Dvesta na sat

Filmska industrija nas je naučila da podsvesno zaziremo od kašlja, jer na filmu niko ne kija i ne kašlje slučajno. Tamo je i najbanalnije kašljucanje zlokobni predznak fatalne bolesti. Setimo se samo Kejt Vinslet u filmu U potrazi za Nedođijom… Obično se kašljucanje ponavlja i postepeno pojačava, da bi u nekoj sceni kulminiralo jakim napadom kašlja i krvavim ispljuvkom u beloj maramici u koju se junak zagleda s očiglednom spoznajom da je to početak kraja. Ali kada se vratimo u realnost, svako od nas se sigurno nakašlje više puta tokom dana. Bez ikakvih fatalnih naznaka…

Kada kašljemo, vazduh (a s njim i virusi) koji izbacimo iz disajnih organa kreće se prosečnom brzinom od 200 km na čas. To je brzina kojom se kreće tornado, ili ona kojom leti padobranac nakon skoka iz aviona pre nego što otvori padobran. Ali kašalj može biti i mnogo „eksplozivniji“ i protutnjati brzinom i do 480 km na čas. To je rekordna brzina koju je postigao profesionalni auto trkač Endi Volis u modifikovanom Bugatiju. Pa onda nije ni čudo što se posle jakog kašlja osećamo kao da smo preživeli zemljotres.

Ekstremni kašalj svojom silinom može da dovede do kidanja emfizemskih bula (plikova), pucanja šavova nakon operacije, slabljenja srca, nesvestice, pucanja plućne maramice, čak i preloma rebara, dok gušenje prilikom iskašljavanja krvi ili gnoja može dovesti i do smrti. Zvuči mnogo strašnije nego na filmu… Ali naravno, to su veoma retki slučajevi.

Kašalj je zapravo potpuno prirodna reakcija našeg organizma kojom se brani od nadražaja. Kašljemo spontano, uvek pri izdisaju, kako bismo uklonili ono što nam iritira disajne puteve – bilo da se radi o sekretu ili stranom telu. Kašalj je zato naš najefikasniji čistač disajnih puteva, ali ako traje duže vreme, ili ako nije u stanju da otkloni nadražaj, može ukazivati na neki poremećaj ili oboljenje.

Sam kašalj nije bolest, on samo ukazuje na neki problem: ili smo udahnuli čestice kojima mesto nije u našim disajnim putevima, kao što je prašina, polen, dim ili isparenja, koje izazivaju mehanički nadražaj receptora, ili je došlo do upale sluzokože. Kašalj može biti voljna reakcija, ali je češće refleksna. Ceo postupak uključuje prvo duboki udah, nakon čega se spajaju glasne žice, kontrahuje dijafragma, pa se potom naglo razdvajaju glasne žice, i onda sledi juriš mlaza vazduha.

Kada su naši receptori za kašalj izazvani inflamatornom stimulacijom, odnosno upalom, to je najčešće zato što je sluzokoža disajnih puteva otekla i prokrvljena više nego što treba. To se dešava kada patimo od laringitisa, bronhitisa, upale pluća, ili ako preteramo s cigaretama.

Po dužini trajanja kašalj se deli na akutni, koji traje manje od 3 nedelje, i hronični, koji traje duže od 8 nedelja. Postoji i „međufaza“, subakutni kašalj koji traje duže od 3 a manje od 8 nedelja. Akutni kašalj obično izazivaju virusne upale, a ako potraje duže od tri nedelje, to je često zato što se oporavljamo od preležanog gripa.

Hronični kašalj je čest pratilac pušača, osoba koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, alergija, astme, dok u ređim slučajevima može ukazivati na tumor ili tuberkulozu. Postoji i hronični kašalj koji nema veze sa disajnim putevima, već nastaje zbog nadražaja jednjaka usled vraćanja kiseline iz želuca – takozvani GERB.

Verovatno svi umemo da razlikujemo da li je naš kašalj suv ili produktivan. Suvi kašalj obično ukazuje na virusne infekcije, grip i prehladu, dok u retkim slučajevima može biti znak karcinoma pluća i kada je jak može izazvati i plućnu emboliju. On je vrlo iritantan i iscrpljujući i tada imamo potrebu za lekom koji će ga smiriti. Suvi kašalj uglavnom posle nekog vremena pređe u produktivni. To je vlažni kašalj do kog dolazi kada su nam pluća puna sekreta, i obično prati bronhitis ili kasnije faze prehlade i gripa. On nam pomaže da izbacimo sluz iz bronhija, i zato ga nikako ne treba suzbijati već samo olakšati. Produktivni kašalj često prati stezanje u grudima i otežano, hrapavo disanje.

Iako ne treba da se prepadnemo na prvu pojavu kašlja, svakako treba da obratimo pažnju na svoje telo i sami procenimo šta nam je u tom trenutku potrebno: topao čaj, med, sirup, inhalacija, obloga ili možda poseta lekaru. Kada je produktivni kašalj u pitanju, svakako nam je potrebna i lekarska kontrola, ali ono što nam sigurno može pomoći je izdignuto uzglavlje i dosta tečnosti. I, naravno, ono što su naši stari oduvek znali: lekovito bilje i med.

