Category Archives: Devi melemi

Sloboda za grudi

Po povratku kući, prva stvar koju većina žena uradi je skidanje brushaltera. Taj trenutak velikog olakšanja i slobode teško da može da razume neko ko ne mora da nosi grudnjak. Ali (ne)komfor ovog današnjeg komada donjeg veša ne može ni da se poredi s onim ekstremnim, čak veoma štetnim skalamerijama koje su žene morale da nose tokom istorije. Verovatno najstrašniji deo odeće, koji je simbolizovao i status žene u društvu, bio je korset koji se nosio od 14, pa sve do kraja 19. veka. Svako doba nosilo je svoje restrikcije i modne zahteve, ali bilo da je bilo poželjno da se grudi gurnu naviše i javno prikazuju ili da se potpuno sputaju i sakriju, korseti bi se tako jako natezali da su deformisali rebra i pomerali unutrašnje organe.

Tokom 19. veka korset se postepeno podelio u steznik koji steže struk i gornji deo koji se oslanja na ramena i ograničava grudi. Početkom 20. veka grudnjak već poprima oblike današnjih, ali masovna proizvodnja počinje tek tridesetih godina. S odbacivanjem korseta, žene traže više slobode u svakom pogledu, pa bi se moglo reći da je ovim činom počeo pokret za ženska prava. Godine 1874. Elizabet Stjuart Felps, američka spisateljica i borac za ženska prava, apeluje na žene da spale korsete, a istovremeno raste i žensko interesovanje za sportove, posebno biciklizam, koji je iziskivao i posebnu garderobu, pa se pored eliminacije korseta pojavljuju i posebne široke pantalone stegnute oko članaka inspirisane turskim šalvarama, nazvane blumers (bloomers) po još jednoj aktivistkinji, Ameliji Blumer. Blumerke su donele revoluciju u ženskoj garderobi, ali su bile prilično skandalozne i privlačile pažnju i kritiku puritanskog društva.

Ali žene nisu mogle da se u potpunosti odreknu grudnjaka, iz praktičnih razloga. Različito smo ’obdarene’, a i s godinama, porođajima, dojenjem, varijacijama u kilaži, grudi nam prolaze kroz transformacije. Osim toga, tu je i estetski faktor koji je ženama vrlo bitan – jedan dobar grudnjak može u potpunosti da promeni garderobu, bilo svakodnevnu ili svečanu. Godine 1922. njujorška krojačica Ajda Rozental unela je revoluciju u proizvodnju ženskog donjeg veša prepoznavši potrebu svojih klijentkinja za ’personalizovanim’ grudnjakom. Ova ruska imigrantkinja koja je jedva govorila engleski je sa samo 4500 dolara, sa svojim mužem Vilijamom Rozentalom i vlasnicom butika za koju je radila, Inid Biset, pokrenula biznis koji im je doneo milione, upravo zato što je Ajda shvatila koliko je bitan kvalitetan donji veš.

Ajda Rozental

Nakon što joj je nekoliko klijentkinja tražilo da im prepravi postave na haljinama jer su se ugojile, Ajda je shvatila da je bolje odvojiti postavu i pretvoriti je u zaseban komad garderobe, i tako je počela da šije kombinezone. Odmah zatim, s Inid je dizajnirala liniju grudnjaka koji su isticali ženske obline. Ubrzo su njihovi brushalteri, brendirani kao ’Mejdenform’ (Maidenform) postali vrlo traženi u umetničkim krugovima i dospeli sve do Holivuda gde su naglašavali raskošna poprsja glumica, uključujući i Elizabet Tejlor.

I tako, zahvaljujući Ajdi, i danas žene mogu da izaberu grudnjak koji odgovara samo njihovim merama i potrebama. Ali iako imamo toliku mogućnost izbora, statistike kažu da danas čak 80% žena nosi pogrešnu veličinu brushaltera. To se lako prepoznaje: korpe su zgužvane ili grudi i potpazušni deo ’kipe’ preko grudnjaka, naramenice spadaju ili su duboko urezane u ramena, kako podignemo ruke tako i grudnjak odskoči… Za idealan grudnjak potrebno je izmerimo obim grudnog koša ispod grudi i preko grudi i u skladu s merama izaberemo odgovarajuću veličinu korpe kao i kroj. Grudnjak treba da bude udoban, da se ne useca u kožu, a fišbajn, ako ga ima, nikako ne sme da pritiska mlečne žlezde.

Pored dobrog grudnjaka, potrebno je i da neko vreme tokom dana provodimo bez njega, naročito noću. Tada omogućavamo da krv slobodno cirkuliše, da koža diše, dok pektoralni (grudni) mišići više rade i zatežu se jer moraju da prkose zemljinoj teži i samim tim grudi se bolje oblikuju. Spavanje bez grudnjaka omogućava bolji san.

Baš kao što je tokom istorije svaka epoha bila obeležena posebnim vrstama veša i steznika za grudi, tako su i žene znale šta im je činiti da bi poboljšale izgled svog poprsja, pa bi pomoć često tražile u prirodi, to jest kuhinji. Dve biljke su od davnina poznate kao prijatelji ženskog dekoltea: piskavica (grčko seme) i hmelj. Fitoestrogen (biljni estrogen) iz piskavice, između ostalog utiče na uvećanje grudi, dok hmelj ovo dejstvo pojačava i prokrvljuje, pa tako i proširuje mlečne žlezde. Ali sama bujnost nije dovoljna, potrebno je negovati i kožu dekoltea i zaštititi je od bora i strija. Tu na scenu stupaju kvalitetna ulja: čileanske ruže i avokada.

