Category Archives: Equigal

Felafel na drugačiji način

Felafel je omiljena orijentalna ’brza hrana’, a smatra se da potiče iz Egipta od pre oko 1000 godina, gde se u Aleksandriji pravio od kuvanog boba. Kako je luka ovog grada imala jake trgovinske veze sa ostalim gradovima Levanta (zemalja uz istočnu obalu Mediterana), i Srednjeg istoka, recept se brzo proširio, ali je bob ubrzo zamenjen leblebijom. Iako nema dokaza, veruje se da se felafel pravio još u vreme faraona. Danas ga svojataju ne samo Egipćani, već i Palestinci i Izraelci, i svako ima svoje verzije felafela, uz prigodne političke i kulturološke pošalice, baš kao što je i burek (naročito sa sirom) tema pošalica na Balkanu. Ali felafel ipak više spaja nego što razdvaja ljude, jer danas ga jedu ne samo bliskoistočni Jevreji, Jemenci, Palestinci, Iračani, Iranci, Libanci, Jordanci, Egipćani, već je omiljen širom sveta, i čak ga je i Mc Donald’s ponegde uvrstio u svoj jelovnik.

Ulični prodavac felafela u Aleksandriji

Tradicionalno se pravi od mlevenih leblebija (nauta) uz dodatak luka i začina, pa se od smese oblikuju kuglice koje se prže u dubokom ulju. Ovi ’uštipci’ se serviraju u rasečenom pita hlebu uz dodatak seckanog povrća i umaka, najčešće tahine i humusa. Recept za humus je opisan ovde: Zdravi namaz, a o tome koliko su leblebije zdrave već smo pisali ovde: Za stomak ravan kao palačinka

Ova drevna ulična hrana je u poslednje vreme postala popularna i kod nas, naročito među vegetarijancima, a pošto su leblebije veoma zdrava hrana s visokim procentom proteina i vlakana koja dugo drži sitost, idealne su za osobe na dijeti i dijabetičare. Ako se tokom pripreme izbaci prženje, onda je i nisko kalorična. Zato danas pravimo felafel na drugačiji način: umesto prženja koristimo pekač za galete ili vafle.

U receptima za felafel obično se insistira da se leblebije ne kuvaju, već samo potope uveče pa ujutru samelju, ali možemo ga pripremati i od kuvanih ili konzervisanih leblebija uz dodatak brašna. Evo jednostavnog i brzog recepta za ’vaflafele’.

Od materijala je potrebno:

  • 250 gr kuvanih leblebija (može i iz konzerve)
  • 1 jaje
  • kašika maslinovog ulja
  • 2 čena belog luka
  • 1 mali seckani crni luk
  • 4 kašike brašna od leblebija (nautovog brašna)
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica celerove soli
  • začini po želji: biber, kumin, korijander, peršun, nana, rendana korica limuna…

Sve sastojke staviti u procesor i grubo samleti u relativno gustu smesu. Uključiti modlu za vafle, podmazati je uljem, pa vaditi kašičicom smesu i ređati na grejnu ploču, kao kad pravimo galete. Peći dok ne porumeni.

Od ove smese se dobija petnaestak galeta. Odlične su i kad su vruće i kad se ohlade, a možemo ih servirati na bezbroj načina, ako želimo da se držimo tradicionalnih, onda su idealni tahina, humus i seckano povrće.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Puding od bundeve

Ako volite kremaste kolače, ovo je recept za vas. Zdrava, pečena bundeva i javorov sirup čine osnovu ovog pudinga, priprema se vrlo jednostavno, a ista smesa se može koristiti za niz maštovitih poslastica u raznim kombinacijama i uz najrazličitije dodatke.

Od sastojaka je potrebno:

  • 400 gr pečene muskatne bundeve
  • 400 ml mleka (može se zameniti biljnim mlekom)
  • 200 ml kisele pavlake (može se zameniti kremom od kokosa)
  • 100 ml javorovog sirupa (može se zameniti medom)
  • kašičica cimeta i pola kašičice rendanog oraščeta
  • 15 gr želatina u prahu
  • 2 kašike vode

Pečenu i oljuštenu bundevu staviti u blender, dodati javorov sirup, začine i oko 100 ml od pripremljenog mleka pa dobro izmiksati da se dobije glatka smesa. Dodati pavlaku i izmešati.

Ostatak mleka sipati u šerpicu, želatin prvo zasebno rastopiti pomoću 2 kašike vode pa sipati u mleko, staviti na vatru i postepeno zagrevati uz stalno mešanje sve dok se želatin potpuno ne istopi, skoro do tačke ključanja. Skinuti sa vatre, ostaviti da se malo prohladi pa sjediniti sa prethodnom smesom i dobro izmešati.

