Category Archives: Devi melemi

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!

Bez poljupca, molim!

Tokom života možemo zakačiti razne viruse i oboljenja, neke ozbiljne, neke bezopasne, ali ima poremećaja koji deluju naivno a ipak su vrlo neprijatni. Jedan od njih je i čuvena groznica – herpes simplex. Čak 90% populacije nosi ovaj virus u sebi, a on se povremeno može ili ne mora manifestovati: do 60% ljudi ga ima a da nije ni svesno toga.

Uobičajeni kurtoazni poljubac prilikom svakodnevnih susreta sa prijateljima i poznanicima, neraskidivi deo naše socijalne kulture, ima svoju mračnu stranu. Možda baš prilikom pozdrava s nekom daljom tetkom pokupite herpes simpleks koji će postati vaš za ceo život. Još jedan način da ga dobijete je upotreba zajedničke čaše ili flaše, nedovoljno oprano posuđe ili escajg, zajednički peškir u kupatilu… Virus će se ušunjati u vaše telo i strpljivo čekati svoju šansu: pad vašeg imuniteta. Prvom prilikom kada ste pod stresom, kada se razbolite, tokom ciklusa kod žena ili sunčanja, najčešće na usni ili pored nje javiće se svrab i bol, a nakon dan-dva pojaviti sitni, grupisani plikovi ispunjeni tečnošću. Osim što veoma svrbe i bole, i daju vam osećaj kao da vam se celo lice sastoji samo od tog dela usne, možete imati i dodatne simtome zaraze: povišenu temperaturu, osećaj iscrpljenosti i uvećane limfne čvorove na vratu. Kada plikovi puknu, stvara se krastica koja posle nekog vremena otpadne.

Herpes simpleks uzrokuje virus tipa 1. Postoji i virus tipa 2 koji izaziva infekciju na genitalijama, međutim oba virusa mogu uzrokovati i groznicu na usnama i na polnim organima. I nakon što groznica prođe, krastica otpadne i koža zaceli, to nije kraj. Virus pritajeno ostaje u našem telu i čeka svoju novu šansu. A mi ostajemo i dalje zarazni, i kada plikovi nisu prisutni.

U najgoroj fazi, kada imamo groznicu, ne možemo uraditi ništa da je odmah uklonimo. Tada je bitno da se odmaramo, radimo na poboljšanju imuniteta, ali i da postupamo s mnogo obzira prema svojoj okolini: treba da se uzdržimo od poljubaca, naročito s decom i bebama, od direktnih kontakata s osobama koje pate od kožnih bolesti kao što je ekcem, kao i s osobama koje iz bilo kog razloga imaju slab imunitet. Herpes simpleks ne mora uvek biti naivan, može se javiti pored oka i u najgorem slučaju izazvati slepilo, ili čak ugroziti život osobama koje su na hemoterapiji ili su zaražene HIV virusom.

Svoju okolinu možemo poštedeti dobrom higijenom, pranjem ruku, korišćenjem svog peškira i pribora za jelo, što bi inače trebalo da nam postane praksa i kada nemamo groznicu. Svako od nas nosi svoje viruse u sebi, i virus koji nama ne izaziva probleme može se kod nekog drugog manifestovati u vrlo burnom obliku. Toga treba da se setimo svaki put kada nam neko ponudi da pijemo iz njihove čaše ili flaše, i da ne dopustimo da nas osećaj krivice ili mogućnosti da nekog uvredimo navede da sebe ili drugoga inficiramo i ugrozimo.

Svoje viruse zadržite za sebe i klonite se tuđih što je više moguće. A dok traje groznica, nesnosni svrab i bol, postoje i prirodni načini da je ublažite i olakšate trenutno stanje. U borbi protiv virusa ključna eterična ulja koja su protiv njih efikasna su ona koja sadrže visok procenat monoterpena, monoterpenskih aldehida i ketona. Najbolja među najboljima za tu svrhu su ulja čajevca i ravensare. Osim što ubijaju viruse, ulja ove dve biljke stimulišu oporavak i jačaju imunitet.

