođenih poremećaja, čestih upala na nivou testisa, hroničnih bolesti, infekcija ili poremećaja cirkulacije u genitalijama.

Ali nisu retki slučajevi kada do začeća i dođe, ali nakon nekog vremena sve se završi pobačajem. Prošle godine su objavljeni rezultati jednog američkog kliničkog istraživanja koje se bavilo posmatranjem žena kod kojih je došlo do više uzastupnih pobačaja. Dakle, iako je dolazilo do trudnoće, nju nije bilo moguće održati. Studija je analizirala semenu tečnost 49 muškaraca kod čijih partnerki je pre 20. nedelje trudnoće dolazilo do pobačaja tri ili više puta uzastopno. Na godišnjoj konferenciji Društva endokrinologa objavljena su opažanja da je sperma tih muškaraca imala duplo više genetskih oštećenja i četiri puta više štetnih molekula, tzv. slobodnih radikala kiseonika (slobodne kiseoničke vrste) u odnosu na uzorke zdravih muškaraca koji su prolazili kontrole usled manjih problema sa plodnošću.

Kada su u pitanju uzastopni pobačaji, doktori su ih do sad uglavnom posmatrali kao posledicu zdravstvenih problema žene, na primer grešaka u hromozomima, hormonalnih problema ili poremećaja koagulacije krvi. Ali za do 50% slučajeva nije bilo objašnjenja. Ranija istraživanja su dokazala ulogu sperme u razvoju placente i njenom funkcionisanju, što je najvažniji preduslov u prevenciji pobačaja. Ali niko nije povezivao kvalitet sperme sa pobačajima, već se uglavnom utvrđivao samo broj i mobilnost spermatozoida pre začeća. Ova studija otvara vrata novim istraživanjima koja bi trebalo da rasvetle do sada nejasne slučajeve.

A šta je to što možemo uraditi još danas? Parovi koji planiraju trudnoću treba da budu svesni da njihov način života veoma utiče na buduće potomstvo. Nezdrava ishrana, alkohol, duvan, sedentni način života, tesna odeća, nedovoljno sna i izlaganje toksinima i zračenju veoma negativno utiču na hormonalni balans i plodnost kod oba partnera. Osim urednog života i brige o svom telu i psihi, tu je i pomoć iz prirode za sve parove koji gledaju u budućnost.

Femisan A pomaže ženama da regulišu hormonalni disbalans i ojačaju plodnost. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja stimuliše ovulaciju, jača endometrijum materice i povećava šansu da se formira zrela jajna ćelija koja se može iskoristiti za oplodnju. Pomaže i kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema koji, opet, negativno utiču i na plodnost: cista, mioma, PCOS, kao i čestih upala urogenitalnog sistema. Lekovito bilje, za razliku od hormonalne terapije, polako i postepeno daje efekat, ali je on zato kasnije dugotrajniji. Zato je bitno preparat koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Alfa Aktiv muškarcima pomaže da povećaju koncentraciju, broj i pokretljivost spermatozoida, i uspostavlja odgovarajuće i brze ejakulacije. L-karnitin u preparatu pomaže proces sazrevanja spermatozoida, a damjana pospešuje mikrocirkulaciju u genitalijama. Kako spermatogeneza prirodno traje 72-90 dana, preparat je potrebno primenjivati najmanje 90 dana.

Uz Femisan A i Alfa Aktiv statistike su samo broj, a potomstvo se podrazumeva.

Neka je berićetno!

U našim krajevima se Dan zaljubljenih ili Sveti Valentin nije slavio, sve do nedavno kada je, čini se pre svega iz komercijalnih razloga, običaj došao sa zapada, sa sve šarenim reklamama i bombonjerama. Smatra se da Amerikanci svake godine na poklone i čestitke potroše 19,6 milijardi dolara. Svaki povod koji može navesti ljude da se osećaju usamljeno i izolovano ako ne dobiju odgovarajuće poklone, prava je prilika da se dobro zaradi.

Ali pravo poreklo ovog praznika nema veze sa bombonjerama u obliku srca. Zapravo iskonski običaj je bio sirov i pomalo surov: tokom rimskog praznika Luperkalija koji se slavio od 13. do 15. februara, muškarci bi prinosili koze na žrtvenik, a potom koristili njihove kože da bičuju žene. Verovalo se da će tako one biti plodnije.

