Category Archives: Devi melemi

Ulje s blagoslovom Bahusa

Nekada davno, kada voda nije uvek bila bezbedna za piće, ljudi su znali da pomoću fermentacije mogu dobiti napitak koji će ih dovoljno hidrirati, pospešiti varenje, ali i sprečiti pojavu zaraze. Jedna od prvih kultivisanih voćki bilo je grožđe, a od njega se pravilo vino koje se uglavnom pilo dosta razređeno. Stari Grci nisu mogli da zamisle večeru bez vina: osim što je kvalitet obroka podizalo na viši nivo, to isto je činilo i s razgovorom koji se praktikovao uz obrok. Ali ono je nosilo i rizik, baš kao što je Homer opisao u Odiseji, da i mudar čovek zapeva i zaigra, kao i da izgovori nešto što bi bilo bolje prećutati. Po Bibliji, jedan od prvih zadataka kojim se Noje pozabavio nakon što je preživeo Potop, bila je upravo sadnja vinove loze.

Arheologija je dokazala da je vinova loza nastala pre čak 130 miliona godina, dok najstariji fermentisani napitak od njega potiče iz oko 7000. godine pre naše ere iz Kine. Vino se pravilo oko 6000. godine pre naše ere na Kavkazu, a grozdovi i krčazi s vinom prisutni su i na hijeroglifima u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 5000. godine pre naše ere. U grobnici Tutankamona, među brojnim dragocenostima, pronađeno je i crno vino. Stari Rimljani su raširili vinogradarstvo širom Mediterana i Evrope, sa preko 90 sorti grožđa, uz blagoslov Bahusa, boga vina i poljoprivrede.

Grožđe i vino je hrana ali i važan simbol u Hrišćanstvu: Isus je u Galileji vodu pretvorio u vino, a tokom poslednje večere, noć pre nego što je razapet, dao je svojim apostolima hleb i vino: hleb kao simbol svog tela i vino kao simbol svoje krvi. I dalje, prilikom pričešća, ove dve namirnice imaju istu simboliku.

Vinova loza je danas jedan od najmasovnijih useva u svetu, godišnje se proizvede oko 70 miliona tona grožđa. Trećina svih vinograda u svetu nalazi se u tri države: Italiji, Španiji i Francuskoj. Ostali veliki proizvođači su Turska, Čile, Argentina, Iran, Južna Afrika i Australija.

U procesu spravljanja vina na 10 kilograma ploda dobije se prosečno 7-8 litara vina. Ono što ostane zove se komina i nikako nije za bacanje. Od nje se može napraviti čuvena rakija komovica, može se koristiti za pravljenje komposta kako bi se obogatilo zemljište, stočne hrane, prehrambene boje iz kožice ploda, vinskog sirćeta, ali ono najvrednije u njoj su semenke iz kojih se ceđenjem dobija ulje.

Ulje koje se dobije iz koštica grožđa postupkom hladnog ceđenja dragoceni je izvor antioksidanasa i vitamina. Koristi se u kulinarstvu, ali mnogo je korisnije kada se primeni spolja, na kožu i kosu. Ulje koštica grožđa je veoma bogato antioksidansima – polifenolima i flavonoidima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje kože. Vitamini, posebno vitamin E, kao i esencijalne masne kiseline, podmlađuju kožu, stimulišu proizvodnju kolagena i sprečavaju bore. Iako je, kao i svako ulje masno, ono se može nanositi i na masnu kožu jer balansira lučenje sebuma i sprečava pojavu akni, a pritom ne zatvara pore i omogućava koži da slobodno diše.

Osim što se vrlo brzo upija i daje koži vlažnost i čvrstinu, ulje koštica grožđa ima sposobnost i da ojača kapilare i proširene vene i smiri kožu sklonu crvenilu, upalama i alergijama. Zahvaljujući linoleinskoj kiselini, ono će smiriti i ozbiljnije poremećaje kože, poput dermatitisa i ekcema, ublažiće opekotine i pomoći zarastanje rana, i zaštiti kožu od štetnog UV zračenja. Odlično je i za kosu: sprečava opadanje i podstiče obnavljanje korena, vraća joj sjaj i mekoću.

Osim što je pogodno za kožu lica i dekoltea, ulje koščica grožđa je idealno za negu stopala: ne samo da će omekšati kožu i sprečiti njeno pucanje, već će pomoći i da se neutrališu sitni kapilari koji se često pojavljuju između pete i zgloba. Ali idealno je u kombinaciji sa drugim uljima i puterima, na primer uljem avokada, jojobe, čileanske ruže, kakao puterom, koji pojačavaju efekat nege, sprečavaju pucanje, omekšavaju kožu i podmlađuju je, kao i sa eteričnim uljima čajevca, žalfije, karanfilića, lavande i ruzmarina, koji su idealna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija i neugodnog mirisa nogu.

Svi ti dragoceni sastojci deo su Devi melema za negu peta. Ovaj visokokvalitetni melem je potpuno prirodan, bez konzervanasa, veštačkih boja i mirisa, i dovoljno je utrljati ga u stopala nakon tuširanja kako bi se obezbedila vrhunska nega, ali i zaštita. S tako mekim i zdravim stopalima može se bezbedno pristupiti prvoj fazi tradicionalnog postupka proizvodnje vina: gacanju grožđa. Uz blagoslov Bahusa.

Dobro ga je imati na svojoj strani

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta.

Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom ’Protivu zatvora’. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama ‘protivu države i kazamata’, već je jednostavan recept za lenja creva.