Sipati smesu u pokvašenu modlu (umesto modle mogu se koristiti čaše ili činijce), pa staviti u frižider da se hladi najmanje par sati, dok se skroz ne stegne. Odvojiti ivice pudinga od modle, pa poklopiti modlu tanjirom i izvrnuti pažljivo na tanjir.

Ukrasiti po želji: dodatnim javorovim sirupom, kandiranim voćem, ili topljenom crnom čokoladom, šlagom… Seći na kriške i služiti ohlađeno.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ideja za doručak:

Kockice pudinga, kefir i orasi

 

Zdravija varijanta pice

Pica je danas svuda omiljena hrana, a potiče još iz doba neolita kada je neko dobio ideju da na tanku lepinju doda sastojke koji će poboljšati hranljivost i ukus hleba. Iako postoje zapisi koji ovakvu vrstu hrane pominju u staroj Grčkoj, pica slična današnjoj i njen naziv, po nekim istoričarima, potiču od pizzarelle, košer peciva koje su rimski jevreji pravili za Pashu.

U 16. veku u Napulju na ulicama se masovno prodavala pizza, neka vrsta lepinje koja je praktično bila sirotinjska hrana. Mnogo kasnije uz dodatak ulja i paradajza, počinje da dobija svoj pravi oblik, da bi 1889, u čast kraljice Margarite Savojske prilikom posete Napulju, pekar Rafaele Espozito napravio ’Picu Margaritu’ koja postaje simbol italijanske kuhinje. Ova pica je na sebi nosila italijanske boje – zeleni bosiljak, belu mocarelu i crveni paradajz.

S dolaskom italijanskih imigranata u SAD krajem 19. veka, pica započinje svoju vrtoglavo uspešnu karijeru širom sveta. Pošto sadrži jeftine sastojke, lako se pravi i može da se jede s nogu, pica ubrzo postaje omiljena brza hrana. Nažalost, s omasovljenjem se smanjuje i njen kvalitet, a od jednostavne Margarite pica postaje teren za mnoštvo sastojaka koji baš i nisu najzdraviji. Danas jedna kriška pice može imati oko 300 kalorija, a jedna cela srednja pica i preko 2000. Većina kalorija dolazi iz kore, mada ako je ’udavljena’ masnim sirom i kobasicom, pa još ako dodamo i pavlaku preko, onda smo za jedan obrok uneli više kalorija nego što nam je potrebno za dva dana.

Osnovni sastojci pice su zapravo zdravi: paradajz, maslinovo ulje, lagani sir, pečurke, pomalo mesa ili pršute, masline, začinsko bilje… pa ako najkaloričniji sastojak – testo, zamenimo nečim lakšim, možemo i dalje bezbrižno uživati u njenom dobro poznatom ukusu. Zato je tu povrće koje samo može da doprinese mediteranskom gastronomskom ugođaju, a koje na 100 grama ima samo 35 kalorija – patlidžan.

Ovaj plod prepun dobrih dijetetskih vlakana, antioksidanata i vitamina ne sadrži skrob a bogat je proteinima. Za razliku od testa od belog brašna, patlidžan je odličan balanser nivoa insulina, zahvaljujući vlaknima koja usporavaju apsorpciju šećera. Zato će držati sitost tokom dužeg perioda i sprečiti pad energije. Odličan je za osobe na dijeti i dijabetičare.

Osim niza nutritivnih koristi, patlidžan se jednostavno sprema pa će nam uštedeti i vreme. Umesto kore za picu, dovoljno je da ga isečemo na kolutove, poređamo na pleh, i ’začinimo’ omiljenim sastojcima za picu.

Za ovu zdraviju varijantu pice, potrebno je:

  • 1 patlidžan
  • par šnita pršute (ili malo mariniranih šampinjona, inćuna ili sardina… ovde možemo pustiti mašti na volju)
  • par listića kvalitetnog sira
  • šaka čeri paradajza
  • malo maslinovog ulja

Uključiti rernu na 200 stepeni i obložiti pleh papirom. Patlidžan seći na kolutove debljine 5-7mm i ređati na pleh. Odozgo poređati kolutiće čeri paradajza, nacepkati malo pršute, dodati listić sira i posuti omiljenim začinskim biljem. Sve poprskati maslinovim uljem i peći oko pola sata, dok se sir ne istopi a ivice patlidžana ne porumene.

‘Patlidžan-pice’ su veoma ukusne, a možemo ih ponosno izneti i na svečaniju trpezu. I navaliti bez osećaja griže savesti.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Škotski ovseni kreker

Škotska je poznata po gajdama, kiltovima, Nesi, čičku, jakom keltskom karakteru, hagisu… i ovsenim krekerima. Takozvani oatcakes su deo svakodnevne ishrane škotlanđana, deca odrastaju na njima, odrasli ih nose sa sobom svuda i redovno su na meniju popodnevne užine, ’čaja u 5’.

