Category Archives: Equigal

Višak kilograma ili višak litara?

Par dana niste obukli omiljene pandalone, i danas ne možete da ih zakopčate. Stanete na vagu, i ona vas zaprepasti s 2 do 3 iznenadna kilograma viška. Bez brige, niste se ugojili. Ovakva nagla promena telesne težine ukazuje na zadržavanje vode u organizmu.

Naše telo sastoji se od oko 60% vode, koja se redovno obnavlja i drenira. Razni su faktori koji doprinose zadržavanju vode, od letenja avionom, preko suviše slane hrane do hormonalnih promena. Osim oticanja u predelu stomaka, najčešće otiču i ruke i noge, naročito članci i stopala, dok zglobovi postaju kruti pa čak i bolni. Prsti na rukama se zaokrugle i prstenje postaje tesno, a i na licu se mogu videti promene, uglavnom na kapcima i podočnjacima.

Oticanje ili edem se dešava kada se tečnost zadrži u tkivu i naš limfotok sistem ne uspe da je izdrenira. U većini slučajeva, ovo je bezazleno, osim što je neprijatno i daje nam osećaj težine i tromosti. Oticanje je individualna pojava, neke osobe, naizgled, imaju sreće da ne otiču, a druge stalno kubure s nadutim kapcima i stomakom. Naizgled, jer ako proanaliziramo njihove životne stilove, vrlo je verovatno da ćemo naći i razloge oticanja. Najčešće otiču osobe koje su fizički neaktivne, ne piju dovoljno vode ili, još gore, jedinu tečnost koju unose su gazirani napici, i unose presoljenu hranu, bilo da je dosoljavaju ili stalno konzumiraju prerađevine bogate natrijumom.

Žene često otiču u PMS-u ili na početku menopauze, što se dešava zbog hormonalnih promena u organizmu, a oticanje mogu izazvati i neka ozbiljnija oboljenja, poput poremećaja rada štitaste žlezde, bubrega ili srca. Neki lekovi mogu pogoršati stanje, na primer antidepresivi, kontraceptivi ili lekovi za regulisanje pritiska. Trudnice su takođe sklonije oticanju, naročito ako se ne kreću dovoljno, kao i osobe koje profesija obavezuje na dugo sedenje ili stajanje u mestu.

Iako je oticanje uglavnom bezazleno, ne treba ga zanemariti jer ako postane učestalo može izazvati ozbiljnije komplikacije, duboku vensku trombozu, edem pluća ili miome na materici. Kod čestog oticanja bitno je da iskreno analiziramo svoj stil života. Ako utvrdimo krivce i izbacimo ih a oticanje se nastavi, trebalo bi da se posavetujemo sa stručnjakom.

U međuvremenu, možemo uvesti sledeće promene u svoj životni stil:

  • Smanjiti unos soli. So vezuje vodu u organizmu i pomaže da se održi balans tečnosti u ćelijama i oko njih. Previše slane hrane i prerađevina bogatih natrijumom utiče na zadržavanje vode.
  • Povećati unos magnezijuma. Magnezijum učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija u telu i dokazano pomaže kod zadržavanja vode, naročito u PMS-u. Orašasti plodovi, integralne žitarice, crna čokolada, zeleno lisnato povrće, odlični su izvori magnezijuma.
  • Povećati unos vitamina B6. Ovaj vitamin, pored mnogih telesnih funkcija, pomaže i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Ima ga u orašastim plodovima, krompiru, mesu i bananama.
  • Povećati unos kalijuma. Kalijum je jedan od bitnih elektrolita koji, između ostalog, reguliše i protok tečnosti i hranljivih materija na ćelijskom nivou. Ima moć da smanji nivo natrijuma i pospeši mokrenje. Ima ga u avokadu, paradajzu, krompiru i bananama.
  • Izbaciti prazne ugljene hidrate. Bela industrijska peciva, masna testa, slatkiši i kolači podižu naglo nivo insulina u krvi, što vodi do zadržavanja natrijuma putem njegove reapsorpcije u bubrezima.
  • Potražiti pomoć u prirodi. Glikozidi, saponini, organske kiseline i mineralne materije koje sadrži određeno lekovito bilje pomaže organizmu da izbaci višak vode, sprečava zadržavanje vode u tkivima ali i zadržavanje mokraće, i pospešuje razmenu materija koja jača limfotok.