Kao što mu samo ime kaže, za naše disajne puteve najbolji je Disan. To je prirodni bioeliksir koji sadrži 8 biljnih vrsta, med i vitamin C. Disan štiti disajne organe i pomaže revitalizaciju sluzokože, smiruje nadražujući kašalj, ali i jača imunitet, poboljšava perifernu cirkulaciju i čisti čitav organizam. Zato je Disan bioeliksir koga uvek treba imati u kućnoj apoteci, kao preventivu ili lek. Uz Disan, scenario kašlja se lako preokreće, a glavni junak je srećan i dugovečan.

Zaštitnik slabih i nemoćnih

Kada bismo napravili konkurs za najmoćniju biljku, na vrhu rang-liste sigurno bi se našla bela imela. Naši preci su je slavili od pamtiveka i pripisivali joj magične moći, a moderna nauka je dokazala da je ta magija stvarna. Imela je sama po sebi neobična: nema koren, već raste kao parazit na drveću i iz njih crpi hranu. Možemo je lako uočiti zimi, na ogoljenim krošnjama listopadnog drveća, jer je imela i dalje zelena. Njeni plodovi su veoma otrovni, ali sama biljka, kada se stručno pripremi, toliko je lekovita da ima moć da uništava čak i ćelije kancera. Interesantno je da lekovitost imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.

Ono što je uočeno u naučnim istraživanjima je da bela imela stimuliše imuni odgovor na ćelijskom nivou i selektivno napada i uništava ćelije raka. Zato se u brojnim klinikama zvanično koristi kao terapija kod malignih bolesti i predkanceroznih stanja. Ono što omogućava takvo dejstvo su viskotoksini – kardiotonični polipeptidi i lecitini iz bele imele, koji utiču na granulocite koji uništavaju patogene ćelije. Standardna antitumorna terapija inače upravo uništava granulocite, a samim tim i imunitet obolelog. Za razliku od nje bela imela, osim što eliminiše tumorne ćelije, štiti i jača imunitet.

Dejstvo bele imele je široko: ona je prirodni vazodilatator – širi arterije i prokrvljuje telo. Zato je sjajna kod kardiovaskularnih oboljenja, kao lek i preventiva. Imela snižava krvni pritisak, deluje okrepljujuće na srčani mišić i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma. Ova magična biljka smiruje grčeve, pomaže zarastanje rana i zaustavlja krvarenje, podstiče varenje i izbacivanje crevnih parazita, balansira hormone i pomaže kod dijabetesa. Kao efikasan diuretik može biti od pomoći kod oticanja, reume, upale zglobova i gihta. Ona je zaštitnik ženskog reproduktivnog sistema i jača kako žensku, tako i mušku plodnost.

Brojna istraživanja su potvrdila snažno antivirusno dejstvo bele imele, pa je, s pojavom SARS-CoV-2 virusa, ponovo došla u centar pažnje. Najviše se koristi u Kini, s ciljem da se inhibira 3CLpro, glavni protein pomoću kog se virus širi u telu domaćina. Ali njena uloga je najveća u zaštiti najosetljivijih: ono što je praksa potvrdila je da su pod najvećim rizikom od Covid-19 osobe koje već pate od nekih hroničnih oboljenja, naročito srčani bolesnici i dijabetičari. Zato je upravo tu dragoceno snažno dejstvo bele imele na žlezde s unutrašnjim lučenjem i kardiovaskularni sistem.

Imela je tako najveći zaštitnik slabih i nemoćnih, pravi Robin Hud među biljkama. Ona je tu da nam osnaži imunitet i pomogne našem telu da se izbori sa spoljnim neprijateljima, ali i da izbalansira funkcije u nama samima. Ono što je važno je da je ne koristimo na svoju ruku, već da pripremu prepustimo stručnjacima. A kao i svo lekovito bilje, i bela imela najbolje deluje kada se udruži sa drugima. Upravo takvo, sinergetsko dejstvo bele imele, deo je Disana – prirodnog bioeliksira koji nam jača imunitet, čuva vitalnost i zdravlje. Pored bele imele, u ovom prirodnom preparatu za naše zdravlje brinu se i bokvica, ehinacea, kopriva, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, zajedno s medom i vitaminom C. Osim što će nam pomoći da se izborimo s virusima, Disan će zaštititi naše disajne organe, pročistiti pluća, ublažiti i smiriti kašalj, podstaći cirkulaciju i mikrocirkulaciju, pročistiti krvne sudove, ali nas i umiriti i opustiti. Zato Disan pomaže i pušačima da se lakše odviknu od duvana.

Disan je zato obavezan deo kućne apoteke, bioeliksir koga vredi imati na polici, kao preventivu ili ’da se nađe’. Naročito u vreme epidemija kada je zaštita svima potrebna.

Jedno iskustvo i preporuka za zimske dane

Moj izbor, moj saveznik za čisto grlo, za grlo bez upala, za lakše disanje – se nalazi, naravno  u Herba svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva, pre svega zdravo grlo a uz to i naravno jačanje imuniteta!