Danas je lako iskoristiti najbolje od svih ovih prirodnih sastojaka, jer se svi zajedno mogu naći u Devi gelu za grudi. Ova biljna formula povećava volumen i tonus grudi, neguje kožu dekoltea i daje joj baršunast izgled, a redovnom upotrebom grudi mogu porasti za 1 veličinu grudnjaka.

Uz kvalitetan grudnjak prave veličine i Devi gel za grudi možemo doći do savršenog dekoltea, bez osećaja sputanosti i neudobnosti. A kada dođemo kući nakon napornog dana, zna se šta nam je prvo činiti…

 

Neka nas prepoznaju po gipkom hodu

Leti volimo da hodamo bosi, naročito na moru i plaži, i po povratku kući često se iznenadimo kada nam pogled padne na stopala. Iako po dolasku hladnijeg vremena nosimo čarape i cipele, ispucale pete nisu nikad poželjne, za oko, komfor ili zdravlje.

Naše pete prirodno apsorbuju šok i prilagođavaju se podlozi kako s njom dolazimo u kontakt prilikom hoda ili trčanja. Da bi ispunile svoju funkciju, pete i koža na njima moraju biti elastične. Suva koža je najveći krivac za nastanak pukotina na petama. Koža bez vlage postaje kruta, neelastična, pa kada se na sve to doda naša težina i pritisak, ’jastučić’ od masnog tkiva i kože ispod petne kosti se širi i koža puca. Ako patimo od prekomerne težine, i naše pete će neminovno osetiti razliku.

Petama ne pogoduju ni dugotrajno stajanje, naročito na tvrdim podlogama, neudobne cipele, cipele koje loše naležu pozadi pa se tokom hoda taru o petu, kao i nepravilan hod i gaženje samo jednom stranom stopala.

Kada duže hodamo bosi i pete će otvrdnuti jer će koža biti podložnija isušivanju, a ako ih zapustimo, pukotine će se širiti i produbljivati. Osim što nisu prijatne za oko, pukotine na petama mogu biti neprijatne, bolne, pa čak i prokrvariti. Tada su podložne infekcijama jer se nečistoće zavlače u njih i lako prodiru u krvotok. Osim zadebljanja i pukotina na petama, na ivicama se mogu pojaviti i žuljevi.

Kako žene češće nose neudobnu obuću, ali i duže stoje, statistički su duplo sklonije nastanku ispucalih peta. Kako godine odmiču, tako nam i koža postaje suvlja, naročito s početkom menopauze. Zato je redovna i pravilna nega vrlo bitna.

Ako su nam pete ekstremno ispucale i zapuštene, potrebna nam je pomoć stručnjaka. Ali ekstreme možemo izbeći redovnom negom. Povremeno je potrebno noge potopiti u toplu vodu i sačekati da koža omekša, pa pete istrljati grubim kamenom ili turpijom za pete. Tako ćemo skinuti odumrlu kožu, ali to nije sve – neophodno je da petama obezbedimo vlagu i da ih ’nahranimo’.

Za to su nam potrebni prirodni sastojci koji će ne samo doći u dodir s površinom kože, već prodreti u nju, regenerisati je i zadržati vlažnost. Jedan od takvih sastojaka je kakao buter. Osim svoje sjajne teksture i mirisa, kakao buter je pravi raj za kožu. Obilje antioksidanata u njemu sprečava starenje kože i uticaj štetnih materija iz okoline. Prepun je hranljivih materija, posebno masnih kiselina kao što su stearinska, palminska, miristička, arahidonska i laurijska, a sadrži i cink i vitamin E. Osim što hrani kožu, kakao buter ima veliku sposobnost zadržavanja vlage, pa tako sprečava pucanje. Kada na njega još dodamo i pčelinji vosak, sprečićemo dodatno upale i isušivanje.

Idealna prirodna ulja za negu kože su ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i čileanske ruže. Ona će ne samo sprečiti pucanje i starenje kože, već i pospešiti zarastanje, regeneraciju, isušivanje, dubinski je nahraniti i stimulisati metabolizam kolagena. Mnoštvo minerala i vitamina, poput selena, hroma, bakra, joda, cinka, vitamina B kompleksa i vitamina E, daće petama blistavost, gipkost, sprečiti i otkloniti komplikacije i poremećaje kože, a njihovo antioksidantno dejstvo sprečiti prodiranje bakterija u epitel. Adekvatna hidratacija ali i zadržavanje vlage i hranljivih materija duboko u koži sprečiće deformitete, pojavu zadebljanja i žuljeva.

Kada je nega stopala u pitanju, bitno je, pored zadebljanja kože, sprečiti i pojavu infekcija i neprijatnog mirisa. Tu nam mogu pomoći eterična ulja, pre svega čajevca sa prirodnim antiseptičnim i antifungicidnim dejstvom. Udruženo s uljima žalfije i karanfilića, ulje čajevca će pomoći da se spreče i otklone gljivične infekcije stopala, ublažiće znojenje nogu i neprijatne mirise,  a efikasno je i kod virusnih bradavica.