Oatcakes su vrlo jednostavni, s minimumom sastojaka, prhki, suvi, i odlično idu uz puter, tvrdi sir, ili neke modernije varijante, na primer namaz od maslina, humus, kikiriki puter (ili puter od drugih orašastih plodova), a ukusni su i kad se jedu bez ikakvih dodataka.

Ovas je najzdravija žitarica i sjajan izvor dugotrajne energije, stabilizuje nivo šećera u krvi i drži osećaj sitosti. On je razlog što su škotlanđani tako jaki i izdržljivi, jer jača imunitet a snižava loš holesterol i poboljšava varenje.

Škoti ovsene krekere prave od davnina, a najstariji pisani dokument u kom se pominju je iz vremena rimskog osvajanja Britanije iz 43. godine naše ere. Danas postoje razne varijante ovih krekera, a najpoznatiji kupovni su marke Walkers i Nairn’s, koji ukusom veoma podsećaju na ove iz našeg recepta.

Za našu zdravu varijantu krekera s uljem, od materijala je potrebno:

  • 150 gr. ovsenih pahuljica
  • 150 gr. mlevenih ovsenih pahuljica
  • 85 ml kvalitetnog ulja, najbolje maslinovog
  • pola kašičice soli
  • 150 ml ključale vode

Sve suve sastojke pomešati, dodati ulje i promešati viljuškom, pa sipati ključalu vodu. Izmešati da se ovas što bolje nakvasi, ako je smesa previše suva, dodati još malo vode, najviše do 50 ml. Ostaviti smesu da odstoji petnaestak minuta kako bi ovas upio vodu i ulje.

Uključiti rernu na 180 stepeni i obložiti pleh papirom. Testo, koje je gusto ali lako za mešenje, malo premesiti i staviti na ravnu površinu pa razvući oklagijom što tanje, na 3-4mm. Seći okruglom modlom i ređati na pleh. Od ove smese dobija se oko 20 krekera.

Peći krekere 20 minuta na 180 stepeni, pa još 5 minuta na 200 stepeni. Potom izvaditi iz rerne i ostaviti da se skroz ohlade, pa poređati u kutiju sa dobrim poklopcem. Mogu dugo da stoje, mada će se sigurno brzo pojesti.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Krem čorbica od bundeve

Jesen je i bundeve su svuda oko nas, jeftine su i lako se spremaju. O tome koliko su dobre i zdrave pisali smo ovde: Bundeva. Kada pečete bundevu, odvojte malo za čorbicu. Čorbica od bundeve greje, zasićuje, podstiče varenje, i odlična je ako želite da kontrolišete kilažu jer je niskokalorična. Prava je uteha tokom tmurnih i hladnih jesenjih dana i podiže raspoloženje.

Evo jednostavnog recepta za odličnu čorbicu sa malim dodatkom cimeta koji joj daje posebnu notu.

Od sastojaka je potrebno:

  • oko 600 gr pečene muskatne bundeve (bez kore)
  • 1 mala glavica crnog luka
  • 4 čena belog luka
  • 200 ml jakog goveđeg bujona (zamena može biti jedna kvalitetna kocka za supu)
  • 200 ml vode
  • 1 kašičica celerove soli
  • pola kašičice bibera
  • pola kašičice cimeta

Pečenu bundevu oljuštiti i iseći na kockice. Iseckati crni i beli luk. U manjem loncu na malo ulja kratko propržiti crni i beli luk, pa dodati bundevu. Naliti čašu bujona i čašu vode, kada provri dodati začine, smanjiti vatru, poklopiti i kuvati petnaestak minuta. Potom štapnim mikserom dobro ispasirati sadržaj dok ne postane gladak. Kuvati još 5 minuta, skloniti s vatre i ostaviti malo da odstoji pre serviranja. Ukrasiti pečenom golicom.

Po želji u čorbicu se može dodati i malo palvake, mada je i bez nje ukus odličan i pun.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prokule u pidžami

Kupusnjače treba da nam budu uključene u redovnu ishranu, ali često nam smeta njihov ukus, nadimanje koje izazivaju ili ih prekuvamo pa budu prilično odbojne. Idealan način da sebe ili decu naviknemo na kupusnjače je da počnemo s prokulama: one su male i simpatične, a ako ih pripremimo na interesantan način lako će nam se uvući pod kožu.

Prokule su izuzetno zdrave, deluju protivupalno i antikancerogeno, jačaju imunitet i bogate su vitaminima i mineralima: sadrže vitamin A, B – uključujući i folnu kiselinu, C, E i K, kao i kalijum, mangan, gvožđe, magnezijum, bakar i kalcijum. Ali to nije sve, tu su i omega 3 nezasićene masne kiseline, triptofan, lutein i zeaksantin, a pritom su nisko kalorične.

Prokule će nam ojačati organizam i sačuvati nas od prehlada i gripa, daće nam energiju i ojačati kosti i mišiće. Vlakna kojima obiluju pospešiće nam varenje. Zbog visoke količine folne kiseline preporučuju se budućim mamama.

