Category Archives: Alfa Aktiv

Naše alfa i omega

Čovek je čoveku vuk, reče davno Plaut, i ta fraza deluje tako istinita da se ponavlja vekovima. Čovekom vladaju egoistični instinkti zbog kojih se konstantno sukobi sa svima oko sebe.

Izraz ‘alfa mužjak’ u smislu dominantnog vođe čopora vukova skovao je 1947. godine Rudof Šenkel, švajcarski naučnik koji je istraživao ponašanje ovih životinja. Rezultatima studije i elaboratu o ‘sociologiji vukova’ prethodilo je višegodišnje posmatranje životinja u bazelskom zoološkom vrtu. Šenkel je primetio da čopor ima vođu – alfa mužjaka i glavnu ženku. Njihov položaj je neprekosnoven i dominantan, oni su obično agresivni, ne dozvoljavaju nikakvo rivalstvo i u svemu imaju primat, naročito kada se radi o hrani ili parenju. Obično kada pomislimo na alfu, odmah pred očima imamo sliku nakostrešenog vuka koji je zubima prikovao drugog za zemlju.

Nažalost, Šenkel nije vukove posmatrao u njihovom prirodnom staništu, i ne samo on, već niko dugo posle nastanka njegove teorije, pa se ova slika nadmoći alfe odomaćila i pronašla široku primenu i bliske paralele sa ljudskim društvom. Alfa, beta i omega vukovi su postali sinonim za liderske i podređene uloge kod ljudi, naročito u poslovnom okruženju. Alfe, kako je Šenkel opisao, ali i njegovi sledbenici, na primer američki naučnik Dejvid Meh 1970. godine, grčevito se bore za svoj položaj, žestoko teraju konkurenciju i služe se svim sredstvima kako bi postali i ostali vođe. Tako je jedna pogrešna hipoteza ugrađena u zapadni društveni sistem u kome se sve oprašta zarad uspeha i karijere, i nije bilo potrebno mnogo pa da se takav stav prenese na sve ostale aspekte života.

Poslednjih par decenija posmatranja vukova u divljini nacionalnog parka Jelouston dokazala su da smo živeli u zabludi. Agresivni, nadmeni šef koji gazi po svojim omegama – zaposlenima, gomila novac koji stiče nebiranim sredstvima, kod kuće ima ženu i čopor dece a sa strane ljubavnicu za pokazivanje kojoj kupuje stanove i nakit, sve je samo ne alfa. Jer vučji čopor u zbilji funkcioniše potpuno suprotno: vukove spajaju porodične veze i mužjaci i ženke su monogamni – kada se jednom spare obično zajedno ostaju za ceo život. A život vukova u divljini je kratak, u proseku samo 5 godina. Zajedno vučji par okuplja čopor od 5-11 članova koji se sastoji uglavnom od njihovih potomaka, i svi ostaju zajedno dok mladunci ne postanu polno zreli nakon oko godinu dana i krenu u potragu za partnerima pa osnivaju novi čopor. Glavni par koji je stožer čopora – alfa mužjak i ženka, dele obaveze oko brige o porodici i zajedno podižu mladunce.

Alfa mužjak i ženka su retko agresivni. Oni nemaju potrebu da se dokazuju i demonstriraju dominaciju jer imaju pametnija posla – treba da obezbede hranu mladuncima, nađu im odgovarajuće bezbedno stanište, odbrane ih od medveda ali i obuče za samostalan život i lov. I povremeno se upuste u naizgled bezazlenu igru s njima koja ipak ima didaktički podkontekst. Alfa par lovi zajedno, obično daje prvo hranu mladuncima pa onda pojede šta ostane, a agresiju pokazuje samo kada naiđe na druge vukove ili bilo šta što preti da ugrozi bezbednost čopora. Ričard Mekintajer, prirodnjak koji dvadesetak godina posmatra vukove u Jeloustonu, ovako je opisao alfa mužjaka: ‘Najbitnija osobina vuka alfa mužjaka je tiho samopouzdanje. Znate šta treba da uradite, znate šta je najbolje za vaš čopor. Vodite sopstvenim primerom… Imate smirujući efekat.’

Vukovi u prirodi su u krvnim vezama i u interesu im je da, ako treba, daju svoj život za opstanak čopora, to jest porodice. Vukovi koje je Šenkel posmatrao u zoološkom vrtu bili su nasumična skupina jedinki koja se u zarobljeništvu zadesila silom prilika. I ova paralela je vrlo simbolična ako se primeni na ljudsko društvo. Kako je objasnio etolog Mark Bekof, i vukovi i ljudi imaju potrebu da pokažu društvenu dominantnost, ali dominantno ponašanje i odnosi veoma zavise od situacije i razlikuju se od pojedinca do pojedinca.

Kako je Ričard Mekintajer utvrdio iz prve ruke, Alfa mužjak nema potrebe da bude agresivan jer mu ostali članovi čopora već ukazuju poštovanje. On je emocionalno stabilan i ne treba da se dokazuje. Njemu je u interesu da u čoporu vlada mir, sklad i duh zajedništva. Tako će obezbediti ono najbitnije: opstanak i produženje vrste. Ali iako se pojam alfe obično etiketira kao karakteristika mužjaka, Mekintajer je primetio da je u čoporu zapravo ženka ta koja donosi većinu odluka. Vučje društvo je matrijarhalno i mužjaci ne samo da to prihvataju, već pokazuju veliki nivo empatije prema svim članovima čopora, posebno prema skotnim ženkama i mladuncima.

Imajući sve to u vidu, kada bi čovek bio čoveku vuk, daleko bismo dogurali. Svoju čovečnost bi trebalo da gradimo po ugledu na vukove, i da ona bude naša alfa i omega, naš početak i kraj.

