Neprijatelji sopstvene kože

Bubuljica samo što se pojavila, ali mi ne možemo da odolimo da je ne čačkamo i na kraju potpuno „raskopamo“, ostavljajući veliki crveni krater koji će zarastati danima. Zašto smo je uopšte dirali, kad sad izgleda sto puta gore nego kada se pojavila? Zašto nismo u stanju da se suzdržimo da ne diramo lice?

Ponekad smo samo malo nervozni, ili radoznali, pa se „iskalimo“ na sopstvenoj koži. Ali šta ako ova pojava pređe u naviku? Ili opsesiju? Ako stalno čačkamo kožu, bubuljice, akne, ožiljke ili bilo koje promene koje izazivaju i najmanju neravninu, i ako osećamo snažan nagon da to redovno činimo, bez obzira što sami sebi pravimo rane, onda se najverovatnije radi o dermatilomaniji.

Dermatilomaniju je prvi dijagnostifikovao francuski dermatolog Luj An Žak Brok, koji je opisao mladu ženu sa nekontrolisanom potrebom da dira akne. Ona se dijagnostifikuje pomoću sledećih simptoma:

  • stalna potreba za ekskorijacijom – grebanjem po koži koje ostavlja rane, a da ta radnja pritom nije povezana sa nekim fiziološkim poremećajem,
  • epizode grebanja, ceđenja ili češanja kože prati snažan osećaj uznemirenosti, napetosti i anksioznosti,
  • čest osećaj satisfakcije dok taj proces traje,
  • konstantni pokušaji da se prekine takav način ponašanja.

Dakle, problem je psihološke prirode, ali može imati neprijatne ili čak i ozbiljnije fizičke posledice. Rane koje sami sebi napravimo po koži mogu izazvati oštećenja kože, teže povrede i infekcije. U najozbiljnijim slučajevima može biti neophodno čak i presađivanje kože. Ali osećaj koji ostaje nakon ovakvih epizoda obično nosi sa sobom krivicu, stid i povlačenje u sebe.

Pa zašto umemo da budemo neprijatelji sopstvene kože? Neke teorije kažu da je dermatilomanija mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa prevelikom količinom stresa. Izvesni psiholozi tvrde da je ovaj poremećaj pokušaj da izrazimo svoj gnev prema previše strogim roditeljima. Rađene su i kliničke studije koje su dokazale čvrstu povezanost između trauma iz detinjstva i dermatilomanije, i često samopovređivanje ukazuje na seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Druge teorije ekskorijaciju smatraju opsesivno-kompulsivnim poremećajem, jer ona podrazumeva „ponovljene radnje u ponašanju s manjkom kontrole“, i doprinosi smanjenju anksioznosti. Ali mnogi ovu teoriju opovrgavaju jer, za razliku od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, dermatilomaniju ne izazivaju opsesivne misli.

Ali druge, neurološke studije, pokazale su vezu između dopamina i potrebe da grebemo kožu. Neke droge, kao što su kokain i metamfetamin (poznatiji kao „spid“), koje povećavaju efekat dopamina, stvaraju nekontrolisanu potrebu za grebanjem kože. Te droge izazivaju osećaj mravinjanja, kao da nam nešto gmiže pod kožom, pa se smatra da je dermatilomanija posledica nemogućnosti dopamina da okine osećaj zadovoljstva i nagrađivanja. Još jedno objašnjenje koje dermatilomaniju povezuje s neurologijom je da je njen uzrok poremećaj moždane kontrole motornih i senzornih funkcija, jer izaziva slična neurološka stanja kao kod osoba koje koriste metamfetamin.

Od dermatilomanije mnogo češće pate osobe ženskog pola, pa kada uzmemo u obzir činjenicu da žene vode više računa o svom izgledu, ne možemo a da se ne zapitamo da li namerna ekskorijacija kože ukazuje i na manjak samopouzdanja po pitanju sopstvenog fizičkog izgleda. Šta god bio uzrok dermatilomaniji, kod ozbiljnih slučajeva neophodno je angažovanje lekara i psihologa. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično žive sa osećajem stida i poniženja, i često ne vole da izlaze iz kuće, a kada to i učine nose duge rukave i oštećenja pokrivaju zavojima i flasterima kako bi ih prikrili. Taj osećaj stida često ih sprečava da potraže pomoć.

Ali ako primetimo da smo skloni čačkanju kože kad god smo malo nervozni, ili to možda činimo iz čiste radoznalosti kada nam izađe neka bubuljica, da povratimo samo-kontrolu i umanjimo osećaj nervoze, na prirodan način nam može pomoći Optima Forma. Tri lekovite biljke u ovoj formuli će nas opustiti, pomoći da lakše zaspimo i bolje spavamo, a tokom dana imamo više samokontrole i bolje razmišljamo. A ako je šteta već učinjena i koža nam liči na bojno polje, da bolje zaraste i da nam ne ostanu ožiljci pomoći će nam Devi melem za regeneraciju. Visokokvalitetna prirodna ulja i puteri u ovom melemu podstiču zarastanje kože, podmlađuju je i vremenom uklanjaju ožiljke, pa je melem koristan i kod ozbiljnijih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema.

Uz Optima Formu i Devi melem lakše ćemo okončati rat sa sobom i postati prijatelji sopstvene kože, u kojoj ćemo se osećati baš onako kako treba – kao kod svoje kuće.

Uporna, dosadna, neprijatna…

Svaka promena na koži može uticati na naše samopouzdanje i društveni život, ali kako je to kada vam velike površine tela prekrivaju ružičaste mrlje s belim ljuspicama koje mogu i da jako svrbe, prokrvare i, naravno, bole? Pored fizičke neprijatnosti, veliko psihičko breme donosi spoznaja da ljudi povremeno zaziru od vas jer nisu sigurni da li su te krastice posledica neke gadne zarazne kožne bolesti.