Svi ovi sjajni sastojci deo su visokokvalitetnog i prirodnog melema za negu stopala – Devi melema za pete. Pored udobne i kvalitetne obuće i čistih pamučnih čarapa, Devi melem za pete je treći neophodni činilac srećnih, mekih i glatkih peta. Upotreba nikad jednostavnija: nakon tuširanja ili kupanja dovoljno je da stopala namažemo ovim melemom, obučemo čiste pamučne čarapice (možemo imati jedan par specijalno za tu svrhu) i pustimo melem da odradi svoje. A na ulici će nas prepoznati i pre nego što ugledaju naše lice po gipkom hodu.

Akne kad im vreme nije

Kada prvi put dođe do naleta hormona u pubertetu, celo telo počinje da se menja, a dotad glatka, detinja koža lica može početi da liči na bojno polje istačkano crvenim i oteklim bubuljicama. Akne su u pubertetu normalna pojava usled porasta testosterona kod oba pola, koji ima svoju bitnu ulogu – dečacima daje telesne osobine muškarca, dok kod devojčica pomaže u jačanju mišića i kostiju. Testosteron tokom ove mladalačke metamorfoze hoće da prodrma lojne žlezde, pa se pojačava lučenje sebuma oko korena dlake. Iako sebum ima svoju svrhu, da štiti i vlaži kožu, kada ga ima previše ume da se udruži sa odumrlim ćelijama kože i začepi folikul dlake.

Akne su zapaljenje kože koje nastaje u tri faze: seboreja – kada se proizvodi višak sebuma, ali se još uvek ne vide promene na površini kože, hiperkeratoza – kada se na površini kože stvara zadebljanje i izbočina usled povećane proizvodnje korneocita, ćelija kože u kanalićima lojnih žlezda, koje udružene sa odumrlim ćelijama zadržavaju višak sebuma. Pošto zarobljeni sebum blokira kanal lojne žlezde, folikul dlake se puni gnojem. To je idealno tlo za razvoj bakterija, pa tada dolazi do treće faze, bakterijske, kada bakterija Propionibacterium acnes (P. acnes), razgrađujući zarobljeni sebum, izaziva zapaljenje. U ovoj fazi akne su veoma vidljive, koža oko njih je crvena i upaljena, a sam vrh akne može biti crn ili beo.

Kada prođe pubertet i hormoni se ustale i smire, prolaze i akne. Tako bi trebalo, ali nažalost, tokom poslednjih par decenija pojava akni kod odraslih osoba je u porastu. Po poslednjim procenama, čak 50% žena starosti 20-29 godina pati od akni. Samo polovina njih će ih se kasnije osloboditi, a 25% žena će nastaviti da kuburi s ovim problemom i u petoj deceniji života.

Zašto se to dešava, i zašto smo baš sada svedoci prave epidemije akni? Znamo da ovu nemilu pojavu izazivaju hormoni, a danas smo više nego ikada preplavljeni ’disruptorima hormona’ u svojoj neposrednoj okolini. Oni su maskirani u sve ono što nam na prvi pogled štedi vreme i povećava kvalitet života: brzu hranu prepunu aditiva i trans-masti, slatkiše koji su nam svuda na dohvat ruke, plastične kutije za čuvanje hrane, plastične čaše i flaše, gazirane napitke, tiganje na kojima možemo začas da pripremimo hranu koja se neće zalepiti, deterdžentima i sredstvima za higijenu, ali ima ih i u osnovnim namirnicama: voću i povrću koje je tretirano pesticidima, mesu i mleku koje je prepuno antibiotika i hormona… Sve ono što nam naizgled štedi vreme, zapravo nam ga krade.

Normalni hormonalni balans koji nam je priroda dala remete produkti visoke tehnologije. Tome su naročito podložne žene koje svakog meseca prolaze kroz ustaljenu smenu hormona, a koja je deo normalnog reproduktivnog ciklusa. Ali kada se balans hormona poremeti, dolazi do poremećaja koji se najčešće ispoljavaju u vidu neredovnih menstruacija, cista, mioma, sindroma policističnih jajnika (PCOS)… i akni.

PCOS je naročito i često udružen s aknama kod žena tokom reproduktivne faze života, a kada krene menopauza, pad estrogena i porast androgenih hormona može dovesti do nove najezde akni. Pored androgenih hormona, pojavu akni može okinuti i stres, odnosno hormon kortizol. Akne izazvane hormonalnim promenama kod žena obično izbijaju u predelu brade i vilice, pojačavaju se i smanjuju ciklično, baš kao i sam menstrualni ciklus, a obično se javljaju na istom mestu, odnosno pori koju je već proširila prethodna bubuljica.

Ma koliko nas pogled na akne u odrazu ogledala iritirao, nikako ih ne treba dirati i stiskati. Ovde je neophodan pregled i savet dermatologa koji će prepisati odgovarajuću terapiju i negu. Lice treba umereno umivati, koristiti blage sapune i pilinge. Ono što može značajno pogoršati akne i upale kože je teška šminka i loša navika odlaska na spavanje bez temeljnog skidanja šminke i čišćenja lica.