Ako vam u vašem nametnutom čoporu umišljeni alfa-šef zagorčava život, tu je Optima Forma: prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji umiruje, eliminiše posledice stresa i jača koncentraciju. A ako želite da osnujete svoj mali čopor, tu je još jedan prirodni par: Femisan A + Alfa Aktiv. Femisan A za alfa dame jača plodnost, stimuliše ovulaciju i jača matericu, a Alfa Aktiv za alfa gospodu balansira nivo testosterona, povećava broj i pokretljivost spermatozoida i daje energiju. I tako ovo trojstvo donosi sklad, smirenost i samopouzdanje.

Herba Svet, mala kompanija sa velikom perspektivom i svetski poznatim brendovima

Vrtoglavi tempo života, stres i svakodnevni problemi s kojima se suočavamo, bez milosti nam narušavaju zdravlje, remete hormonalni balans i duševni mir. Kao zahuktala i pregrejana mašina, deluje nam nemoguće da se zaustavimo i opustimo, pa posežemo za brzim rešenjima. Sintetički lekovi i veštački hormoni nam mogu donekle stvoriti iluziju da smo rešili problem, ali čim prestanemo da ih koristimo, on se vraća. Razlog tome je što pomoću njih samo tretiramo simptom, a ne i sam problem.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere nabraja preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni.

Umeće herbalizma je veština spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira izvesni poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem ili hormonalni disbalans. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolja, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu i pacijentu od ključne važnosti.

Srbija je zemlja vekovima poznata po lekovitom bilju i čuvenim travarima. A onda je pre 23 godine u Beogradu osnovan Herba Svet: kompanija u kojoj se tradicionalnom lekovitom bilju pristupa na naučnoj osnovi. Diplomirani famaceuti, tehnolozi i biolozi, ali i istinski zaljubljenici u lekovito bilje koji svoj posao rade s velikom strašću, stvorili su paletu proizvoda sa originalnim recepturama. Od samog početka najveći prioritet nam je kvalitet. Zato dosledno i sistematski primenjujemo ISO9001:2015 standarde kao i HACCP sistem. O kvalitetu naših proizvoda govore i brojne nagrade, pehari, kao i konstantna bonitetna izvrsnost koju iz godine u godinu dodeljuje Bisnode, međunarodna kompanija za procenu kvaliteta i poslovnosti sa sedištem u Švedskoj.

Među petnaestak potpuno prirodnih proizvoda vrhunskog kvaliteta, posebno mesto zauzima Femisan A, već čuveni brend koji godinama ubire nagrade za kvalitet, a poznat je i van granica Srbije i Balkana. Ali ono što ga najviše ističe su brojna pozitivna iskustva korisnica koje su pomoću Femisana A ne samo uspešno rešile poremećaje reproduktivnog sistema i hormonalnog disbalansa kao što su ciste, miomi, policistični jajnici, bolni i neredovni ciklusi, izražen PMS, već su uspele da prevaziđu problem steriliteta, i pored beznadežnih lekarskih nalaza. Deca su naše najveće blago, a u vreme kada je sterilitet poprimio oblike epidemije, možemo slobodno reći da su bebe koje se rode zahvaljujući Femisanu A naša najveća nagrada i uspeh, i da sijaju blistavije od bilo kog pehara.

Lekovi protiv bolova i plodnost

Jedna od preporuka koju zvanična medicina daje ženama koje pate od menstrualnih bolova i grčeva je ibuprofen od 400 mg, na svakih 6 do 8 sati. Ibuprofen je danas ’lek za sve’, uzimamo ga kada nas zabole mišići, glava, zub, kada stegne reuma ili skoči temperatura. Često i parovi koji planiraju trudnoću posegnu za ovim lekom kada ih nešto zaboli.

Malo ko od nas detaljno čita uputstva za upotrebu leka ispisana sitnim slovima. Verovatno da ih čitamo, ne bismo ih uopšte koristili, jer su obično spiskovi neželjenih dejstava poduži. A šta piše u uputstvu za ibuprofen?

Između ostalog, i ovo: Ibuprofen može uticati na plodnost žena, pa se njegova primena ne preporučuje ženama koje nameravaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da ostanu u drugom stanju ili su na ispitivanju plodnosti, trebalo bi ukinuti ibuprofen.

Više studija je rađeno na ovu temu, i zaključeno je da ibuprofen, aspirin i paracetamol vrlo loše utiču na muške hormone, a još uvek nije jasno da li su posledice izazvane dužom upotrebom trajne ili prolazne. Ibuprofen direktno utiče na luteinizirajuće hormone koji se proizvode u hipofizi i dovodi do smanjenog nivoa testosterona, usled disfunkcije testisa. Jedna studija pratila je 31 muškarca koji su uzimali visoke doze ibuprofena, što je čest slučaj kod sportista. Tokom 6 nedelja, ispitanici su uzimali dozu od 600 mg dva puta na dan. Nakon samo 14 dana, kod jednog dela ispitanika pojavio se hipogonadizam, odnosno hormonalni poremećaj koji dovodi do smanjenog broja spermatozoida.

Ibuprofen izuzetno loše utiče na trudnice, naročito ako se uzima tokom prva tri meseca, i može da poremeti razvoj testisa kod muških beba, kao i da smanji broj jajnih ćelija kod ženskih beba. Dakle, vrlo je verovatno da izvestan broj žena koji danas kuburi s plodnošću uzrok za svoje probleme ima u činjenici da su im majke uzimale ibuprofen na početku trudnoće. Smatra se da i danas čak 30% žena uzima ovaj lek tokom trudnoće.

A van trudnoće? Ovaj popularni nesteroidni protivupalni lek možda može ublažiti menstrualne bolove, ali takođe može i poremetiti ovulaciju. Konkretno, ibuprofen negativno utiče na otpuštanje jajašceta i dovodi do sindroma izostanka pucanja folikula (LUFS). Jajašce je u potpunosti razvijeno, ali ne može da se oslobodi iz folikula tokom ovulacije.