A priprema? Možemo ih jednostavno obariti, ali ako unesemo malo kreativnosti sigurno će nam biti privlačnije. Evo jednostavnog i brzog recepta za zdrave ’pohovane’ prokule – prokule u pidžami.

Od sastojaka nam treba:

  • 12 prokula
  • 1 jaje
  • 1 kašika speltinog griza
  • 1 kašika parmezana
  • 1 kašičica celerove soli
  • 1 kašičica granula belog luka
  • malo bibera
  • 3-4 kašike heljdinih pahuljica

Po potrebi ovu smesu možemo duplirati. Oprane i očišćene prokule obariti na kratko u posoljenoj vodi i ocediti. Uključiti rernu na 200 stepeni, pripremiti pleh, obložiti ga papirom i malo naprskati maslinovim uljem. Pripremiti tri posudice: u prvoj pomešati speltin griz, parmezan, celerovu so, granule belog luka i biber. U drugoj umutiti viljuškom 1 jaje, a u treću sipati nekoliko kašika heljdinih pahuljica.

Prokule jednu po jednu prvo uvaljati u smesu u prvoj posudi, pa umočiti u ulupano jaje (ovaj postupak možemo duplirati za bolji poh) i na kraju uvaljati u treću posudu s heljdinim pahuljicama. Ređati na pleh. Peći 20 minuta na 200 stepeni.

Odlične su kao prilog jelu ali i užina. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Tropski puding

Kod nas je poznato kao hrana za papagaje, ali možda su upravo zahvaljujući njemu papagaji dugovečni. Proso, žitarica sitnog zrna pomalo orašastog ukusa, idealno je za osobe alergnične na gluten, kao i one koji žele da smršaju. Ima nizak glikemijski indeks, apsorbuje višak vode u organizmu i tako smanjuje oticanje, a bogato je proteinima pa nam pomaže da gradimo i jačamo mišiće.

Proso bi trebalo da bude deo svakodnevne ishrane svih nas. Bogato je omega-3 esencijalnim masnim kiselinama, gvožđem, kalijumom, magnezijumom, fosforom i manganom. Ova žitarica je izvor dobrih ugljenih hidrata, prepuno je rastopivih vlakana, lako se vari, eliminiše zatvor, gasove i grčeve, čisti creva, pomaže obnavljanje crevne flore, ne opterećuje jetru i podstiče eliminaciju toksina iz organizma.

Njegov sastav minerala je optimalan za očuvanje kardiovaskularnog sistema i poželjan nivo holesterola. Nizak glikemijski indeks čini ga hranom idealnom za dijabetičare, a sjajan je i za osobe sa osetljivim stomakom kao i one koje pate od migrena. Bogat je antioksidansima koji uništavaju ćelije karcinoma, posebno je efikasan kao preventiva od raka dojke. Proso je dobro za decu, naročito sklonu respiratornim smetnjama jer širi bronhije i olakšava disanje, a njegov visok sadržaj fosfora pomaže izgradnju koštanog sistema.

Ali posebno je dobro kod osoba koje pate od poremećaja rada bubrega i kamena i peska u bubregu, žuči i bešici.  U narodnoj medicini proso se dugo koristi za otklanjanje kamena, naročito voda u kojoj je skuvano i odstojalo.

Pa ne dozvolite da samo vaš papagaj uživa u blagodetima prosa. Dodiše, za ljudsku upotrebu mora se koristiti oljušteno zrno, a na tržištu je dostupno brašno, griz kao i prosene pahuljice.

Za pripremu ovog tropskog pudinga s prosom potrebne su nam baš prosene pahuljice. Evo jednostavnog recepta za ukusan obrok koji podiže energiju i drži sitost.

Sastojci:

  • 400 ml mleka (običnog ili biljnog, od orašastih plodova ili kokosa)
  • 100 gr prosenih pahuljica
  • 3 kašike (30 gr) kokosovog brašna
  • 4 urme
  • seckana crna čokolada ili kakao za posipanje
  • 10 badema

Urme očistiti od koščica i iscepkati a sirove bademe iseckati na listiće. Staviti mleko u mali lonac, uključiti ringlu pa dodati urme i bademe, i kad mleko proključa sipati prosene pahuljice i kokosovo brašno. Smanjiti vatru i kuvati uz konstantno mešanje 5 minuta. Trebalo bi da se dobije kašasta, gušća smesa.

