Category Archives: Disan

Zašto radimo protiv sebe?

Znamo da je pušenje loše, ali ipak ne ostavljamo duvan. Gojazni smo i svesni koliko nam to narušava zdravlje, ali dok odlučujemo da počnemo s dijetom, gutamo ’samo još ovu’ čokoladicu. Čeka nas posao, ali nastavljamo da skrolujemo po društvenim mrežama. Malo se krećemo i to nas polako ubija, ali nastavljamo da sedimo ispred televizora ili kompjutera… Šta nas tera da radimo protiv sebe? Stari Grci su za to imali ime: akrasija.

Akrasija, ἀκρασία, označava nedostatak discipline, samokontrole, volje, odnosno sklonost da delamo suprotno onome što nam nalaže zdrav razum. O akrasiji su se vodile velike filosofske debate u antičkoj Grčkoj, a Sokrat je, svojom metodom majeutike – ’porađanja istine’, došao do zaključka da akrasija zapravo ne postoji. Po njemu, kako je Platon zapisao u dijalogu Protagora, nemoguće da neko ko poseduje znanje o tome šta je najbolje radi po diktatu želje ili užitka. U tom slučaju, kaže Sokrat, sigurno smo pogrešno procenili relativne vrednosti sopstvenog postupka. Aristotel je opovrgao Sokratovo viđenje da se niko voljno ne upušta u loše postupke i zauzeo stav da mi zapravo intuitivno verujemo u akrasiju i do nje dolazimo formiranjem mišljenja, a ne razumom. Po njemu, postoje dve vrste akrasije, prva koja je motivisana strašću, i druga koja je rezultat slabosti, nedostatka volje da se razumni zaključak sprovede u delo.

O akrasiji se dosta polemisalo tokom vekova, a čini se da je ona danas aktuelnija nego ikad. U doba kada mašine završavaju teške poslove, a naročito kućne obaveze kojima je nekada bilo potrebno svakodnevno posvećivanje, u situaciji smo da imamo više slobodnog vremena nego bilo koji naš predak. Danas možemo za dvadesetak sati da se prebacimo na drugu stranu planete, za šta su našim precima bili potrebni meseci, ili uopšte nisu imali tu mogućnost, možemo da kupimo za relativno male pare gotovu odeću kakva se ranije šila ručno, nedeljama. Možemo da kupimo gotov obrok sa najegzotičnijim sastojcima, ili da komuniciramo s ljudima širom sveta u sekundi… Imamo sve pogodnosti da višak vremena upotrebimo za razvoj sopstvene ličnosti, da ostvarujemo neverovatne snove. A izgleda da smo inertniji nego ikada.

Psiholog Džordž Ejnsli, osnivač pikoekonomije, smatra da će se ljudi radije zadovoljiti manjom nagradom odmah, nego velikom nagradom koja je odložena za dalju budućnost. Što se više nagrada odlaže, to ljudima deluje bezvrednije. Ova teorija bihevioralne ekonomije zove se vremenska nedoslednost. Kada planiramo nešto, na primer da ostavimo cigarete, počnemo da učimo ili krečimo stan, mi zapravo pravimo planove za ’budućeg ja’, zamišljamo kakav život želimo. A kada razmišljamo o budućnosti naš mozak lako može da sagleda vrednost postupaka koji donose dugotrajne prednosti. Ali kada dođe trenutak da odluku sprovedemo, više nije u pitanju naš ’budući ja’, već se nalazimo u sadašnjem trenutku. Naš mozak razmišlja o situaciji koja se odvija sada. Tada se aktivira ’sadašnje ja’ kome je draže trenutno zadovoljenje nego dugoročna korist.

Jedan od indikatora kod dece koliko će biti uspešni u životu je sposobnost odlaganja zadovoljenja. Ako se deci ponudi jedna bombona koju mogu da pojedu odmah, a stavi im se do znanja da će dobiti još jednu ako sačekaju određeno vreme pre nego što ovu pojedu, većina dece će se odlučiti za prvu varijantu. Deca koja imaju sposobnost da odlože zadovoljenje potrebe ili iskušenja, odnosno ne pojedu odmah bombonu jer znaju da ih očekuje nagrada, budući su uspešni ljudi. Današnja ekonomija veoma dobro poznaje psihologiju, i jedan od najboljih primera kako je koristi za ostvarenje ogromnog profita su bankarski krediti.

Ova teorija ima potporu i u našoj anatomiji: dugoročno planiranje odvija se u prefrontalnom korteksu mozga, dok se sadašnjim trenutkom bavi limbički sistem. Psiholog Pirs Stil sa Univerziteta u Kalgariju to slikovito opisuje ovako: ’Zamislimo da je naš mozak kuća na sprat, na svakom spratu su različiti stanari. Limbički sistem predstavlja mladi, moderni par iz prizemlja, oni su puni energije, strasti i usmereni su na sadašnji trenutak. Prefrontalni korteks je stariji bračni par sa sprata koji otplaćuje rate za kuću i održava red i čistoću’.