Iako je kontraceptivna pilula uobičajeni savet lekara kod akni izazvanih hormonalnim disbalansom, problem će se najčešće vratiti čim prestanemo da je koristimo. Prirodna rešenja zahtevaju više vremena i truda, ali na duge staze se veoma isplate. Tako je i sa lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u rešavanju poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što u osnovi balansira hormone. Mogu ga koristiti i devojčice, već od prve menstruacije. Kada se estrogen i testosteron dovedu u pravu meru, uz adekvatnu negu i ishranu i akne će se povući. Ali to se neće desiti preko noći. Kod biljnih preparata je veoma bitna redovna i dugoročna upotreba, a čak i kada se problem reši, dobro je još neko vreme zadržati preventivnu dozu.

Takođe je vrlo bitno pripaziti na ishranu. Gotova peciva od belog brašna i masnoća, pržena hrana, grickalice, kremovi, čokoladice i industrijski kolači ne samo da će doprineti stvaranju masnih naslaga na telu, već će nam sigurno uticati i na hormone. Ako akne pokušavamo da rešimo jednom terapijom, a nastavimo sa načinom života koji je do njih i doveo, nećemo imati dobre ili dugotrajne rezultate.

Nažalost, i kad akna prođe, može ostaviti gadan ožiljak u slučaju težih upala. Tada na scenu stupa Devi melem za regeneraciju. Ovaj visoko kvalitetni melem na bazi prirodnih ulja i pčelinjeg voska smiruje upalne procese, reguliše vlažnost, ima antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, dovodi do bržeg obnavljanja oštećenog epidermisa kože, smanjuje ožiljke i hiperpigmentaciju.

Akne su uporne, pa to moramo biti i mi. Svakako će doći trenutak kada se pogledamo u ogledalo i shvatimo da se upornost isplatila.

Biljka za bujni dekolte

Lekovito bilje obično ima široki spektar dejstava, ali verovatno najsvestranija među njima je piskavica. Poznata i kao grčko seme, trigonella foenum-graecum, koristila se od praistorije u mediteranskom pojasu i Aziji u domaćinstvu, industriji, kulinarstvu i medicini, pa čak i u procesu mumifikacije tela kod starih Egipćana. Jarko žutom bojom koju njeno seme ispušta bojila se vuna, njenim lišćem terali komarci, a na istoku je jedan od obaveznih sastojaka kari začina. Piskavica je poznata i kao ’lek za sve’, jer pomaže kod niza poremećaja, od rana koje teško zaceljuju, preko artritisa, bronhitisa, apcesa, poremećaja varenja, i ženskog i muškog reproduktivnog sistema.

Piskavica je, reklo bi se, ’Katica za sve’. I moderna istraživanja su to dokazala. Studije su pokazale da piskavica može da utiče na smanjenje nivoa glukoze i holesterola u krvi, kao i da je efikasna kod dijabetesa tipa 1 i 2. Razlog što je često prisutna u začinskim mešavinama je što zaista pomaže varenje i reguliše apetit, jer je bogata vlaknima i lecitinom koji utiču na pravilan rad creva i metabolizam masti, a može da pomogne i kod trenutnih neprijatnosti kao što su grčevi u stomaku, nadimanje, gasovi i dijareja. Piskavica je odlična i za respiratorni sistem, ublažava hronični kašalj, smiruje nadraženo grlo, infekcije disajnih organa i usne duplje.

Ova biljka se tradicionalno koristila za jačanje plodnosti, kako muške tako i ženske, a moderne studije su pokazale da je to apsolutno imalo smisla. Jedna studija je ispitivala uticaj semena piskavice na grupu muškaraca sa dijagnozom hipogonadizma (manjka testosterona), koji su dobijali dozu od 500 mg ekstrakta ove biljke tokom 12 nedelja. Na kraju studije je ustanovljeno da je kod svih ispitanika nivo testosterona porastao za 90%, kao i broj, kvalitet i pokretljivost spermatozoida.

A kod žena je efekat piskavice još interesantniji, kako na zdravlje tako i estetiku. Seme piskavice umiruje burne efekte PMS-a, uredovljuje ciklus, ali i pomaže ženama prilikom ulaska u menopauzu. Još jedna klinička studija iz 2017. godine pratila je 115 žena sa simptomima menopauze, starosti 40-65 godina. Njih 59 dobijalo je tokom 12 nedelja po 600 mg ekstrakta semena piskavice, da bi na kraju studije prijavile značajno smanjenje simptoma menopauze i poboljšanje kvaliteta života.

A estetski deo? Fitoestrogeni koje sadrži ova biljka utiču na cirkulaciju i nivo vode u tkivu i podstiču proizvodnju prolaktina koji stimuliše mlečne žlezde, što sve skupa kao rezultat daje lepe i bujne grudi. Piskavica je posebno korisna kod dojilja jer povećava lučenje mleka, i to čak za 103% kako je dokazala jedna prošlogodišnja studija u trajanju od 4 nedelje.

Piskavica se može koristiti u raznim oblicima, ali ako želimo bujnije grudi, najbolje je da je primenjujemo spolja. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim biljkama i prirodnim uljima, a idealna kombinacija sastojaka je baš u Devi gelu za grudi. Pored ove biljke, gel sadrži i ekstrakt hmelja koji pojačava dejstvo piskavice, a tu su i visokokvalitetna vitaminska ulja avokada i čileanske ruže koja poboljšavaju cirkulaciju u tkivu i usporavaju starenje kože. Avokado hrani kožu bogatim esencijalnim masnim kiselinama, pa tako sprečava isušivanje i daje koži elastičnost. Ulje divlje ruže podstiče sintezu kolagena i na taj način sprečava pojavu bora na dekolteu i nastanak strija na grudima.