Skinuti posudu sa ringle i rasporediti smesu u tri činijce, poravnati vrh, pa ostaviti da se ohladi. Potom prevrnuti sadržaj činijca na tanjiriće i posuti kakaom ili seckanom crnom čokoladom. Jedna porcija ovog pudinga ima oko 300 kalorija.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Superhrana x2

Iako mu čak 77% kalorija dolazi iz masti, avokado treba obavezno uključiti u svakodnevnu ishranu. Ova najmasnija biljka na svetu prepuna je oleinske kiseline, mononezasićene  masne kiseline koja i maslinovo ulje drži na dobrom glasu. Oleinska kiselina smanjuje upale i dokazano ima pozitivan uticaj na gene koji su povezani sa karcinomom. Kako su ove masti prilično otporne na toplotu, avokado se može i termički obrađivati pa ga tako jednostavnije i češće možemo staviti na trpezu.

Osim što štiti srce i krvne sudove jer smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida, avokado sadrži karotinoide lutein i zeaksantin, antioksidante neophodne za zdravlje očiju, pa pomaže da sprečimo pojavu makularne degeneracije i katarakte. Njegovo protivupalno dejstvo pomaže osobama s artritisom. Bogat je liposolubilnim vitaminima A, D, E i K koje telo lako može da iskoristi, a pomaže i da bolje iskoristimo nutrijente iz ostale biljne hrane. Zato ga je dobro dodati u salatu.

Iako je dosta mastan, avokado pomaže da smršamo i održimo zdravu telesnu masu. Osobe koje ga redovno konzumiraju imaju manji indeks telesne mase i niži nivo visceralnih masti. Prepun je rastvorivih vlakana koji održavaju zdravu crevnu floru. Jedna studija je pokazala da su redovni korisnici avokada pod manjim rizikom od metaboličkog sindroma.

Avokado ima više kalijuma od banane pa prirodno reguliše krvni pritisak, a sjajan je i za sportiste i osobe izložene težem fizičkom naporu.

Nije ni čudo što se avokado često naziva ‘superhranom’. Ali nije jedini. U superhranu spadaju i jaja, koja su do nedavno bila nepravedno optuživana za visok holesterol i koronarna oboljenja. Sada znamo da ne samo da to nije istina, već da jaja spadaju u hranu s najvećim brojem nutrijenata.

Jaja sadrže niz vitamina, uključujući i redak a neophodan B12, kao i holin, bitan za izgradnju ćelijskih membrana i moždanih sinapsi. I ono je bogato luteinom i zeaksantinom kao i avokado, kao i omega-3 masnim kiselinama koje štite koronarni sistem.

Jaja sadrže sve esencijalne amino kiseline neophodne za ljudsku ishranu, pa pomažu da gradimo mišiće, održimo zdravu kilažu i sačuvamo zdravlje kostiju. Zasitna su i neprevaziđena kad smo na dijeti.

A kako iskombinovati avokado i jaje? Vrlo lako. Za jedan odličan, zasitan i zdrav obrok potrebni su nam jedan zreli avokado i dva manja jajeta.

Avokado presečemo uzduž na pola, izvadimo koščicu, do pola izdubimo sredinu – i sačuvamo taj deo za neku buduću salatu.

Potom ga položimo na pleh za pečenje. Možemo upotrebiti foliju da ga fiksiramo. U udubljenja razbijemo po jaje i začinimo po ukusu. Pečemo oko 20 minuta na 200 stepeni (dok se belance skroz ne stegne).

Ako smo na proteinskoj dijeti, uz ovu kombinaciju odlično idu grilovane pečurke, mada je možemo koristiti uz sve i za bilo koji obrok.

Pa eto ideje za veoma zdrav obrok koji se izuzetno lako i brzo sprema. I kada se žurimo, možemo pojesti nešto kvalitetno.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite – Equigal!

Tačka blaženstva koja vodi u propast

U životu nema prečica – ako krenemo kraćim putem, kad-tad će nas dočekati naplatna rampa. A cena je najočiglednija, i nažalost najskuplja, kad je ishana u pitanju.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na zapadu se zahuktava seksualna revolucija. Tek stasala generacija tzv. bejbi bumera, rođenih odmah nakon II svetskog rata, koja nije imala prilike da iskusi glad, siromaštvo i ratove, donosi nove, uglavnom hedonističke životne vrednosti, za razliku od generacije njihovih roditelja koju je kriza naterala na skromnost i štednju. Na scenu stupa i kontraceptivna pilula koja ženama omogućava kontrolu rađanja i karijeru. Vreme postaje dragoceno, celodnevno ’robovanje’ u kuhinji više nije ni moguće, ni poželjno. Seksualna revolucija donosi napredak na svim poljima, naročito u primenjenoj nauci. Sve se sada vrti oko udobnosti: moderno društvo zahteva udobnu kuću, udoban prevoz do posla, udobnu sofu ispred televizora, udobnu odeću bez steznika, slobodnu ljubav, laka štiva i TV programe, i – brzu i ukusnu hranu. Pritom, sve mora da bude pristupačno, jeftino i prilagođeno većini.