Stil kaže da nas je moderno okruženje približilo akrasiji. Okruženi smo iskušenjima i distrakcijama koje odmah stvaraju osećaj prijatnosti. Jedan od načina da ih pobedimo je da se potrudimo da ih odložimo, makar na dvadesetak sekundi. Istraživanja pokazuju da je samo toliko potrebno da napravimo bolji izbor. Bitno je i kako sagledavamo obaveze. Na primer, lakše ćemo se naterati da odradimo trening ujutru pre posla, jer posao je obaveza koja ne budi baš lepa osećanja i nego nakon njega očekujemo prijatne aktivnosti. Kada se nesvesno poredi, jutarnji trening deluje primamljivije od posla koji sledi. Još jedan način da se odupremo akrasiji je da svoje planove vežemo za sistem sitnih nagrada. Na tom principu funkcionišu aplikacije za mršavljenje u koje unosimo podatke o kalorijama i aktivnostima, a one nam trud i ispunjenje plana nagrađuju pohvalama i bedževima koje možemo podeliti i na društvenim mrežama.

Uklanjanje svih distrakcija iz okoline, kada je to moguće, takođe može biti efikasno oružje u borbi protiv akrasije. Viktor Igo je Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu napisao tako što je skupio svu svoju odeću osim jednog velikog ogrtača, i odneo je i zaključao van stana. Tako je konačno uspeo da ispoštuje dogovoreni rok s izdavačem, nakon 12 meseci izbegavanja posla. Sada, pošto nije imao šta da obuče, Igo više nije osećao frustraciju ni iskušenje da izađe iz kuće. Jedina mogućnost koja mu je ostala je da sedi i piše.

Akrasija i prokrastinacija idu ruku pod ruku. Prokrastinacija je navika da odlažemo obaveze koja uglavnom sa sobom nosi osećaj krivice i griže savesti. Zapravo, često odlažemo neki posao, a kada ga započnemo shvatimo da uopšte nije tako naporan kao što smo mislili, šta više, u njemu i uživamo. Dakle, nije proces rada težak, već samo započinjanje. Zato je korisno da nam obaveze postanu rutina, da o njima ne razmišljamo već ih prihvatimo i obavljamo kao neku vrstu rituala.

Aristotel je ‘krstio’ pojam koji je suprotstavljen akrasiji: enkrateja (ἐγκράτεια). Enkrateja je ’moć nad sobom’. Bez obzira na našu anatomiju i distrakcije kojima nas okružuje moderno doba, mi smo ti koji odlučujemo. Mi imamo moć da osmislimo šablone ponašanja koji će doneti dobro i nama i okolini, mi smo ti koji stvaramo pozitivne uloge u budućnost. Samo je potrebno da se svesno uputimo ka enkrateji, i okrenemo leđa akrasiji.

Ista stvar, drugo pakovanje

Duvan i cigarete su dugo gospodarili našim životima, a danas, kada se pušenje sve više zabranjuje na javnim mestima, pojavljuju se alternative koje bi pušačima trebalo da obezbede sličan užitak i zadovoljenje zavisnosti, a navodno bez štetnih posledica. Ako su pedesete i šezdesete bile godine duvana, naše digitalno doba je doba elektronskih cigareta.

One su masovno u upotrebi, a zadovoljni korisnici ih pućkaju mirne duše jer su ubeđeni da ne mogu da škode, da u njima nema, ili je mnogo manje štetnih, kancerogenih materija nego u klasičnim cigaretama.  Pritom lepo izgledaju i ne smetaju okolini. Šta više, zbog elegantnog dizajna, atraktivnih boja, simpatičnih pakovanja i velikog izbora aromatičnih ukusa, ’vejp’ gedžeti deluju više kao igračke nego kao cigarete, pa su sve popularnije i među tinejdžerima.

Marketinška kampanja za e-cigarete danas dosta podseća na nekadašnje kampanje duvanske industrije koja je cigarete prikazivala kao deo atraktivnog imidža

Otkako su izmišljene, istovremeno se vodi i polemika u naučnim krugovima da li su ove vrste cigareta štetne, a jedno istraživanje u Francuskoj iz 2013. godine kategorički je tvrdilo da su bezopasne i čak ih preporučivalo kao odličan metod za odvikavanje od pušenja. Profesor Luj Žanin, pneumolog iz Dižona, branio ih je argumentom da je dobro bilo šta što bi pušače navelo da manje konzumiraju obične cigarete, kao i da je bolje koristiti e-cigarete tokom odvikavanja od duvana nego lekove za smirenje. On se pozivao na istraživanja koja su sprovodilli vodeći evropski brendovi elektronskih cigareta, a koja su tvrdila da se nikotin u njima potpuno razlikuje od nikotina u klasičnim cigaretama, jer je proizveden u laboratoriji i samim tim i bezopasan. Žanin je, šta više, bio i protiv predloga zakona da se maloletnicima zabrane e-cigarete, smatrao je da one mogu da doprinesu da se smanji broj pušača među decom.