Branislav Nušić, Sumnjivo lice

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj ’otac farmakognozije’ opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako u medicini, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, maziva u avionskoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je pomagao ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Zato je bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu.

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, uspešno ublažava i otklanja upale kože, ogrebotine, gljivične upale prstiju i noktiju, svrab kože, keratoze i virusne bradavice. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz ovo ulje i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse. Korisne masne kiseline u njegovom sastavu: stearinska, linoleinska i dehidroksistearinska, štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i lanolin, pčelinji vosak, ulja čajevca, ravensare, divljeg origana i ekstrakt vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je na našoj strani.

Božanska hrana za kožu

Kada pomislimo na drvo kakaovac prvo pomislimo na čokoladu, pa potom na stare Maje i Asteke koji su prvi pripremali napitak od njegovog ploda. Kakaovac potiče iz oblasti tromeđe Brazila, Kolumbije i Perua, gde je tokom poslednjeg ledenog doba pre 21.000 godina uspeo da preživi i potom se raširi po južnoameričkom kontinentu. Arheološki nalazi i drevni tekstovi su dokaz da su stari narodi obilno koristili kakao u ishrani i kombinovali ga sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, pravili od njega fermentisana pića, a upotrebu je našao i u ritualima i tradicionalnoj medicini. Da je kakao bio na visokoj ceni dokazuje i činjenica da se koristio i kao platežno sredstvo kod Asteka.

Maje i Asteci su kakao utkali u svoju mitologiju: ovu biljku stvorila je pernata zmija Kvecakoatl, koja bi se sa velike stepenaste piramide Kukulkan u Čičen Ici spuštala u vreme prolećne i jesenje ravnodnevnice. Piramida je tako znalački sagrađena da se na ta dva datuma u godini pravi senka koja zaista izgleda kao da niz nju vijuga zmija. Kada je četvrta Kolumbova ekspedicija stigla na obalu Hondurasa početkom 16. veka, bio im je poslužen neobičan napitak pripremljen sa strahopoštovanjem. Svoju evropsku premijeru kakao je imao 1544. godine kada je predstavljen na španskom dvoru, da bi se nakon toga brzo proširio po starom kontinentu.

Nažalost, topla dobrodošlica koju je Montezuma II, deveti i poslednji astečki vladar priredio Fernandu Kortesu i njegovim konkistadorima, nije prijateljski uzvraćena: tokom njihovog pohoda ubijeno je do 240.000 Asteka i izbrisana čitava civilizacija, a po novoosvojenom kontinentu počele su da niču plantaže kakaovca koje su evropljanima donosile ono zbog čega su bili spremni da zaborave na čojstvo: novac.

Što se kakaa tiče, trag Asteka ostao je u nazivu ’čokolada’ (od astečkog xocoatl) i u nazivu vrste T.cacao (od astečkog cacahuatl), koju je krstio Karl Line, kao i rod biljke – Theobroma što znači hrana bogova na starogrčkom. A baš kao ni stari južnoamerički narodi, ni mi danas kakao ne koristimo samo za ishranu i uživanje. Kada se semenke kakaovca sasuše, iz njih se ne dobija samo prah, već i kakao puter, Theobroma ulje.

Osim što odiše opojnim mirisom čokolade, kakao puter u svojih 100 grama sadrži skoro 900 kalorija zahvaljujući sastavu zasićenih masti od čak 60%. Zato je našao široku primenu u kozmetičkoj industriji. S obzirom da je veoma bogat masnim kiselinama kao što su laurinska, palmitinska, linolna, oleinska, stearinska, kao i vitaminima E, A i C, cinkom, dopaminom, triptofanom, kakao puter je prava hrana bogova za kožu. Njegovo dejstvo je protivupalno, antialergijsko, regenerativno i antioksidaciono. Dakle, kakao puter smiruje upale kože, pa je lekovit kod dermatitisa, osipa, ekcema i psorijaze, ublažava alergijske reakcije, uključujući i onu koju izazivaju sunčevi zraci, obnavlja kožu tako što joj daje potrebnu vlažnost i elastičnost, sprečava isušivanje i perutanje, a kako je prepun antioksidanasa usporava starenje kože, eliminiše fleke od opekotina i zaceljuje ožiljke od akni i strija.

Posebno je koristan leti kada smo izloženi jakom i štetnom dejstvu UVA i UVB zraka i može se nanositi pre i posle sunčanja, a on ne samo da će umiriti kožu i poboljšati joj elastičnost, već će pomoći da dobije i zadrži lep preplanuli ten. Pored kože, leti će zaštititi i kosu od isušivanja, cvetanja i peruti, a kako jača folikul sprečava i opadanje kose. Ovaj puter dragocen je i zimi kada nam lice i usne čuva prilikom bavljenja zimskim sportovima.

Za razliku od drugih masti, zahvaljujući antioksidansima kakao puter je veoma stabilan i ima rok upotrebe 2-5 godina – kada se druge masti i ulja užegnu, on će i dalje zadržati svoj čokoladni miris. Naravno, kakao puter se može i jesti, što i činimo kada se sladimo čokoladom: kada se procesuira, iz kakaa se prvo odvaja prah od putera, da bi se potom ujedinili. Tako čokolada, pored ova dva sastojka, sadrži još i šećer i mleko, a kakao puter je upravo ’krivac’ što nam se čokolada onako divno i kremasto topi na jeziku. On je krivac i što nam se prave ’sarmice’ na struku kada preteramo s čokoladom, jer je veoma kaloričan. Zato je bolje da jedemo manje čokolade, ili ako je konzumiramo da odaberemo onu tamnu, sa što većim procentom kakao praha i što manje šećera. Ali srećom, to ograničenje ne postoji kada nanosimo kakao puter na sebe: možemo slobodno uživati u njegovom mirisu i blagodetima koje donosi našoj koži.