Devi gel za grudi se jednostavno primenjuje: umasira se u grudi kružnim pokretima nekoliko puta na dan, što ima i trenutni efekat, a nakon par meseci redovne upotrebe grudi postaju vidno čvršće i bujnije, a koža dekoltea nežna i baršunasta.

U zemljama bliskog istoka piskavicu žene redovno koriste u ishrani jer im daje zavodljive obline i štiti hormonalni balans. Međutim, na ukus piskavice se treba navići: prilično je jak i gorak, i mora se pažljivo dozirati i mešati s drugim začinima. A kad je Devi gel za grudi u pitanju, na njega je lako navići se. Jer koja žena ne želi čvrste grudi i nežan dekolte?

Zaštitni ili destruktivni faktori?

Sedamdesetih godina prošlog veka uobičajena ’krema za sunčanje’ bilo je maslinovo ulje. Ponegde se mogao naći i Koperton. Ako se vratimo s mora beli, kao da nismo ni bili. Hvalili bismo se pokazivanjem ’razlike’ tu gde nas je pokrivao kupaći kostim. Sklanjali smo se sa sunca samo zato što smo bili svesni da je neprijatno kad izgorimo, a opekotine su nam majke obično mazale kiselim mlekom, da ’izvuče toplotu’. Po povratku kući ljuštili bismo se kao gušteri.

Ta nostalgična vremena kada smo bili slobodni i srećni, sasekla su naučna istraživanja: ultravioletni zraci su nevidljivi, ali veoma štetni, i osim što možemo da izgorimo i oljuštimo se, njihovo zračenje oštećuje DNK u ćelijama kože, izaziva genetske mutacije i rak kože. Uz sve to, ozonski omotač je oštećen i zraci su još štetniji. I tako nastaje pomama za raznim mazalicama koje produžavaju vreme koje možemo da provedemo na suncu. Ne samo da nas one štite od opekotina i melanoma, već čuvaju mladalački izgled kože.

Kako rade kreme za sunčanje? Ima ih dve vrste: one koje apsorbuju ultravioletne (UV) zrake, i one koje ih reflektuju, odbijaju kao ogledalo. Ove druge se još zovu i organske, jer sadrže mineralne sastojke, obično cink oksid i titanijum dioksid, i kada su ušle u upotrebu često smo na plaži viđali ljude s belim nosevima. Bela mesta na koži s nanetom kremom odbijaju sunčeve zrake kao u belo okrečen zid. Danas je proizvodnja ovih krema savršenija i organske čestice mnogo sitnije, pa ne ostavljaju bele tragove.

Kreme koje apsorbuju sunčeve zrake, poznate i kao neorganske kreme, sadrže čitav niz hemikalija, od kojih se najčešće pominju oksibezon, avobenzon i oktinoksat. Hemijske veze između ovih komponenti upijaju UV zračenje i smanjuju nivo toplote koju ono emituje.

Neke kreme samo štite od UVB zraka, onih koji izazivaju najveću štetu, opekotine i karcinom. Međutim, kasnije je otkriveno da ni UVA zraci nisu naivni i da čak prodiru dublje u kožu i mogu imati kancerogeni efekat. Zato je potreban faktor zaštite širokog spektra, onaj koji štiti od obe vrste zraka.

Faktor zaštite u jednoj kremi za sunčanje (SPF – od sun protection factor), ukazuje na količinu zraka koja prodire do naše kože. Tako SPF 30 dozvoljava da trideseti deo – 3,3% zraka dospe do kože, odnosno filtrira 96,7% ultravioletnih zraka. Drugim rečima, SPF 30 nam dozvoljava da na suncu ostanemo 30 puta duže nego bez zaštite. Naravno, teorijski. Svako sa imalo zdravog razuma zna da ne sme da ostane na vrelom suncu 300 minuta, odnosno 5 sati. Preporuka je da se krema obilno nanosi na svaka dva sata, ali i da se ponovo nanese nakon pola sata kada smo na suncu i kada se prvi sloj upije, odnosno osuši. Ako se znojimo ili kupamo, onda i više. E sad, da li je sve tako jednostavno? Naravno da nije, i to na više nivoa.

Izbeljeni korali su mrtvi korali

Nedavno je primećeno da hemikalije iz krema za sunčanje prelaze sa kupača u mora i okeane i uništavaju korale. Konkretno, oksibenzon iz kreme dospeva u vodu, korali ga upijaju, a on im potom negativno utiče na proces razmnožavanja i rast, što vodi sve češćoj pojavi – izbeljivanju korala. Čak i ako ne plivamo u moru nakon što namažemo kremu, kada se kod kuće tuširamo, ova hemikalija preko otpadnih voda dospeva u reke i potom okeane. Neko je to čak i izmerio: godišnje oko 14.000 tona krema za sunčanje dospe do okeana. Ovaj problem je toliko ozbiljan da ostrvske zemlje donose zakone kako bi zaštitile korale: Palau i Havaji, za sada, zabranili su upotrebu krema za sunčanje koje sadrže oskibenzon i oktinoksat.