Oba ulaze u sastav Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored toga što efikasno eliminiše virusne bradavice, koje su i same uzrokovane virusom – HPV, što mu je prvenstvena namena, melem može pomoći i kod groznice na usnama, skratiti period njenog trajanja i sprečiti ponovnu pojavu. Pored čajevca i ravensare, ricinusovo ulje u melemu postepeno isušuje groznicu, a ekstrakt vrbine kore, prirodni aspirin, deluje kao antiseptik i čisti gornji sloj kože. 

Naši prirodni amortizeri

Tokom života na stopalima u proseku 4 puta obiđemo Zemljinu kuglu. Naš najbitniji oslonac sastoji se od 26 kostiju, 33 zgloba i preko 100 ligamenata, tetiva i mišića. U stopalima se nalazi oko 400.000 nervnih završetaka, više nego u bilo kom drugom delu tela. Tu je i oko 250.000 znojnih žlezda. Kada saberemo sve te činjenice, shvatamo da bi stopalima trebalo da pružimo veću negu nego licu.

Postoji još jedan deo anatomije stopala, čijeg postojanja nismo ni svesni, sve dok ga ne izgubimo. To su jastučići od masnog tkiva, prirodni ulošci ispod kože tabana, koji ublažavaju udarac prilikom kretanja. Zahvaljujući njima možemo da savladamo neravne površine, bolje se balansiramo i propinjemo. Kako starimo, koža gubi elastičnost a ovaj prirodni ’tapacirung’ se tanji i polako gubi već nakon 65. godine života.

Jastučići od masnog tkiva oblažu deo stopala ispod palca, najširi deo stopala ispod kostiju donožja, kao i ispod pete. Osim što apsorbuju šok prilikom hodanja, masni jastučići štite i pripoj fascije tabana na donjoj strani petne kosti. Ovaj plantarni (tabanski) ligament čuva luk svoda pri pokretima stopala i apsorbuje udarce prilikom hodanja. Posebno je bitan prilikom trčanja kada stopalo trpi silu koja je dva do tri puta veća od naše telesne težine.

Tokom mlađih dana možemo, usled pogrešnog i preterano agresivnog treninga, osetiti oštar bol u predelu pete koji ukazuje na plantarni fascitis, upalu pripoja tabanske fascije. Međutim, kako starimo i polako gubimo masne obloge na tabanu, može doći do plantarnog fascitisa prilikom svakodnevnog kretanja. Bol je obično intenzivniji ujutru zbog čega su prvi koraci nakon ustajanja iz kreveta posebno teški. Lokalizovan je najčešće oko i ispod pete, ali može se protezati sve do korena prstiju. Sličan je osećaj i kod petnog trna, kalkaneuma na donjoj strani pete, koji nastaje usled neadekvatnog pritiska na petu prilikom kretanja.

U starosti dolaze na naplatu i nepromišljene navike iz mladosti: često nošenje visokih potpetica, potpuno ravne, uske i neadekvatne obuće, brže će dovesti ne samo do gubljenja masnih jastučića na stopalima, već i do nastanka deformiteta kostiju stopala poput čukljeva. Gojaznost i dijabetes dodatno utiču na stopala i manifestuju se spuštenim svodom i dijabetskim stopalom, degeneracijom mekih tkiva i kostiju izazvanih šećernom bolešću. Dijabetsko stopalo manifestuje se pojavom rana i čireva, posebno sklonih infekcijama.