Kada je u pitanju fizička aktivnost, dovoljan unos vode i zdrava ishrana, tu smo sami odgovorni i obavezni. A kada je u pitanju lekovito bilje, tu je Equigal. Krušina, anđelika, ivanjsko cveće, neven, rastavić, dobitna su kombinacija koja će ne samo pomoći da izbacimo višak vode iz tkiva i organizma, već i da smanjimo nadutost stomaka, poboljšamo varenje, eliminišemo zatvor, rešimo se celulita i viška kilograma.

Uz Equigal nema ni viška kilograma, ni viška litara!

Nabujak od spanaća

Spanać je veoma zdravo lisnato povrće bogato mineralima – gvožđem, karotinom, kalcijumom, kalijumom, fosforom, bakrom, cinkom, manganom, vitaminima B grupe – folnom kiselinom, B1, B2, B6, vitaminom E i C. Međutim, ima i jednu mračnu stranu: oksalnu kiselinu. Zbog nje se gvožđe otežano resorbuje u organizmu, pa treba pribeći malom triku: spremati ga s mlečnim proizvodima. Tada se oksalna kiselina veže za kalcijum pa sve nutrijente možemo potpuno iskoristiti, i pritom ne opteretiti bubrege kojima oksalati smetaju i izazivaju stvaranje kamenca. Za razliku od termo labilnih nutrijenata koji se uništavaju ili redukuju prilikom kuvanja, nivo gvožđa se zadržava, pa je zato spanać dobar za anemične osobe, naročito jer pored ovog minerala sadrži i folnu kiselinu.

Ako vam je dosadilo da spremate spanać na klasičan način, evo predloga za izuzetno ukusan a jednostavan obrok veoma atraktivnog izgleda koji možete ponosno izneti i na gostinsku trpezu.

Za tri porcije od materijala je potrebno:

  • 1 kg očišćenog, blanširanog*, oceđenog i iseckanog spanaća
  • 5 jaja
  • 1 šolja jogurta ili kefira
  • 1 šolja blagog mrvljenog sira
  • 3 kore za gibanicu, po izboru
  • malo maslinovog ulja (obična, integralna, heljdina)
  • so

*Spanać se blanšira tako što se na kratko potopi u kipuću vodu i potom procedi.

Pripremiti tri male, najbolje keramičke posude za pečenje. Zaliti ih maslinovim uljem.

U činiju za mešenje razbiti dva jaja i dobro ulupati viljuškom. Dodati seckani spanać, jogurt, sir i so. Sjediniti nežno, da se sir ne raspadne previše.

Po jednu koru presaviti na četiri i obložiti njom posudu tako da kora pokriva ivice i viri preko. Rasporediti smesu sa spanaćem u svaku posudu podjednako, i napraviti malo udubljenje. U svako udubljenje razbiti po jedno jaje. Koru koja viri dodatno malo namazati maslinovim uljem.

Peći 30 minuta na 180 stepeni, tako da kora porumeni a sadržaj postane čvrst.

Ovo je kompletni obrok u malom, a pritom veoma hranljiv i ne mnogo kaloričan. Odličan je posle vežbanja jer ima dosta proteina. Odličan je i topao i hladan.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad se creva ulenje

Čak 80% osoba makar jednom u životu doživi zatvor. Ali ne onaj kazneno-popravni, već digestivni, mada je sam osećaj kao da smo pod kaznom. Često zatvor prođe sam od sebe, ali ono što nije dobro, i čak i vrlo opasno, je kad postane hroničan. Zatvor po definiciji imamo kada praznimo creva manje od 3 puta nedeljno. I tada se prilikom pražnjenja može osetiti bol, a jako napinjanje i tvrd sadržaj mogu oštetiti debelo crevo i rektum.