Kada hemikalije iz krema za sunčanje uništavaju reprodukciju i rast korala, zamislite šta rade nama. U zemljama koje su ih zabranile imaju jednostavan savet: na suncu se pokrijte ili se sklonite. A kako nama kreme za sunčanje narušavaju zdravlje? Sve što namažemo na kožu dospeva u naš organizam. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Nacionalnog instituta javnog zdravlja SAD utvrdio je alarmantnu činjenicu, nakon konkretnih istraživanja i studija, da 96% populacije u sebi nosi oksibenzon. Od ispitanih 1400 krema za sunčanje, samo je 5% zadovoljilo standarde bezbednosti, a čak 40% se smatra opasnim do te mere da mogu izazvati karcinom.

Melanom koji prodire u limfotok i krvotok

Oksibenzon je posebno opasan jer utiče na rad endoktrinog sistema, remeti hormonalni balans, utiče na reproduktivni sistem kako žena tako i muškaraca, doprinosi pojavi endometrioze kod žena, a kod muškaraca smanjuje broj i kvalitet spermatozoida. Posebno je opasan za decu, trudnice i dojilje.

Ali on nije jedini. Derivat vitamina A, retinil palmitat koji se često koristi u kremama za sunčanje, pospešuje rast kancerogenih ćelija za čak 21%. Kreme za sunčanje u spreju negativno utiču na respiratorni sistem. Još jedan česti sastojak ovih krema, metilizotiazolinen (koga ima i u šamponima, gelovima za tuširanje, dezodoransima i kremama za negu), spada u najveće alergene i može izazvati, između ostalog, kontaktni dermatitis.

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis

Danas se dosta priča o vitaminu D i kako ga ne unosimo dovoljno. Činjenica je da se vitamin D, neophodan između ostalog, za zdravlje koštanog sistema, prirodno sintetiše pod dejstvom ultravioletnih zraka. Dakle izlaganje suncu je neophodno da bi naše telo imalo dovoljno vitamina D, i zato ga još zovu i vitamin sunca. Nedostatak vitamina D ne samo da povećava rizik od osteoporoze, već utiče na čitav organizam, može izazvati probleme sa mišićima, nervima, kardiovaskularnim sistemom, pa čak i karcinom. A kakve veze imaju vitamin D i kreme za sunčanje? Kreme sa zaštitnim faktorom u potpunosti blokiraju prirodnu sintezu vitamina D u telu. Situacija je apsurdna: mažemo se kremama da bismo se zaštitili od karcinoma, a one nam onemogućavaju prirodne procese u organizmu što opet dovodi do niza poremećaja, uključujući i karcinom.

Cena krema za sunčanje nema veze s kvalitetom. Neki od najpoznatijih, skupih brendova pokazali su se kao vrlo štetni. Ni kreme sa mineralnim sastojcima nisu potpuno naivne, nano čestice prodiru kroz kožu i mogu uticati na naše opšte zdravlje, a dosta organskih krema, pored mineralnih sastojaka, sadrže i hemijske.

Sve ovo nikako ne znači da treba da se odreknemo zaštite. Ali zaštita bi trebalo da podrazumeva prirodne sastojke i mere opreza. Izlaganje sunčevim zracima je zdravo i potrebno, u jutarnjim i večernjim satima. U najvrelije doba dana treba da se sklonimo u hlad i pokrijemo. Ako plivamo po jakom suncu, treba da nosimo majicu sa dugim rukavima. Sada su dostupne i majice koje potpuno blokiraju zrake. Ali to nije sve. Kao i uvek, sve što radimo ostavlja posledice, pozitivne ili negativne. Loša ishrana bogata prerađenim mastima, izbeljenim žitaricama i šećerom pojačava upalne procese i negativno utiče i na kožu. Osim što treba telo da izlažemo blagom suncu kako bismo imali dovoljno vitamina D, potrebno je i da ga dodatno unosimo, jer on deluje preventivno kod opekotina od sunca i karcinoma kože. Vitamin C nas štiti od upala i čuva imunitet. Omega-3 nezasićene masne kiseline su prirodni antioksidant. Karotenoidi, takođe sjajan antioksidans, štite ćelije kože od slobodnih radikala… Paradajz-turizam nije slučajno nastao, jer likopen, vrsta karotenoida iz paradajza, sprečava rak, čuva elastičnost kože i sprečava enzime koji uništavaju kolagen. I šta je onda odlična priprema za plažu? Ishrana bogata svežim voćem i povrćem, naročito šargarepom, paradajzom, kajsijama, dinjama, agrumima, zelenim lisnatim povrćem, kvalitetnom ribom, uz unos što više tečnosti, najbolje vode.