Iako reč psorijaza potiče od grčkog psoriasis, što znači svrab, šuga, ova zapaljenska kožna bolest nije zarazna. Keratinociti, ćelije epiderma, spoljnog sloja kože, pod uticajem T-limfocita iznenada počnu da se pojačano dele, čak i do šest puta više nego normalno, i tako nastaju ružičaste fleke koje se ljuspaju, posebno u predelu zglobova i prevoja kože, na leđima, polnim organima, stopalima i noktima. Iako je nauka danas u stanju da izleči bolesti koje su nekada kosile milione, za psorijazu nema konkretan lek niti tačno objašnjenje zašto ona nastaje. Ono što znamo je da se češće javlja kod osoba mlađih od 25 godina, ali ne štedi ni decu ni starije, ume da iznenada zadesi žene tokom ulaska u menopauzu, osobe s narušenim imunitetom, da genetika igra veliku ulogu u njenom nastanku, češća je kod osoba bele rase, nešto malo više zastupljenija kod žena nego kod muškaraca, a kod velikog procenta obolelih prethode joj stres ili psihičke tegobe.

Psorijaza se javlja u više podvrsta, i uglavnom neće životno ugroziti obolelog, ali neki njeni oblici, poput pustulozne psorijaze, ako se zapuste mogu biti smrtonosne, jer dovode do razvoja insuficijencije srca. Ova kožna bolest može se udružiti i sa drugim oboljenjima, kao u slučaju psorijaznog artritisa, kada dolazi do istovremene pojave degenerativnih promena na zglobovima. Pored promena na koži, psorijaza može izobličiti i uništiti nokte ili izazvati upale konjuktive oka, dijabetes i depresiju.

Oko 80% obolelih ima oblik koji se zove plak psorijaza, nazvan tako zbog plakova, ovalnih pljosnatih mrlja koji svrbe pa se češanjem lako raskrvare. Oni dolaze u talasima, povremeno se povlače pa se opet pojave ili pojačaju. Promene na koži se smanjuju, ponekad nestaju, ali ponekad tragovi ostaju zauvek. Kod nekih osoba psorijazni plak može potpuno nestati pa se ponovo javiti nakon dugog niza godina. Važno je reagovati na pojavu prvih simptoma bolesti kako bi se sprečilo njeno širenje i komplikacije.

Interesantno je da Eskimi ne znaju za psorijazu, što se može dovesti u vezu sa činjenicom da omega-3 masne kiseline pomažu u lečenju bolesti. Osim terapije koju prepiše dermatolog, obolelima veoma prija morska voda i pažljivo izlaganje sunčevoj svetlosti, zbog čega se psorijaza obično povlači leti pa se pojačava tokom hladnijih dana. Kvalitetnom ishranom bolest se može značajno držati pod kontrolom, pa se preporučuju prolećni i jesenji detoksi organizma, izbegavanje brze hrane, veštačkih šećera i prostih ugljenih hidrata. To će pomoći i da se telesna težina drži pod kontrolom, jer jedan od okidača psorijaze može biti i gojaznost.

U lečenju psorijaze često se koriste kortikosteroidi koji deluju brzo, ali se ne smeju koristiti tokom dužeg perioda. Zato je neophodno prirodno rešenje koje će ublažiti svrab i ljuspanje, i podstaći zaceljivanje kože. Srećom, ono postoji. Devi melem za regeneraciju je potpuno prirodna biljna formula bez kortikosteroida, konzervanasa i veštačkih materija. Kvalitetna ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, noćurka, stimulišu pravilno funkcionisanje zdrave i zaceljivanje oštećene kože, ali pravi adut u sastavu ovog prelepog melema kada je psorijaza u pitanju je ulje čileanske ruže. Poznata kao ’plod večne mladosti’, čileanska ruža je jak antioksidant koji jača imunitet kože, ima snažno citotoksično dejstvo i veoma efikasno stimuliše obnavljanje ćelija kože. Tako će ulje ove blagotvorne biljke efikasno sprečiti svrab i ljuspanje kože, pomoći epitelizaciju oštećenih delova, povećati elastičnost kože i podstaći stvaranje kolagena, pa će je zaceliti tako da, nakon povlačenja psorijaznog plaka, ne ostanu vidljivi tragovi. Devi melem za regeneraciju može se koristiti neograničeno dugo, a idealan je i u svakodnevnoj nezi kože. Psorijaza je uporna, dosadna, neprijatna, ali Devi melem za regeneraciju je još uporniji.

Vatra i koža

Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije.

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatra se zahvaćena površina i dubina oštećenja. Kod opekotina prvog stepena, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. One prolaze same od sebe i ne ostavljaju ožiljke.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plikova ispunjenih tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečila infekcija, i zaštititi sterilnom gazom.

Još ozbiljniji stepen je treći, i to su opekotine kod kojih su oštećeni svi slojevi kože, koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

Kod lakših opekotina, opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge. Na ranu nikako ne treba stavljati ulje jer ono sprečava rashlađivanje tkiva.

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Jedno od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Sva ona deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, ali i pantenol, bisabolol i alantoin. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se koža oštećena psorijazom, ekcemom, aknama, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, a ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija.

Afričko sunce i Devi melem

Još jedno iskustvo korisnice Devi melema za regeneraciju, testiranog u najekstremnijim uslovima, prenosimo ovde u celosti:
Alergiju na sunce imam godinama i godinama mi „upropasti“ svako letovanje. Tačnije imala sam godinama i godinama mi „upropašćavala“ svako letovanje! Imam je i dalje, jer jednom sklona alergijama – uvek se pojavljuje alergija. Ali od pre dve godine, tačnije tri, ovo je treće letovanje, da sam alergiju na sunce- ublažila, smanjila a ove godine i predupredila – i to DEVI MELEMOM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Naime, već evo treća godina, kako delim svoje iskustvo o korišćenju Devi melema za ublažavanje, sprečavanje …. alergija na sunce.  Blagodetno dejstvo Devi melema, sam osetila prvi put pre tri godine, kada mi se već pojavila do tada „neizbežna“ alergija na sunce, svi koji imaju ovaj problem znaju kako je to bolno, neprijatno…. kako je tu osip na koži, koji peče, svrbi, boli…. imala sam svojevremeno i takvu reakciju, kada je koža bila do te mere upaljena, da sam čak i temperaturu imala….