Propadanje masnih jastučića na stopalima neizostavno utiče i na kožu stopala. Osim što koža gubi masnoću i gipkost, sada trpi i veći pritisak i trenje pa je sklonija je pucanju, nastanku žuljeva, kurjeg oka, nokti postaju tvrđi i skloniji urastanju, a češće su i gljivične infekcije jer se, usled deformiteta, nečistoće lakše nakupljaju ispod nokta. Crvenilo, plikovi, koža koja se ljušti i svrab, naročito između prstiju, ukazuju na atletsko stopalo, gljivičnu infekciju kojoj su skloni sportisti, ali i starije osobe. Pete treba da negujemo tokom čitavog života, a naročito u zrelim godinama kada lakše pucaju i sklonije su formiranju naslaga i žuljeva.

Kada je zdravlje u pitanju, uvek je preventiva najbolji lek. Pre svega, potrebno je da budemo informisani i da osluškujemo kakve nam poruke šalje naše telo. Najbolji način da minimalizujemo posledice usled propadanja masnog tkiva na tabanima je da izaberemo adekvatnu, anatomsku obuću. Kad god imamo priliku da odemo na more, dobro je da šetamo bosi po pesku i u plićaku. Osim što je ovakva šetnja odlična vežba, voda u plićaku pružiće našim stopalima idealnu masažu, dok će ih minerali nahraniti. I, na kraju, potrebno je da uvedemo obaveznu dnevnu negu kože stopala: detaljno pranje sprečiće gljivične infekcije, a adekvatna krema omekšati kožu, sprečiti nastanak tvrdih naslaga, pucanje i žuljeve. Nokte treba seći ravno, pomoću grickalice kako bi se sprečilo urastanje. Pedikir nam može pomoći da se rešimo žuljeva, ali s njim ne treba preterivati, jer zadebljala koža na tabanima ipak predstavlja neku vrstu zaštite prilikom hodanja pa je ne treba suviše skidati.

Idealnu negu za stopala pruža nam Devi melem za pete. Sadrži samo prirodne i visoko kvalitetne sastojke: ulje semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže, pčelinji vosak, kakao puter. U sastav ulaze i eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca. Koža ga lako upija, a zahvaljujući kakao puteru vlaga se zadržava duboko u koži. Kombinacija prirodnih ulja sprečava isušivanje, pucanje ali i regeneriše i hrani kožu. Pored toga, ulja čajevca, žalfije i karanfilića ne samo da eliminišu neprijanti miris nogu, već sprečavaju gljivične infekcije svojim antifungalnim dejstvom.

Uz Devi melem za pete ispunite statistiku: pređite tokom života razdaljinu koja je ekvivalentna četvorostrukom obimu Zemljine kugle. A sledeći put kada birate kremu za lice, setite se i svojih stopala. Jer, iako su skrivena i često neprimetna, ona su ta koja nas nose kroz život.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Devi melem i alergija na sunce, jedno iskustvo

U celosti vam prenosimo iskustvo naše korisnice Devi melema za regeneraciju, koji joj je rešio problem alergije na sunce:

DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE (Moje iskustvo)

Kompanija Herba svet, u velikom asortimanu proizvoda koje proizvodi, nesumnjivo ima i proizvod pod imenom DEVI melem za regeneraciju kože, čije su blagodeti osetili možda mnogi, namenjen za problem koje tretira. Ono što bih ja želela da istaknem i naglasim a i preporučim jeste nešto što na proizvodu ne stoji ali naravno polazim od toga da je sve individualno i da se kod svakoga manifestuje drugačije.

DEVI melem sam koristila iz razloga koji nije tema ovog teksta, ne znajući još uvek da će mi pomoći oko problema, zbog kog mi se svako letovanje pretvori u “noćnu moru”…a to je alergija na sunce!

Da se jednom rečenicom vratim, zašto sam do sada koristila DEVI melem. Naime zbog jedne povrede lica od pre godinu dana i dve hirurške intervencije na maksilofacijalnoj hirurgiji, stvoren mi je ožiljak, koji u stvari i nije ožiljak već “mrtvo tkivo” koje u iščekivanju i pripremi za treću intervenciju (najvererovatnije da će biti samo estetska), treba omekšati taj deo, što više, stvoriti što elastičniju kožu, tkivo, kako bi i sama intervencija bila lakša i uspešnija. U tu svrhu sam koristila DEVI melem, jer u svom sastavu IMA NAJVEĆI SKUP RAZLIČITIH ULJA NA JEDNOM MESTU, poznato je da za omekšavanje kože i tkiva je potrebna masaža uljima!