A kreme? Samo prirodno i kvalitetno. Pčelinji vosak je prirodna zaštita od sunca i vetra, ulje avokada svojim esencijalnim masnim kiselinama sprečava isušivanje i čuva elastičnost, neutrališe slobodne radikale i štiti od promena na koži izazvanih suncem. Noćurak podstiče zarastanje kože i hidrira, jojoba smiruje upale, ulje pšeničnih klica regeneriše i sprečava alergije, ekcem i psorijazu, baš kao i neven koji dodatno tonizira i vlaži. Alantoin podstiče stvaranje novih ćelija, bisabolol štiti od infekcija, bakterija i gljivica, pantenol obnavlja ćelije epiderma, a najveći čuvar kože je ulje čileanske ruže koje ubrzava deljenje keratinina i tako obnavlja oštećeni epidermis, smanjuje pojavu bora i starenje kože, hiperpigmentaciju, sprečava isušivanje, smanjuje ožiljke i akne. Ulja ruzmarina, lavande i mandarine dodatno regenerišu, umiruju i zaceljuju. Najbolje od svega je što se sve to može naći u jednom: Devi melemu za regeneraciju. Ovaj melem s visoko kvalitetnim i potpuno prirodnim sastojcima ne samo da treba da ponesemo sa sobom na plažu, već ga uvek treba imati u kućnoj apoteci jer pomaže i kod psorijaze, ekcema, upala, alergija, ujeda insekata i niza drugih poremećaja na koži, a izuzetan je i za prevenciju i svakodnevnu negu, od najmlađih do najstarijih članova porodice.

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Lekoviti miris Mediterana

U Staroj Grčkoj đaci su nosili venčiće od ruzmarina na glavi kako bi im pospešio pamćenje, a devojke su ga poklanjale momcima koji su odlazili u rat da ih ne bi zaboravili. Nekad je žbun ruzmarina u bašti ispred kuće simbolizovao dominaciju žene, gazdarice u kući. Rimski sveštenici koristili su ga prilikom religijskih ceremonija umesto tamjana, a u Engleskoj bi se kuća kadila nakon teških bolesti. U Hrišćanstvu se ova biljka vezuje za Hrista i njegovu majku, a u narodu je bilo uvreženo mišljenje da ruzmarin može da živi do 33 godine, onoliko koliko je Hrist imao kada je razapet. Napoleon je koristio kolonsku vodu od ruzmarina, a Ofelija je, u čuvenoj Šekspirovoj sceni mentalnog rastrojstva, bratu Laertu dala ruzmarin, za sećanje.

Kod nas ruzmarin ima posebnu simboliku i bez njega ne može da prođe ni jedna ozbiljnija svadba. A povod za taj običaj bio je medicinski: U 14. veku kraljica Eržebet bolovala je od artritisa. Nije bilo pomoći od svih lekara u Mađarskoj, dok joj jedan isposnik nije pripravio vodicu od ruzmarina, koji joj je smanjio otoke oko zglobova i omogućio ne samo da se vrati normalnom životu, već i da se prolepša i podmladi. Kraljica se udala u poznim godinama za kralja Poljske, koga je, priča se, baš mirisom zavela, a na svadbi je sve bilo okićeno grančicama ruzmarina, uključujući i goste. Taj događaj se uskoro pretvorio u običaj i proširio po regionu, a lekoviti tonik je kasnije postao čuveni parfem, ’Ugarska vodica’.

Ruzmarinom okupana Eržebet

Ali ono na šta nas najčešće miris ruzmarina podseti je more i Mediteran. Ova biljka u obilju sama niče i buja u mediteranskom pojasu, gde se obilno koristi ne samo u kozmetici, kao parfem, lek ili repelent za insekte, već i kao obavezan začin u kulinarstvu. Pečenom mesu ili ribi će grančica ruzmarina dati najbolji šmek, a roštiljskom mesu će dati ne samo bolji ukus, već i smanjiti nivo kancerogenih materija koje se razvijaju prilikom pečenja na uglju. I da ne zaboravimo čuvenu italijansku fokaču, tanku pogaču, kojoj ruzmarin daje konačni mediteranski pečat. Na obali gde pored ruzmarina obilno rastu i masline i pravi se najbolje, hladno ceđeno ulje, ono se često aromatizuje baš ruzmarinom.

Ali da se vratimo kraljici Eržebet i njenom bolu u zglobovima. Flavonoidi, rozmaricinska kiselina, antioksidanti, saponini, tanini koji ulaze u sastav lista ruzmarina imaju antiseptična, antireumatska, antineuralgična, anti hipertenzivna svojstva. Dakle stari Englezi su bili u pravu kada su kuću kadili ruzmarinom nakon bolesti, jer on ima moć da dezinfikuje, a Eržebet je sigurno osetila olakšanje od prvobitne ugarske vodice koja je smirivala upalu, ublažavala grčeve i bolove i pospešivala prokrvljenost.

A što se prolepšavanja i podmlađivanja tiče? Biće da je zaista tako bilo s Eržebet, jer ruzmarin poboljšava prokrvljenost kože, pospešuje regeneraciju, smiruje je i zaceljuje. Može biti velika pomoć kod opekotina, rana, ekcema, dermatitisa i psorijaze. Eržebet se sigurno nije promenila samo spolja, već je postala vedrija i veselija zahvaljujući ruzmarinu. Ova biljka ima moć da odagna jutarnji umor, unormali niski krvni pritisak i vrati energiju jer širi krvne sudove. On leči i malokrvnost jer pospešuje apetit i rad organa za varenje. Može pomoći i ženama sa neredovnim ciklusom i ublažiti menstrualne boloove.