Zašto se to dešava? Ovulacija, odnosno pucanje folikula i otpuštanje jajašceta je prirodni upalni proces u telu. U ovom slučaju, upala je pozitivna i zdrava. Ali kada popijemo Ibuprofen, on ne razlikuje ’dobre’ i ’loše’ upale u telu, i sprečava ih sve redom.

Studija koja je pratila 12 žena koje su uzimale 800mg Ibuprofena tri puta na dan tokom 10 dana u prvoj polovini ciklusa, ustanovila je da im je ovulacija bila znatno odložena. Postoji i situacija kada je Ibuprofen koristan: u kontrolisanom procesu veštačke oplodnje, on može pomoći da ne dođe do prerane ovulacije. To se, naravno, dešava pod budnom pratnjom stručnjaka. Međutim, istraživanja pokazuju da oko 60% žena redovno koristi ovaj lek samoinicijativno i često.

Izgleda da je došlo vreme da potražimo alternative za ublažavanje bola koje nam neće naneti više štete nego koristi. Kada su menstrualni bolovi u pitanju, to je bar lako. Femisan A, potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, značajno doprinosi ublažavanju neprijatnih simptoma tokom menstruacije. Ali to nije sve: osim smanjenja bola i grčeva, Femisan A stimuliše rad jajnika, poboljšava ovulaciju, jača zid materice, i odlična je priprema za trudnoću.

Femisan A, udružen s Alfa Aktivom, takođe prirodnim preparatom namenjenim muškarcima, povećava šanse parovima da se ostvare kao roditelji. Alfa Aktiv balansira nivo testosterona i doprinosi povećanju broja i pokretljivosti spermatozoida.

Testosteron gradi kosti

O povezanosti hormona estrogena i osteoporoze kod žena se dosta priča i zna, ali često se previđa da i muškarci mogu patiti od ovog pritajenog i opasnog poremećaja, između ostalog i usled manjka hormona testosterona.

Od osteoporoze duplo više pate žene: svaka četvrta žena i svaki osmi muškarac širom planete. Godišnje na svetu dođe do skoro 9 miliona lomova usled nje, odnosno po jedan lom se desi svake tri sekunde. Rizik raste s godinama, a prognoze nisu nimalo svetle: do 2050. godine širom sveta očekuje se da će broj lomova kuka kod muškaraca porasti za 310% i kod žena za 240%, u odnosu na brojke iz 1990.

Osteoporoza je pritajena, i obično se dijagnostifikuje tek kada se desi lom, što obično bude kasno. Smanjenje gustine se ne dešava samo u kostima ekstremiteta, već i kičmenog stuba, što može imati katastrofalne posledice i izazvati potpuni invaliditet. Podaci kažu da 20-25% preloma kuka pogađa muškarce, sa smrtnošću od 20% tokom prvih godinu dana, koja je učestalija kod muškaraca nego kod žena. Dok žene češće pogađa osteoporoza, smrtnost usled lomova je veća kod muškaraca, u poznijim godinama čak i duplo.

Osteoporoza ima jako genetsko zaleđe, a veoma zavisi i od razvoja koštane mase u detinjstvu. Ali postoje i drugi faktori koji utiču na njen razvoj: sedentni način života, pušenje, alkohol, produžena upotreba kortikosteroida, sedativa kao i lekova na bazi inhibicije protonske pumpe koji sprečavaju apsorpciju kalcijuma, mršavost i neuhranjenost…

Kada su žene u pitanju, poznato je da su od početka menopauze, odnosno smanjenja nivoa estrogena, pod većim rizikom da obole od osteoporoze, a jedan od najčešćih uzroka osteoporoze kod muškaraca je upravo nizak nivo testosterona. Dok žene rapidno gube trabekularnu kost (’sunđerastu’, meku kost unutar čvrste, kortikalne kosti), kod muškaraca je proces sporiji i dolazi uglavnom do njenog proređivanja, odnosno osteopenije.

Muškarci su do nedavno bili dosta fizički aktivniji od žena, po prirodi posla, što se u poslednje vreme, s porastom sedentnih poslova dosta promenilo. Osim fizičke neaktivnosti, nezdrava hrana koja utiče na hormonalni balans zamenila je masovno zdravu, domaću hranu, nedovoljno vremena se provodi napolju na suncu i u prirodi, što je dovelo do drastičnog porasta slučajeva hormonalnog disbalansa kod muškaraca.

Osim što moderni način života dosta utiče na pojavu manjka testosterona, on se prirodno smanjuje s godinama, a muškarci s niskim nivoom ovog hormona mogu biti pod većim rizikom od osteoporoze ukoliko:

  • uzimaju određene lekove, uključujući steroide, imunosupresive i antiepileptike
  • nekontrolisano konzumiraju alkohol
  • pušači su
  • imaju hipotireozu
  • imaju oboljenja ili poremećaje gastrointestinalnog trakta
  • imaju poremećaje mišićno-koštanog sistema, na primer ankilozni spondilitis ili reumatoidni artritis
  • nepokretni su iz bilo kog razloga.

U slučaju kombinacije niskog testosterona i nekog od ovih rizika, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti kako bi se smanjila mogućnost razvoja osteoporoze.

Ali osim testosterona, kog i žene imaju u dosta manjem obimu, estrogen je prisutan i kod muškaraca u malim količinama, i on takođe igra važnu ulogu u očuvanju gustine kostiju. Medicina još uvek nije zauzela jasan stav da li i kako kontrolisati nivo estrogena kod muškaraca u lečenju osteoporoze. Ali jedno je sigurno – hormonalni balans – ravnoteža svih hormona u organizmu – je od presudnog značaja.

Kada se prelom usled osteoporoze desi, onda je moguće preduzeti korake kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i umanjili simptomi. Ali uvek je najbolje sprečiti njenu pojavu, i zato je bitno kako živimo tokom prvih 30 godina života, dok se kosti još uvek razvijaju i jačaju. Redovna fizička aktivnost, vežbe snage, zdrava ishrana, izbegavanje duvana i alkohola, poznavanje porodične istorije bolesti ključni su kako za prevenciju osteoporoze, tako i za zdrav hormonalni balans.