Ali da se vratim zašto je DEVI melem – otkrovenje za mene!

Naime, godinama unazad imam alergiju na sunce, koja mi stvara veliki problem svake godine na letovanju i naravno upropasti isto. Sklona sam inače alergijama, prolećna na polen i jesenja na ambroziju ali se manifestuje samo na disajne organe, uz pomoć lekova poput, presinga, flonidana i dr. držim pod kontrolom. Ali alergija na sunce koja se manifestuje tako što dobijam osip po koži, veoma bolne crvene tačke, plikove… sve to užasno, svrbi, pecka i naravno bolno je…nije to obično crvenilo ili kako ljudi kažu “Izgoreo” na plaži…To je nešto što dobijem, bez obzira da li se izlažem suncu, sa nepripremljenom kožom ili već sa potamnelom kožom, jednostavno se desi, makar i na kraju letovanja. Nekada u većem obimu nekada u manjem. Da ne kažem da sam svojevremeno i u hitnoj pomoći završala ne nekim letovanjima a gotovo kod svakog drugog kod lekara.  Pošto godinama mi je to problem, naravno koristim gore navedene lekove (pressing, flonidan…) ali i pored toga isto. Tako “oštećenu” kožu uglavnom na grudima, ramenima tretiram mastima koje mi lekar prepiše i uz terapiju ono što je meni najteže, nekoliko dana ne izlazim na sunce, dok se sve ne povuče….

Foto: Snežana Števanov

Ove godine, sve isto, na grudima mi se naravno pojavila alergija, osip, crvene bolne tačke… i dok sam masirala “ožiljak na bradi” DEVI melemom sam namazala i delove prekrivene alergijom… I da ne preterujem ali sam gotovo odmah osetila da nestaje peckanje, svrab i bol… Naprosto nisam mogla da verujem ali i to je u tom momentu bilo dovoljno. Uveče, posle nekoliko sati, sam ponovila još jednom i bukvalno sam videla kako se smanjuje osip, da ne kažem da nestaje… do UJUTRU GA NIJE BILO! Naprosto nešto u šta nisam mogla da verujem, ujutru sam ponovo bila na plaži, naravno vodeći računa o tim delovima tela, ne izlažući ih mnogo suncu!

Ne bih da zvučim kao iz reklama, niti da izgleda da DEVI melem funkcioniše kao na reklami iako se bavim javnim poslom, marketingom… ovo je nešto što je zaista meni lično pomoglo, rešilo problem koji imam godinama i normalno je da treba da to objavim!

Naravno, opet kažem sve je individualno, kod svakog verovatno kao i sve, deluje drugačije. Moj problem, izazvan alergijom na sunce, je REŠIO DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Snežana Števanov, Producent

Preteča aspirina

U proleće prva propupi, njenim grančicama simbolično se udaraju deca da bi rasla i napredovala, na Đurđevdan devojke grančice provlače kroz kosu da bi bila što bujnija, a žene gaze u vodu i puštaju niz struju reka i potoka njene venčiće. Vrba je od davnina deo slovenskih običaja i verovanja. Slovenskom božanstvu voda, Vodenu, prinosile bi se ‘žrtve’ u obliku vrbovih venaca, kolačića i posuda s tamjanom.