Dakle pre tri godine, sam već tako upaljenu, crvenu, bolnu kožu sa osipom, sasvim slučajno namazala Devi melemom, koji sam imala pri ruci i koristila ga u druge svrhe. Da je delovalo kao „rukom odnešeno“ (da upotrebim ove reči, koje se često čuju, kad se želi nešto dočarati, da je brzo prošlo) – jeste! Stvarno već pri prvom nanosu sam osetila olakšanje, a već do sutra, sa nekoliko puta nanešenim melemom, se sve povuklo. O tome sam odmah pisala, podelila svoje iskustvo i uvek o tome govorila u nadi da ću pomoći mnogima kojima je alergija veliki problem.

Sledeće godine, sam već na pocrvenela mesta, znajuću da će se ukoliko ništa ne preduzmem, već početi javljati osip, peckanje i bol…. odmah počela tretman sa Devi melemom…. Naravno crvenilo je bez alergije, za dva dana se povuklo.

Ove godine sam u šali govorila – a sada test za Devi melem u Africi, na afričkom suncu! Pošto sam letovala u Egiptu a zna se kolike su tamo temperature i koliko je visoko zračenje, skreće se pažnja na oprez prilikom sunčanja svima a onima koji su skloni alergijama na sunce, pogotovo! Uz maksimalni oprez i nanošenje Devi melema, svaki put posle sunčanja na osetljive i sklone alergijama delove tela, ja sam potpuno izbegla bilo kakvu alergiju, bilo kakvu iritaciju. Naravno uz maksimalni oprez, nemoguće je pri tim temperaturama izbeći crvenilo kože… ali se primenom Devi melema na tome završilo! Nanošenjem Devi melema, crvenilo se povlačilo i ono najvažnije – nije došlo do alergije!

Šta je to „čudotvorno“ u toj kutiji na kojoj piše – Devi melem za regeneraciju kože? Pa šta može biti osim sledećeg:

Kompanija HERBA SVET iz čije „kuhinje“ izlazi ovaj melem, kao i svi drugi njihovi proizvodi, s razlogom nose pečat 100% prirodno! – snaga biljaka pretočena u proizvode. Maksimalna iskorišćenost biljnog sveta, da bi se napravili proizvodi koji daju maksimalni efekat!

A DEVI MELEM – Baza pčelinji vosak – ulja – avokada, noćurka, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pa eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine – plus alantoin i pantenol!

Ovoliko sastojaka – od kojih svaki na svoj način ima neprocenjivu vrednost kada je u pitanju nega, regeneracija i zaštita kože – u jednom proizvodu! Pa rezultat je zagarantovan, koži je obezbedjeno sve ono najbolje, što se iz prirode može uzeti!

Moj test je uspeo! Na temperaturama afričkog sunca i sunca Sahare – Devi melem je sačuvao moju kožu!

Kompanija HERBA SVET pored liderstva koje drži za FEMISAN A – može s punim pravom postati lider i kad je u pitanju zaštita i regeneracija kože i to proizvodom DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

 Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Naša spasiteljica

U 16 kilometara dugoj i do 360 metara dubokoj Sićevačkoj klisuri, istočno od Niša, raste preko 3000 biljaka. Krševiti i prelepi, ali i surovi teren Svrljiških planina, idealno je stanište za žalfiju, inače mediteransku biljku, koja je ovde samonikla, autohtona vrsta. Svesni njene vrednosti, meštani svake godine u maju organizuju Dane žalfije, manifestaciju koja okuplja ljubitelje ove izuzetno lekovite biljke.

Sićevačka klisura je najveće prirodno nalazište žalfije van Mediterana. U pojasu Sredozemlja raste oduvek, ali je bila čuvena nadaleko. Kinezi su je toliko cenili da su holandskim trgovcima davali tri sanduka svog čaja za jedan sanduk žalfije. Po mnogim narodnim predanjima, žalfija je sinonim za dugovečnost i besmrtnost.

Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? Zašto bi umro čovek kome u bašti raste žalfija?, kaže čuveni stih srednjovekovne didaktične poeme Regimen Sanitatis Salernitanum, Pravilnik o zdravlju iz Salerna, gde se nalazila prva evropska srednjovekovna medicinska škola, osnovana u 9. veku. U njoj su bila sabrana sva dotadašnja znanja, od Hipokrata, preko Galena, Dioskorda do arapske medicine. Salerno, koji je dobio titulu ‘Grada Hipokrata’, okružen je krševitim terenom koji dosta podseća na onaj oko Sićevačke klisure. I na kom žalfija raste u izobilju.

Naučni naziv biljke, salvia, znači spasiteljica. Kod nas je poznata i kao kadulja, jer se koristi i da se njom ‘okadi’ prostor. Osim što će dezinfikovati vazduh, pomoći će i da se oslobodimo plesni, grinja i insekata. U tom svojstvu dospela je sve do plemena američkih Indijanaca koji su je zapaljenu koristili u ritualima ‘pročišćavanja’ tela i energije.