A tu je i jednostavan način da se poboljša i uravnoteži nivo testosterona kod muškaraca: Alfa Aktiv. Ovaj prirodni preparat na bazi L-karnitina, cinka i damjane – lekovite biljke poznate po svojoj moći da jača testosteron, osim dobrog hormonalnog balansa deluje i kardioprotektivno, poboljšava mentalno zdravlje, daje energiju i jača plodnost.

Od prvog kotlića do civilizacije

Iako se mišljenja antropologa razlikuju po pitanju trenutka kada smo vatru upotrebili za spremanje hrane, jedno je sigurno: kuvanje je isključivo ljudska aktivnost, za razliku od životinjskog sveta koji opstaje na sirovoj hrani. Tvrdnju da početak termalne obrade hrane datira od pre dva miliona godina i Homo erectusa opovrgavaju neki antropolozi držeći se čvrstih arheoloških dokaza i tragova vatre koji datiraju od pre oko 400.000 godina. Ali i zagovornici teorije o dva miliona godina imaju jasan dokaz: otprilike u to vreme naši preci su evoluirali od niskog Homo habilisa do Homo erectusa koji je bio visok koliko i mi danas. Pored visine, metamorfozu je doživela i lobanja, čija se veličina udvostručila, baš kao i mozak. Za razliku od nje, vilica i zubi su se smanjili, što dovodi do logičnog zaključka da se to dogodilo jer je hrana bila mekša i iziskivala manje žvakanja. I organi za varenje su se skupili pošto se hrana lakše varila.

Dakle, kuvanje je jasan razlog što smo počeli lakše i brže da varimo hranu, pa samim tim dobili više energije koja je omogućila razvoj mozga. Osim toga, žene su postale plodnije, za šta dokaz možemo naći među današnjim zagovornicama sirove ishrane. Jedna studija koja je u Nemačkoj sprovedena na 572 ispitanika koji konzumiraju isključivo sirovu hranu, utvrdila je da je pola žena u njoj postalo amenoreično – izgubilo je menstruaciju jer telo nije dobijalo dovoljno energije za održavanje normalnog ciklusa i plodnost.

Najveći zagovornik ove hipoteze je antropolog Ričard Rengam (Richard Wrangham), koju je pre 20 godina elaborirao u svojoj knjizi Kako je kuvanje od nas napravilo ljude. Na samom početku Rengam citira svog kolegu Redklif-Brauna (Alfred Reginald Radcliffe-Brown) koji se bavio antropološkim istraživanjem Adamanskih ostrva i njegovih stanovnika koji jedu isključivo kuvanu hranu, sa izuzetkom nekoliko sirovih vrsta voćki: ’Adamanci veruju da ih posedovanje vatre čini ljudskim bićima i razlikuje od životinja’. Kada putuju, pripadnici ovog nomadskog plemena uvek prvo nose vatru sa sobom. Ona je centar društvenog života, jednako bitna kao hrana, voda i skrovište.

Postoje nomadska plemena koja žive u hladnijim predelima, poput Eskima na severu ili Jagana iz Ognjene zemlje na krajnjem jugu južnoameričkog kontinenta, koja konzumiraju sirove životinjske proteine, ali to su obično meki delovi, poput džigerice, ribe ili mekušaca. Iako je grnčarija relativno ’nov’ izum, od pre desetak hiljada godina, ima hrane koja dolazi u sopstvenim, prirodnim ’posudama ili pakovanju’, na primer jaja, školjke ili kornjače. Pre 120.000 godina čovek je umeo da napravi lepak od smole bukve, za šta postoje arheološki dokazi, a ta smola se morala topiti u nekoj vrsti posude. I danas Andamanci koriste stabljike bambusa koje pune mesom i tako kuvaju na tihoj vatri, dok Jagani ’roštiljaju’ meso na užarenom kamenju.

U poređenju s krupnim primatima (šimpanzama, gorilama i orangutanima) koji provode preko pet sati dnevno u žvakanju hrane kako bi u telo uneli oko 1800 kalorija, mi hranu jedemo munjevitom brzinom. Osim što je, termičkom obradom hrane, Homo erectus olakšao proces žvakanja, varenja i očuvanja hrane, proširio je i jelovnik. Sada je mogao da u ishranu doda tvrde biljke i korenje koji su sirovi nejestivi. Kuvana hrana je i bezbednija jer se na visokoj temperaturi neutralizuju toksini iz biljaka i patogene bakterije iz mesa, pa i njegov imuni sistem mogao da odahne. Naš predak je kuvanom hranom obezbedio višak energije koji mu je omogućio veće šanse za preživljavanje, razmnožavanje i razvoj. Sedeći pored vatre dobijao je i više toplote i krzno je postalo nepotrebno. Samim tim, telo se manje grejalo prilikom fizičke aktivnosti, pa je mogao i da trči više i ide dalje.

Po Rengamu, sve te promene su dovele i do jedne socijalne, čije posledice i danas osećamo: muške dominacije. Muškarci su sada bili slobodniji da lutaju u potrazi za hranom, dok su žene ostajale kod ognjišta. Za pripremu hrane je potrebno vreme, a dim i miris bi se osećali na daleko, pa su žene često bile izložene napadima i otimačini. Ženama, koje su fizički bile slabije, je tako bila potrebna zaštita muškaraca, a one bi im zauzvrat spremale hranu. Ova primitivna vrsta ’reketiranja’, po Rengamu, predstavljala je početak društvenog uređenja zasnovanog na ženskoj podčinjenosti, a koja je uključivala niz aktivnosti, pored podele dužnosti i sistem parenja. ’To nije bio nimalo lep prizor’, tvrdi Rengam, koji je u studentskim danima neko vreme proveo sa primatologom Džejn Gudal u Tanzaniji, proučavajući korene nasilja kod primata i ljudi. Po Rengamu, kuvanje je ljudskom rodu donelo niz prednosti, ali je zarobilo ženu i zadržalo je u nametnutoj potčinjenosti, od ovog primitivnog ’braka’ do danas.