Iz današnje perspektive posmatrano, pitanje je kakav ’uticaj’ su veliki brendovi e-cigareta imali na dr Žanina i njemu slične. Jer, nažalost, ispostavilo se da e-cigarete nisu nimalo naivne. A posebno su ugrožena deca.

Kod dece školskog uzrasta u SAD primećeno je da je upotreba e-cigareta u poslednjih godinu dana porasla čak za 80%, a sada je već sasvim izvesno da one vrlo negativno utiču na razvoj moždanih funkcija, kao i da vode ne samo u konzumaciju pravih cigareta već i želju za upotrebom droga. Ali kada su deca u pitanju, ono što najviše zabrinjava je što se još uvek ne zna kakvi su efekti dugoročne upotrebe ovih cigareta.

Prema rezultatima studija iz 2017. godine objavljenim u Časopisu američkog fakulteta za kardiologiju, aromatizovane tečnosti za elektronske cigarete negativno utiču na ćelijske funkcije i skraćuju životni vek ćelija. Osim što imaju loše dejstvo na ceo organizam, posebno štete ćelijama u krvnim sudovima, podstiču upalne procese, sistematski uništavaju srce i povećavaju rizik od srčanog udara.

Istraživanja su pokazala da se tečnosti za e-cigarete razlikuju po koncentraciji nikotina, kao i po toksičnom efektu. Tim doktora Džozefa Vua sa Stenfordskog kardiovaskularnog instituta testirao je šest vrsta tečnosti za e-cigarete i posmatrao njihov efekat na indukovane pluripotentne matične ćelije – humane ćelije koje se stvaraju u laboratoriji za potrebe istraživanja od reprogramiranih zrelih ćelija. Serum iz e-cigareta je kod ovih ćelija izazivao oštećenje endotela, što je stanje koje obično prethodi kardiovaskularnim oboljenjima. Dakle, krvni serum korisnika e-cigareta pokazivao je sličan štetni efekat po krvne sudove kao i kod pušača klasičnih cigareta. Ali nivo oštećenja zavisio je i od arome tečnosti: najnegativniji efekat su imale tečnosti sa aromom cimeta i mentola.

Ova istraživanja su tek u povoju, i o negativnom uticaju e-cigareta ćemo sigurno tek slušati. Kako kaže doktor Vu, deca koja danas puše e-cigarete će postati odrasli ljudi a, nažalost, vrlo verovatno i pacijenti koje će on lečiti. Pouka koju iz svega ovoga možemo da izvučemo je da jednu vrstu zavisnosti ne treba da lečimo drugom, kao i da nešto što je na prvi pogled simpatično, šareno i lepo upakovano ne mora obavezno biti i dobro. Tu je i još jedna tužna istina našeg doba: veliki brendovi će zarad profita učiniti sve da svoje proizvode prikažu kao kvalitetne, korisne, pa čak i zdrave. Zato je danas, više nego ikada, potrebno raditi na unapređenju lične svesti.

Duvan i moda

Godine 1614, Kapetan Džon Smit, poznatiji kao muž Pokahontas, poslao je 4 bureta duvana u Englesku sa svoje plantaže u Virdžiniji. Iz Engleske se aromatični, sušeni list polako širio po Evropi, i ubrzo je u Novom svetu postao najbitniji usev. Skoro sto godina koristio se uglavnom za medicinske svrhe, pomoću glinene lule. Francuz Žan Niko (Nicot), po kome je nazvan nikotin, hvalio je njegova lekovita svojstva, a španski lekar Nikolas Monardes ga je preporučivao svojim pacijentima kao idealan lek za čak 36 boljki, od zubobolje, preko parazita do karcinoma.

Kapetan Džon Smit

Kako se proizvodnja duvana u kolonijama i trgovina širila, tako se omasovljavala i navika uživanja u duvanu. Međutim, duvanjenje nije uvek bilo popularno. Godine 1604. kralj Džejms I opisao je pušenje kao ’odurno za oko, gadno za nos, štetno za mozak i opasno za pluća’. Džejms I je bio vizionar, ali para je para. I svi koji bi da se obogate, naći će načina da javnosti omile svoju robu.

Duvan je sredinom 17. veka bio čak obavezan u školi u Itonu, kao preventiva od miazme – kuge. Time je njegov položaj na tržištu značajno očvrsnuo. Užitak Evropljana roblje je plaćalo zdravljem i životom na američkim plantažama, a imperija se bogatila i osvajala nove teritorije, krčila šume i sadila duvan. Glinene lule su se koristile sve do kraja 19. veka, ali nakon Američkog građanskog rata pojavljuju se prve cigarete, ručno rađene. Vešti majstor mogao je da urola četiri cigarete u minuti, što je bilo prilično nerentabilno. A onda, 1881, Džejms Bonsak pravi mašinu koja može da proizvede čak 120.000 cigareta na dan. I svet više nikada neće biti isti.