Da je žalfija spasiteljica verovalo se u vreme kada je svetom harala kuga, crna smrt. Ona je bila jedan od sastojaka u čuvenom toniku ‘Sirće četiri lopova’, poznatom i kao ‘Marsejski lek’ za koji se smatralo da štiti od kuge. I danas se u Provansi pravi sličan tonik, a glavne biljke koje ulaze u njegov sastav su žalfija, lavanda, majčina dušica i ruzmarin. A otkud četiri lopova? Zbog jedne verzije priče o grupi lopova koja je u Marseju i Tuluzu pljačkala bolesne i mrtve tokom epidemije kuge. Kada su ih uhvatili, za slobodu su ponudili da obelodane svoj tajni recept pomoću kog su dolazili u blizak kontakt sa zaraženima a da se pritom nisu i sami razboleli.

Verovanje da žalfija štiti od mnogih bolesti, uključujući i kugu, potvrđuje i činjenica da je Karlo Veliki izdao naredbu da se uzgaja u svim manastirima i obilno koristi za lečenje. Danas znamo da su ta verovanja bila potpuno osnovana. Dugačak je spisak dejstava ove biljke: antiinflamatorno, antibakterijsko, antigljivično, antiseptično, astringentno, antioksidantno, ekspektorantno, karminativno, holagogno, holeretično, emenagogno, cikatrizantno…

Danas kada smo bolno svesni činjenice da su bakterije sve otpornije na moderne antibiotske lekove, žalfija je tu da nas opet spašava. Etarsko ulje ove biljke veoma snažno sprečava rast patogenih bakterija i tako sprečava bakterijske i gljivične infekcije. Brojne moderne studije dokazale su da žalfija uspešno pomaže zaceljivanje rana i sprečava infekcije, posebno kada su u pitanju stafilokoke, a efikasna je i kod herpesa.

Žalfija sadrži neverovatan broj minerala i vitamina, nezasićene masne kiseline, koenzim Q10, fitoestrogene, a njen estar linalil acetat je posebnno koristan kod zapaljenskih procesa. Baš kao i spisak korisnih materija, dug je i spisak poremećaja od kojih nas spašava: pad imuniteta, dijabetes, visok holesterol, degenerativne bolesti oka, slaba koncentracija i pamćenje, depresija, upala organa za varenje, jetre, bubrega, žuči, mokraćnih puteva, iritacije sluzokože disajnih puteva, valunzi u menopauzi, reumatizam, slabe kosti, upale i krvarenje desni, zadah, infekcije kože, pojačano znojenje, neplodnost, impotencija, poremećaji ciklusa kod žena, menstrualni bolovi, hormonalni disbalans, pa čak i porođajni bolovi.

A kada je koža u pitanju, žalfija nas spašava od akni, mitisera, masne kože, iritacija, ekcema i gljivičnih oboljenja pomoću svojih tanina, dok njen eukaliptol može ublažiti plikove i osip od pelena kod beba. Salvigenin, flavon kojim žalfija obiluje, čisti krv i pomaže izbacivanje toksina, dok njeni antioksidanti, luteolin, selen i apigenin štite organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala. Sve se to ogleda i na koži koja postaje čistija, mekša i zdravija.

Ali najdragocenije dejstvo žalfije na kožu je ono antibakterijsko i antifungicidno. Zato je pravi spasitelj kada su u pitanju gljivične infekcije stopala i noktiju, a kako efikasno sprečava znojenje, pomaže i kod problema neugodnog mirisa nogu. Upravo iz tog razloga žalfija ulazi u sastav Devi melema za negu stopala. Baš kao nekada u toniku ‘Četiri lopova’, i u Devi melemu za stopala, žalfija, ruzmarin, lavanda, čajevac i karanfilić ‘kradu’ svaku mogućnost da se na našim tabanima, među prstima i oko noktiju zapate bakterije i gljivice. Uz njih, kvalitetna ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao puter daju sve od sebe da nam stopala budu meka, nežna i negovana.

Od kamenitih padina oko Salerna, preko Sićevačke klisure, srednjovekovnih francuskih manastira, sve do Devi melema za stopala, žalfija nas vekovima spašava uvek i svuda.

Miris 1001 noći

On je majušan ali moćno miriše. Mi ga zovemo karanfilić ili klinčić, i oba naziva imaju smisla: prvi jer zaista liči na mali karanfil, a razlog tome je što on zapravo osušeni pupoljak zimzelenog drveta, posebne vrste mirte, Syzygium aromaticum. Drugi naziv, klinčić, bukvalan je prevod latinskog clavus i opisuje njegov oblik.

Zahvaljujući svojoj aromi, ali i lekovitosti, proputovao je svet. Poreklom je iz Indonezije, a veruje se da je danas najstarije živo drvo karanfilića staro 350-400 godina, i nalazi se još uvek na ostrvu Ternate u okviru arhipelaga Maluku. Smatra se da je jedan pelcer s njega štrpnuo Francuz Pjer Puavr davne 1770. godine, i odneo ga na Mauricijus, tada francusku koloniju, odakle je potom dospeo i do Zanzibara.

Arheolozi su tragove karanfilića pronašli u keramičkim posudama u Siriji koje potiču još iz 1700. godine pre naše ere. Stari Rimljani su ga obožavali, uz orašče i biber, i redovno uvozili: Plinije Stariji komentarisao je kako se iz Rimskog carstva Indiji svake godine u kasu slije čak 50 miliona sestercija, bakarnih novčića, samo za karanfilić. Ali to nije ništa u poređenju s činjenicom da je u 17. i 18. veku u Engleskoj vredeo koliko i samo zlato, po svojoj težini. Od Kine do Bliskog istoka, od ostrva Maluku do Madagaskara, za karanfilić nije bilo prepreka. Povezivao je brojne trgovce, robove i robovlasnike, careve i vidare, Šeherezadu i Sinbada moreplovca.

I dan danas putuje do nas iz dalekih krajeva. Danas se najviše gaji u svojoj postojbini, Indoneziji, odakle potiče čak 75% svetskih zaliha karanfilića, ali i na Madagaskaru, Zanzibaru, Šri Lanki i Keniji. Više se ne meri zlatom, i možemo ga kupiti u svakoj samoposluzi, začiniti njim pečenje, kolače i kuvano vino.