Čuvena ‘večera uz TV’ iz sedamdesetih koju je trebalo samo podgrejati

Iako je seksualna revolucija donela mnoge slobode i napredak, njena najmračnija strana se ogleda u ishrani. To su najviše osetili stanovnici SAD-a, ali nažalost, taj trend se tek zahuktava i danas sve više pogađa i siromašne zemlje. U zemljama koje dugo nisu imale pristup prerađevinama, već se jelo isključivo ono što se skuva kod kuće (što je do nedavno bio i naš slučaj), gojazne osobe bile su vrlo retke. Kako se tržište otvara i prodavnice postaju preplavljene čokoladicama, gotovim pudinzima, kremovima, kolačima, pecivom, grickalicama, pahuljicama, voćnim jogurtima, sosevima, salamama, namazima, gotovom hranom koja se samo stavi u mikrotalasnu rernu i bezbrojnim gaziranim napicima, tako niče sve više gojaznih, i to najčešće među decom.

Ovom pojavom detaljno se pozabavio Majkl Mos (Michael Moss), Pulicerom ovenčani novinar i istraživač Njujork Tajmsa. Danas je više od dve trećine Amerikanaca gojazno, a oboljenja poput dijabetesa tipa 2, koronarnih poremećaja, šloga, čak i gihta su u vrtoglavom porastu. Ta činjenica je navela Mosa da se posveti istraživanju ovog fenomena, a rezultate je objavio u knjizi So šećer mast: kako su nas upecali prehrambeni giganti (Salt Sugar Fat: How the Food Giants Hooked Us).

Kada uđemo u prodavnicu i odaberemo sok ili zapakovani obrok, nismo ni svesni koliko ljudi, elaborata i novca stoji iza tih proizvoda. Mos to objašnjava na primeru popularnog napitka Dr Pepper, koji je do početka novog milenijuma bio treći najprodavaniji u Americi, pored Koka kole i Pepsi kole. Kako je tržište postalo preplavljeno novim bezalkoholnim napicima, tako je prodaja Dr Peppera opala. Kompanija Cadbury Schweppes je reagovala novim napitkom s novim imenom Red Fusion. Ali ubrzo je nastao problem: konzumentima se nije nimalo dopao. Kako bi se izvukla iz krize, kompanija je pozvala u pomoć legendu prehrambene industrije, Hauarda Moskovica (Howard Moskovitz). Nakon što je diplomirao matematiku i eksperimantalnu psihologiju na Harvardu, Moskovic je radio za vojsku gde je imao sličan zadatak: trebalo je da kreira savršeni gotovi obrok kog će vojnici na terenu u slast pojesti i potrljati pakovanje, jer su do tad uglavnom mrljavili i nisu unosili dovoljno kalorija, pa nisu bili spremni za fizički naporne vojničke izazove. Nakon detaljnih razgovora s vojnicima, Moskovic je shvatio da nije dovoljno samo dodati pojačivače ukusa jer tada nastaje paradoks zvani ’zasićenje specifičnih senzora’ – jaki ukusi preplave mozak što rezultira smanjenjem apetita za njima. Bilo je potrebno nešto što bi zaintrigiralo čulo ukusa, ali tako da ne dominira već da pojača potrebu za jelom.

I to nešto ima svoj naziv u prehrambenoj industiji: ’tačka blaženstva’. Svako od nas je iskusio tačku blaženstva daveći se u industrijskim čokoladnim kremovima ili hamburgerima iz popularnih restorana brze hrane. To je onaj osećaj apsolutnog ushićenja i želja da nikad ne prestanemo da jedemo. I tako je Moskovic pronašao formulu koja je nekada ’radila’ kod vojnika, a sad i kod konzumenata Dr Peppera: u složenom elaboratu na 135 stranica proizvođaču bezalkoholnih pića je objasnio kako konzumenti reaguju na jake i blage ukuse, na boju napitka, na razne arome i okidače senzora, senzacije u ustima, na razne sastojke koji dovode do tačke blaženstva, kao i predviđanje koliku će žudnju za proizvodom, odnosno zavisnost, sve to izazvati kod pojedinca. Moskovic je proračunao koje sve ukuse treba dodati kako bi se dobila zadovoljavajuća krivulja na dijagramu, u obliku obrnutog latiničnog slova U, za čiji vrh je zaslužan čitav niz slatkih ukusa u šećernom sirupu koji se koristi kao baza. Šta više, umesto dotadašnja 2 ml sirupa kog je kompanija koristila, bilo je dovoljno 1.69 ml za pravi efekat, čime je Moskovic kompaniji uštedeo milione. A prodaja novog Dr Peppera koji je brendiran pod imerom Cherry Vanilla Dr Pepper je premašila sva očekivanja i dovela do odvajanja kompanije koja se posvetila samo bezalkoholnim pićima, čija vrednost je premašila 11 milijardi dolara.