Da vidimo prvo šta izaziva zatvor. Tu su očigledni uzroci, ali i oni manje očigledni, prikriveni:

  • Loša ishrana s nedovoljnom količinom vlakana. Da bi se creva pokrenula neophodna su vlakna, kako nerastvoriva tako i rastvoriva. Više o njima pisali smo ovde: Vlakna za vitkost
  • Nedovoljnan unos vode. Crevima treba tečnosti kako bi sadržaj bio mekši i lakše se vario. Nedovoljan unos vode, ili još gore, unos slatkih gaziranih napitaka umesto vode, otežavaju varenje i dovode do zatvora.
  • Inertnost. Da bi se creva ’kretala’, moramo se i mi pokrenuti. Kada redovno vežbamo, makar to bile samo šetnje, i varenje nam je bolje.
  • Hipotireoza. Usporen rad štitaste žlezde znači i usporen metabolizam, a samim tim i spor rad creva.
  • Analgetici. Lekovi protiv bolova rade pomoću receptora u digestivnom traktu, pa mogu usporiti njegov rad, naročito kod osoba koje pate od hroničnih bolova i stalno uzimaju analgetike.
  • Antidepresivi. Lekovi koji rade po principu selektivne inhibicije preuzimanja serotonina (tzv. SSRI lignadi), kao i triciklični antidepresivi (TCA) usporavaju rad creva. Depresija usporava sve procese u organizmu, uključujući i varenje.
  • Suplementi. Neki vitamini i minerali koji se uzimaju u obliku suplemenata, naročito gvožđe i kalcijum, mogu poremetiti rad creva.

  • Antacidi. Lekovi koje uzimamo protiv gorušice često sadrže kalcijum ili aluminijum, koji mogu izazvati zatvor.
  • Preterana i prečesta upotreba laksativa. Kada se laksativi predugo koriste, možemo postati zavisni od njih. Zato ih treba uzimati isključivo u skladu s uputstvom.
  • Diuretici. Osobe koje često koriste diuretike zbog povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja mogu češće patiti od zatvora, jer izbacivanjem viška vode iz organizma ostaje manje tečnosti u crevima pa sadržaj postaje tvrđi.
  • Previše mlečnih proizvoda i crvenog mesa. Mnogo sira, mesa i prerađevina usporava varenje zbog nedostatka vlakana. Ovakvu hranu zato treba kombinovati sa povrćem i salatama.
  • Porođaj. Kod porodilja je zatvor čest problem zbog oslabljenih mišića abdomena. Često i zbog rana i bola žene odlažu defekaciju što vodi do zatvora.
  • Dijabetes i neurološki poremećaji kao što su multipla skleroza i Parkinsonovo oboljenje obično su praćeni zatvorom.

A šta zatvor radi našem telu? Osim neprijatnog osećaja da stalno imamo balon u stomaku, i nemogućnosti da zakopčamo pantalone, zatvor može imati i ozbiljnije zdravstvene posledice. Najčešći pratioci zatvora su hemoroidi, koji se javljaju zbog prevelikog pritiska na rektum i vene u njemu. Krv se nagomilava ispod kože i stvaraju se bolne izbočine. One se mogu javiti unutar donjeg rektuma ili spolja, kod anusa.

Pritisak i napinjanje mogu dovesti do analne fisure – oštećenja ili pukotina na sluzokoži analnog kanala ili anusa. Osim neprijatnog bola i svraba, kod fisura može doći do pojava krvi u stolici. Ako se sadržaj u crevima do te mere nagomila i otvrdne da je njegovo izbacivanje nemoguće, dolazi do fekalne impakcije. Ona može dalje izazvati stvaranje ulceracija i nekroze unutar rektuma, i u najgorem slučaju, perforaciju creva kada se njihov sadržaj izlije u stomačnu duplju, što može biti i fatalno. Fekalna impakcija često zahteva lekarsku intervenciju i ručno sitnjenje i vađenje sadržaja, a ponekad čak i operaciju.