Keltski druid na reci ispod vrbe

Ali vrba nije bila deo samo slovenske mitologije. Ovo drvo koje raste ‘kao iz vode’, a ima mogućnost da se širi s lakoćom tako što jednostavno umetne sopstvene grančice u meko tlo, čak i naopačke, i začas ih ožili, razumljivo je širom sveta postalo simbol prosperiteta, razvoja, obnove, vitalnosti i besmrtnosti. Vrba raste na močvarnom tlu, uz reke i potoke, a kako joj grane slobodno padaju i često dotiču površinu vode, postala je i simbol tuge i neuzvraćene ljubavi.

Stari Kelti su je naročito cenili, i zato što na vrbi često raste imela koja je zauzimala posebno mesto, kako u ritualima tako i u medicini. Po druidskom predanju, svet je nastao iz dva crvena jajeta skrivena u vrbovom drvetu. Od jednog jajeta nastalo je Sunce, a od drugog Zemlja. Ova priča simbolično se ponavlja svake godine tokom keltskog praznika Bealtaine, koji počinje 30. aprila i slavi se 3 dana, kao ritual plodnosti, života i zaštite od bolesti. Za ovaj praznik od davnina se posebno farbaju jaja u crveno, a taj običaj je kasnije preuzet u hrišćanskoj Uskršnjoj tradiciji.

Vrba nesebično u svoju krošnju prima drugo rastinje. U ovoj šupljini na grani rastu narcisi.

Vrba je sastavni deo hebrejske, starogrčke, egipatske, kineske i mnogih drugih tradicija, a isto toliko koliko se koristi za obrede, koristi se i u tradicionalnoj medicini. Naši preci su bili svesni koliku moć isceljenja ima vrba, ali to nisu umeli da objasne. Tokom vekova, vrba je bila neizostavni sastojak apoteka, još od Hipokrata koji je preporučivao čak 400 godina pre naše ere, protiv groznice i upala, kao i Aula Kornelija Celza, Pedanija Dioskorida, Gaja Plinija i Galena iz Pergama. Tek 1829. čovečanstvo je došlo do saznanja šta je to u vrbi što je tako lekovito.

Te godine je francuski apotekar Anri Leru izdvojio je iz vrbine kore supstancu koju je nazvao salicin. Ona je docnije poslužila nemačkom hemičaru Feliksu Hofmanu da 1897. sintetiše acetilsalicalnu kiselinu, što je označilo početak proizvodnje aspirina u čuvenoj farmaceutskoj kući Bajer. Danas ne postoji domaćinstvo koje u svojoj mini-apoteci nema Bajerov aspirin, pa bi se simbolično moglo reći da tako svaka kuća u sebi ima i deo mitskog drveta, vrbe.

Feliks Hofman koji je patentirao čuveni Bajerov Aspirin

Postoji čak 350 vrsta vrbe, a lekovite su samo tri – bela, iva i crvena. Najviše se koristi kora bele vrbe, Salix alba, i od nje se mogu praviti tinkture, ekstrakti, prah i čaj. Da kora vrbe snižava visoku temperaturu znalo se oduvek, kao i da smiruje upale i bolove. Danas znamo da je to drevno saznanje sasvim opravdano. Kora vrbe sadrži fenolne glukozide, pored salicina i saligenin, salikortin i populin, kao i tanine, flavonoide i fitoestrogene, zahvaljujući kojima ima antiinflamatorno, antiseptično i analgetično dejstvo.

Brojne studije dokazale su da je vrbina kora efikasnije i zdravije rešenje za ublažavanje bolova od ibuprofena, koji može biti i veoma štetan, kao i da uspešno ublažava i otklanja reumatske bolove, bolove usled osteoartritisa, bursitisa, tendonitisa i gripa.

Ekstrakt vrbove kore ima još jedno veoma bitno dejstvo: keratolitičko i keratoplastično. On ima sposobnost da pozitivno deluje na rast epidermalnog tkiva i podstiče zarastanje kože, ali i da razgrađuje orožali sloj kože i očisti je od ostataka nagomilanog i neželjenog tkiva. Zato se često koristi kod dermatitisa, seboreje i psorijaze, ali i kod virusnih bradavica. Virusne bradavice nastaju kao posledica infekcije humanim papiloma virusima i veoma su uporne i neprijatne. Često se javljaju na mestima gde stvaraju iritaciju, a mogu se javiti i u čitavim grozdovima i značajno naružiti izgled kože.