Luperkalija se zvala i ‘Dies Februatus’, što znači ‘dan pročišćenja’. ‘Instrumenti’ koji su se koristili za pročišćenje – bičevi od kozje kože, bili su poznati kao ‘februa’ i od njih je kasnije izveden naziv za mesec februar. Ovidije pominje da je ‘februare’ etrurska reč za pročišćenje, i sam praznik najverovatnije ima mnogo drevnije korene.

S dolaskom hrišćanstva, krajem 5. veka Papa Gelasije I je proglasio 14. februar za praznik Svetog Valentina, jer je bilo neprihvatljivo da se nastavi s paganskim običajima, a njihova zabrana bi verovatno bila nepopularna. Tako je i Luperkalija, kao i većina paganskih običaja, jednostavno inkorporirana u hrišćansku veru.

A ko je bio Valentin? Zapravo, postojala su najmanje dva sveca s tim imenom: Valentin iz Ternija i Valentin iz Rima. Većina legendi tiče se ovog drugog Valentina, koji je stavljen iza rešetaka jer je pružao pomoć zatvorenicima. Tada se zaljubio u kćerku svog tamničara, i napisao joj je pisamce koje je završio rečima ’od tvog Valentina’. Po drugoj legendi, Valentin je nelegalno venčavao parove tokom zabrane koju je Klaudije II nametnuo kako bi sprečio vojnike u punoj snazi da stvaraju porodice. Nakon što je uhvaćen i osuđen na smrt, Valentin je u zatvoru podučavao slepu Juliju, tamničarevu ćerku. Između njih se razvilo prijateljstvo i Julija je, zahvaljujući Valentinovim pričama, konačno ’videla’ svet. Pismo koje joj je napisao na dan smaknuća potpisao je sa ’tvoj Valentin’.

Sve ove priče su najverovatnije neistinite i ispredene dosta kasnije, nakon što je ovaj datum povezan s pojmom romantične ljubavi. A sve je počelo sa engleskim pesnikom Čoserom koji pominje Dan Svetog Valentina u jednoj pesmi iz 1382. godine. Vek kasnije, Francuzi – a ko bi drugi, počinju da slave 14. februar kao dan ljubavi. Iz tog perioda potiče i prva pisana čestitka koja se i danas čuva u Britanskoj biblioteci: Vojvoda od Orelana, dok je čamio u londonskom zatvoru nakon bitke kod Ažinkura 1415. godine, piše svojoj ženi: ’Već sam od ljubavi bolan, nežna moja Valentino’ (Je suis desja d’amour tanné, Ma tres doulce Valentinée).

Čestitka iz viktorijanskog doba

I nakon toga Valentin se sve češće pominje, između ostalih i Šekspirova Ofelija potseća Hamleta da je sutradan praznik, i da će ona biti njegova Valentina. Međutim, običaj slanja čestitki se pojavljuje tek u 18. veku. Prve čestitke su bile iz ’domaće radinosti’, ukrašene cvetićima, vezom, heklerajem i poezijom, dok se štampane pojavljuju za vreme vladavine 4 kralja Džordža i industrijske revolucije. S dolaskom na vlast kraljice Viktorije i napretkom štampe, čestitke za Dan zaljubljenih doživljavaju eksploziju popularnosti. Smatra se da se početkom 19. veka samo u Londonu tokom ovog praznika slalo preko 200 000 čestitki, da bi se taj broj sredinom veka udvostručio.

I danas se u Londonskom muzeju čuvaju čuvene čestitke iz papirnice Džonatana Kinga vrlo detaljnog dizajna, sa kitnjastim ukrasima od čipke, perlica, tračica i školjki. Sredinom 19. veka čestitke su prešle okean i stigle u Ameriku, gde su ubrzo postale vrlo popularne, kao novi modni trend koji je stigao sa starog kontinenta. Amerikanci kao Amerikanci, lako su nanjušili priliku da iskoriste praznik za dobru zaradu, pa osim tematskih čestitki iz raznih oblasti, ponekad i skandalozno opscenih, kreće poplava poklona – nakita, raskošnih buketa, parfema i bombonjera. I tako, iz Amerike, komercijalizacija Dana Svetog Valentina zahvata ceo svet.