Reklamni poster za napitak Dr Pepper sedamdesetih godina

Nije ni potrebno zapitati se da li je prehrambenoj industriji bitniji profit ili zdravlje njihovih konzumenata. Kada su milijarde dolara u pitanju, pohlepa lako izgura etiku. Mos je nakon četiri godine istraživanja i razgovora sa preko 300 osoba koje su radile u prehrambenoj industriji zaključio da se u laboratorijama i na tržištu ulaže svesni napor da se ljudi ’navuku’ na jeftinu hranu koja se lako i brzo konzumira. Amerikanci se polako trezne i danas je sve popularniji trend zdrave ishrane, pa industrija mora da nalazi nova tržišta kako bi zadržala svoje milijarde: siromašnije i zemlje trećeg sveta. U zemljama oduvek poznatim po vitkosti na severu Afrike i na Bliskom istoku danas se sve češće viđaju gojazne osobe koje su željno iščekivale trenutak kad će im biti dostupni ti zanimljivi, šareni, primamljivi paketići super-ukusne hrane. Nama je to dobro poznato, ako se prisetimo vremena kada je otvoren prvi McDonald’s restoran na Slaviji u Beogradu. Čekalo se u kilometarskim redovima kako bi se probao čuveni hamburger u još čuvenijem pakovanju od stiropora, koje se čuvalo i nosilo kući. U zemlji legendarnih pljeskavica i ćevapa ljudi su nagrnuli na ’plastične’ hamburgere, i verovatno bi kupili bilo šta što je tako lepo upakovano. Nakon jela stomaci bi se naduvali, padalo se u letargiju, ali bismo želeli još i uporno se vraćali u ’Mek’.

Štetnost i povezanost prerađene hrane s gojaznošću je nekako oduvek bila očigledna, ali je bilo vrlo teško dokazati je. Dr Kevin Hol (Kevin Hall) iz američkog Nacionalnog instituta za dijabetes i oboljenja bubrega  kaže da su prerađevine kao pornografija – teško ih je definisati, ali ih prepoznajete kada ih ugledate. I on se bavi istraživanjem epidemije gojaznosti koja hara Amerikom od osamdesetih godina prošlog veka, a glavni osumnjičeni mu je bila prerađena hrana. Pošto je vrlo teško napraviti validnu studiju i dobiti merodavne rezultate o ishrani ljudi van laboratorije, Dr Hol je shvatio da će morati da dovede ljude kod sebe. I tako je organizovao prvu randomizovanu, kontrolisanu studiju u kojoj je učestvovalo 20 ispitanika koji su proveli mesec dana u laboratoriji i jeli isključivo hranu koja im je tu servirana, raspoređenu u 3 obroka i 1 užinu. Dobijali su duplo veću količinu hrane nego što im je potrebno za održavanje postojeće telesne težine, pa su mogli da jedu do sitosti. Svi ispitanici, 10 žena i 10 muškaraca u ranim tridesetim, svakog dana su oko sat vremena radili lagane vežbe. Tokom studije su svi detaljno praćeni, mereni su im vitalni znaci, glukoza, insulinska rezistencija, potrošnja energije, holesterol…

Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, pa bi tokom prvih 15 dana dobijali ili samo ultraprerađenu hranu ili neprerađenu hranu, a potom im je tokom narednih 15 dana način ishrane zamenjen: oni koji su jeli prerađevine, sada su dobijali samo neprerađenu hranu, i obrnuto.

Šta je bilo na jednom dnevnom meniju ispitanika u Holovoj laboratoriji? Na meniju sa prerađevinama mogli su se naći sok od jabuke, palačinke s margarinom i slatkim sirupom, kobasice od ćuretine, kroketi od krompira, sendvič s belim hlebom, sirom, ćuretinom i majonezom, čizburger, pomfrit, kečap, voćni jogurt i konzervisane breskve. Na meniju sa neprerađenom hranom bili su ovsena kaša sa borovnicama i bademom, mleko, salata sa grilovanom piletinom, jabuke, grožđe, dinstna junetina, kuskus sa limunom i belim lukom, boranija, šargarepa, humus od crnog pasulja.

Ispostavilo se da su, u periodu kada im je servirana ultraprerađena hrana, ispitanici unosili 508 kalorija više nego inače, i svi se ugojili oko 1 kg. Obe vrste obroka bile su ukusne, slične nutritivne vrednosti, s jednakim unosom šećera, ugljenih hidrata, proteina, masti i vlakana. Ono što je bilo drugačije je da su ispitanici prerađevine jeli brže, pa samim tim i više, i da im je trebalo više vremena da shvate da su siti. Ali u suštini problema je isto ono što pominje i Majkl Mos: velike prehrambene kompanije žele da stvore izuzetno ukusnu hranu, pa ukus pojačavaju dodavanjem više soli, šećera, masti i veštačkih pojačivača ukusa, kako bi izazvale i veštački apetit i žudnju za hranom. Svi ti sastojci su jeftini, što omogućava da porcije budu veće za manje para. Svi mogu da priušte ovakve obroke, bez obzira na imovinsko stanje. Svi mogu da ih pokupe usput, ne moraju čak ni da izađu iz auta.