Socijalni odnosi nastali kao posledica pripreme hrane podrazumevali su veliku netrpeljivost prema pridošlicama, što se i danas može videti kod nekih plemena u pustinji Kalahari: kada se posetilac približi porodici okupljenoj oko vatre za vreme obroka, mora prvo da sedne na određenoj udaljenosti i da sačeka poziv. Hrana se mora prihvatiti s obe ruke, kao dar, ponizno. U praistoriji je lako zamisliti izgladnelog pojedinca ili grupu koja je danima lutala bez hrane, kako nailazi na pleme dok se gosti oko vatre. Sukob u takvim situacijama je sigurno bio neizbežan.

U neku ruku, moglo bi se reći da je ’ženski kotlić’ zaslužan što smo postali to što jesmo, kao civilizacija i kao pojedinci. Rengam započinje treće poglavlje svoje knjige citirajući čuvenog francuskog političara i gastronoma Žan Antelm Brijan-Savarina: ’Čovek ne živi na onome što pojede, već na onome što svari’. Kuvana hrana je kaloričnija, što opet potvrđuju pobornici sirove ishrane. Kuvanje je omogućilo da unosimo više žitarica i skroba koji se bolje vare i apsorbuju kada su termički obrađeni, a koji su zaslužni za ženske obline i plodnost. Pojava prve menstruacije kod devojčica je direktno povezana s telesnom težinom, a preterana mršavost vodi u amenoreju. Meka hrana značila je i da žene mogu da prestanu da doje decu ranije, i da ponovo ranije zatrudne. Bake počinju da imaju aktivnu ulogu u zajednici. Podela dužnosti i odlazak muškaraca u lov dok žene beru plodove i kuvaju kod ’kuće’ i hrane podmladak, dovela je i do stvaranja porodice, moralnih principa i ’specijalizacija’ – razvijanja veština u određenim aktivnostima. Angažovanje žena oko kuće omogućilo je muškarcima da stiču bogatstvo i tako je nastala prva ekonomija. Danas je kulinarstvo umetnost i nauka, ali i velika i unosna industrija, a porodica ili zajednica je i dalje osnov društva.

Od prvog komada hrane koji je upao u vatru do danas daleko smo dogurali. Čak i previše. Naše generacije svedoci su sistematskog uništavanja prirode zarad profita, do te mere da sami sebi ugrožavamo zdravlje a deci budućnost. Vrtoglavi tempo života donosi nam nove probleme i bolesti koje možemo rešiti samo ako se okrenemo prirodi. Jer, ma koliko bili inteligentni i savremeni, ne smemo zaboraviti da smo od prirode potekli i da nam bez nje nema života.

Sklekovi za jako srce

Svakog dana u našoj zemlji pedesetak osoba doživi infarkt, od kojih, nažalost, njih petnaestak ne preživi. U najvećem broju slučajeva, uzrok infarkta je ateroskleroza koronarnih arterija koje krv provode kroz srčani mišić. Plak koji se stvara unutar krvnog suda puca, cepa ga iznutra i zatvara. Taj ’čep’, odnosno tromb blokira dovod krvi u srčani mišić – miokard, koji dvadesetak minuta nakon njegovog nastanka počinje da odumire. Osoba koja doživi infarkt oseća stezanje iza grudne kosti koje se širi i sve više pojačava ka levoj ruci, ali i niže, ka stomaku, i više, ka vilici.

Iako se još uvek ne zna zašto, infarkt preferira muškarce. Muškarci u proseku oboljevaju 10 godina ranije od koronarnih poremećaja nego žene, i pod duplo većim su rizikom da dožive infarkt. Ranije se smatralo da žene štite hormoni sve do menopauze kada im se šanse izjednačavaju, ali novije studije pokazuju da su i tokom menopauze žene pod manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja nego muškarci. Nažalost, infarkt se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina.

Ako obratimo pažnju na muškarce našeg podneblja, možemo primetiti da upravo sredinom i krajem tridesetih počnu da menjaju fizički opis. Većina postaje dosta inertnija i ne vodi računa o ishrani, čemu doprinosi i celodnevno, stresno radno vreme i rad za kompjuterom, što neminovno uzrokuje gojaznost, naročito u predelu stomaka. Visceralne masti su mnogo opasnije od površinskih jer direktno oblažu unutrašnje organe. Nezdrava i obilna hrana dovodi do povišenih masnoća, šećera u krvi i hipertenzije, a kada se sve to udruži s duvanom i alkoholom, rizik vrtoglavo raste.

Početkom 2019. godine grupa naučnika s Harvarda došla je do jednostavnog testa za predviđanje budućnosti muškog srca: ukoliko muškarac srednjih godina može da uradi više od 40 sklekova, tokom narednih 10 godina ima za 97% manji rizik da oboli od kardiovaskularnih poremećaja, dok 11 do 20 sklekova smanjuje rizik za 64%. ’Sklek metoda’ pokazala se kao prilično pouzdana, jednostavna, jeftina, i što iznenađuje, dosta tačnija od kardio testa na traci za trčanje. Za studiju su korišćeni zdravstveni podaci 1104 vatrogasaca, prosečne starosti 39,6 godina, koji su prikupljani od 2000. do 2010. godine.

Ova studija ističe značaj fizičke kondicije i njen uticaj na zdravlje, i savetuje lekarima da prilikom pregleda testiraju i nivo fizičke spremnosti. Pritom, fizička aktivnost treba da bude redovna i umerena, a ne samo povremena pa ekstremna, jer takva donosi više štete nego koristi: dosta slučajeva infarkta miokarda dešava se upravo nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili stresa. Redovno vežbanje i kretanje treba da postane potreba, baš kao i hrana i voda. Nešto o čemu ne razmišljamo mnogo, već samo upražnjavamo.