A ko je naš Valentin? Po pravoslavnoj crkvi, 14. februar po novom, ili 1. februar po starom kalendaru je Sveti Trifun – Dan ljubavi i vina. Poreklom iz Frigije (današnje centralne Anadolije), Trifun je bio siromašni mladić koji je čuvao guske, ali je imao i izuzetan dar da isceljuje. Car Gordije, očajan zbog bolesti svoje kćeri Gordijane, čuo je za iscelitelja Trifuna i pozvao ga na svoj dvor. Trifun je izlečio Gordijanu i car ga je bogato nagradio. Ali ovaj skromni mladić nije želeo bogatstvo i sve je podelio siromašnima i vratio se čuvanju gusaka. Kako je bio vatreni hrišćanin, po dolasku na vlast cara Dekija i on je, kao i mnogi pobornici nove vere izgubio glavu, i to baš, 14. februara 248. godine. Deo mošti Svetog Trifuna i danas se navodno čuva u crkvi Svetog Trifuna u Kotoru, a on je svetac zaštitnik mnogih zanatlija, uključujući i vinogradare i mehandžije. Sveti Trifun je i zaštitnik i čuvar bilja. Smatra se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće rodna i kišna godina. Ako je vedro, biće sušna i nerodna.

Na Trifundan vinogradari orezuju lozu i zalivaju je vinom kako bi berba bila bogata. Po njivama i baštama se izgovaraju molitve da usevi budu bezbedni od štetočina i rod berićetan. I nije čudo što je ovaj datum povezan sa plodnošću, berićetom i ljubavi: to je vreme kada priroda polako počinje da se budi i pomaljaju se prvi vesnici proleća. Kao i sve legende i mitovi, i ova o Svetom Valentinu ili Trifunu ima korene u posmatranju prirode i njenih zakonitosti. U vreme kada je goli život zavisio od plodova koje zemlja podari, rituali plodnosti su bili izuzetno važni. Ali ni danas to nije mnogo drugačije, iako većina nas više ne mora da izlazi na njivu i da plevi baštu. Jer izreka ’kako seješ, tako ćeš i žnjeti’ je bezvremena, a danas je pre svega istinita kada je zdravlje u pitanju.

Naše alfa i omega

Čovek je čoveku vuk, reče davno Plaut, i ta fraza deluje tako istinita da se ponavlja vekovima. Čovekom vladaju egoistični instinkti zbog kojih se konstantno sukobi sa svima oko sebe.

Izraz ‘alfa mužjak’ u smislu dominantnog vođe čopora vukova skovao je 1947. godine Rudof Šenkel, švajcarski naučnik koji je istraživao ponašanje ovih životinja. Rezultatima studije i elaboratu o ‘sociologiji vukova’ prethodilo je višegodišnje posmatranje životinja u bazelskom zoološkom vrtu. Šenkel je primetio da čopor ima vođu – alfa mužjaka i glavnu ženku. Njihov položaj je neprekosnoven i dominantan, oni su obično agresivni, ne dozvoljavaju nikakvo rivalstvo i u svemu imaju primat, naročito kada se radi o hrani ili parenju. Obično kada pomislimo na alfu, odmah pred očima imamo sliku nakostrešenog vuka koji je zubima prikovao drugog za zemlju.

Nažalost, Šenkel nije vukove posmatrao u njihovom prirodnom staništu, i ne samo on, već niko dugo posle nastanka njegove teorije, pa se ova slika nadmoći alfe odomaćila i pronašla široku primenu i bliske paralele sa ljudskim društvom. Alfa, beta i omega vukovi su postali sinonim za liderske i podređene uloge kod ljudi, naročito u poslovnom okruženju. Alfe, kako je Šenkel opisao, ali i njegovi sledbenici, na primer američki naučnik Dejvid Meh 1970. godine, grčevito se bore za svoj položaj, žestoko teraju konkurenciju i služe se svim sredstvima kako bi postali i ostali vođe. Tako je jedna pogrešna hipoteza ugrađena u zapadni društveni sistem u kome se sve oprašta zarad uspeha i karijere, i nije bilo potrebno mnogo pa da se takav stav prenese na sve ostale aspekte života.