Kakao puter svoje dragocenosti deli svima i u dva preparata Herba Sveta: Devi melemu protiv strija i Devi melemu za pete. U kombinaciji sa drugim hranljivim puterima i uljima, ova dva melema pomažu da se eliminišu tragovi strija i ožiljaka, odnosno da stopala budu meka i nežna. Pa sledeći put kada posegnete za čokoladom, setite se i svoje kože. A ona će vam, za uzvrat podariti lepotu i mladalački izgled.

Starost mladosti ili mladost starosti?

Napola našeg životnoga puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta.

Tako u Danteovom Paklu epa Božanstvena komedija tridesetpetogodišnji protagonista započinje svoju priču. Iako u 14. veku kada je pisac živeo nije postojala kriza srednjeg doba u današnjem smislu reči, smatra se da je Dante baš nju opisao. To je period kada iznenada shvatimo da smo na polovini života i da smrt nije nešto što se dešava samo drugima. Takođe, počinjemo da svodimo račune i, čak i ako smo do tad bili uspešni i vredni, shvatamo koliko smo toga propustili, pa nas obuzme jaka želja da sve to nadoknadimo. Čak i ono što ne priliči našim godinama.

Mnogo godina nakon Dantea, 1957. četrdesetogodišnji lekar i psihoanalitičar Eliot Džeks (Elliott Jaques) drži govor na skupu Udruženja psihoanalitičara Britanije i po prvi put koristi baš taj izraz – kriza srednjeg doba. Džeks kaže da je proučavavši kako svoje pacijente tako i biografije velikih umetnika primetio da je svako od njih tokom srednjih godina prolazio kroz fazu kada bi neki njegov aspekat doveo do ekstrema, bilo da je to promiskuitet, težnja da se aktivno uživa u životu, da se zadrži mladalački izgled ili opsesivno vodi računa o zdravlju. On posebno opisuje jednog svog pacijenta starog 36 godina kome je do jednog trenutka život izgledao kao bespregledan uspon ispred kog se video samo horizont. Ali sada, iznenada, imao je osećaj kao da se popeo na vrh brda i uspeo da vidi kraj puta ispred sebe. Taj kraj je bio još uvek dovoljno daleko, ali je samo njegovo vidljivo prisustvo delovalo preteće.

Kasnije je Džeks priznao da to nije bio nikakav pacijent, već on sam i njegovo lično iskustvo, na osnovu kog je i skovao čitavu teoriju i pojam ’kriza srednjeg doba’. Džeks nije odmah doživeo ovacije nakon izlaganja svoje teorije, ali je ona kasnije prihvaćena i doživela je veliki bum, naročito u popularnoj psihologiji. Najčešće korišćeni primer ove krize je muškarac srednjih godina koji iznenada kupi motor ili crveni kabriolet. Iako se životni vek produžio i  ’srednje doba’ od Džeksovog, a naročito od Danteovog doba prilično pomerilo, pa se danas smatra da su to pre pedesete nego trideset i neke, taj ’crveni kabriolet’ je još uvek prisutan, i danas se ponajviše ogleda u estetskim zahvatima kojima se eliminiše neminovna i konstantna težnja kože našeg lica da podlegne sili gravitacije, ili u ekstremnim treninzima u teretani koji se neretko završe povredama.

Kada dosegnemo tačku koja je napola našeg životnoga puta i ta spoznaja nas uplaši, često smo apatični, osećamo besmisao, nemamo motivacije, ali i ljubomorni na one koji deluju da ’drže konce u rukama’, a naročito na mlađe i lepše, sve što smo do tad postigli deluje nam nedovoljno, zbunjeni smo i nismo sigurni u kom pravcu da krenemo, i tada često i pravimo velike životne promene koje zapravo uopšte ne liče na nas. Sve to liči na jedan veliki gubitak samopouzdanja koji se može završiti depresijom.

Nažalost, te emotivne probleme često prate i pojačavaju fizičke promene. To je doba kada muškarci prolaze kroz andropauzu pa dolazi do smanjene seksulane želje i erektilne disfunkcije, prostata počinje da zakazuje, mišići nisu više ono što su nekad bili, salce se taloži oko stomaka a kosa proređuje i opada.

Kod žena kreće menopauza, pa smanjenje estrogena postepeno donosi neprijatne simptome – valunge, preznojavanje, razdražljivost, nesanicu, gubitak seksualne želje, ali i spoljne promene koje se najviše ogledaju u povećanju telesne težine, taloženju masnih naslaga na nekad vitkom struku, a najvidljivije su na licu i koži koja gubi elastičnost i postaje naborana.

I kada se to desi, vreme je da prestanemo da slušamo Dantea i da poslušamo Viktora Igoa, koji mudro reče:

Četrdeset godina su starost mladosti, 
a pedeset godina su mladost starosti.

Dakle jedna faza je zaista gotova, ali druga tek počinje, i umesto da ono što je iza nas vidimo kao promašaj, vreme je da saberemo sva svoja iskustva i zgrabimo ono najbolje iz toga što je pred nama. Vreme žurki i brzih vožnji je za nama, a sada najbitniji odnos koji treba da izgradimo i uzdignemo je onaj koji imamo sa sobom. Zapravo, jedna od najbitnijih veština koju u životu treba da savladamo je da se osećamo dobro u svojoj koži. Jedan od najboljih pokazatelja da smo u tome uspeli je da nam je lepo kad smo sami, da nam nisu neophodni drugi ljudi i spoljni stimulansi da bismo bili zadovoljni i srećni.