Ipak, čini se da je najzastupljeniji u kozmetici. Njegov tamjanasti miris je neodoljiv, ali njegova svojstva još bolja. Tako je dospeo i u Devi meleme. U Devi melemu za negu peta, pored ostalih kvalitetnih sastojaka, ruzmarin pomaže da se spreči antimikrobno dejstvo na stopalima, i da ona ostanu mirisna i meka, čak i kada se pojačano znojimo, a u Devi melemu za regeneraciju, udružen s ostalim sjajnim puterima i uljima, pospešuje zarastanje, regeneraciju kože, dezinfikuje i sprečava pojavu akni, omogućava bolju prokrvljenost i oporavak i kod najkomplikovanijih poremećaja kože, kao što su ekcem i psorijaza.

Da je Eržebet imala Devi meleme, gde bi joj kraj bio. Ipak, zahvalni smo joj na ugarskoj vodici i okićenim svatovima.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!

Bez poljupca, molim!

Tokom života možemo zakačiti razne viruse i oboljenja, neke ozbiljne, neke bezopasne, ali ima poremećaja koji deluju naivno a ipak su vrlo neprijatni. Jedan od njih je i čuvena groznica – herpes simplex. Čak 90% populacije nosi ovaj virus u sebi, a on se povremeno može ili ne mora manifestovati: do 60% ljudi ga ima a da nije ni svesno toga.

Uobičajeni kurtoazni poljubac prilikom svakodnevnih susreta sa prijateljima i poznanicima, neraskidivi deo naše socijalne kulture, ima svoju mračnu stranu. Možda baš prilikom pozdrava s nekom daljom tetkom pokupite herpes simpleks koji će postati vaš za ceo život. Još jedan način da ga dobijete je upotreba zajedničke čaše ili flaše, nedovoljno oprano posuđe ili escajg, zajednički peškir u kupatilu… Virus će se ušunjati u vaše telo i strpljivo čekati svoju šansu: pad vašeg imuniteta. Prvom prilikom kada ste pod stresom, kada se razbolite, tokom ciklusa kod žena ili sunčanja, najčešće na usni ili pored nje javiće se svrab i bol, a nakon dan-dva pojaviti sitni, grupisani plikovi ispunjeni tečnošću. Osim što veoma svrbe i bole, i daju vam osećaj kao da vam se celo lice sastoji samo od tog dela usne, možete imati i dodatne simtome zaraze: povišenu temperaturu, osećaj iscrpljenosti i uvećane limfne čvorove na vratu. Kada plikovi puknu, stvara se krastica koja posle nekog vremena otpadne.

Herpes simpleks uzrokuje virus tipa 1. Postoji i virus tipa 2 koji izaziva infekciju na genitalijama, međutim oba virusa mogu uzrokovati i groznicu na usnama i na polnim organima. I nakon što groznica prođe, krastica otpadne i koža zaceli, to nije kraj. Virus pritajeno ostaje u našem telu i čeka svoju novu šansu. A mi ostajemo i dalje zarazni, i kada plikovi nisu prisutni.

U najgoroj fazi, kada imamo groznicu, ne možemo uraditi ništa da je odmah uklonimo. Tada je bitno da se odmaramo, radimo na poboljšanju imuniteta, ali i da postupamo s mnogo obzira prema svojoj okolini: treba da se uzdržimo od poljubaca, naročito s decom i bebama, od direktnih kontakata s osobama koje pate od kožnih bolesti kao što je ekcem, kao i s osobama koje iz bilo kog razloga imaju slab imunitet. Herpes simpleks ne mora uvek biti naivan, može se javiti pored oka i u najgorem slučaju izazvati slepilo, ili čak ugroziti život osobama koje su na hemoterapiji ili su zaražene HIV virusom.

Svoju okolinu možemo poštedeti dobrom higijenom, pranjem ruku, korišćenjem svog peškira i pribora za jelo, što bi inače trebalo da nam postane praksa i kada nemamo groznicu. Svako od nas nosi svoje viruse u sebi, i virus koji nama ne izaziva probleme može se kod nekog drugog manifestovati u vrlo burnom obliku. Toga treba da se setimo svaki put kada nam neko ponudi da pijemo iz njihove čaše ili flaše, i da ne dopustimo da nas osećaj krivice ili mogućnosti da nekog uvredimo navede da sebe ili drugoga inficiramo i ugrozimo.

Svoje viruse zadržite za sebe i klonite se tuđih što je više moguće. A dok traje groznica, nesnosni svrab i bol, postoje i prirodni načini da je ublažite i olakšate trenutno stanje. U borbi protiv virusa ključna eterična ulja koja su protiv njih efikasna su ona koja sadrže visok procenat monoterpena, monoterpenskih aldehida i ketona. Najbolja među najboljima za tu svrhu su ulja čajevca i ravensare. Osim što ubijaju viruse, ulja ove dve biljke stimulišu oporavak i jačaju imunitet.

Oba ulaze u sastav Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored toga što efikasno eliminiše virusne bradavice, koje su i same uzrokovane virusom – HPV, što mu je prvenstvena namena, melem može pomoći i kod groznice na usnama, skratiti period njenog trajanja i sprečiti ponovnu pojavu. Pored čajevca i ravensare, ricinusovo ulje u melemu postepeno isušuje groznicu, a ekstrakt vrbine kore, prirodni aspirin, deluje kao antiseptik i čisti gornji sloj kože.