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Zima je, kao i kasna jesen, sama po sebi period u godini kada se javljaju najviše respiratorne infekcije, virusi, prehlade, grip….Sve ove infekcije i prehlade, naravno prvo kreću od grla, peckanje, svrab, bol, suvoća grla, grebanje u grlu… a onda STOP svemu ovome – nastupa DISAN u  svojstvu  čistača grla i disajnih puteva, olakšanje disanja, ublažavanja tegoba u grlu! A to je baš ono što je preko potrebno kod ovakvih problema.

Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! O tome sam već pisala i podelila svoje iskustvo, da je moj problem sa polenskim alergijama bio olakšan korišćenjem Disana. Zatim konstantno korišćenje ovog preparata je dovelo i do jačanja imuniteta o čemu sam takođe pisala i svojim iskustvom pokušala da pomognem mnogima. I sada DISAN ZA ZIMU!

U pravom smislu reči odžačar grla! Ne bojim se zime i zimskih tegoba kada je grlo u pitanju. Ovo nije samo moj zaključak već i mnogih mojih prijatelja, porodice, poznanika… Čim se oseti neka promena u grlu, tu je DISAN da reaguje i postavlja rampu za dalje!

Potpuno prirodni preparat, kao što je i sve što dolazi iz Herba sveta, sa pečatom 100% prirodno! Prijatnog ukusa, odnosno takvog ukusa, da se već prilikom konzumiranja oseća olakšanje… Stiče se utisak i imate taj osećaj kao da gledate kako se grlo čisti, osvežava… A kakav bi mogao biti ako ne takav, ako se zna odakle dolazi! A naravno, kao i sve što je prirodno, blagodetno za oranizam dolazi iz HERBA SVETA – kompanije ovenčane mnogobrojnim nagradama, korisnika, stručnjaka… iz zemlje i okruženja – Beogradski Pobednik za nekoliko godina uzastopno, Balkanskom nagradom takođe, Oskarima popularnosti proizvoda, zlatnim medaljama za kvalitet sa mnogobrojnih sajmova… i kao kruna poslednja PLATINUM AAA SERTIFIKAT koju izdaje BisNode, za posebne kompanije!

Dovoljno – da budete sigurni da Vaše grlo a i celokupno Vaše zdravlje čuva HERBA SVET! Uživajte u zimskim danima, nadamo se da će i snega biti uskoro, ne brinite za Vaše grlo i Vaše zdravlje! Ima ko brine!

ZIMA SA DISANOM!

Zahvalna korisnica,

Snežana Števanov

Eh, da mi je san iz mladosti!

Kako nam se godine gomilaju, tako osećamo brojne promene koje nas često isprva iznenade, pa pokušavamo da im se opiremo i živimo kao pre, sve dok ne shvatimo da nam nema druge nego da im se prilagodimo. Jedna od njih je spavanje, i kako starimo, s nostalgijom se prisećamo onih dana kada bismo zaspali u trenutku i probudili se orni i čili. Ali ti dani su iza nas, i ako se nerviramo što ne možemo da zaspimo ili što se svaki čas budimo, samo ćemo pogoršati situaciju. Pre svega, bitno je da razumemo šta nam se dešava.

Stručnjaci to objašnjavaju kao promenu ’arhitekture sna’. Naš san ima više faza: periode lakog i dubokog spavanja kada ne sanjamo, i povremene periode lakog spavanja kada aktivno sanjamo – takozvane REM faze. REM je već dobro poznata skraćenica za ’rapid eye movement’, brzo pomeranje oka, jer tokom te faze aktivnih snova oči nam se pomeraju kao da scene koje gledamo ’iznutra’ zaista postoje. Ove faze sna ponavljaju se ciklično više puta tokom noći, i iako je san konstantan, kod starijih osoba se češće dešava da više vremena provedu u fazama lakšeg nego dubokog sna.

Stariji ljudi se češće žale na kvalitet sna zbog kog se potom osećaju umorno tokom dana. Studije su pokazale da je kod njih duž period zaspivanja, odnosno vremena dok ne utonu u san, da su REM faze u opadanju, dok je u porastu takozvana fragmentacija sna – periodi buđenja tokom noći. Jedan od razloga za promenu arhitekture sna je promena u cirkadijalnom ritmu, biološkom ’časovniku’ u našem organizmu koji reguliše brojne procese, između ostalog i dnevne i noćne funkcije organizma.

Toga smo i sami svesni: dovoljno je da se prisetimo kako smo u mladosti mogli da lumpujemo celu noć i da potom bez problema tokom narednog dana pozavršavamo sve obaveze, dok sad već oko deset uveče počnu da nam se sklapaju oči. Naš cirkadijalni ritam nam je ’pomerio sat’ unazad, pa nam se ranije prispava, ali se zato i ranije budimo. Zašto se to dešava još uvek nije objašnjeno, neki stručnjaci nagađaju da količina izlaganja svetlosti utiče na ovu promenu.