Poslednjih par decenija posmatranja vukova u divljini nacionalnog parka Jelouston dokazala su da smo živeli u zabludi. Agresivni, nadmeni šef koji gazi po svojim omegama – zaposlenima, gomila novac koji stiče nebiranim sredstvima, kod kuće ima ženu i čopor dece a sa strane ljubavnicu za pokazivanje kojoj kupuje stanove i nakit, sve je samo ne alfa. Jer vučji čopor u zbilji funkcioniše potpuno suprotno: vukove spajaju porodične veze i mužjaci i ženke su monogamni – kada se jednom spare obično zajedno ostaju za ceo život. A život vukova u divljini je kratak, u proseku samo 5 godina. Zajedno vučji par okuplja čopor od 5-11 članova koji se sastoji uglavnom od njihovih potomaka, i svi ostaju zajedno dok mladunci ne postanu polno zreli nakon oko godinu dana i krenu u potragu za partnerima pa osnivaju novi čopor. Glavni par koji je stožer čopora – alfa mužjak i ženka, dele obaveze oko brige o porodici i zajedno podižu mladunce.

Alfa mužjak i ženka su retko agresivni. Oni nemaju potrebu da se dokazuju i demonstriraju dominaciju jer imaju pametnija posla – treba da obezbede hranu mladuncima, nađu im odgovarajuće bezbedno stanište, odbrane ih od medveda ali i obuče za samostalan život i lov. I povremeno se upuste u naizgled bezazlenu igru s njima koja ipak ima didaktički podkontekst. Alfa par lovi zajedno, obično daje prvo hranu mladuncima pa onda pojede šta ostane, a agresiju pokazuje samo kada naiđe na druge vukove ili bilo šta što preti da ugrozi bezbednost čopora. Ričard Mekintajer, prirodnjak koji dvadesetak godina posmatra vukove u Jeloustonu, ovako je opisao alfa mužjaka: ‘Najbitnija osobina vuka alfa mužjaka je tiho samopouzdanje. Znate šta treba da uradite, znate šta je najbolje za vaš čopor. Vodite sopstvenim primerom… Imate smirujući efekat.’

Vukovi u prirodi su u krvnim vezama i u interesu im je da, ako treba, daju svoj život za opstanak čopora, to jest porodice. Vukovi koje je Šenkel posmatrao u zoološkom vrtu bili su nasumična skupina jedinki koja se u zarobljeništvu zadesila silom prilika. I ova paralela je vrlo simbolična ako se primeni na ljudsko društvo. Kako je objasnio etolog Mark Bekof, i vukovi i ljudi imaju potrebu da pokažu društvenu dominantnost, ali dominantno ponašanje i odnosi veoma zavise od situacije i razlikuju se od pojedinca do pojedinca.

Kako je Ričard Mekintajer utvrdio iz prve ruke, Alfa mužjak nema potrebe da bude agresivan jer mu ostali članovi čopora već ukazuju poštovanje. On je emocionalno stabilan i ne treba da se dokazuje. Njemu je u interesu da u čoporu vlada mir, sklad i duh zajedništva. Tako će obezbediti ono najbitnije: opstanak i produženje vrste. Ali iako se pojam alfe obično etiketira kao karakteristika mužjaka, Mekintajer je primetio da je u čoporu zapravo ženka ta koja donosi većinu odluka. Vučje društvo je matrijarhalno i mužjaci ne samo da to prihvataju, već pokazuju veliki nivo empatije prema svim članovima čopora, posebno prema skotnim ženkama i mladuncima.

Imajući sve to u vidu, kada bi čovek bio čoveku vuk, daleko bismo dogurali. Svoju čovečnost bi trebalo da gradimo po ugledu na vukove, i da ona bude naša alfa i omega, naš početak i kraj.

Ako vam u vašem nametnutom čoporu umišljeni alfa-šef zagorčava život, tu je Optima Forma: prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji umiruje, eliminiše posledice stresa i jača koncentraciju. A ako želite da osnujete svoj mali čopor, tu je još jedan prirodni par: Femisan A + Alfa Aktiv. Femisan A za alfa dame jača plodnost, stimuliše ovulaciju i jača matericu, a Alfa Aktiv za alfa gospodu balansira nivo testosterona, povećava broj i pokretljivost spermatozoida i daje energiju. I tako ovo trojstvo donosi sklad, smirenost i samopouzdanje.