A kada je telo u pitanju, ono će neminovno stariti. Umesto da pokušavamo da kožu lica vratimo u dvadesete, bolje je da se potrudimo da budemo što zdraviji, i to na što prirodniji način. Zdrava ishrana, umerena i godinama prilagođena fizička aktivnost, što više druženja, angažovanja malih sivih ćelija čitanjem i sticanjem novih znanja, i tu i tamo mala pomoć iz prirode.

Kada estrogen krene da opada i nastupe prvi simptomi menopauze, za žene je tu Femisan B koji se po potrebi može kombinovati i sa Femisanom A. Kad zakaže prostata i učestaju urinarni problemi, za muškarce je tu Hipoprostat, baš kao i Alfa Aktiv koji će pomoći kod erektilne disfunkcije ali i depresije. A kod oba pola dobro raspoloženje, kvalitetan san i sjajnu koncentraciju donosi Optima Forma, dok se o zdravlju kardiovaskularnog sistema brine Leocardin. Da dišemo punim plućima omogućiće Disan, a bubrege i mokraćne puteve sačuvaće Nefrovit. A kada ’šlauf’ oko struka počne da preti, u pomoć priskače Equigal. Za zdravlje, lepotu i elastičnost kože pobrinuće se Devi melemi.

Kada pređemo polovinu, nije vreme za žal za mlados’, već za gustiranje života. Jer mladost starosti ima nešto vrlo dragoceno što onoj prvoj mladosti nedostaje – iskustvo i strpljenje.

Melem za čula

Svi znaju da su Englezi ludi za čajem, kao i da je najomiljeniji i najpoznatiji brend Earl Grey. On nosi ime po Čarlsu Greju, aristokrati i Premijeru Velike Britanije 1830-1834. godine, poznatom po brojnim reformama od kojih je jedna donela i zabranu ropstva u Britanskoj imperiji. A ono po čemu je čaj Earl Grey prepoznatljiv i razlikuje se od svih ostalih mešavina crnog čaja je aroma bergamota.

Naravno, nije sam Grej izmislio ovu recepturu, a zapravo se ni ne zna tačno kako se do nje došlo. Kruže dve priče: po jednoj, pošiljka čaja je putovala zajedno sa gajbicama bergamota pa je prožeo miris ovog citrusa, a po drugoj, mešavinu je napravio izvesni kineski poznanik Greja kako bi zamaskirao neprijatan miris tvrde vode na njegovom porodičnom imanju. Kako god bilo, aroma bergamota je postala tako popularna da, kada je kompanija Tvajnings koja ga proizvodi promenila formulu 2011. godine, u Britaniji je došlo do pobune. U našim krajevima bi to bilo kao da nam neko ukine domaću kafu.

A šta je uopšte bergamot? Citrus bergamia je drvo i plod iz porodice citrusa, izgleda omanje narandže ali boje limete. Iako je prepuno vitamina C, B1, B2, A i kalijuma, voće se ne jede sveže zbog veoma jakog, kiselog ukusa. Zato se obično kandira i čest je sastojak ratluka, a od kore se pravi veoma aromatično i osvežavajuće ulje. Poreklo reči bergamot, iako zvuči italijanski jer se tamo ovaj citrus najviše uzgaja, zapravo je tursko: bey armut znači kruška prinčeva. Iako se gaji u celom pojasu Mediterana, najviše plantaža bergamota ima u Kalabriji čiji je zaštitni znak.

Bergamot je tako opojan da u trenutku može da nam podigne raspoloženje. Ako njegovo eterično ulje pomirišemo ujutru, sigurno ćemo poletno i pozitivno krenuti u radni dan. Aroma terapija bergamotom smanjuje osećaj stresa, anksioznosti, uznemirenosti, teskobe i potištenosti. Osobama koje nisu u stanju da kontrolišu apetit i sklone su prejedanju može pomoći da normalizuju potrebu za hranom i tako se izbore sa gojaznošću, što je dokazala i jedna italijanska klinička studija.

Studija u Britaniji je utvrdila da čaj Earl Grey štiti od kardiovaskularnih oboljenja upravo zbog toga što sadrži bergamot. Par kapi esencijalnog ulja pomešanog s maslinovim uljem pomaže varenje, smanjuje gasove i nadutost. Ako se utrlja na bolno mesto može pomoći kod glavobolje, bola u mišićima i zglobovima. Njegova antibakterijska i antivirusna svojstva razlog su što je često deo dezodoransa, sapuna i ulja za negu tela. Ali ulje bergamota ima još jedan bitan kvalitet kada je koža u pitanju.

Ulje bergamota efikasno pospešuje zaceljivanje rana, ožiljaka od akni, neutrališe hiperpigmentaciju i ublažava strije. Njegova regenerativna i antiinflamatorna svojstva pomažu kod ekcema i upala kože.

Ali postoji jedna bitna stvar koju moramo znati: nikada ga ne smemo nanositi na kožu pre izlaganja suncu. Ranije se psoralen iz ulja bergamota koristio u preparatima za samopotamnjivanje i zaštitu od sunca, sve dok krajem devedesetih nije postalo jasno da štetno deluje na kožu u kombinaciji sa ultravioletnim zracima. Dakle, da bi nam bergamot bio prijatelj, moramo ga mudro koristiti.