Rektalni prolaps je još jedna ozbiljna posledica hroničnog zatvora, kada se debelo crevo izvrne i ispadne kroz anus. Nije ni potrebno objašnjavati koliko je ovo bolno i neprijatno. A kada su nam creva pod stalnim naponom i imamo hronični zatvor tokom dugog vremenskog perioda, možemo doći u situaciju da nam oslabi analni sfinkter. Tada dolazi do stanja koje se zove fekalna inkontinencija, nemogućnost kontrole zadržavanja stolice prilikom pojave nagona za pražnjenjem. Pored hroničnog zatvora, njega može izazvati i oštećenje nerava ili mišića prilikom porođaja ili hirurškog zahvata. Malo je reći da ovo stanje izaziva velike psihičke probleme.

Pored direktnih posledica po naše debelo crevo, zatvor može izazvati i sporedne simptome usled nagomilavanja toksina u organizmu, kao što su glavobolja, osećaj umora, akne, nečistu kožu, oticanje, podočnjake, osip, može nam poremetiti apetit, izazvati neprijatan zadah, kao i doneti psihičke neprijatnosti, osećaj manje vrednosti, izbegavanje društva i iskompleksiranost sopstvenim izgledom.

Dakle, mnogo je razloga da svojim crevima posvetimo pažnju i pre svega sprečimo. U slučaju da do njega ipak dođe i ako traje duže vreme, a naročito ako primetimo krv u stolici, potrebno je da odmah potražimo lekarsku pomoć. U međuvremenu, treba da se zdravo hranimo, da unosimo što više dobrih vlakana, pijemo dovoljno vode, krećemo se i vežbamo. A kada zagusti, tu je i pomoć iz prirode: Equigal je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji uspostavlja normalan rad creva, eliminiše zatvor, dovodi do redovnog pražnjenja, a ima i dodane, oku prijatne efekte: pomaže da uspostavimo normalnu kilažu i eliminišemo celulit.

Equigal – da lako izađete iz zatvora!

Graditelji mišića

U poslednje vreme veoma su popularne dijete za mršavljenje sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom proteina. Kada izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, naglo nam se smanjuje masa zbog gubitka tečnosti iz organizma. Tek kasnije, ako istrajemo s dijetom, nakon dva do sedam dana, počećemo da gubimo masne naslage. To se dešava u ketozi koja je posledica ketogeneze, kada jetra počinje sa stvaranjem ketonskih tela koja ćelije počinju da sagorevaju radi energije. Ketoza je kod naših predaka bila prirodan proces kojim se organizam štitio u vremenima velike gladi. Ona nije prijatna i izaziva simptome poput glavobolje, osećaja umora, razdražljivosti, mučnine, bolova u stomaku, nesanice, osećaja žeđi i učestalog mokrenja. Zato se ova vrsta dijete nikako ne preporučuje osobama sa oboljenjima jetre i bubrega.

Proteini ili belančevine su složeni molekuli koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, a posebno za strukturu i funkcionisanje telesnih tkiva i organa. Proteini se sastoje od aminokiselina koje su spojene u lancu. U jednom molekulu proteina ima 200 aminokiselina, i mogu biti neesencijalne – one koje se sintetišu u organizmu, i esencijalne – koje moramo uneti putem hrane.

Proteini igraju brojne uloge u organizmu: oni imaju funkciju antitela koja štite organizam tako što se vezuju za strana tela, viruse i bakterije, kao na primer imunoglobulin G. U funkciji enzima, oni učestvuju u stvaranju novih molekula tako što ’čitaju’ podatke o genima u DNK, i vrše na hiljade hemijskih reakcija na ćelijskom nivou. Proteini su ’glasnici’ koji putem nekih vrsta hormona, na primer hormona rasta, prenose signale u organizmu kako bi se usaglasili biološki procesi između različitih ćelija, tkiva i organa. Proteini su odgovorni za strukturu od ćelijskog nivoa do najkrupnijeg plana – da nam omogućavaju da se krećemo. I, na kraju, proteini prenose atome i molekule unutar ćelija kroz celo telo, a najbitniji s tom funkcijom je feritin – makromolekul gvožđa s obavijen proteinskom opnom kome možemo zahvaliti za ’dobru krvnu sliku’.