Ali iako hrani daje neodoljivi ukus, moć ovog malenog pupoljka prevazilazi gastronomske okvire. Karanfilić sadrži 14 do 20% aromatičnog ulja, čija je osnovna komponenta eugenol, inače prirodni antioksidant, zahvaljujući kome i ima tako opojni miris. Ulje je preko 2000 godina poznato u ajurvedskoj i kineskoj medicini, ali su ga spremno prihvatili i evropski vidari i zubari: ono je, između ostalog, i moćan anodin – sredstvo za ublažavanje bola. Karanfilić će uspešno uspostaviti dobro varenje, zaštititi jetru i sprečiti cirozu, osnažiti imunitet, ojačati kosti, pospešiti cirkulaciju, očistiti disajne puteve, ali i smanjiti upale, bol u mišićima, glavobolje, zubobolje, otkloniti zadah… Pokazalo se da se eugenol efikasnije bori protiv slobodnih radikala od vitamina E, pa ima i antikancerogena svojstva. Pored njega, ovaj mirisni pupoljak sadrži brojne vitamine i minerale: C, B6, E, K, folnu kiselinu, tiamin, riboflavin, niacin, selen, managan, bakar, cink, gvožđe, kalcijum, fosfor…

Ali najveća moć karanfilića vidljiva je prilikom njegovog susreta s parazitima, bakterijama, gljivicama, uključujući i streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, kandidu, listeriju, helikobakter, salmonelu i ešerihiju koli, koje sve brzo i efikasno uništava. Osim što nam može pomoći kod infekcija usne duplje, vrlo je efikasan i na koži. Upravo iz tog razloga, karanfilić je sa dalekih Maluku ostrva dospeo i u Devi melem za negu stopala. Osim što je cilj ovog melema da nam omekša kožu i spreči zadebljanje i pucanje kože na petama, on ima još jednu vrlo važnu ulogu: da spreči i pomogne kod postojećih gljivičnih infekcija i neprijatnog mirisa stopala. Udružen sa jednako moćnim uljima čajevca, žalfije, ruzmarina i lavande, ovaj melem će sprečiti komplikacije i razvoj gljivičnih oboljenja kao što su atletsko stopalo i gljivično oboljenje noktiju. A u kombinaciji sa uljem semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao putera, našim stopalima daće savršen, mek i nežan izgled, potvrđujući tako da zdravlje i lepota idu ruku pod ruku.

Nekad davno, u staroj Kini nije smelo da se izađe pred cara dok se ne sažvaće karanfilić kako bi se otklonio zadah. Danas stopala neprijatnog mirisa imaju podjednako socijalno neprihvatljivi status. A zašto, kad mogu uz malo truda ne samo da mirišu na bajke iz 1001 noći, već i da nam omoguće lak korak i osećaj kao da letimo na čarobnom ćilimu.

Vunu vranila i od virusa branila

Kada kažemo origano, obično pomislimo na opojnu italijansku kuhinju, ali ova biljka je mnogo više od mirisnog začina, naročito njena divlja varijanta, ona koja raste na vrletima u širem pojasu Sredozemlja. Origanum vulgare uspeva oduvek u našim planinskim predelima. Danas je poznat pod nazivom divlji origano, a tražen je širom planete jer su nanovo otkrivena njegova lekovita svojstva. Ali u našem narodu za ovu biljku zna se od davnina, i imala je vrlo široku primenu.

Divlji origano kod nas je poznat kao vranilova trava ili vranilovka. Nema direktne veze s vranama, osim preko porekla reči: ‘vran’ potiče od praslovenske reči vornъ, što znači crn, pa otud je i vrana ili gavran crna ptica, vranac crni konj, ali i crno grožđe i vino od njega. Biljka svakako nije crna – listovi su joj zeleni a lepi cvetići ljubičasti, ali je ime dobila zato što se pomoću nje vuna vranila, odnosno bojila. Kako je na Balkanu vranilovka dosta zastupljena, za njena svojstva znali su i najstariji narodi, pa tako i njeno naučno ime, origanum, vodi poreklo od grčkog oros – planina i ganos – sreća. Planinska sreća ne slučajno, jer je mnogima pomagala tokom najmanje četiri milenijuma.

U vreme kad nije bilo antibiotika, na scenu je stupala vranilovka. Naši stari nisu mogli tačno da definišu šta je to u njoj što leči, ali mi danas znamo: jedno je karvakrol, najjači prirodni antiseptik, pored koga virusi, bakterije, paraziti i gljivice nemaju šanse, a najnovija istraživanja su pokazala da ubija i ćelije raka. Pored karvakola vranilovka sadrži i timol, moćan antibaktericid. Zajedno ova dva fenola imaju dug spisak dejstava: antiseptičko (protiv klica – za dezinfekciju), baktericidno (protiv bakterija), anthelmintičko (protiv glista), antimikotičko (protiv gljivica), antioksidansno (protiv slobodnih radikala), antiinflamatorno (protiv upala), anksiolitičko (protiv anksioznosti, za smirenje), citostatičko (protiv ćelija raka), antitumorsko (protiv tumora), hipoglikemično (protiv dijabetesa) i spazmolitičko (protiv grčeva). Dakle, vranilovka se odlučno suprotstavlja svemu čemu mesto nije u našem telu.