Upravo tu na scenu stupa Devi melem za virusne bradavice. Pored ekstrakta vrbove kore koji uspešno uklanja neželjene slojeve epiderma, melem sadrži i eterična ulja čajevca, ravensare i divljeg origana koji moćno ubijaju viruse, kao i ricinusovo ulje koje isušuje bradavice. Ovaj potpuno prirodni preparat će bezbolno i bez ikakvih neželjenih dejstava ukloniti virusne bradavice i sprečiti nastanak novih.

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!

Plod večne mladosti

Rosa mosqueta ili čileanska ruža pripada porodici divljih ruža koja broji preko 100 vrsta. Nastanjuje divlje padine Anda, i još jedan je dokaz kako nešto najlepše može procvetati i u surovim uslovima. Pored lepote, ovo je biljka sa mnoštvom korisnih svojstava. U Čileu se vekovima koristi za negu i lečenje kože, i poznata je kao ‘plod večne mladosti’, baš zato što ima izuzetnu moć da kožu zaceli i regeneriše.

Čileanska ruža, odnosno njen plod, šipurak, jak je antioksidant, štiti organizam od oboljenja, pomaže mu da se izbori sa infekcijama, jača imuni sistem, poboljšava varenje, ima laksativno i diuretičko dejstvo. Zahvaljujući njoj, umorno, iscrpljeno telo vraća snagu.

Lekovita svojstva ove ruže najviše dolaze do izražaja na koži. Ulje čileanske ruže veoma efikasno stimuliše obnavljanje ćelija kože. Bogato je vitaminima B, C i K, beta karotinom i taninima, a njegova najlekovitija svojstva su u nezasićenim masnim kiselinama – oleinskoj, linoleinskoj, linolnskoj i retinoinskoj. Retinoinska kiselina je oksidovani oblik vitamina A. Karotini, koji igraju veliku ulogu u zaštiti kože od štetnog uticaja sunca – neohrom, lutein, zeaksantin, rubiksantin, likopen i beta karotin, svi su sastavni deo ovog ulja. Vitamin C, jak antioksidant, dodatno jača imunitet kože. Ulje čileanske ruže bogato je i mineralima: fosforom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, bakrom, manganom i cinkom, koji mu daju dodatna antioksidantna svojstva. Istraživanja su pokazala da ekstrakt čileanske ruže ima značajan citotoksični efekat na ćelije melanoma i sarkoma, dakle štiti kožu od malignih promena.

Koje su sve blagodeti čileanske ruže? Ulje ove izuzetne biljke:

  • Otklanja ožiljke – od rana, nakon operacija, od akni, opekotina…
  • Povećava elastičnost kože i podstiče stvaranje kolagena
  • Sprečava nastanak i ublažava postojeće strije
  • Smanjuje bore, čak i one duboke
  • Ubrzava zaceljivanje opekotina, uključujući i one od sunca
  • Štiti od štetnih sunčevih zraka
  • Ujednačava ten
  • Oporavlja kožu beba nakon ojeda
  • Smanjuje i uklanja pege, kako one od sunca (dermahelioza), tako i ‘staračke’
  • Skuplja pore i vraća koži mladalački izgled
  • Štiti kožu od infekcija i razvoja malignih ćelija
  • Hidrira a da pritom ne zapušava pore
  • Otklanja dermatitis, sprečava i ublažava ekcem, sprečava ljuspanje i svrab kod psorijaze, kao i bržu epitelizaciju oštećenih delova kože
  • Balansira nivo masnoće u koži: bilo da je koža masna ili suva, zahvaljujući ovom ulju postaje glatka i baršunasta
  • Jača nokte.