Nedavno je tim istraživača koji se bavi karcinomom, došao do zaključka da protein kog su ispitivali, FGFBP3, ili skraćeno BP3, igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma. Iako su laboratorijski miševi imali genetske predispozicije da budu stalno gladni i gojazni, kod onih sa većim nivoom ovog proteina došlo je do iznenađujućeg smanjenja telesne mase. U tekstu studije koja je objavljena, sugeriše se da bi BP3 mogao da obezbedi novu terapiju za lečenje metaboličkih poremećaja, uključujući i dijabetes tipa 2 i oboljenja jetre. Kako se dalje navodi u studiji, tokom samo 18 dana ispitivanja i osam terapija koje su uključivale ovaj protein, kod miševa se telesna masa smanjila za jednu trećinu, povećani insulin u krvi se sveo na normalu, a masnoće u jetri su eliminisane.

BP3 je protein koji pripada receptorima fibroblastnih faktora rasta koji su zastupljeni od najprostijih do najsloženijih organizama i imaju ulogu u nizu bioloških procesa, kao što je ćelijski rast, zaceljivanje rana i povreda. Neki od ovih proteina se ponašaju kao hormoni. Kod karcinoma je, na primer, protein BP1 povišen, pa se sumnjalo da ima ulogu ’pratioca’ ćelija raka. Tek nedavno je pažnju istraživača privukao BP3, takođe sa ulogom ’pratioca’ koji vezuje tri FGF proteina, 19, 21 i 23, a koji kontrolišu metabolizam, odnosno način na koji organizam čuva ugljene hidrate, tj. šećere, i lipide, tj. masti.

Naravno, ova studija je tek početak niza istraživanja koja slede kako bi se potvrdila uloga proteina BP3 u regulisanju metabolizma i njegovoj mogućoj upotrebi u terapiji kod ljudi. Ali ovo je još jedan dokaz koliko su proteini važni u ishrani. Svi koji se ozbiljno bave sportom znaju da nema dobre mišićne mase bez dovoljno proteina. Belančevine su makronutrijenti, što znači da su organizmu potrebni u većim količinama nego što je to slučaj kod mikronutrijenata – vitamina i minerala. I dok telo skladišti ugljene hidrate i masti koje unesemo, ono nije u stanju da skladišti protein. Ali to ne znači da treba da preterujemo s unosom proteina. Jedna klasična porcija mesa sadrži više proteina nego što je našem telu potrebno. Takođe, nije dovoljno da samo unosimo protein kako bismo izgradili mišićnu masu. Za to je neophodno da vežbamo. Vežbanje značajno utiče na metabolizam proteina, pa osobe koje naporno vežbaju ili rade treba da unose više belančevina od neaktivnih osoba. Postoje različite teorije o tačnoj količini potrebnih proteina, neka istraživanja navode da aktivnim sportistima treba čak 1,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. ’Umerenija struja’ kaže da je dovoljno od 0,8 do 1 grama po kilogramu telesne težine.

Ako ne unosimo dovoljno proteina, ne samo da će naši mišići patiti, već ćemo biti skloniji osteoporozi i lomovima kostiju, kosa i nokti će biti krti, osećaćemo se slabo i bićemo skloniji bolestima jer će nam pasti imunitet. Zato je bitno da znamo šta jedemo. Namirnice najbogatije proteinima su belo meso, tunjevina, losos, sir, jaja, mleko, ali ima ih i u hrani ne-životinjskog porekla – u pasulju i mahunarkama, orašastim plodovima, pšeničnim klicama, pečurkama, semenu bundeve i kikirikiju.