Kad čovek najčešće posegne za cigaretom? Kad je pod stresom. Onda ne iznenađuje činjenica da je pušenje svoj najveći uspon doživelo za vreme I svetskog rata. Britanski vojnici dobijali su cigarete kao osnovno sledovanje. S pojavom cigareta i žene su su se za njih zainteresovale jer su bile elegantnije i jednostavnije od lula, pa je do sredine 20. veka u duvanu uživalo čak 81% muškaraca i 39% žena.

Iako je 1950. godine objavljena prva studija sa jasnim dokazima da se pušenje dovodi u vezu sa rakom pluća, tržište je i dalje bilo preplavljeno cigaretama. Holivud je tome mnogo doprineo, kao i američka marketinška kampanja koja je išla dotle da angažuje lekare da reklamiraju cigarete.

’’Pitali smo doktore iz svih oblasti medicine – Koje cigarete pušite? Većina njih je izjavila da je to Kamel’’.

Dosta reklamnih postera, uz fotografije poznatih glumica ili zgodnih devojaka, slalo je poruku da su vitke zahvaljujući određenoj marki cigareta.

’’Da održiš vitku liniju… Uzmi Laki umesto slatkiša’’.

Na jednoj reklami nasmejani dečak se hvali kako misli na svoje roditelje, kupuje im je cigarete za Dan očeva i Dan majki.

Ali ono što je verovatno prodalo najviše cigareta je seksipil. Kauboj zagledan u daljinu sa cigaretom u ustima, avanturista koji čuči ispred aviona i pali cigaretu, ili plejboj koji gleda ženu u oči i duva joj dim u lice, uz slogan ’Duni joj u lice, i svuda će te pratiti’.

Osobe na reklamama za cigarete, bilo da su bile poznate ličnosti ili samo zgodni manekeni, bile su melem za oči za posleratne generacije. I to ne samo u Americi. Izbledele farmerke, Dejms Din majica, špicaste uglancane cipele, igranke, tuče i cigarete – i kod nas su simbol su pedesetih i šezdesetih, generacije koja je išla ’grlom u jagode’.

Pa koga je bilo briga što cigarete izazivaju rak? Britanski Ministar zdravlja, Ian Meklaud je na konferenciji za štampu sredinom 50. godina prošlog veka, priznao da je nauka pronašla vezu između duvana i karcinoma. I tokom čitave konferencije pušio je cigaretu za cigaretom. Tek 1971. postignut je dogovor da se na pakovanja cigareta stavi upozorenje da su štetne po zdravlje.

Kako je vreme odmicalo, tako je rasla svest o štetnosti duvana. Osamdesetih godina je postalo jasno da ne štete cigarete samo pušačima, već i okolini, pa je uveden izraz ’pasivno pušenje’. Čak i Talični Tom, popularni junak stripa, obaveznu cigaretu koju je neprestano balansirao na napućenim usnama, zamenjuje travčicom. Ali starih navika se nije lako otresti. Duvan stvara zavisnost i mnogima je i dan-danas teško da ga ostave, uprkos znanju koliku štetu izaziva, i groznim slikama raspadnutih pluća na pakovanjima cigareta.

Mnogima je cigareta i dalje deo imidža. Marketing je opasna industrija iza koje stoje milijarde i milijarde, i koja zna sve perfidne taktike da nas ubedi da nam treba upravo ono što nam nikako ne treba. Danas se više ne radi samo o cigaretama. Kozmetička industrija prednjači u ubeđivanju da su devojkama baš neophodni puder, korektor, maskara, veštačke trepavice, iako nema ničeg lepšeg od mladalačkog tena i nevinog pogleda. Šampon će nam dati neodoljivu kosu, parfem horde muškaraca koji će kao opijeni ići za nama, najnoviji i ekstremno bolni tretman lica napraviće od babe devojku… Industrija ume da udari pravo u taštinu. Još jedna stara, i pomalo tužna marketinška krilatica za duvan u našim krajevima bila je ’S cigaretom nikad nisi sam’. Marketing se definitivno razume u psihologiju.

Kako bi bilo da nam umesto duvana, šminke i napućenih usana imidž postane zdravlje? Kako bi bilo da se umesto sa cigaretom družimo s ljudima? Kako bi bilo da taštinu zamenimo svešću? Industrija koja nema konzumente ne može da opstane. Izbor je na nama.