A upravo regenerativna svojstva bergamota razlog su što ulazi u sastav Devi melema protiv strija. Ovaj potpuno prirodni melem sa visokokvalitetnim sastojcima pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. Može se primenjivati tokom celokupnog trajanja trudnoće, kod naglog uvećanja telesne težine i za tretiranje već postojećih strija. Nanosi se dva puta dnevno na kritične delove tela, uz blagu masažu.

Ako želimo da pojačamo blagotvorni efekat bergamota na čitav organizam, možemo nanositi melem dok pijuckamo čaj Earl Grey i sladimo se ratlukom s bergamotom. I maštamo o putovanju na ’prst italijanske čizme’. Melem za sva čula.

Obnavljač kože

Najčešće se setimo da ga koristimo leti, kada ostanemo duže na suncu pa izgorimo. Tanak sloj pantenola umiruje neprijatnu opekotinu i podstiče stvaranje nove kože ispod nje. Ali pantenol možemo koristiti i za svakodnevnu negu. Aktivni princip preparata koji ga sadrže je dekspantenol, a u našem telu on se pretvara u pantotensku kiselinu ili provitamin B5.

Prirodan izvor pantotenske kiseline su žumanca, losos, pšenica, mleko, lešnici, avokado, karfiol, semenke suncokreta… Ona je telu neophodna za normalnu proizvodnju hemoglobina, rad nadbubrežnih žlezda, regulisanje nivoa holesterola i očuvanje imunog sistema. Bez dovoljno vitamina B5 u organizmu osećaćemo umor, mučninu, glavobolje, nesanicu, imunitet će nam biti narušen a na koži se može pojaviti crvenilo, naročito na stopalima.

Ako nemamo novca za skupe kreme za negu lica, dovoljno je da uzmemo pantenol. On ima moć da kožu štiti od oksidativnog stresa koji spada u glavne krivce za pojavu bora, čuva imunitet kože, štiti je od štetnih spoljnih uticaja i sprečava upale. Pantenol deluje na metaboličke procese koji omogućavaju obnavljanje ćelija epiderma i tako stimuliše pravilno funkcionisanje zdrave, kao i regeneraciju oštećene kože.

Evo u kojim situacijama nam sve pantenol može pomoći:

  • Već smo pomenuli da je odlična pomoć ako izgorimo na suncu, ali i za tretiranje alergija na sunce.
  • Omekšaće grube i ispucale usne kada smo duže na vetru, ili prilikom zimskih sportova.
  • Ogrubele ruke, naročito ako su stalno izložene hladnoći, vlazi i agresivnim deterdžentima, pantenol će omekšati i sprečiti pucanje kože.
  • Odličan je nakon brijanja, za pripadnike oba pola, a osim što će omekšati kožu, pospešiće zarastanje eventualnih posekotina i sprečiti infekcije.
  • Isto tako, kod površinskih povreda kože – ogrebotina, oderotina, plitkih posekotina, ujeda insekata, pantenol će pospešiti epitelizaciju i sprečiti dalje iritacije.

  • Pantenol se nanosi i na kosu i daje joj sjaj, mekoću i jača je, a pritom oporavlja i kožu vlasišta.
  • Pomaže nam i da imamo negovane i jake nokte i sprečava nastanak ili omekšava postojeće zanoktice.
  • Koristi se i kod iritirane sluzokože, rastvor pantenola nam može pomoći kada nas boli grlo ili kada smo promukli, u kapima za nos štiti sluznicu gornjih disajnih puteva, a u kapima za oči umiruje iritiranu konjuktivu i sprečava isušivanje.
  • Potpuno je bezbedan pa se može koristiti i za kožu beba, pomaže da brže nestanu iritacije i ojedi.
  • Pomaže i starima, i efikasan je kod dekubitisa – rana koje nastaju od dugog ležanja.
  • Koristi se za negu kože nakon tetoviranja.
  • Deo je emulzija za kućne ljubimce za negu i lečenje bolesti uha i rana.

Uz tako široku primenu, nije ni čudo što je pantenol deo brojnih krema, masti, melema, šampona, rastvora… A zato je i deo Devi melema za regeneraciju.

Devi melem za regeneraciju je visokokvalitetni melem sa prirodnim uljima i puterima, koji ima široku primenu i podesan je za sve generacije. Može se koristiti za svakodnevnu negu kože, ali je efikasan i kod niza poremeaćaja, uključujući i one koji izazivaju svrab, perutanje i ljuspanje kože, kao što su ekcem i psorijaza. Ovaj melem smiruje zapaljenske procese, reguliše vlažnost kože, ali zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima i obnavlja oštećeni epidermis kože tako što ubrzava deljenje keratinina. Melem deluje protivupalno, antiseptično, baktericidno i fungicidno. Efikasan je i kod oštećenja kože kao što su ožiljci, uključujući i one od akni, a kod psorijaze pomaže da se otkloni ljuspičasti površinski sloj kože i pospeši stvaranje nove kože. Devi melem za regeneraciju je posebno efikasan kod zrele kože, smanjuje pojavu bora i znake starenja, uključujući i hiperpigmentaciju – staračke fleke.

Iz svih ovih razloga, Devi melem za regeneraciju je idealan deo kako kućne apoteke tako i kolekcije za negu.