Ketogena dijeta nam može pomoći da smršamo, ali brojni stručnjaci upozoravaju da je ne treba držati tokom dužeg vremenskog perioda. Ugljeni hidrati su našem organizmu potrebni isto koliko i proteini, a ogromna je razlika u tome da li iz ishrane izbacujemo masna bela peciva, slatkiše i torte ili integralne žitarice. Isto tako je bitno i kakvu vrstu proteina unosimo. Masna mesa prepuna hormona i aditiva nam sigurno neće poboljšati zdravlje. Kao i u svemu, umerenost je ključ za rešenje problema. Ako ništa drugo, setimo se da su gladijatori živeli na sočivu i pasulju i da im je meso veoma retko bilo dostupno.

Gradite svoje mišiće kvalitetnim proteinima, redovnim vežbanjem, pijte dovoljno vode i čuvajte zdravlje organa za varenje. I ne zaboravite da popijete Equigal!  

Keks s bundevom, rogačem i orahom

Jesen je vreme izobilja, a tri ploda su njen pravi simbol: bundeva, rogač i orah.

Bundeva je prepuna dobrih vlakana, pektina i celuloze koji pomažu varenje i sprečavaju gojaznost. Esencijalne masne kiseline koje sadrži daju energiju, štite zdravlje reproduktivnih organa i čiste kožu, a pomažu i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Prepuna je vitamina, pre svega karotina, vitamina C i B, niacina i folne kiseline. Tu su i bitni minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe i čitav niz oligo i mikroelemenata. Odličan je diuretik i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma, a samim tim ublažava bol kod oteklih zglobova i umanjuje upale bubrega i bešike. Bundeva je prirodni čistač kože i naročito je korisna osobama sa psorijazom. Karotin koji sadrži štiti nam oči i sprečava kataraktu.

Rogač je bogat vitaminima A, B, D, kao i magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i fosforom. Osim što je ukusan i može se koristiti kao prirodni zaslađivač, i lekovit je: ima antiseptičko, analgetsko, antivirusno i antioksidativno dejstvo. Dijetalan je, pogodan za dijabetičare, a izuzetno je dobar za osobe na dijeti za mršavljenje jer ima sposobonost da višak masti vezuje i izbaci putem stolice. Zato je odličan i za osobe sa poremećajima kardiovaskularnog sistema, snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida i čisti krvne sudove. Odličan je čistač creva, a sklop minerala koje sadrži sprečavaju osteoporozu.

Orah sadrži veoma visok nivo antioksidanata i polifenola koji štite ćelije i sprečavaju niz oboljenja uključujući i karcinom. Prepun je zdravih vlakana, proteina, vitamina i minerala: B, C, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, pa nam daje energiju tokom dužeg vremena, smanjuje rizik od dijabetesa i čuva vitkost. Orah, sa svojim dobrim, mononezasićenim mastima, idealan je plod za zaštitu srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, može nam pomoći da smršamo jer nam daje osećaj sitosti i održava zdrav nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda.

Eto dovoljno razloga da ove namirnice iskombinujete na zdrav način i uživate u njihovim blagodetima. Mi vam dajemo predlog za ukusan i veoma zdrav keks koji će vas zasititi i sprečiti napade gladi.

Za ovaj keks potrebno vam je:

  • 125 g putera
  • 2 pune kašike meda
  • 2 kašike rogača
  • 1 jaje
  • 1,5 šolja speltinog brašna
  • pola šolje ovsenih pahuljica
  • 1 šolja pečene i izgnječene bundeve
  • 1 kašičica cimeta
  • 1 kašičica sode bikarbone i pola kašičice praška za pecivo
  • prstohvat soli
  • 1 šolja seckanih oraha

Uključite rernu na 180 stepeni i pripremite dva velika pleha obložena papirom za pečenje.

Sve suve sastojke sipajte u činiju i promešajte. Dodajte puter koji je malo odstojao na sobnoj temperaturi i utrljajte ga da se dobro sjedini sa suvim sastojcima. Dodajte izgnječenu bundevu, med i jaje pa dobro sjedinite viljuškom. Na kraju dolaze seckani orasi koje takođe treba dobro umešati da se ravnomerno rasporede. Smesu vadite kašičicom i spuštajte na pleh, trudeći se da masa bude što ravnomernija, i ostavljajući dovoljno mesta između da se keks ne bi spojio i zalepio.