Ali možda jednostavno treba da prihvatimo činjenicu da sa starenjem naše telo gubi neke funkcije, počinju da se pojavljuju hronična oboljenja i poremećaji, i sve to se odražava i na naš san. Na primer, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularni poremećaji često se povezuju sa hrkanjem i opstruktivnom apneom u snu. Tokom apnee prestajemo da dišemo 10-60 sekundi što izaziva pad nivoa kiseonika u krvi, na šta naš mozak reaguje naglim buđenjem, kako bismo ponovo prodisali. Ovo je ozbiljan poremećaj koji zahteva lečenje, u suprotnom može izazvati dodatne kardiovaskularne probleme, gubitak pamćenja i depresiju.

Još jedan poremećaj koji nam može remetiti san je GERD ili gastroezofagealni refluks, koji se inače češće javlja kod osoba starijih od 50 godina, što se može delom objasniti slabljenjem tkiva oko dijafragme. Kiselina koja se vraća iz želuca u jednjak ili usta izaziva gorušicu, nagon za povraćanjem, bol u stomaku i grudima, kašalj, pa neminovno i naglo buđenje.

Kako starimo slabi nam i bešika, kod muškaraca je posebno izražen problem sa prostatom, što povećava potrebu za učestalim mokrenjem, pa je i to još jedan razlog za učestalo buđenje i ustajanje tokom noći. Dijabetes, respiratorni poremećaji kao što je astma, bol u leđima i slaba cirkulacija u ekstremitetima, sve to, nažalost, utiče i na kvaliet našeg sna. Poseban problem imaju žene koje ulaze u menopauzu, jer valunzi i preznojavanja koji mogu trajati godinama ne biraju ni mesto ni vreme, pa se žene u prelaznom periodu često bude okupane znojem, a tokom dana su umorne i nisu u stanju da se koncentrišu.

San nam je nasušna potreba, pa se vredi potruditi da ga učinimo kvalitetnijim. Dobro provetrena, prohladna spavaća soba, mirno veče bez uznemirujućeg TV sadržaja, šolja toplog mleka pred spavanje, kao i uredan život tokom dana – zdrava hrana, izbegavanje nikotina i kafeina, dovoljno kretanja i izlaganja prirodnoj svetlosti, sigurno će nam pomoći da spavamo bolje. Ako uveče imamo problem da se uspavamo, čitanje u krevetu je mnogo bolje rešenje od televizije ili gledanja u telefon. A umesto da uzimamo sintetičke lekove za smirenje koji će nas ošamutiti i izazvati zavisnost,  mnogo je bolje da pomoć potražimo u prirodi. Iz laboratorije Herba Sveta dolazi nam više rešenja za probleme koji stižu s godinama, a sva su prirodna, na bazi lekovitog bilja.

Pre svega, tu je Optima Forma koja nam pomaže da lakše utonemo u san, opustimo se i kvalitetnije spavamo, dok smo tokom dana bistriji i raspoloženiji. Za kardiovaskularne probleme rešenje je Leocardin, kod potrebe za učestalim mokrenjem pomažu nam Nefrovit (za muškarce i žene) i Hipoprostat (za muškarce sa problematičnom prostatom), da lakše dišemo pomaže Disan, dobro varenje i gubitak viška kilograma omogućava Equigal, a spas ženama na ulasku u menopauzu nudi Femisan B.

Jak imunitet

Živimo u vremenu kada je gotovo za svaku bolest, za svaki zdravstveni problem, za sve ono što napada naš organizam a za odbranu istog  potreban jak imunosistem. Gotovo uvek će se čuti rečenica, koja postaje već ustaljena, organizam se odbranio jer je jak imunitet! Imunitet je postao toliko narušen, da je pitanje kada će se slomiti pod naletom virusa. Pogotovo u trenutnoj  aktuelnoj situaciji, ne samo kod nas nego i na globalnom nivou, pandemije izazvane virusom Covid -19. Na ovu temu mnogo je teorija, mnogo ispitivanja, pitanja, rezultata….Odgovora malo a ono u čemu se svi slažu je sposobnost organizma i jačina imuniteta, u odbrani od virusa, je ključna stavka.  Dakle samo jak imunitet definiše stepen odbrane našeg organizma ne samo od virusnih infekcija nego i od mnogih bolesti uopšteno. Na tržištu je mnogo proizvoda  koji jačaju imunosistem ili doprinose boljoj odbrani organizma od spoljnih uticaja. Moj izbor, moj saveznik u ovoj borbi za što jači imunitet se nalazi, naravno  u Herba Svetu!

DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta!

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Šta je to, što Disan izdvaja iz mnoštva proizvoda koji služe i pomažu kod jačanja imuniteta?

Pa upravo to, što Disan pored jačanja imuniteta ima i svojstvo čistača disajnih puteva, olakšanje disanja, ublažavanja tegoba u grlu! A to je baš ono što je preko potrebno kod respiratornih infekcija, kao što rekoh na početku živimo u vremenu, njima okruženi.

Dakle jačanje imuniteta sa čišćenjem disajnih puteva!

Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! O tome sam već pisala i podelila svoje iskustvo, da moj problem sa polenskim alergijama, je bio olakšan korišćenjem Disana. To je za mene dobitna kombinacija, dve ključne stvari u jednom preparatu – jačanje imuniteta i čiščenje disajnih puteva!