I spisak poremećaja kod kojih vranilova trava pomaže je dug: kod pada imuniteta, namnožene kandide, kod bolesti organa za varenje, jetre, žuči, bubrega i mokraćnih kanala, upala sluzokože, sinusa i grla, kod gripa, prehlade i kašlja, glavobolje i zubobolje, bronhitisa i astme, menstrualnih tegoba, grčeva, bola u zglobovima i mišićima, slabih nerava, kao i kod kožnih bolesti – psorijaze, ekcema, herpesa, akni…

Antivirusno dejstvo vranilove trave posebno dolazi do izražaja kada su u pitanju promene na koži koje izazivaju infekcije humanim papiloma virusima (HPV) – virusne bradavice. Kada virus prodre u kožu, on zarazi ćelije epitela, što se manifestuje pojavom izraslina. Postoji oko 100 podvrsta humanog papiloma virusa, i svi oni biraju na kom mestu na koži ili sluzokoži će formirati promene. To su obično najnezgodnija mesta koja se lako iritiraju, pa svrbe i često bole. Bradavice se mogu proširiti kada dođe do auto-inokulacije – prenosa bolesti s jednog na drugi deo tela, i to se obično desi kada sami sebe ogrebemo na zaraženom mestu, pa se protrljamo po neinfektovanom delu kože. Virus je najsrećniji kada dospe ispod naših noktiju, jer ga tada širimo ne samo po sebi, već i na druge. Obično je nemoguće utvrditi kada smo ih ‘zaradili’ jer vreme inkubacije može biti i po nekoliko meseci.

Ako bradavice mehanički uklonimo, to ne znači da je virus napustio naše telo i da se neće ponovo pojaviti, naprotiv. Zato je najefikasnije rešenje uporna primena prirodnih, pouzdanih neprijatelja virusa. Čisto ulje origana sadrži preko 85% karvakrola, ali ga nikako ne treba na kožu nanositi nerazblaženo. A vrlo je korisno u sinergiji s drugim biljkama. Kada se vranilovka udruži sa biljkama koje imaju slična svojstva, kao što su ricinus, čajevac, ravensara i vrbina kora, onda virusne bradavice nemaju nikakve šanse. Sve ove biljke deo su Devi melema protiv virusnih bradavica – potpuno prirodnog preparata koji nam može pomoći da se izborimo sa ovim dosadnim i upornim promenama na koži. Melem se primenjuje direktno na bradavicu koja se postepeno suši dok aktivni sastojci iz lekovitog bilja uništavaju virus. Na taj način one nestaju za 3 do 6 nedelja, bez oštećenja okolnog tkiva, bola i iritacije.

Od vremena kada je Hipokrat nosio svojim pacijentima, do današnjih dana, ova blagotvorna biljka nam je vidala boljke i vranila vunu. Vranilovka, naša planinska sreća.

Za zdravu kožu i vedar duh

Kada je 1805. godine Ser Ejbraham Hjum, engleski hortikulturolog i član Parlamenta, iz Kine u Englesku doneo uzorke mandarine, Evropa se odmah zaljubila u njen mirisni plod. Odmah potom mandarina je stigla na Maltu, pa na jug Italije, odakle se proširila Mediteranom gde se i danas masovno uzgaja. Godine 1840. u Sjedinjene američke države odnosi ih italijanski konzul, i tako nastaju plantaže na jugu, na Floridi i u Kaliforniji. Ime je dobila zbog karakteristične boje svoje kore koja podseća na odore Mandarina, obrazovanih javnih ličnosti sa kineskog dvora.

U nekim starim kineskim tekstovima pominje se da su se mandarine u Kini uzgajale još u 12. veku pre naše ere. Smatra se da su nastale od divljih narandži sa severoistoka Indije, odakle su stigle do Kine i nakon toga osvojile svet. Danas postoji više podvrsta mandarina, ali sve su mirisne, sočne i veoma zdrave: sto grama ploda ima samo 47 kalorija, ali zato pršti od vitamina i minerala. I daje nam ih kada su nam najpotrebniji, tokom zime. Vitamini C, A, B1, folna i pantonenska kiselina, kalcijum, bakar, kalijum, kao i obilje vlakana, doprineće zdravom varenju, metabolizmu, ojačati imunitet  -sposobnost tela da se bori protiv virusnih infekcija i kancerogenih ćelija, regulisati krvni pritisak i ojačati kardiovaskularni sistem, pospešiti funkcije mozga, zdravlje očiju, i kože.

I upravo to poslednje nas posebno zanima. Mandarina jeste ukusna i sjajna za jelo, ali je izuzetno blagotvorna i za kožu. Eterično ulje mandarine nas osvaja na prvi miris, koji u nama budi optimizam i radost. A ako ga pravilno primenimo na kožu, njegovo blagotvorno dejstvo pomoći će nam kod sledećih stanja:

  • pojačano lučenje sebuma
  • akne
  • umorna, beživotna koža
  • zapušene pore
  • upale kože
  • infekcije kože
  • oštećenja kože
  • ožiljci, bore, strije
  • opekotine
  • celulit

Eterično ulje mandarine stimuliše rast novih ćelija kože, dok flavonoid nobiletin kog sadrži podstiče eliminaciju toksina i ublažavanje celulita. Antioksidansi kojima obiluje podstiču proizvodnju kolagena što rezultira ublažavanjem bora, ožiljaka, uključujući i one od akni, strija i ostalih oštećenja kože. Ovo ulje je vrlo blago i ne izaziva iritacije, pa je podesno i za dečju kožu.

Ulje mandarine će osvežiti i naš dom: osim što njime možemo dezinfikovati prostor, njegov osvežavajući miris će ublažiti nervnu napetost, depresiju, stres i nesanicu. Ako ga dodamo u kupku, opustiće nam mišiće, a možemo ga koristiti i za kosu jer efikasno sprečava perut i vlaži suvu kožu temena.

Zbog svih ovih sjajnih osobina, eterično ulje mandarine našlo se i u najpopularnijem Devi melemu:

Devi melem za regeneraciju sadrži obilje visokokvalitetnih i potpuno prirodnih putera i ulja koji doprinose regeneraciji kože, zaceljivanju rana, eliminisanju ožiljaka, elastičnosti i vlažnosti. Zato je, pored svakodnevne nege, idealan i kod psorijaze, ekcema, dermatitisa, opekotina, uključujući i one od sunca, iritacija, infekcija, upala, uboda insekata, bora, pojačanog lučenja sebuma, ožiljaka od akni, nedostatka tonusa…

Uz ulje mandarine i sjajni Devi melem, do zdrave kože i vedrog duha!