Riznica vitamina E

Ona se masovno koristi u ishrani i u poslednje vreme vode se žustre polemike da li je korisna ili štetna. Ali ono što je sigurno je da je u upotrebi od vremena kada je čovek kao vrsta doživeo svoj uspon i počeo da grabi krupnim koracima ka napretku. Mnogo toga danas dugujemo zrnu pšenice. A kada pšenica proklija, korist se ustostruči. Pšenične klice sadrže oko 700 puta više magnezijuma, 12 puta više fosfora i 5 puta više kalcijuma nego neproklijano zrno. One su riznica vitamina, između ostalog i vitamina E koji održava zdravlje i vitalnost kože.

Kada se iz proklijalog zrna pšenice hladnim presovanjem izdvoji ulje, dobija se dragoceni eliksir mladosti za kožu koji sadrži i do 7 puta više vitamina E od drugih ulja za negu. Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa koji nas štiti od negativnih uticaja slobodnih radikala. Vitamin E stimuliše proces razmene tečnosti, štiti ćelije kože od oštećenja, smanjuje bore, dubinski hrani i regeneriše kožu i posebno je blagotvoran u slučaju suve, tanke, osetljive i ispucale kože.

Pored ovog vitamina, tu su i A, D i B, fosfor, cink, gvožđe, selen i kalijum kao i esencijalne masne kiseline. Ulje od pšeničnih klica, zahvaljujući njima, sprečava oštećenja kože izazvana negativnim spoljnim uticajima, stimuliše proizvodnju kolagena, omekšava kožu i daje joj potrebnu vlažnost. Ono efikasno usporava proces starenja i ublažava već postojeće bore.

Zahvaljujući ovom ulju ten će postati ujednačen, koža glatka i elastična, ali to nije sve. Ulje pšeničnih klica pomaže i kod ozbiljnijih poremećaja kao što su ekcem, dermatitis i psorijaza, kao i povreda poput opekotina i dubinskih rana. Pšenica je jedina žitarica koja sadrži karotin – provitamin A, ali i vitamin D, pa je ovo ulje odlična zaštita od štetnog dejstva sunčevih zraka.

Samo par kapi ulja nežno ali efikasno čisti lice, uklanja višak sebuma a pritom ne zapušava pore. Ali ulje pšeničnih klica se ne mora samo nanositi na kožu. Odlično je i za kosu, naročito suvu i sklonu krzanju, a može se i piti. U tom slučaju deluje preventivno na kardiovaskularni sistem, sprečava aterosklerozu i snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Jedan od sastojaka ovog ulja je oktakosanol, masna kiselina s alkoholom koja poboljšava fizičku izdržljivost i snagu, ali i utiče na metabolizam masti, smanjuje proizvodnju holesterola i sprečava oštećenje arterija.

Pšenica se uzgaja već skoro 10000 godina, a ulje pšeničnih klica koristila je čak i Kleopatra. Senka koja danas pada na pšenicu tiče se zapravo prerađenih i osiromašenih proizvoda od pšenice gde se industrijskim procesom uklanja ono što je najvrednije iz njenog zrna. Integralno zrno pšenice, a naročito pšenična klica, i dalje je izuzetno zdrava namirnica a koristi se u tradicionalnoj i ajurvedskoj medicini vekovima. Kada je ulje od pšeničnih klica u pitanju, ono što je izuzetno važno je da je dobijeno procesom hladnog presovanja. To je nimalo lak i komplikovan proces i mnogo je jednostavnija i unosnija vruća ekstrakcija, ali njen produkt nema nikakvu vrednost.

I upravo je najkvalitetnije, hladno presovano ulje pšeničnih klica jedan od dragocenih sastojaka Devi melema: za regeneraciju kože, protiv strija i za stopala.

Devi melem za regeneraciju se koristi za svakodnevnu negu kože, ali i kod ozbiljnih poremećaja – psorijaze, ekcema, raznih vrsta dermatitisa, izuzetno je blagotvorno kod ožiljaka, uključujući i one od akni, rozacee, perutave kože, staračkih pega, a može se koristiti i preventivno kod štetnog uticaja sunčevih zraka.

Devi melem za stopala, osim što omekšava i neguje kožu stopala i peta, sadrži i eterična ulja koja sprečavaju pojavu i širenje gljivica, eliminiše neprijatan miris i znojenje.

Devi melem protiv strija pospešuje elastičnost kože, sprečava nastanak i ublažava postojeće strije. On vlaži kožu i stvara polupropusni sloj na njenoj površini koji sprečava isušivanje, povećava gipkost i pospešuje obnavljanje oštećenog tkiva.

Danas je nama mnogo jednostavnije nego nekada Kleopatri da pronađemo savršenu kombinaciju za negu i oporavak kože. A kad je kvalitet u pitanju, Devi melemi su apsolutna garancija da je on vrhunski.

Tečno zlato

Indijanci koji su naseljavali polupustinje Arizone, Baha Kalifornije i Meksika koristili su je vekovima, i prenosili s kolena na koleno znanja o njoj. Pomagala im je oduvek da zaštite kožu od jakog sunca, da leče rane i smire bolove u mišićima i kostima, ali i da omekšaju kožuhe prilikom štavljenja. Beli čovek se nije mnogo interesovao za ovaj čudni plod sve dok 1971. nije uvedena zabrana lova na kitove ulješure i trgovina kitovom masti. Tada je krenula potraga za nečim što ima sličan sastav i upotrebu. I tako je počelo interesovanje za nju – jojobu.