Disanjem do samokontrole i zdravlja

Dah je život, i kada se dah izgubi i život nestaje. Nema tu velike filosofije, dovoljno je da izađemo na svež vazduh i napunimo pluća, da bismo u trenutku osetili životnu radost. U disanju učestvuje celo telo, ali pluća su primarni ’mehanizam’ koji dah pretvara u život. Pluća svakog od nas imaju različit kapacitet, zavisno od pola, visine, težine, starosti i zdravstvenog stanja. Smatra se da je prosečan vitalni kapacitet kod zdrave osobe između 3 i 5 litara. Osobe koje se bave sportom imaju veći vitalni kapacitet pluća od pušača, gojaznih osoba, osoba koje pate od oboljenja disajnog sistema, ukratko i stručno – svih sa restriktivnim poremećajima ventilacije.

Čovek je od davnina svestan važnosti daha i pravilnog disanja. Mnogo pre nego što je moderna medicina objasnila kako funkcioniše simpatički nervni sistem, naši preci su bili svesni da drugačije dišu kada su uplašeni nego kada se odmaraju. S pojavom duhovnih praksi, uloga daha se podiže na viši, spiritualni nivo. Čovek shvata da pomoću svesnog disanja može da kontroliše svoj um i emocije. I počinje da meditira.

U jogi, osnova učenja i prakse je disanje. Pomoću daha možemo da pristupamo različitim nivoima svesti. Jedini način da budemo prisutni u sadašnjem trenutku je da se usredsredimo na dah. Samo tako možemo da se odbranimo od najezde rojeva sećanja i planova, i da istinski živimo samo sada. A to je sve što nam je potrebno za meditaciju. Istraživanja su pokazala da se prilikom nesvesnog i svesnog disanja aktiviraju različiti delovi mozga. Svesno disanje stimuliše koru velikog mozga, što ima opuštajući efekat pomoću kog možemo izbalansirati emocije. Nežno obuzdavajući svoj um, dopuštamo svesti da se uzdigne i razvija se.

Jedna od najkorisnijih tehnika joge pomoću koje možemo brzo i jednostavno umiriti um i nervni sistem u bilo kojoj situaciji je ’uđaji disanje’. Dišemo na nos, ali tako da prilikom udaha i izdaha ’razvlačimo’ dah kroz grlo, kao da dišemo kroz slamčicu, tako da se čuje blago šištanje. Dah kreće iz stomaka i podiže se preko grudnog koša do grla. Uđaji disanje se još zove i šum mora, jer naš dah veoma liči na talase koji se ritmično prostiru po obali i lagano povlače. Udah bi trebalo da bude jednake dužine kao izdah, veoma lagan i nežan, bez forsiranja. Uđaji možemo praktikovati kod kuće, u prirodi, na poslu, a naročito kada osećamo da nam se nakuplja nervoza. Ova jednostavna tehnika pomoći će nam da ostanemo pribrani i u najizazovnijim situacijama.

Istočnjačka učenja uglavnom imaju slične tehnike disanja, pa je tako i sa starim kineskim taoističkim učenjem, Ći gong. Ći gong je praksa skladnog i svesnog toka pokreta i koordinisanog disanja pomoću kojih se telo i um dovode u balans, povećava nivo svesti i poboljšava tok telesnih tečnosti – krvne, limfne i sinovijalne. Kada se telo, dah i um dovedu u balans, nema mesta za bolesti, krivu kičmu, potrebu za prejedanjem, depresiju, nervozu… Kod Ći gonga disanje se odvija isključivo stomakom, a vizuelizacijom i svesnom namerom možemo dah dovesti u bilo koji deo tela i iz njega ’ispirati’ negativne emocije i fizičku bol.

Da su istočnjačke tehnike disanja delotvorne potvrđuje i činjenica da ih masovno koriste vrhunski sportisti, a obavezni su deo obuke američkih mornaričkih foka i spasilaca. Kada smo u neposrednoj opasnosti naš najveći neprijatelj je panika, a nažalost, upravo nas baš ona prvo obuzme. Mornaričke foke nastale su šezdesetih godina prošlog veka, na temeljima jedinica iz II svetskog rata. Bave se najopasnijim, podvodnim dejstvima, ali im ni kopno ni vazduh nisu strani. Zapravo ’foka’ ili SEAL je skraćenica za sea-air-land (more, vazduh, zemlja), i ove jedinice obavljaju najrizičnije borbene zadatke u sva tri okruženja.

Kada se suočavamo s opasnošću, naš simpatički nervni sistem signalizira nadbubrežnim žlezdama da počnu da luče kateholamine – adrenalin i noradrenalin. U deliću sekunde, naše telo je spremno i budno da se bori, bilo da nas je napao lav ili iznervirao naporni kolega na poslu: postajemo zajapureni, šire nam se zenice, mišići su napeti, ubrzano dišemo i srce hoće da nam iskoči iz grudnog koša. U takvoj situaciji svest je potisnuta i delujemo po suvom instinktu.