Potpuno prirodni preparat, kao što je i sve što dolazi iz Herba sveta, sa pečatom 100% prirodno! Prijatnog ukusa, odnosno takvog ukusa, da već prilikom konzumiranja, se oseća olakšanje… stiče se utisak i imate taj osećaj kao da gledate kako se grlo čisti, osvežava….

Imunitet je potreban svima! Poboljšajte svoj imunitet, onda kad je najpotrebnije!

Moj predlog, savet, preporuka… Dajte svoj organizmu „pogonsko gorivo“, energiju i zaštitu!

Dajte svom organizmu DISAN –BILJNE KAPI! Unesite prirodu u organizam na pravi način! Pravi način zna HERBA SVET!

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

 

Pušači u doba korone

Duvan godišnje odnese oko 6 miliona života, od toga preko 5 miliona aktivnih pušača, dok ostatak čine pasivni pušači, osobe koje protiv svoje volje udišu duvanski dim. Stopa smrtnosti kojoj doprinose cigarete veća je od one koju izazivaju droga i alkohol. Duvanski dim uništava ono što nam je najneophodnije za opstanak – kiseonik. Organi pušača, a posebno pluća, ne dobijaju dovoljno kiseonika, što predstavlja idealno tlo za virusne infekcije.

Korona virus SARS-CoV-2, koji izaziva bolest COVID-19, a koji je protutnjao planetom početkom 2020. godine posebno je opasan po osobe starije od 60 godina, hronične bolesnike, one sa slabim imunitetom i autoimunim oboljenjima, kao i pušače. Muškarci su pritom pod većim rizikom od žena. Jedna studija rađena 2014. godine na pacijentima sa respiratornim infekcijama izazvanim nekim sojevima korona virusa pokazala je da su čak 47,9% njih bili aktivni pušači.

Poznato je da pušenje oštećuje epitel disajnih puteva i plućni parenhim, izaziva upale disajnih puteva i smanjuje imunitet – sposobnost organizma da se zaštiti od infekcije. Pušači su pod povećanim rizikom od bolesti respiratornih organa, uključujući i upalu pluća. Statistički, i kad obole od poremećaja disajnih puteva, pušači se teže i duže oporavljaju nego nepušači. Korona virus u kombinaciji sa duvanskim dimom dodatno povećava rizik i podložnost komplikacijama plućnih bolesti.

U doba pandemije kada je veoma važno ne pipati lice i usta, pušači su pod većim rizikom da ‘zakače’ virus dok dodiruju cigarete prstima pa ih potom prinose usnama. A kada virus prodre u organizam, imaće mnogo više šanse da se tu odomaći i čak postane fatalan po svog domaćina. Analize hospitalizovanih pacijenata u Vuhanu pokazale su da je među teško obolelima sa ozbiljnim upalama pluća i fatalnim ishodom bilo drastično više pušača. Elektronske cigarete nisu ništa bolje, imaju sličan efekat i podjednako oštećuju plućni parenhim i otežavaju organizmu da se izbori sa virusima.

Najčešće kliničke komplikacije usled infekcije korona virusom su upala pluća i pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća. Nažalost, to nije sve kad su pušači u pitanju: kod njih je inače smrtnost za 70% veća kod bolesti kardiovaskularnog sistema, hroničnog bronhitisa, tumora pluća i plućnog emfizema.

Svaki trenutak je idealan da se ostave cigarete, a posebno u vreme pandemije korona virusa. Iako pušačima odvikavanje od duvana deluje kao nemoguća misija, postoji mnogo metoda i načina podrške na tom putu. Ali tri najneophodnija faktora su smanjivanje želje za duvanom, jačanje imuniteta i revitalizacija disajnih organa. I tu na scenu stupa Disan. Ovaj bioeliksir sadrži 8 lekovitih biljaka, med i vitamin C, i osim što smanjuje fizičku zavisnost od cigareta i deluje umirujuće, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, umiruje kašalj, i poboljšanjem cirkulacije omogućava izbacivanje toksina iz organizma. Ali to nije sve: osim što će očistiti disajne puteve i kardiovaskularni sistem, Disan će ojačati imunitet i pomoći organizmu da se odbrani od virusa, bakterija i upala. Biljni sastav eliksira ima antioksidantna svojstva, i čak i moć da deluje antitumorno i antikancerogeno.

Šta je to tako moćno u Disanu? Tečni ekstrakt bokvice svojim antiinflamatornim, sekretolitičkim i antibakterijskim dejstvom smiruje hronični kašalj i upalne procese na sluzokoži grla i ždrela. Ehinacea podstiče i podiže imunitet, koren maslačka poboljšava razmenu materija u organizmu, i zajedno s koprivom, čisti telo od slobodnih radikala. Matičnjak povoljno deluje na srce, smanjuje nervozu i napetost. I na kraju, kraljica biljaka i najveći neprijatelj ćelija tumora – bela imela, podiže nivo limfocita koji se bore protiv virusa i kancerogenih ćelija, kao i leukocita neutrofila koji su tu da se izbore s bakterijama. Uz sve to kao i blagotvorni med i moćni antioksidant – vitamin C, virusne infekcije nemaju šanse.