Naziv ove biljke je uto-astečkog porekla, od hohowai, i pravilno se izgovara ‘hohoba’, ali je brzo prisvojen i asimilovan pa ga amerikanci danas izgovaraju džodžoba, francuzi i rusi žožoba, dok je kod nas, po Vuku, jojoba. A kako je to jojoba uspela da zameni kitovu mast? Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu. Seme jojobe ne sadrži trigliceride, kao sva ostala biljna ulja, već vosak. Osim što podseća na kitovu mast, smatra se da vrlo liči na ljudski sebum po svom sastavu.

Jojobin tečni vosak je termički vrlo stabilan, ne oksidira i neće se užegnuti, može da se zagreva na preko 200 stepeni ili zamrzne na -10, bez ikakvih promena. I sama biljka je vrlo otporna i jednostavna za uzgoj i može da podnese surove pustinjske uslove. Zato plantaže jojobe danas predstavljaju unosan biznis, što su, uostalom, stari Indijanci odavno prorekli kada su njeno ulje nazvali ‘tečnim zlatom’.

Ulje (ili vosak) jojobe je prebogato vitaminima i mineralima, pre svega vitaminom E koji je poznat kao zaštitnik kože, i kompleksom B vitamina, kao i hromom, cinkom i jodom. Zato je idealno za tretiranje suve kože, naročito iritacija nakon izlaganja suncu. Sastav ovog ulja ima snažno antibakterijsko dejstvo pa pomaže i kod poremećaja kože, a naročito kod akni jer stabilizuje lučenje sebuma.

To što su ga Indijanci koristili i kao lek, bili su potpuno u pravu: jojobino ulje sadrži mirističnu kiselinu koja deluje protivupalno, pa osim kod infekcija kože može da pomogne i kod reumatizma i artritisa. Danas znamo da jojoba snažno deluje i kod poremećaja kože kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, seboreja, perut, rozacea i razne upale. Jojoba neće iritirati kožu, izazvati alergije ni zatvoriti pore, odlično se podnosi i može se koristiti i za negu kože beba. Vrlo brzo nakon nanošenja pomaže kod svraba, perutanja kože i iritacija.

Koliko je moćno ulje od jojobe govori i činjenica da ono ima sposobnost da uništi određene bakterije i gljivice, uključujući i one koje izazivaju salmonelu, E. coli i kandidu. Antioksidanti u ulju podstiču proizvodnju kolagena, koji prirodno opada s godinama što je jedan od glavnih razloga pojave bora i starenja kože. Pored toga, jojoba podstiče i zarastanje rana i isceljivanje ožiljaka, a naročito je efikasna kod ožiljaka od akni.

Iako ima vrlo snažno dejstvo, jojoba je lagana i ne opterećuje kožu. Nakon nanošenja lako se upija, ne zapušava pore i ne ostavlja teški, masni trag na koži. Zato je podjednako efikasna i podesna za sve tipove kože.

I eto, sve to nalazi se u jednom malom plodu žbunaste, pustinjske biljke. A osim što spašava našu kožu, spašava i kitove od izlovljavanja. Danas je samo u SAD preko 40000 hektara pod ovom biljkom, a uzgaja se još i u Meksiku, Peruu, Argentini, Australiji i Izraelu. Jojoba nije mnogo zahtevna: može da uspeva na siromašnom tlu, čak i slanom, samo je bitno da je rastresito i da ima dobru drenažu. Podnosi velike vrućine, ali ne voli mraz. Retko je napadaju korov i insekti. Zato nije ni čudo što se koristi i za sprečavanje širenja Velike indijske pustinje Tar, između Indije i Pakistana.

A koristimo je i u Herba Svetu: Devi melem za regeneraciju, Devi melem za pete i Devi melem protiv strija, pored ostalih visokokvalitetnih ulja, sadrže i ulje od jojobe. Uz ovo tečno zlato, naša koža više neće biti kao pustinjska zemlja.

Herba Svet, mala kompanija sa velikom perspektivom i svetski poznatim brendovima

Vrtoglavi tempo života, stres i svakodnevni problemi s kojima se suočavamo, bez milosti nam narušavaju zdravlje, remete hormonalni balans i duševni mir. Kao zahuktala i pregrejana mašina, deluje nam nemoguće da se zaustavimo i opustimo, pa posežemo za brzim rešenjima. Sintetički lekovi i veštački hormoni nam mogu donekle stvoriti iluziju da smo rešili problem, ali čim prestanemo da ih koristimo, on se vraća. Razlog tome je što pomoću njih samo tretiramo simptom, a ne i sam problem.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere nabraja preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni.

Umeće herbalizma je veština spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira izvesni poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem ili hormonalni disbalans. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolja, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu i pacijentu od ključne važnosti.

Srbija je zemlja vekovima poznata po lekovitom bilju i čuvenim travarima. A onda je pre 23 godine u Beogradu osnovan Herba Svet: kompanija u kojoj se tradicionalnom lekovitom bilju pristupa na naučnoj osnovi. Diplomirani famaceuti, tehnolozi i biolozi, ali i istinski zaljubljenici u lekovito bilje koji svoj posao rade s velikom strašću, stvorili su paletu proizvoda sa originalnim recepturama. Od samog početka najveći prioritet nam je kvalitet. Zato dosledno i sistematski primenjujemo ISO9001:2015 standarde kao i HACCP sistem. O kvalitetu naših proizvoda govore i brojne nagrade, pehari, kao i konstantna bonitetna izvrsnost koju iz godine u godinu dodeljuje Bisnode, međunarodna kompanija za procenu kvaliteta i poslovnosti sa sedištem u Švedskoj.