Ulje čileanske ruže je potpuno bezbedno za upotrebu, za sve i svakoga: od najranijeg detinjstva, tinejdžerskog doba, trudnoće, srednjeg i zrelog doba do starosti.

Devi melem za regeneraciju, Devi melem protiv strija i Devi melem za negu peta, pored mnogih visokokvalitetnih sastojaka, sadrže i ulje čileanske ruže.

Devi melem za regeneraciju hrani i obnavlja kožu, sprečava isušivanje, smanjuje ožiljke, ljuspanje i iritaciju. Pogodan je za zdravu kožu, ali i kožu pogođenu ekcemom i psorijazom.

Devi melem protiv strija vlaži i regeneriše kožu, povećava elastičnost i tonus, sprečava nastanak strija, ublažava i uklanja postojeće strije.

Devi melem za negu peta regeneriše, hrani i omekšava pete, otklanja neprijatne mirise i sprečava infekcije i gljivična oboljenja.

Uz Devi meleme i čileansku ružu do večne mladosti!

Za stopala bez podstanara

Stopala su naš oslonac u životu, naš vodič, naše prevozno sredstvo. Često se o gumama svog automobila više brinemo nego o sopstvenim stopalima. Nemar nas može skupo koštati.

Ako primetite na stopalima i nožnim noktima sledeće promene, važno je da odmah reagujete:

  • koža stopala i između prstiju je suva i perutava
  • stopala svrbe
  • koža puca i javljaju se plikovi, ili čak krvare
  • nokat je zadebljao
  • nokat je promenio boju
  • nokat je krt, lista se i lako puca
  • iz nokta dopire neprijatan miris
  • nokat deluje dislocirano, odvojeno.

Gljivična oboljenja nogu su veoma uporna i vraćaju se čak i kad mislimo da smo se izlečili. Evo koja su dva najčešća gljivična oboljenja stopala:

Tinea pedis, atletsko stopalo izazivaju gljivice dermatofite kojima pogoduje vlažna i topla sredina, na primer vlažne čarape i patike. Česta je kod sportista, a veoma lako se prenosi od stopala do stopala na javnim površinama kao što su tuševi i svlačionice u teretanama. Manifestuje se suvom kožom koja počne da se peruta, naročito između prstiju i na tabanima, a u kasnijoj fazi koža se ljušti, stvaraju se plikovi i otvaraju se ranice koje su veoma neprijatne, svrbe i peku. Promene mogu zahvatiti i nokte i izazvati dodatne komplikacije.

Tinea unguium, onihomikoza je gljivično oboljenje noktiju, koje može ali i ne mora biti povezano s atletskim stopalom. Pored istih gljivica, izaziva je i kandida i neke vrste plesni. Na površini nokta se mogu javiti male fleke, a najčešće nokti postaju zadebljani, oker-žute boje. U odmakloj fazi počinju da se mrve i otpadaju. I ovde su veoma ugroženi sportisti kojima se savetuje pojačana higijena nogu, ali onihomikoza se javlja i kod starijih ljudi sa lošom perifernom cirkulacijom.

Gljivice vole vlagu i toplotu, a haraju na javnim površinama. Ako često idete u teretanu ili bilo koju sportsku ustanovu u kojoj koristite zajedničku svlačionicu ili često koristite javni bazen, bitno je da ne hodate bosi. Treba imati u vidu da je i dobar imunitet jedan od faktora koji nas štiti od nepoželjnih gljivica, kao i da neko može biti prenosnik a da ne oboli. Zato nikada ne treba koristiti tuđu obuću.

Preventiva je najbolji lek, pa osim što ćete nositi papuče ili japanke u svlačionicama i zajedničkim tuševima, vodite računa o higijeni nogu. Često menjajte čarape, perite patike, dezinfikujte ih, i negujte kožu stopala. Patike možete povremeno dezinfikovati tako što ćete u flašicu sa pumpicom sipati malo vode i dodati 5-6 kapi ulja od čajevca, pa dobro isprskati obuću iznuta i ostaviti na promaji. Patike ne držite stalno u najlon kesi, čim stignete kući izvadite ih iz sportske torbe i dozvolite im da se provetre.