Pored gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti, postoje i dva faktora rizika kod muškaraca koja predviđaju da će im srce biti u problemu: nizak nivo testosterona i erektilna disfunkcija. Naravno, sva ova četiri rizika su deo istog vrzinog kola: gojazne osobe, naročito sa salom oko stomaka, često imaju nizak nivo testosterona. Erektilna disfunkcija je takođe znak upozorenja da nešto nije u redu s celokupnim kardiovaskularnim zdravljem, jer je i penis vaskularni organ. Pošto su arterije u njemu dosta sitnije nego u srcu, njihovo oštećenje se obično prvo tu pokaže, i rezultira nedovoljnom ili nikakvom erekcijom. Kada se sve to začini stresom, koji je u današnje vreme neizbežan, šanse srca se sve više smanjuju.

Uz redovno vežbanje, zdravu ishranu i pozitivan način života, za muškarce je tu i Alfa Aktiv. Ovaj potpuno prirodni preparat u obliku kapsula, osim što doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i očuvanju opšteg seksualnog zdravlja, ima veoma povoljan uticaj i na kardiovaskularni sistem. Alfa Aktiv deluje kardioprotektivno, utiče na smanjenje triglicerida i povećanje HDL-holesterola (dobrog holesterola), a pomaže i u boljem iskorišćavanju energije tokom fizičke aktivnosti.

Ali to nije sve. Još jedan prirodni preparat koji hrani srce i usporava propadanje krvnih sudova je Leocardin. To su kapi na bazi šest lekovitih biljaka koje jačaju srce, balansiraju krvni pritisak, usporavaju deponovanje masnoća u zidove krvnih sudova i stvaranje plaka. Osim što preventivno daje gipkost krvnim sudovima, Leocardin je tu da pomogne i nakon što se dogode infarkt ili virusne infekcije koje slabe srčani mišić.

Vodite računa o svom srcu i ne dajte ga tek tako. Budite ponosni izuzetak od nepovoljne statistike.

Hormonalni balans, gusta kosa i glatka koža

Kriterijumi za određivanje lepote razlikuju se po meridijanima i razdobljima, ali jedan koji je verovatno isti svuda i uvek je zdrava i gusta kosa. Kosa je nešto što prvo primetimo, a vekovima su joj pripisivane natprirodne moći. Samsonu je kosa davala naučno-fantastičnu snagu, Zlatokosoj je pletenica bila veza sa spoljnim svetom, a američkim Indijancima kosa je fizička manifestacija duha, i seče se samo u posebnim prilikama.

Postoje situacije kada nas život neprijatno iznenadi pa osetimo jak udar nepravde, a jedna od takvih koja se teže podnosi je kada počnemo da gubimo kosu, a malje počnu da se pojavljuju tamo gde ne treba. To se obično dešava kada se poremeti hormonalna ravnoteža. Zlatokosa je sigurno imala optimalan nivo estrogena kada je mogla da rasprostre pletenicu sa vrha do podnožja visoke kule. Od puberteta i sa pojavom ciklusa kod žena se povećava nivo estrogena, koji se luči pomoću nadbubrežnih žlezda i jajnika. U raznim životnim fazama nivo estrogena varira, na primer nakon porođaja, tokom menopauze ili ako, usled nekog poremećaja, dođe do hormonalnog disbalansa.

Kvalitet naše kose i količina malja zavisi od niza faktora: genetike, etničke pripadnosti (setimo se nausnica Fride Kalo), navika, zdravlja… Ali ako kosa počne naglo da nam opada i/ili da se pojavljuju nove malje po telu, telo nam šalje poruku – nešto nije u redu, možda sa našim imunitetom, možda se pojavio neki tumor, može biti da naša štitasta žlezda radi otežano, a moguće je i da su nam se poremetili polni hormoni ili su jajnici postali policistični. U svakom slučaju, takve promene ne treba da zanemarimo, već da obavimo detaljan sistematski pregled.

Za pojavu maljavosti kod žena tamo gde im mesto nije, po današnjim estetskim principima, postoji i naučni naziv: hirzutizam. Sigurno nema žene koja će se obradovati kada joj se pojave crne malje na licu, nausnicama, zulufima, bradi, grudima, stomaku… Ali u slučaju hormonalnog disbalansa, to je samo jedan od simptoma koji utiče ne samo na telo, već i na samopouzdanje, raspoloženje i opšte stanje psihe. Ne pogađa hormonalni disbalans samo žene. I muškarci mogu izgubiti kosu, telesne malje ili im se mogu pojaviti prekomerne malje po grudima i leđima kada hormoni polude.

U slučaju sindroma policističnih jajnika, PCOS, pored ekstremne maljavosti dolazi i do poremećaja ili prestanka menstruacije, nemogućnosti začeća, pojave akni, a povećava se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma, karcinoma endometrijuma i srčanih oboljenja. Žena s ovim poremećajem je često umorna, nervozna, pati od glavobolja i poremećaja sna. Iako nauka nije u stanju da definiše tačan uzrok PCOS, pa ni način da se on uspešno otkloni, ono što se zna je da je u korenu poremećaja hormonalni disbalans.

Iako je menopauza potpuno prirodna i normalna faza života, promene koje donosi mogu biti neprijatne, a često uključuju i proređivanje, suvoću i krtost kose s jedne strane, i pojačane telesne malje s druge. I opet, glavni krivac su hormoni. Kako nam estrogen pada i raste nivo androgena – muških polnih hormona, tako se i telo menja. I tako jednog dana na bradi primetimo crne malje, i konstatujemo kako moramo da češće kratimo kosu jer se više krza i proređuje.