Među petnaestak potpuno prirodnih proizvoda vrhunskog kvaliteta, posebno mesto zauzima Femisan A, već čuveni brend koji godinama ubire nagrade za kvalitet, a poznat je i van granica Srbije i Balkana. Ali ono što ga najviše ističe su brojna pozitivna iskustva korisnica koje su pomoću Femisana A ne samo uspešno rešile poremećaje reproduktivnog sistema i hormonalnog disbalansa kao što su ciste, miomi, policistični jajnici, bolni i neredovni ciklusi, izražen PMS, već su uspele da prevaziđu problem steriliteta, i pored beznadežnih lekarskih nalaza. Deca su naše najveće blago, a u vreme kada je sterilitet poprimio oblike epidemije, možemo slobodno reći da su bebe koje se rode zahvaljujući Femisanu A naša najveća nagrada i uspeh, i da sijaju blistavije od bilo kog pehara.

Za kožu bez iritacija

Većini muškaraca jutro počinje brijanjem, i kada se sabere svo vreme posvećeno toj aktivnosti tokom jednog prosečnog života, rezultat je iznenađujuć: čak 125 dana. Jutarnja žurba nije prijatelj muškog lica, pa povremeno dolazi do posekotina, oderotina, a često do iritacija kože. Na licu su krvni sudovi dosta blizu površinskog sloja kože, pa posekotine mogu obilno krvariti, inficirati se i ostaviti i ožiljke.

Danas muškarci imaju na raspolaganju veliki izbor brijača, a kako su se ljudi brijali tokom istorije? Iako naše daleke pretke koji su živeli na našim prostorima možda zamišljamo kao kosmate i bradate, to je veoma daleko od istine. Najbitniji dokaz za to su sečiva od opsidijana, vulkanskog stakla, pronađena u najstarijim slojevima arheoloških nalazišta Vinčanske kulture koja datiraju pre 7 milenijuma. Da je opsidijan idealan materijal za britve govori i činjenica da se i danas koristi za najfinije hirurške skalpele.

Opsidijan

Brijanje je tokom istorije bilo kako stvar estetike i mode, tako i religije i discipline. Još je Aleksandar Veliki smatrao da izbrijan ratnik ima prednost u borbi, a u starom Egiptu sveštenici su brijali celu glavu i telo i ritualno se kupali dva puta na dan. Osim što izgleda uredno, izbrijano lice ima i zdravstvenih prednosti: sa kože se redovno uklanjaju nečistoće i brijanje je neka vrsta pilinga, a sprečava se i urastanje dlaka koje mogu izazvati upale i akne. Naravno, sve to pod uslovom da je tehnika brijanja ispravna.

Jedan od najvećih neprijatelja kože muškog lica je stari i nehigijenski brijač. Osim što će izazvati iritacije, on je prepun bakterija koje mogu uzrokovati infekcije i iritacije kože. Svrab nakon brijanja često je znak folikulitisa, upale folikula dlake usled bakterijske, gljivične ili virusne infekcije. Osim prljavog brijača, može ga izazvati i agresivno brijanje uz dlaku. Novac potrošen na dobar brijač nije bačen, a kada ga već kupimo, bitno je da ga održavamo, dobro isperemo nakon brijanja i ostavimo da se osuši, što će sprečiti gomilanje bakterija. Oštar brijač ne iziskuje jak pritisak, naprotiv, dovoljno je da se ovlaš drži uz kožu. Tup brijač, osim što će loše seći dlačice, navodiće nas da više pritiskamo i jačim trenjem će uništiti površinski sloj kože.

Da bi brijač dobro klizio potrebna je i kvalitetna pena za brijanje sa nežnim sastojcima koji neće nadražiti kožu. Nikako sapun koji će je samo isušiti. I sad dolazimo do trenutka koji je vrlo bitan a kog većina muškaraca često preskače jer im deluje feminizirano: nega nakon brijanja. Ako svojoj koži ne omogućimo potrebnu hidrataciju i negu, a još ako pritom nanesemo losion za posle brijanja – afteršejv koji sadrži alkohol, koža će se sušiti, pucati, biti sklonija borama, a i lojne žlezde se mogu pobuniti jačim lučenjem sebuma i tako izazvati pojavu bubuljica i osipa.

Nega lica je bitna i za žene i za muškarce i treba da bude deo svakodnevne osnovne higijene. Danas je tržište preplavljeno sredstvima za negu prepunim konzervanasa, parabena, veštačkih parfema koji mogu izazvati dodatne iritacije, alergije, ali i uticati na hormonalni balans muškarca. Zato je važno izabrati prirodni preparat koji će pružiti negu bez negativnih efekata.

Baš takav je Devi melem za regeneraciju. Bogat visokokvalitetnim i prirodnim sastojcima, kao što su pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, alantoin, pantenol i eterična ulja ruzmarina, bergamota, lavande i mandarine, ovaj melem pruža mnogo više od nege. Osim što deluje protivupalno, sastojci Devi melema imaju izvanrednu sposobnost regeneracije i podmlađivanja, antibakterijska i zaceljujuća svojstva, neutralizuju slobodne radikale i štite od štetnog zračenja sunca, omekšavaju kožu, hidriraju je i toniziraju. Devi melem se može koristiti i kod veoma problematične kože, ekcema, psorijaze, a s obzirom da utiče na obnavljanje ćelija epiderma, pomaže i kod kože sklone aknama i utiče na ublažavanje ili uklanjanje ožiljaka od akni.

Jednostavnim nanošenjem male količine Devi melema za regeneraciju nakon brijanja čuvamo zdravlje kože ali i mladalački izgled.