Kada bi foke dopustile da ih adrenalin vodi u svakoj situaciji, morali bi da organizuju neprekidnu regrutaciju novih pripadnika. Zato foke koriste tehniku disanja koja se zove ’box breathing’, disanje u kutiji. Kada kontrolišemo dah, naš pneumogastrični živac (nervus vagus), poznat još i kao živac lutalac, koji se od produžene moždine spušta preko vrata ka dijafragmi i trbušnoj duplji, prenosi signal mozgu da isključi simpatički i aktivira parasimpatički nervni sistem, onaj pomoću kog se opuštamo, odmaramo i varimo hranu. Tada naš mozak može trezveno da razmišlja, a snimanje elektroencefalografijom (EEG) pokazalo je da se tada nalazimo u stanju opuštene koncentracije, poznatom kao Alfa, sa neuralnim oscilacijama na frekvenciji od 5 do 12,5 Hz. Alfa je stanje briljantnih ideja, prosvetljujućih trenutaka, inspiracije i kreativnosti.

Kako to dišu foke da bi postigle frekvencije Alfa stanja? Pre svega, bitno je da udah i izdah budu kompletni, do kraja. Ramena ne smeju da se podižu, jer kada ih prilepimo za uši to znači da smo u ekstremnom stresu. Vazduh treba da ispuni stomak i pluća, i dijafragma se slobodno pokreće. Za početak udišemo tokom 4 sekunde, pa 4 sekunde zadržavamo dah, 4 sekunde izdišemo, 4 sekunde zadržavamo, i tako u krug. Potom, kako napredujemo, pomeramo odnos udaha i izdaha sa 4:4 na 4:8, pa 8:16, 10:22, i tako dalje, bez forsiranja. Kao da naš dah putuje po stranicama kutije. Za ovakvo disanje nam ne treba nikakva posebna obuka, dovoljno je samo da budemo svesni, pratimo dah i koncentrišemo se isključivo na disanje.

Danas nas lavovi ne napadaju, ali naše telo svaku situaciju koja nas uznemirava tumači kao potencijalnu opasnost. Nažalost, često nas stres toliko ophrva da nikada ni ne izlazimo iz njega. Hodamo s podignutim ramenima i plitko dišemo. Alan Vots je jednom prilikom napisao: ’Zadržati dah znači izgubiti dah. Društvo koje se bazira na potrazi za sigurnošću je kao takmičenje u zadržavanju daha gde je svako nategnut kao bubanj i zajapuren kao cvekla.’

Za pravilno disanje potrebni su nam svest i čista pluća. Ako je naš potencijal da nam je vitalni kapacitet pluća 3-5 litara, sami smo svoji neprijatelji ako ga svesno smanjujemo. Postoje okolnosti na koje ne možemo mnogo da utičemo, kao što je zagađenje vazduha u našoj okolini. Ali svakako svoja pluća možemo počastiti povremenim izletima u prirodu. No ono čime definitivno sami sebe uništavamo, a i drage ljude oko sebe, je duvanski dim. Pušenje je jedan od najčešćih okidača hronične opstruktivne bolesti pluća. Pluća pušača imaju više nego duplo manji kapacitet od pluća nepušača.

Uključite svest, volite sebe, probajte neke od drevnih tehnika disanja i ostavite duvan. Da istrajete, tu je Disan – prirodni bio eliksir na bazi meda i lekovitog bilja koji umiruje i olakšava odvikavanje od cigareta.

Prirodni eliminator kašlja

Kašalj je normalna refleksna radnja pomoću koje čistimo grlo od sluzi i stranih čestica koje ga iritiraju. Medicinski, postoje tri kategorije kašlja: onaj koji traje manje od tri nedelje je akutni. Ako traje između 3 i 8 nedelja, kašalj je subakutni. Ako traje duže od 8 nedelja, govorimo o hroničnom kašlju. Obično kašalj traje par nedelja i potom se smiri sam od sebe. Ali ako potraje duže, ili ako iskašljavamo krv, promuknemo ili imamo dodatne simptome poput temperature, vreme je da potražimo stručnu pomoć.

Naše telo ima prirodan način da se odbrani od čestica prašine, čađi i dima, kako bismo mogli nesmetano da dišemo. Međutim, kašalj može biti i rezultat infekcije koju uzrokuje virus, kao što je slučaj kod gripa, infekcije sinusa ili upale pluća. Tu je i pušački kašalj, koji se prepoznaje po specifičnom zvuku, i on je obično hroničan. Kašalj mogu izazvati bronhitis i astma, i tada ga je lako prepoznati jer ga prati uobičajeno ’škripanje i zviždanje’ u plućima, ili hronična opstruktivna bolest pluća. U težim slučajevima, jak kašalj, naročito onaj praćen krvavim ispljuvkom, može biti znak tuberkuloze ili karcinoma.

Kada patimo od kašlja, najbitnije je da uklonimo ono što ga uzrokuje, i da proverimo da li smo na nešto u svojoj sredini alergični: perje, grinje, prašinu, duvanski dim, buđ. Potom je važno da povedemo računa o ishrani, unosimo dosta svežeg voća i povrća i namirnica bogatih vlaknima.