Osim što treba da redovno kontrolišemo svoje zdravlje, ovakve promene bi trebalo i da nas navedu da preispitamo svoj stil života. Previše sedenja, nepotrebnih lekova, slatkiša i brze hrane samo može pogoršati stanje. Zlatokosa je mogla da ima gustu kosu iako je po ceo dan sedela u kuli samo zato što je junakinja jedne bajke. U stvarnom životu, za lepotu se moramo potruditi. Redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi, kvalitetni obroci, dobro izbalansirano vreme za rad, rekreaciju i razonodu, dovoljno druženja sa ljudima koji nam prijaju, stvari su koje se ogledaju na nama.

Priroda je uvek najbolje rešenje za sve, pa i kad nam se hormoni poremete, najbolje je da ih vratimo u ravnotežu prirodnim putem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što uspostavlja i održava dobar hormonalni balans. Redovnom upotrebom može pomoći kod sindroma policističnih jajnika, cista, mioma, poremećaja ciklusa, izraženog PMSa, endometrioze i steriliteta.

Femisan B je prirodna formula namenjena ženama u menopauzi i pomaže da se ublaže i otklone njeni neprijatni simptomi, valunzi, preznojavanje, nervoza, nesanica, lupanje srca, a deluje i preventivno kod poremećaja od kojih postoji veći rizik tokom prelaznog perioda. Ali u perimenopauzi, kada ciklusi postanu neredovni, ponekad preobilni i bolni, Femisan A može biti od velike pomoći. Femisan A i Femisan B se mogu kombinovati za idealan efekat na početku menopauze.

Alfa Aktiv je preparat za muškarce koji balansira nivo testosterona, poboljšava kvalitet i pokretljivost sperme, jača plodnost, daje veću izdržljivost i omogućava bolje iskorišćenje energije, a deluje i kardioprotektivno.

Uz Femisan i Alfa Aktiv kvalitetna kosa i telesna snaga i izdržljivost nisu bajka!

Metabolizam u nasleđe

Od očeva možemo mnogo toga naslediti, od novca i nekretnina, preko naravi, zdravih ili loših navika, gena i oboljenja ali, ispostavlja se, možemo naslediti i metabolizam.

Studija rađena na Medicinskom fakultetu u Ohaju uključivala je dve grupe miševa. Obe grupe su dobijale  visoko kaloričnu, masnu hranu tokom 3 nedelje, ali je samo jedna grupa imala pristup točku za trčanje na kojoj su miševi prelazili u proseku skoro 6 kilometara dnevno. Nekoliko miševa je ’žrtvovano’ radi uzimanja uzoraka dok je ostalima omogućeno da se pare.

Potomci ovih miševa su pažljivo posmatrani tokom godinu dana, što se kod miševa vodi kao srednje životno doba. I rezultati su iznenađujući: potomci miševa, iako su jeli masnu hranu tokom celog života i slabo se kretali, ipak su nasledili dobar metabolizam svojih očeva. Deca ’trkača’ su imala niži nivo insulina i organizam im je bolje reagovao na porast glukoze u krvi, što su sve znaci dobrog metabolizma.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, ima dobrih razloga da se veruje da potomci nasleđuju metaboličke osobine očeva putem molekula RNK u spermi, što potvrđuju i neke ranije studije. Ti molekuli, kada su celi i neoštećeni, neophodni su za proces sinteze proteina, dok izgleda da njihovi razbijeni fragmenti mogu da modifikuju stvaranje proteina. I laboratorijsko ispitivanje uzoraka je potvrdilo ove sumnje: uzorci sperme ’trkača’ sadržali su neznatan broj fragmenata, dok su uzorci sperme ’lenjih’ miševa vrveli od istih. Naučnici sumnjaju da ovi fragmenti RNK ne samo utiču na metabolizam potomaka, već i menjaju rast i razvoj mladunaca tokom rane trudnoće.

Za sad slične studije nisu rađene na ljudima, ali nema razloga za sumnju da muškarci koji redovno i pravilno vežbaju, ulažu u zdravlje svog potomstva. Ono što se zna i što su studije dokazale, je da je gojaznost usko povezana s muškom neplodnošću. Višak sala remeti hormonalni balans i može značajno smanjiti nivo testosterona. Iako muškarci nisu skloni tako naglim hormonalnim oscilacijama kao žene, naročito kada ulaze u menopauzu, i kod njih se može razviti niz poremećaja usled opadanja nivoa hormona. Osim neplodnosti, jedna od posledica niskog nivoa testosterona može biti i osteoporoza. Pored hormonalnog disbalansa, sekundarnu osteoporozu kod muškaraca može izazvati prekomerna upotreba lekova, naročito sterioda, imunosupresiva ili antiepileptika, upotreba opojnih droga ili alkohola, pušenje, poremećaj rada štitaste žlezde, neka oboljenja digestivnog trakta, ali treba imati u vidu da je ovo ’dvosmerna ulica’ i da nezdrav stil života izaziva hormonalni disbalans, koji, opet, deluje kao okidač niza poremećaja.

Sedentni način života je nešto najgore što možemo učiniti za svoje zdravlje, a sad je očigledno, i za potomstvo. Dokazano je da vežbanjem drastično smanjujemo sopstvenu stopu smrtnosti, a osim što muškarcima vežbanje može pomoći da ostvare potomstvo, može tom istom potomstvu ostaviti najbolje moguće nasleđe: zdravlje. U tom procesu imaju jednog dobrog saveznika: Alfa Aktiv.