Ako paklicu cigareta zamenimo bočicom Disana i popijemo nekoliko puta na dan po kašičicu ovog moćnog bioeliksira, ne samo da ćemo se lako i brzo rešiti zavisnosti od duvana, već ćemo pomoći organizmu da se izbori sa virusima. A možemo ga podeliti i sa ukućanima i prijateljima koji nisu pušači, jer ovaj eliksir povoljno deluje na svakoga ko želi da očisti organizam i ojača imunitet.

Kako olakšati simptome alergije

Prenosimo u celosti iskustvo korisnice Disana:
“O proizvodima koji dolaze iz kompanije Herba Svet, ne treba više govoriti, oni govore sami za sebe kao i korisnici koji ih koriste. Potpuno prirodni, na bazi raznovrsnih biljaka i delova istih, najbolje iz prirode po originalnim recepturama, bez veštačkih dodataka, odlika su svih proizvoda! Iz velike lepeze proizvoda, shodno svom problemu svako je zasigurno našao svoj proizvod,  otkrio njegove blagodeti i naravno olakšao svoj problem! Da krenem od poćetka, o svom problemu, koji je zasigurno i problem mnogih, jer se svake godine javlja u sve većem broju, tj sve više ljudi ima polensku alergiju.

Tako je, reč je o polenskoj alergiji, koja je vremenski gledano prisutna od kraja februara, kada kreće da se budi priroda, mart i april kada je cvetanje u toku, rast trave, maj i jun lipe i topole, takozvane mace… ja u šali kažem jul je slobodan i prva polovina avgusta i onda nastupa naširoko rasprostranjena korovska biljka – ambrozija! Dakle ceo ovaj period me „hvata“ alergija sa smanjenim intenzitetom u maju i junu, naime lipe i topole mi ne prave toliki problem.

Kad je u pitanju polenska alergija, napada respiratorne gornje puteve, svrab, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje, jak nadražajni kašalj, grebanje i bol u grlu….Drugi naziv za polensku alergiju je – polenska groznica! Samo ime kaže, potpuno opravdava stanje. Simptomi kao i kod prehlade, gripa… s razlikom što ove izaziva virusna infekcija a polensku alergiju, spoljni činioci iz prirode, polen trave i drveća. Ove godine se polenska alergija  „poklopila“ sa pandemijom corona virusa, simptomi su bili gotovo isti, pa je kod mnogih ljudi izazvala nedoumicu i strah. A zbog vanrednog stanja i „zastoja“ u svakom pogledu, priroda je „ojačala“, probujala, pa je kod nekih biljaka i drveća koncentrat polena bio npr: kod cveta breze i polen borova 70% veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je ovo izazvalo još veće probleme kod polenske alergije, odnosno učinilo da svi simptomi budu jačeg intenziteta.

Zašto sve ovo pišem? Iz razloga tog, što ove godine, mi je alergija bila izražajnija i jača nego ranijih godina. Još jedan vrlo bitan aspekt kad su u pitanju ne samo polenske nego i alergije uopšte je – imunitet. Što je jači imunitet, organizam se lakše brani od napada spolja! Zato, sam rešenje i spas, pronašla- naravno u Herba Svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta! Dakle 2 u 1! Za alergiju pravo rešenje! Naravno alergija nije tek tako prošla, ali mi je olakšalo, simptomi su bili lakše podnošljivi, s obzirom da sam imala gušenja u pravom smislu reči, korišćenjem Disana, sve je bilo podnošljivije.

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Bioeliksir za grlo i disajne puteve! Odžačar grla – kao iz jedne reklame! Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! I ne samo to, nego i pravi saveznik u toj borbi za jačanje imuniteta, jer samo jak imunitet je prava odbrana od alergija!

Moja preporuka za proleće leto i jesen, vreme polenskih alergija, je Disan! A za celu godinu, za Vaš jak imunitet – opet Disan i Herba Svet!“

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Starost mladosti ili mladost starosti?

Napola našeg životnoga putau mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta.

Tako u Danteovom Paklu epa Božanstvena komedija tridesetpetogodišnji protagonista započinje svoju priču. Iako u 14. veku kada je pisac živeo nije postojala kriza srednjeg doba u današnjem smislu reči, smatra se da je Dante baš nju opisao. To je period kada iznenada shvatimo da smo na polovini života i da smrt nije nešto što se dešava samo drugima. Takođe, počinjemo da svodimo račune i, čak i ako smo do tad bili uspešni i vredni, shvatamo koliko smo toga propustili, pa nas obuzme jaka želja da sve to nadoknadimo. Čak i ono što ne priliči našim godinama.