 

Drvo koje nas gađa svojim plodom

Kada su prvi doseljenici iz Evrope, puritanci, stupili na tlo severnoameričkog kontinenta, doneli su sa sobom tvrda religijska ubeđenja, stav da je rad bogougodan i da je uposlenost jedna vrsta molitve, i prilježno počeli da osnivaju nova naselja u netaknutoj prirodi. Uz upravnike kolonija, članove administracije i predstavnike crkve, sa sobom su dovodili i osuđenike koje su očekivali najteži poslovi i najsuroviji tretman. Nije bilo lako pokoriti divljinu o kojoj se malo znalo. U Novom svetu važila su nova pravila.

Svako ko je odbijao da se povinuje strogim pravilima bio bi surovo kažnjavan, a smrtna kazna bi se izricala često i sprovodila javno, kako bi služila kao primer i podsetnik. S premalo nauke i previše vere u natprirodno, u ovom svetu religija se zloupotrebljavala za postizanje pokornosti, i božje zapovesti bi se često prilagođavale potrebama onih na vlasti. Tako je krajem 17. veka u Masačusetsu nastala prava masovna histerija zasnovana na religijskom ekstremizmu, koja se smatra jednom od najozloglašenijih u istoriji Sjedinjenih američkih država. Bio je to čuveni progon veštica iz Salema koji se odigrao 1692-1693. godine, kada je više od 200 osoba, uglavnom žena, optuženo za veštičarenje, njih 30 proglašeno krivim a 19 osuđeno na smrt vešanjem – 14 žena i 5 muškaraca. Puritanci su verovali da su žene posebno podložne prokletstvu i ’đavoljim rabotama’ i malo je bilo potrebno da u neku bude uperen prst, pa da bude izložena mukotrpnom ispitivanju i mučenju kako bi priznala svoje ’grehe’. Pod lupom je bila svaka žena koja odudara od puritanskih normi, naročito one neudate i bez dece. Naravno, komšijske razmirice su se ne retko rešavale prijavljivanjem izmišljenih đavoljih znakova ili bačenih čini.

Zamislite sada ljude tog doba koji, pod takvom psihozom i s takvim strahovima prolaze pored neobičnog žbunastog drveta koje odjednom počne da ih gađa svojim plodovima, čak sa udaljenosti od 6-7 metara! Kada se to dešavalo u gustoj šumi, začuo bi se zvuk nalik eksploziji nakon kog bi usledio eho kršenja okolnog rastinja. Zato ne čudi što je ovaj čudni primer botanike tada dobio ime ’veštičji lešnik’ – witch hazel. Njegovo prividno ‘veštičarenje’ bilo je, ipak, sasvim bezazleno: kako plod sazreva, tako čaura puca i on odskače uz prasak.

Međutim, kako su se doseljenici upoznavali sa okolnim rastinjem, ali i dolazili u dodir sa starosedeocima, shvatili su da je ova biljka ipak bogom dana. To je docnije potvrdila i nauka, koja joj je dala mnogo pitomije ime – hamamelis, što znači ’zajedno s plodom’, opisujući neobično svojstvo ove vrste da cveta dok na granama još uvek ima prošlogodišnje plodove.

Indijanci su oduvek koristili hamamelis: od njegovih listova kuvali su čaj kojim su lečili prehlade, bol u grlu i grudima. Od lišća i unutrašnje strane kore pravili su tonik kojim su lečili osip, svrab, opekotine od otrovnih biljaka, obilno menstrualno krvarenje, rane, hemoroide, modrice, bol u mišićima…

Klinička istraživanja su dokazala da hamamelis ima jednaka antiinflamatorna svojstva kao kortikosteroidne kreme, ali za razliku od njih nema neželjena dejstva. Zato je odličan izbor kod atopijskog dermatitisa, psorijaze, ekcema, a čest je sastojak preparata za problematičnu i mešovitu kožu, naročito onu sklonu aknama. Hidrolat hamamelisa je snažan antioksidans, deluje kao adstringens – skuplja kožu, pa je zato veoma efikasan kod proširenih pora. Njegovo dejstvo je antibakterijsko i regenerativno, pa će ubrzo po upotrebi podstaći regeneraciju kože, smanjiti crvenilo, svrab i osip. Jedna studija je dokazala snažno antimikrobno i antifungicidno dejstvo hamamelisa na stafilokoke i kandidu, što je veoma korisno kod atopijskog i intertrigo dermatitisa.

Hamamelis pomaže kod najtežih poremećaja kože. Kod psorijaze, koja je hronična, zapaljenska bolest kože, ova biljka će ispoljiti svoje protivupalno dejstvo, ublažiti neprijatne iritacije i svrab i podstaći regeneraciju nove kože ispod zadebljalog i perutavog sloja. Veoma je efikasan i kod opekotina od sunca, ublažiće crvenilo kože i sprečiti njeno ljuštenje. Hamamelis je prirodni ovlaživač, pa poboljšava hidrataciju spoljašnjeg sloja kože i održava je mekom i elastičnom. Ali verovatno najzanimljivije dejstvo hamamelisa je adstringentno, koje poseduje zbog visokog nivoa tanina iz svojih listova. Zahvaljujući njima proteini u koži formiraju zaštitni sloj koji zaustavlja krvarenje i pomaže zarastanje. To dejstvo je naročito vidljivo u slučaju ekcema i hemoroida.