Nakon svakog tuširanja preporučuje se upotreba Devi melema za pete. Osim što neguje stopala i sprečava pucanje kože, ovaj melem sadrži i eterična ulja čajevca, žalfije i karanfilića koji su sjajna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija, a sprečavaju i neugodni miris nogu. Uz dobru higijenu i Devi melem za pete, sprečićemo pojavu ’podstanara’ na stopalima.

Tragovi iskustva

Naše telo nosi tragove našeg iskustva. Sve što nam se dešava ostaje na nama zapisano, i na neki način ti tragovi sadrže posebnu, jedinstvenu lepotu. Nažalost, živimo u vreme kada se na sitna nesavršenstva gleda kao na manu, a ne kao unikat, u vreme koje želi da nas što više ukalupi u standarde koji već postaju nemogući i neprirodni. Jedan od takvih standarda je i savršena koža. I nepoželjne prugice koje se stvaraju kada god prolazimo kroz neku metamorfozu, bilo da je u pitanju nagli rast, gojenje, trudnoća ili razvoj mišića.

Strije mogu nastati tokom puberteta, kod dece koja naglo izrastu. Mogu ih dobiti i bodibilderi koji koriste steroide i naglo izgrade mišiće pa koža ne stigne da se prilagodi, ili osobe koje se naglo ugoje. A najčešće se javljaju u trudnoći. Tokom drugog stanja, hormoni utiču na kolagen i omekšavaju ga kako bi se koža lakše rastegla i pripremila za porođaj. Kod žena koje imaju slabiji kolagen i elastin, njihova struktura se menja i deformiše i tako nastaju strije na stomaku, a često i na grudima. Skoro 90% žena tokom trudnoće dobije strije. U početku one mogu biti crvenkaste boje jer se kroz njih provide krvni sudovi koji se vremenom skupljaju pa strije potom popimaju bledu boju.

Strije nije lako ukloniti, i za to postoje razne metode, uključujući i hiruršku ili lasersku. Ali da li je potrebno ići toliko daleko? Najbolje je ne dozvoliti da se uopšte dese, ili maksimalno ublažiti njihovu pojavu.

Zato je tu Devi melem protiv strija koji sadrži izuzetno kvalitetne sastojke: između ostalog, ulje avokada, ulje pšeničnih klica i ulje čileanske ruže. Ova ulja sadrže visoku koncentraciju esencijalnih masnih kiselina koja sprečavaju isušivanje i daju koži elastičnost. Vitamini i minerali deluju kao prirodni antioksidans i stimulišu regeneraciju tkiva. Trans-retinska kiselina, prirodni derivat vitamina A, pospešuje obnavljanje epidermisa, a tokoferol održavanje zdravog tonusa kože. Kakao buter vlaži kožu i zadržava vlagu duboko unutar nje.

Devi melem obilno vlaži kožu, dubinski povećava njenu elastičnost i na taj način sprečava nastanak strija, a kod već postojećih pospešuje obnovu oštećenog tkiva i boju strija približava prirodnoj boji kože. Melem je potpuno prirodan i bezbedan, i može se bez bojazni primenjivati tokom celog trajanja trudnoće, kao i kod adolescenata koji naglo rastu ili osoba koje se naglo ugoje. Nanosi se dva puta dnevno na ugrožene delove tela, uz blagu masažu.

Kod strija je potrebno strpljenje i upornost, a ono malo sitnih prugica što ostane, ako ostane, možemo ceniti kao podsetnik na neka prelomna vremena u našem životu. Jer upravo ti tragovi iskustva nas čine kompletnim i daju nam jedinstvenu lepotu, van svih kalupa.