Mnogo godina nakon Dantea, 1957. četrdesetogodišnji lekar i psihoanalitičar Eliot Džeks (Elliott Jaques) drži govor na skupu Udruženja psihoanalitičara Britanije i po prvi put koristi baš taj izraz – kriza srednjeg doba. Džeks kaže da je proučavavši kako svoje pacijente tako i biografije velikih umetnika primetio da je svako od njih tokom srednjih godina prolazio kroz fazu kada bi neki njegov aspekat doveo do ekstrema, bilo da je to promiskuitet, težnja da se aktivno uživa u životu, da se zadrži mladalački izgled ili opsesivno vodi računa o zdravlju. On posebno opisuje jednog svog pacijenta starog 36 godina kome je do jednog trenutka život izgledao kao bespregledan uspon ispred kog se video samo horizont. Ali sada, iznenada, imao je osećaj kao da se popeo na vrh brda i uspeo da vidi kraj puta ispred sebe. Taj kraj je bio još uvek dovoljno daleko, ali je samo njegovo vidljivo prisustvo delovalo preteće.

Kasnije je Džeks priznao da to nije bio nikakav pacijent, već on sam i njegovo lično iskustvo, na osnovu kog je i skovao čitavu teoriju i pojam ’kriza srednjeg doba’. Džeks nije odmah doživeo ovacije nakon izlaganja svoje teorije, ali je ona kasnije prihvaćena i doživela je veliki bum, naročito u popularnoj psihologiji. Najčešće korišćeni primer ove krize je muškarac srednjih godina koji iznenada kupi motor ili crveni kabriolet. Iako se životni vek produžio i  ’srednje doba’ od Džeksovog, a naročito od Danteovog doba prilično pomerilo, pa se danas smatra da su to pre pedesete nego trideset i neke, taj ’crveni kabriolet’ je još uvek prisutan, i danas se ponajviše ogleda u estetskim zahvatima kojima se eliminiše neminovna i konstantna težnja kože našeg lica da podlegne sili gravitacije, ili u ekstremnim treninzima u teretani koji se neretko završe povredama.

Kada dosegnemo tačku koja je napola našeg životnoga puta i ta spoznaja nas uplaši, često smo apatični, osećamo besmisao, nemamo motivacije, ali i ljubomorni na one koji deluju da ’drže konce u rukama’, a naročito na mlađe i lepše, sve što smo do tad postigli deluje nam nedovoljno, zbunjeni smo i nismo sigurni u kom pravcu da krenemo, i tada često i pravimo velike životne promene koje zapravo uopšte ne liče na nas. Sve to liči na jedan veliki gubitak samopouzdanja koji se može završiti depresijom.

Nažalost, te emotivne probleme često prate i pojačavaju fizičke promene. To je doba kada muškarci prolaze kroz andropauzu pa dolazi do smanjene seksulane želje i erektilne disfunkcije, prostata počinje da zakazuje, mišići nisu više ono što su nekad bili, salce se taloži oko stomaka a kosa proređuje i opada.

Kod žena kreće menopauza, pa smanjenje estrogena postepeno donosi neprijatne simptome – valunge, preznojavanje, razdražljivost, nesanicu, gubitak seksualne želje, ali i spoljne promene koje se najviše ogledaju u povećanju telesne težine, taloženju masnih naslaga na nekad vitkom struku, a najvidljivije su na licu i koži koja gubi elastičnost i postaje naborana.

I kada se to desi, vreme je da prestanemo da slušamo Dantea i da poslušamo Viktora Igoa, koji mudro reče:

Četrdeset godina su starost mladosti, 
a pedeset godina su mladost starosti.

Dakle jedna faza je zaista gotova, ali druga tek počinje, i umesto da ono što je iza nas vidimo kao promašaj, vreme je da saberemo sva svoja iskustva i zgrabimo ono najbolje iz toga što je pred nama. Vreme žurki i brzih vožnji je za nama, a sada najbitniji odnos koji treba da izgradimo i uzdignemo je onaj koji imamo sa sobom. Zapravo, jedna od najbitnijih veština koju u životu treba da savladamo je da se osećamo dobro u svojoj koži. Jedan od najboljih pokazatelja da smo u tome uspeli je da nam je lepo kad smo sami, da nam nisu neophodni drugi ljudi i spoljni stimulansi da bismo bili zadovoljni i srećni.

A kada je telo u pitanju, ono će neminovno stariti. Umesto da pokušavamo da kožu lica vratimo u dvadesete, bolje je da se potrudimo da budemo što zdraviji, i to na što prirodniji način. Zdrava ishrana, umerena i godinama prilagođena fizička aktivnost, što više druženja, angažovanja malih sivih ćelija čitanjem i sticanjem novih znanja, i tu i tamo mala pomoć iz prirode.

Kada estrogen krene da opada i nastupe prvi simptomi menopauze, za žene je tu Femisan B koji se po potrebi može kombinovati i sa Femisanom A. Kad zakaže prostata i učestaju urinarni problemi, za muškarce je tu Hipoprostat, baš kao i Alfa Aktiv koji će pomoći kod erektilne disfunkcije ali i depresije. A kod oba pola dobro raspoloženje, kvalitetan san i sjajnu koncentraciju donosi Optima Forma, dok se o zdravlju kardiovaskularnog sistema brine Leocardin. Da dišemo punim plućima omogućiće Disan, a bubrege i mokraćne puteve sačuvaće Nefrovit. A kada ’šlauf’ oko struka počne da preti, u pomoć priskače Equigal. Za zdravlje, lepotu i elastičnost kože pobrinuće se Devi melemi.