Iako je prerađena hrana namerno dizajnirana tako da nam pomuti moć rasuđivanja, jedini način da joj se odupremo je svest. Nažalost, danas moramo preispitivati sve što nam se servira – na tanjiru, u medijima, na svim nivoima života. Moramo preispitivati i ono što nam se servira pod etiketom ’zdrava hrana’. I nema prečica – prerađena hrana nam možda može uštedeti pola sata – sat dnevno, ali nam može oduzeti godine života. Ne smemo dozvoliti da stignemo na naplatnu rampu da bismo to shvatili.

Uključite svest, hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vesnik jeseni i dobrog zdravlja

Ona zri krajem leta i njen miris nas prati tokom jeseni. Uzgaja se u našim krajevima vekovima, a naše stare, autohtone sorte su otporne na većinu bolesti koje danas napadaju voće. Karamanke su završile i u pesmi, i to ne bez razloga, njihovo bujno drvo može živeti i preko 200 godina, a voće im je slatko i sočno.

Većina mitologija širom sveta je prepuna krušaka: u antičkoj Grčkoj bila je posvećena Heri i Afroditi. Zabranjeno voće koje se pominje u Bibliji često se prikazuje kao smokva, kruška ili nar. Starim Kinezima kruška je simbol besmrtnosti. Samim svojim oblikom kruška podseća na ženske obline ili figurice ženskih idola iz praistorije. Nije ni čudo, jer osim što obilno rađa, kruška najavljuje dolazak plodne jeseni, vreme žetve, ima moć da još nerođenoj bebi obezbedi pravilan razvoj, a nama preporodi telo.

Kruške često zapostavljamo u ishrani, što je velika šteta jer su izuzetno zdrave, a pritom spadaju u hipoalergensko voće, ono koje mogu jesti i osobe veoma osetljive i sklone alergijama na hranu. Osim što nam štite kompletno zdravlje, kruške nam održavaju vitkost i lep izgled.

Šta je to u kruškama na čemu im treba zahvaliti?

  • Minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, bor, mangan… Mangan, magnezijum, fosfor, kalcijum, bakar i bor održavaju zdravlje kostiju i sprečavaju osteoporozu. Kalijum povećava protok krvi, prirodni je vazodilatator, snižava krvni pritisak, sprečava aterosklerozu, reguliše nivo tečnosti u organizmu, hidrira i snabdeva organe kiseonikom. Gvožđe sprečava anemiju, a u kombinaciji s bakrom bolje se apsorbuje.
  • Vitamini: A, C, B 2, 3 i 6, folna kiselina, D, E. Folna kiselina je idealna za trudnice jer smanjuje defekt neuralne cevi kod novorođenčadi.
  • Antioksidanti: glutation snižava krvni pritisak i sprečava moždani udar, kvercetin sprečava rak i oštećenje arterija, vitamin C i bakar jačaju imunitet; beta karotin, lutein i zeaksantin u kombinaciji s vitaminom A čuvaju oči, kosu i kožu, sprečavaju makularnu degeneraciju i kataraktu. Flavonoidi i antioksidanti u kruškama smanjuju upale, olakšavaju simptome artritisa, reume i gihta.
  • Kora i voće je prepuno vlakana, pomaže rad creva i omogućava redovno pražnjenje, sprečava nadutost, održava holesterol u zdravim granicama, sprečava rak dojke i dijabetes, kolitis, rak debelog creva i ubrzava metabolizam. Kruške čiste pankreas, jetru i bubrege.

Pa zato pravac na pijac, nađite bakicu koja prodaje neprskane kruške iz svog dvorišta i neka vam obeleže ovu jesen. A osim što su sjajne takve kakve su, kruške su idealne i za poslastice. Evo jednostavnog recepta za vrlo ukusan dezert, a pritom potpuno prirodan, bez veštačkih šećera.

Punjene kruške

Od materijala je potrebno:

  • 6 sočnih krušaka
  • 3 kašike ovsenih pahuljica
  • 10 seckanih urmi (bez koščica)
  • šaka lomljenih oraha + 6 celih polovina
  • kašičica cimeta

Pomešati ovsene pahuljice, cimet, seckane urme i lomljene orahe. Kruške oprati, odseći vrh i pažljivo ih izdubiti. Ne ljuštiti. Ukloniti seme a izvađeno meso dodati smesi s ovsenim pahuljicama.

Pripremljenom smesom bogato napuniti izdubljene kruške i staviti odozgo polovinu oraha. Poslagati na pleh i peći 35 minuta u već zagrejanoj rerni na 200 stepeni.

Servirati ohlađene, same ili, ako dijeta dozvoljava, uz kuglu sladoleda od vanile.

Hranite se zdravo, krećite što više i ne zaboravite da popijete Equigal!