Osim što doprinosi hormonalnom balansu i održavanju normalnog nivoa testosterona, Alfa Aktiv omogućava efikasnije vežbanje. L-karnitin, jedan od sastojaka ovog potpuno prirodnog preparata, ima osnovnu ulogu u organizmu u transportu masnih kiselina kroz mitohondrijalnu menbranu u unutašnjost mitohondrija gde započinje njihova oksidacija, kao i u transportu masnih kiselina kraćih lanaca izvan mitohondrija. To znači da je osnovna, do sada poznata, uloga L-karnitina u metabolizmu masti, odnosno njenog iskorišćenja kao energije, što je posebno važno za srčani i skeletne mišiće. L-karnitin je suplement koji se najčešće sreće po teretanama, bezopasan je a veoma efikasan sagorevač masti. Ako ga uzmemo dvadesetak minuta pre treninga, omogućiće nam da tokom vežbi sagorimo više masti. Osim ove uloge, on je veoma efikasan u zaštiti srca i krvnih sudova. Pored L-karnitina, Alfa Aktiv sadrži cink koji pospešuje imunitet, ali i normalni nivo testosterona, kao i damjanu, biljku koja se od davnina u Južnoj Americi koristi i kao afrodizijak, i za održavanje dobrog mentalnog stanja i sprečavanje depresije.

Dajte svojoj deci najbolje, i pre nego što ih dobijete!

Hormon muškosti

Kao i sam čovek, i testosteron je prošao evoluciju. Smatra se da je nastao pre 500 miliona godina, pre nastanka prvih kičmenjaka, i to, verovali ili ne – iz estrogena. Ništa na ovom svetu nije crno-belo, pa tako ni testosteron nije samo muški hormon. Iako je prva asocijacija za testosteron muškost, on može povećati i libido žena tako što utiče na određene receptore u delu mozga koji je odgovoran za seksualnu aktivnost. On se luči i u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama žena, a tokom trudnoće već na samom početku učestvuje u razvoju muških reproduktivnih organa.

Već nakon rođenja, testosteron igra važnu ulogu u životnim funkcijama, od raspodele masti do proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Ipak, testosteron je najdominantniji kod muškaraca. Normalan nivo ovog hormona kod žena je tek 5 do 7 % normalnog nivoa kod muškaraca. I tokom istorije, iako se nije znalo za sam hormon, naslućivalo se da ima moć da povrati mladost i snagu. I tako je Plinije Stariji pisao o blagotvornom dejstvu testisa hijene i savetovao muškarce da ih uvrste u večernji jelovnik. I to s medom.

Testosteron je prvi put sintetizovan 1935. godine, nakon što je izolovan androsteron iz čak 15000 litara urina od raznih donatora. Krstili su ga holandski istraživači. I tako je nauka počela da otkriva niz interesantnih činjenica. Jedna od njih je da se testosteron luči pre rođenja i određuje pol deteta kod ljudi, dok, na primer, kod pacova njegova proizvodnja počinje tek nakon rođenja.

Česta asociacija na pomen testosterona je agresija. ’Proradio mu je testosteron’ je uobičajeno opravdanje za muškarca koji se potukao. Međutim, nauka nije uspela da ovo dokaže. Jedna studija je uspela da poveže agresivnost i nivo testosterona kod 12 i 13-godišnjaka, ali ne i kod 15 i 16-godišnjaka. Kod životinja je, ipak, ova veza mnogo jasnija.

Ali jedna druga studija uspela je da dokaže interesantnu vezu između povišenog nivoa testosterona i potrebe muškarca – da se lepo i skupo oblači. Da, da, naučnici su posmatrali grupu od 240 muškaraca, od kojih je polovina dobila injekciju testosterona, dok je druga polovina dobila placebo. Potom im je dato da izaberu odeću i satove raznih modnih brendova, i rezultat je iznenađujući. Muškarci koji su dobili injekciju testosterona birali su skupu brendiranu garderobu i luksuzne satove, naročito one sa reklamama koje potenciraju muškost i statusne simbole. Muškarci s viškom testosterona vole Armanija. Ali ovo ne treba da iznenađuje. Setimo se Henrija VIII i njegove gizdave odeće koja praktično bila Armani 16. veka.

Ono što danas znamo, a što su i naši stari naslućivali, je da nivo testosterona s godinama opada. Čak pola muške populacije koja uđe u devetu deceniju života ima upola manje ovog hormona od odraslih mladića. Ali ne opada testosteron samo s godinama. Gojaznost može ’orobiti muškost’ i mladićima. Višak masti u organizmu izaziva lučenje estradiola, vrste estrogena, koji inhibira stvaranje testosterona. Zato se danas muški sterilitet često povezuje s gojaznošću. Nažalost, gojazni muškarci s nastankom pivskog stomaka upadaju u vrzino kolo: testosteron je bitan za gradnju mišića, tako što stimuliše lučenje hormona rasta koji je opet bitan za vitkost. Kada estradiol spreči nastanak testosterona, nema ni dovoljno hormona rasta.

Kako ovo danas poprima razmere epidemije, doktori su prilično zauzeti ispisivanjem recepata za testosteron. Međutim, kada se poremeti balans pa pokušavamo da ga povratimo veštačkim putem, iza ugla neminovno vrebaju rizici i komplikacije. Neke studije su pokazale da su muškarci koji veštačkim putem dobijaju testosteron, pod većim rizikom da obole od kardiovaskularnih oboljenja, a povećan je i rizik od prerane smrti.

Prirodni balans se ipak može povratiti – prirodom. Danas znamo da je za normalan nivo testosterona veoma bitan cink kao i da L-karnitin i acetil L-karnitin, osim što štite srce i krvne sudove, pomažu metabolizam masti i gradnju mišića, imaju moć da spreče pad testosterona za 50%. Nema potrebe za receptom Plinija Starijeg s testisima hijene u medu, kada je tu damjana. To je biljka koja se vekovima koristi kao prirodni afrodizijak, a osim što pomaže kod niskog nivoa testosterona, damjana sprečava depresiju i doprinosi psiho-fizičkoj dobrobiti.

Ova tri sastojka mogu se naći na jednom mestu: u Alfa Aktivu. To je potpuno prirodni preparat za muškarce koji povoljno deluje na plodnost, doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i sveopštem seksualnom zdravlju. Alfa muškarac neizostavno mora imati dobar nivo hormona muškosti. Pa što da onda ne obuče i Armanijevo odelo.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.