Česta impulsivna reakcija kod upornog kašlja je da se samoinicijativno mašimo za antibiotik. Tokom poslednjih nekoliko decenija, potrošnja antibiotika je postala toliko učestala da je dovela do novog medicinskog problema: otpornosti na antibiotike. Danas prevladava trend da se antibiotici koriste samo u nuždi, jer je rezistencija masovna i postoji realna bojazan da osnovne bolesti više nećemo moći da lečimo u skoroj budućnosti. Upozorenja koja se na tu temu izdaju, idu dotle da se jasno predočava neizbežna post-antibiotska apokalipsa ako se sada, odmah ne preduzmu potrebni koraci.

Logičan naredni korak je vraćanje prirodi. Neke studije su pokazale da je med podjednako efikasan u suzbijanju kašlja kao i dekstrometorfan, aktivni sastojak mnogih lekova protiv prehlade i kašlja. Za razliku od dekstrometorfana, koji ima dugačak niz neželjenih dejstava, med je potpuno bezbedan i zdrav, već i za decu nakon prve godine života. Pored toga što ima umirujući efekat na grlo i disajne puteve, med ima antibakterijska i antioksidantna svojstva, što znači da može pomoći i kod bakterijskih infekcija. I, za razliku od dekstrometorfana, med je u upotrebi od davnina, i kao hrana i kao lek.

Sama činjenica da se med nikada ne može pokvariti, govori koliko je moćan. Sadrži fenole, enzime, organske kiseline i flavonoide koji deluju kao prirodni antioksidanti i pomažu nam da se izborimo sa bolestima, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara i nekih vrsta karcinoma. Med snižava nivo lošeg holesterola, triglicerida, a podiže nivo dobrog holesterola. Iako sadrži šećere, može sprečiti nastanak dijabetesa jer ubrzava metabolizam i pomaže da održimo zdravu telesnu masu, a pritom nam daje energiju. Med ima moć da isceli rane i opekotine i da spreči infekcije. Pored antibiotskog dejstva, sprečava upale i hrani okolno tkivo. Može pomoći i kod kožnih oboljenja kao što su psorijaza ili herpes. Istraživanja su pokazala njegovu efikasnost u sprečavanju širenja ili čak uništavanja bakterija tipa E. coli i Staphylococcus aureus. Med stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji se potom pretvara u melatonin i omogućava nam dobar san.

Ali vratimo se kašlju. Brojne kliničke studije rađene na deci starijoj od dve godine koja su patila od kašlja, pokazale su da dve kašičice meda pred spavanje vidno smanjuju kašalj, olakšavaju simptome i poboljšavaju san, kao i da je med efikasniji od dekstrometorfana, difenhidramina i levodropropizina, koji su inače standardna terapija kod kašlja, a pritom mogu izazvati nesanicu, nervozu i hiperaktivnost. Med umiruje kašalj jer ima sposobnost da smanji sekreciju sluzi i deluje antimikrobno. Ne sme se davati samo deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od infantilnog botulizma.

Šta još možemo dodati medu za ultrastnažan efekat protiv kašlja? List bokvice i mentol za protivupalno, antibakterijsko dejstvo i lakše izbacivanje sekreta. Ehinaceu za jačanje imuniteta. Matičnjak za opuštanje. Maslačak za bolju razmenu materija u organizmu. Koprivu za jačanje. Belu imelu i anđeliku za smirenje kašlja, astme i bronhitisa. Čestoslavicu za jačanje pluća i lakše iskašljavanje. I vitamin C koji pojačava dejstvo prostaglandinda PGE2  koji širi bronhije.

Sve to sjedinjeno s medom predstavlja idealan eliksir za zaštitu i revitalizaciju disajnih puteva, umirenje kašlja, jačanje imuniteta, ali i opšteg stanja organizma. I može se naći u jednoj staklenoj bočici Disana. Disan je prirodni bioeliksir s medom koji olakšava kašalj, umiruje sluzokožu grla i ždrela i jača čitav organizam. Osim što pomaže kod kašlja i bolesti disajnih organa, Disan je efikasan i kod pušačkog kašlja i može olakšati proces odvikavanja od duvana. Potpuno je prirodan i bezbedan, mogu ga koristiti i deca starija od 7 godina.

Med je moćan, a med u Disanu je vrhunska moć prirode.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Napred, u život, punim plućima!

Kada bi vas neko poslao u specijalnu sobu i rekao vam da se u njoj nalaze isparenja 4000 štetnih hemikalija, od toga više od 70 kancerogenih, na primer, cijanid, formaldehid, sumpor, olovo, antifriz, titan dioksid, azbest, radioaktivni polonijum, i da sa plafona pada čađ i sliva se katran, da li biste ušli u nju? Ako bi vas neko prinudno slao u takvu sobu iz dana u dan, tridesetak puta dnevno i više, da li biste ga prijavili policiji za maltretiranje?