Kada pređemo polovinu, nije vreme za žal za mlados’, već za gustiranje života. Jer mladost starosti ima nešto vrlo dragoceno što onoj prvoj mladosti nedostaje – iskustvo i strpljenje.

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:
Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tražio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Jača od groma

Kada naiđemo na nju u prirodi i kada nas ožari obično se ljutimo, ali ova biljka je toliko zdrava i blagotvorna da bi trebalo da joj se zahvalimo čak i kada nam ostavi plikove na koži. Pritom je svima i svuda dostupna, i ako je jedemo par puta nedeljno ili pijemo čaj od njenog korena, sigurno će nam osetno poboljšati zdravlje.

Kopriva se koristi od pamtiveka, i danas je poznat naizgled surov narodni ’lek’ za reumatske bolove koji podrazumeva šibanje koprivom. I to ima svoju naučnu potporu, jer kopriva je poznati analgetik i deluje protivupalno. Tokom istorije se koristila za jačanje i detoksikaciju organizma, kao diuretik, lek kod uvećane prostate, ženskih problema, upale pluća i astme, za isceljivanje rana, ali i kod visokog pritiska i ćelavosti. Ko ima dovoljno godina, seća se da nekada u prodavnicama izbor šampona nije bio širok kao danas. Moglo je da se bira između breze i koprive. I to je bilo sasvim dovoljno. Šampon od koprive jača koren kose i sprečava opadanje.

Kada se mladi izdanci koprive pojave u proleće, to je taman vreme kada nam je potrebna. Nakon duge zime i jednolične ishrane, kopriva će nas vratiti u život. Kako je bogata gvožđem, ona je idealan lek za anemiju, slab imunitet i malaksalost. A pošto je diuretik i odličan čistač krvi, idealan je sastojak za prolećni detoks organizma.

Šta je to u koprivi što je toliko lekovito? Prvo skup minerala: gvožđa, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, pa vitamina B2 i B5, A, C i K. Kvercetini iz koprive smanjuju alergijske reakcije. Beta-sitosterol reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje. Njeno diuretičko dejstvo pomaže i kod visokog krvnog pritiska, a protiv-upalno dejstvo kod osteoartritisa. Koren koprive sadrži polisaharide, lektine, kumarine, triterpene, masne kiseline…

Kao sjajan diuretik, kopriva može pomoći i kod celulita koji i nastaje tako što se u organizmu zadržava višak vode. Tako deluje i kod povišenog krvnog pritiska, ali zahvaljujući beta-sitosterolu čuva zdravlje srca jer upravo taj njen sastojak ima sposobnost da apsorbuje masnoću iz krvnih sudova. Uz redovnu upotrebu koprive trigliceridi i holesterol su uvek u granicama normale.

Pošto je prirodni čistač, kopriva je blagotvorna i za kožu. Ako se primenjuje kao površinski kao tonik, može da ublaži simptome ekcema kao i problem s aknama, jer balansira proizvodnju sebuma. Na taj način pomaže i kod problema s masnom kosom i peruti.

Kopriva je veliki prijatelj muškaraca. Osim što je delotvorna kod problema s opadanjem kose, ona povoljno utiče na proteine u krvi koji vezuju višak hormona. Na taj način čuva zdravlje prostate, ali i urinarnog trakta. I žene imaju mnogo koristi od nje jer po istom principu regulacije hormona može pomoći kod poremećaja reproduktivnog sistema, na primer policističnih jajnika, a kako ima astrigentno dejstvo, sprečava obilna krvarenja. Odlična je i za dojilje jer podstiče laktaciju, a u trudnoći jača plod i sprečava anemiju.

Pa nije čudo što se tokom istorije koristila kao super-lek za sve boljke. Međutim, kopriva nije samo lek. Njena stabljika sadrži vlakna celuloze koja se mogu koristiti i za izradu tekstila. Baš od njih pravile su se nemačke uniforme tokom Prvog svetskog rata. Od nje se dobija i prirodna žuta boja za farbanje platna. A izreka ’neće grom u koprive’? Smatra se da potiče iz nemačke mitologije, jer je kopriva bila simbol Boga munje.

Koprivu je najbolje brati u proleće kada se pojave mladi izdanci, uz obavezne rukavice, što dalje od gradskog zagađenja. Ali u blagotvornom dejstvu koprive možemo uživati i bez odlaska u predele do kojih nisu doprli teški metali iz auspuha vozila. Zato su tu dva preparata iz laboratorije Herba Sveta:

Disan pored ostalih lekovitih biljaka i meda sadrži i tečni ekstrakt koprive. Ovaj bioeliksir jača imunitet, štiti disajne organe, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, smanjuje nadražujući kašalj, a odličan je i kao pomoć pušačima u procesu odvikavanja od duvana.

Hipoprostat sadrži koren koprive, pored još 4 lekovite biljke, a namenjen je muškoj populaciji. On povećava vitalnost prostate, smanjuje učestalo i otežano mokrenje i štiti urinarni trakt. Hipoprostat pomaže kod akutnih i hroničnih infekcija prostate, kao i kod benignog uvećanja prostate.

Uz Disan i Hipoprostat, zdravlje je jače od groma.