Da je hamamelis sve samo ne veštičje drvo potvrđuje i njegov doprinos lepoti – uz redovnu upotrebu sa lica nestaju bubuljice, mitiseri, akne, koža prestaje da luči višak sebuma, pore se skupljaju, nestaju crvenilo, podočnjaci i bore. Zbog svih svojih blagotvornih osobina, hamamelis je ušao u sastav Devi melema za regeneraciju. U sinergiji sa drugim sjajnim i potpuno prirodnim puterima i uljima, hamamelis u ovom visokokvalitetnom melemu pomoći će kako kod ozbiljnih i upornih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema, tako i kod onih koji nam narušavaju estetiku lica: akni, crvenila, proširenih pora, bora, depigmentacija, opekotina… Nije veštičarenje, već prava i prelepa magija prirode!

Ulje s blagoslovom Bahusa

Nekada davno, kada voda nije uvek bila bezbedna za piće, ljudi su znali da pomoću fermentacije mogu dobiti napitak koji će ih dovoljno hidrirati, pospešiti varenje, ali i sprečiti pojavu zaraze. Jedna od prvih kultivisanih voćki bilo je grožđe, a od njega se pravilo vino koje se uglavnom pilo dosta razređeno. Stari Grci nisu mogli da zamisle večeru bez vina: osim što je kvalitet obroka podizalo na viši nivo, to isto je činilo i s razgovorom koji se praktikovao uz obrok. Ali ono je nosilo i rizik, baš kao što je Homer opisao u Odiseji, da i mudar čovek zapeva i zaigra, kao i da izgovori nešto što bi bilo bolje prećutati. Po Bibliji, jedan od prvih zadataka kojim se Noje pozabavio nakon što je preživeo Potop, bila je upravo sadnja vinove loze.

Arheologija je dokazala da je vinova loza nastala pre čak 130 miliona godina, dok najstariji fermentisani napitak od njega potiče iz oko 7000. godine pre naše ere iz Kine. Vino se pravilo oko 6000. godine pre naše ere na Kavkazu, a grozdovi i krčazi s vinom prisutni su i na hijeroglifima u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 5000. godine pre naše ere. U grobnici Tutankamona, među brojnim dragocenostima, pronađeno je i crno vino. Stari Rimljani su raširili vinogradarstvo širom Mediterana i Evrope, sa preko 90 sorti grožđa, uz blagoslov Bahusa, boga vina i poljoprivrede.

Grožđe i vino je hrana ali i važan simbol u Hrišćanstvu: Isus je u Galileji vodu pretvorio u vino, a tokom poslednje večere, noć pre nego što je razapet, dao je svojim apostolima hleb i vino: hleb kao simbol svog tela i vino kao simbol svoje krvi. I dalje, prilikom pričešća, ove dve namirnice imaju istu simboliku.

Vinova loza je danas jedan od najmasovnijih useva u svetu, godišnje se proizvede oko 70 miliona tona grožđa. Trećina svih vinograda u svetu nalazi se u tri države: Italiji, Španiji i Francuskoj. Ostali veliki proizvođači su Turska, Čile, Argentina, Iran, Južna Afrika i Australija.

U procesu spravljanja vina na 10 kilograma ploda dobije se prosečno 7-8 litara vina. Ono što ostane zove se komina i nikako nije za bacanje. Od nje se može napraviti čuvena rakija komovica, može se koristiti za pravljenje komposta kako bi se obogatilo zemljište, stočne hrane, prehrambene boje iz kožice ploda, vinskog sirćeta, ali ono najvrednije u njoj su semenke iz kojih se ceđenjem dobija ulje.

Ulje koje se dobije iz koštica grožđa postupkom hladnog ceđenja dragoceni je izvor antioksidanasa i vitamina. Koristi se u kulinarstvu, ali mnogo je korisnije kada se primeni spolja, na kožu i kosu. Ulje koštica grožđa je veoma bogato antioksidansima – polifenolima i flavonoidima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje kože. Vitamini, posebno vitamin E, kao i esencijalne masne kiseline, podmlađuju kožu, stimulišu proizvodnju kolagena i sprečavaju bore. Iako je, kao i svako ulje masno, ono se može nanositi i na masnu kožu jer balansira lučenje sebuma i sprečava pojavu akni, a pritom ne zatvara pore i omogućava koži da slobodno diše.

Osim što se vrlo brzo upija i daje koži vlažnost i čvrstinu, ulje koštica grožđa ima sposobnost i da ojača kapilare i proširene vene i smiri kožu sklonu crvenilu, upalama i alergijama. Zahvaljujući linoleinskoj kiselini, ono će smiriti i ozbiljnije poremećaje kože, poput dermatitisa i ekcema, ublažiće opekotine i pomoći zarastanje rana, i zaštiti kožu od štetnog UV zračenja. Odlično je i za kosu: sprečava opadanje i podstiče obnavljanje korena, vraća joj sjaj i mekoću.

Osim što je pogodno za kožu lica i dekoltea, ulje koščica grožđa je idealno za negu stopala: ne samo da će omekšati kožu i sprečiti njeno pucanje, već će pomoći i da se neutrališu sitni kapilari koji se često pojavljuju između pete i zgloba. Ali idealno je u kombinaciji sa drugim uljima i puterima, na primer uljem avokada, jojobe, čileanske ruže, kakao puterom, koji pojačavaju efekat nege, sprečavaju pucanje, omekšavaju kožu i podmlađuju je, kao i sa eteričnim uljima čajevca, žalfije, karanfilića, lavande i ruzmarina, koji su idealna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija i neugodnog mirisa nogu.

Svi ti dragoceni sastojci deo su Devi melema za negu peta. Ovaj visokokvalitetni melem je potpuno prirodan, bez konzervanasa, veštačkih boja i mirisa, i dovoljno je utrljati ga u stopala nakon tuširanja kako bi se obezbedila vrhunska nega, ali i zaštita. S tako mekim i zdravim stopalima može se bezbedno pristupiti prvoj fazi tradicionalnog postupka proizvodnje vina: gacanju grožđa. Uz blagoslov Bahusa.