Da li ste pušač? Duvanski dim sadrži preko 4000 vrlo štetnih hemikalija, što iz same biljke, što iz aditiva koji se koriste da bi im se popravio ukus ili kontrolisalo sagorevanje, što iz onih koje se koriste prilikom uzgajanja, kako bi se povećali prinosi. Uvlačenjem duvanskog dima, u plućima ostaje 70% štetnih čestica koje se talože u obliku čađi i katrana.

Na duvanu možemo ’zahvaliti’ američkim Indijancima od kojih su ovu biljku uzeli Kolumbovi mornari krajem 15. veka i doneli je u Evropu. Indijanci su ga koristili povremeno, tokom posebnih obreda. Španci su prvi počeli da ga gaje vek kasnije na svojim velikim plantažama u kolonijama. Danas je duvanska industrija jedna od ubedljivo najprofitabilnijih. To je industrija koja bukvalno zarađuje tako što izaziva zavisnost i bolest kod ljudi.

Naša pluća pomoću alveola, sićušnih vrećastih mehurića na zidovima bronhiola, izbacuju iz organizma ugljen-dioksid koji do njih dolazi putem krvi. Na taj način ga izdišemo, a udahom unosimo svež kiseonik koji potom, opet preko krvi, hrani čitav organizam. Kod pušača su alveole stalno opterećene, uvećane ili čak napukle. Tako može nastati hronična opstruktivna bolest pluća, a kada se alveole ekstremno uvećaju može nastati i emfizem, veoma opasan, čak i smrtonosan. Ćelije disajnih puteva pušača se menjaju i postaju podložne karcinomu. Kancerogene ćelije mogu napasti pluća, ali i vrlo jednostavno, preko krvotoka, dospeti i do mozga. Rak pluća, od svih oblika karcinoma, ima najveći smrtni ishod.

Kod prosečne, zdrave osobe, kapacitet pluća je tri do pet litara. Kod pušača je kapacitet pluća upola manji. To znači da naš organizam duplo više pati dok se, na primer, penjemo uz stepenice, trčimo za autobusom, kosimo travu, usisavamo kuću… Kako starimo, plućna funkcija se prirodno smanjuje, a duvanski dim dokazano utiče na njeno još veće i ubrzano opadanje.

Ali duvanski dim ne šteti samo disajnim organima. On utiče i na krvotok, izaziva arterosklerozu i krvne ugruške. Čitav imuni sistem se stavlja u stanje pripravnosti prilikom pušenja svake cigarete. Ma koliko se on trudio da eliminiše otrovne supstance koje na taj način unosimo, u nekom trenutku će zakazati. Pušenje može izazvati rak usana, jezika, glasnih žica, grlića materice, bešike… Pušenje u trudnoći može oštetiti zdravlje bebe ili izazvati pobačaj.

Pušači su skloniji infekcijama, ali nažalost, i oni koji ne puše ali su prinudno izloženi duvanskom dimu jednako pate. Pasivni, sekundarni pušači, po nekim istraživanjima, izloženi su još većem riziku da obole od karcinoma nego primarni pušači. Ako ste nepušač, a boravite često u zadimljenim prostorijama, vaše zdravlje je ozbiljno ugroženo.

Strastveni pušač se lako prepoznaje: ima žute nokte, odeća mu se snažno oseća na duvan, ruke su mu nervozne, a odaje ga i karakterističan, pušački kašalj. Cigarete su zapravo naš robovlasnik: one nam diktiraju u koji restoran ćemo ići, u kom krugu ljudi ćemo se kretati, posećivaćemo društvene ili kulturne skupove na kojima ćemo imati priliku da ’zapalimo’, a izbegavaćemo one gde je to nemoguće. Prijatelji nepušači će dobro razmisliti pre nego što nas pozovu u goste. A ako imamo decu, treba da budemo svesni da im svojim cigaretama povećavamo mogućnost da obole od astme.

Pušenje je štetno, i to je činjenica. Bez obzira što je, možda, vaš deda koji je živeo na planini, doživeo devedesetu a pritom ceo život pušio dve pakle dnevno. Danas smo okruženi otrovima, da li je potrebno da ih svesno i namerno unosimo u sebe?

Disan je prirodni eliksir na bazi osam lekovitih biljaka, obogaćen medom i vitaminom C. Jedna kafena kašičica dva puta dnevno ubrzaće revitalizaciju sluzokože disajnih puteva, smiriti kašalj i ojačati imunitet. Osim što lekovito bilje smanjuje fizičku zavisnost od cigareta, matičnjak ima umirujuće dejstvo i olakšava prestanak pušenja. Uz Disan se možete osloboditi nezdrave navike i povratiti zdravlje svojih pluća. I steći veći krug prijatelja. I ostvariti bolje rezultate u sportu. I imati čistiju kuću. I lepši ten, kosu i nokte. I uštedeti novca za letovanje. I… da ne nabrajamo dalje, sve već znate. Samo treba da donesete odluku.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!