Pecite keks 10 minuta na 180 stepeni, oba pleha uz upaljen ventilator, ili jedan po jedan pleh bez ventilatora.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Pasulj, protein, Pitagora

Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja podario Setu zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo ’drvo života’, i po nekim jevanđeljima, preživelo je čak i Potop, da bi potom bilo posečeno kako bi se napravio most do Hrama i krst. Motiv čarobnog drveta koje niče iz zrna pasulja mnogo kasnije se ponovo našao u priči o Džeku i čarobnom pasulju, a u međuvremenu, čudesno zrno je protkalo istoriju, mitove pa čak i filosofiju, po svim meridijanima.

Jedna od poznatijih asocijacija, kada se pomene pasulj, je Pitagora. Ovaj antički matematičar i otac filosofije bio je strastveno opasuljen. Neki kažu da je mrzeo pasulj, međutim, istina je da ga je se klonio iz vrlo opravdanog razloga. Pitagora je bio pod velikim uticajem mistike Feničana sa Krita, ali i starog Egipta. Egipćanima je pasulj bio simbol postanka, za šta su potvrdu nalazili u njegovom falusnom obliku. Smatrali su da bi, jedući pasulj, onemogućili svojim precima da ostvare reinkarnaciju. Zato ova mahunarka nije bila na jelovniku egipatskih sveštenika, koji su je prinosili bogovima.

Samos, Pitagorino rodno mesto

Pitagora je rođen na Samosu a obrazovanje je stekao od najboljih: Ferekida, Talesa i Anaksimadra, ali i na Bliskom istoku gde je boravio kao sveštenik u hramu u Diospolisu. Okružen egipatskim običajima i verovanjima težio je čistoti i savršenstvu, i, između ostalog, odbijao je da jede pasulj. Egipatska religija je pečat ostavila na Pitagorino učenje o seobi duše – metempsihozi: duša je besmrtna, a nakon smrti ulazi u novo telo, i taj proces se ponavlja sve do potpunog pročišćenja.

Pitagora

Iz zapisa Porfirija znamo da je Pitagora na rodnom Samosu, a potom i u Krotonu u Kalabriji osnovao školu pod nazivom ’Polukrug’ čiji su polaznici morali da se obavežu na asketski stil života koji je podrazumevao ishranu bez mesa i odricanje od lične imovine. U toj školi, ili bratstvu kako se negde naziva, vodile su se debate od javnog značaja. I tu opet dolazimo do pasulja: u Pitagorino vreme, prilikom izbora i glasanja koristio se pasulj. Beli pasulj je značio ’za’, a crni ’protiv’. Ta činjenica baca novo svetlo na Pitagorino upozorenje svojim učenicima da se klone ’pasulja’, odnosno, metaforički, političkih razmirica i intriga.

Pitagora nije bio zagovornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Stanovnici susednih kolonija, među kojima je bio i jedan bivši, odbačeni i ogorčeni pripadnik pitagorejskog bratstva, napali su zbog toga Pitagorejce, a sam konačni ishod je malo nejasan. Ima nekoliko verzija priče, ali najinteresantnija je ona po kojoj Pitagora beži, dolazi do polja pasulja, i ne želeći da pogazi svoja uverenja i zakorači u usev da bi spasao živu glavu, hrabro prihvata sudbinu i pada od ruke neprijatelja. Principijelnost do samog kraja.

Nije samo Pitagora verovao u da se u zrnu pasulja krije čitav mikrokosmos. Rusi, Skandinavci, Kelti, samo su neki od naroda koji su vekovima stavljali zrno pasulja u hleb prilikom paganskih proslava koje su dolaskom hrišćanstva preinačene u Božić. Na Siciliji se i dalje pasulj stavlja u poseban kolač koji se peče za svadbe i sahrane. Poput naše česnice, kolač se potom lomi, a ’srećni dobitnik’ komada u kom je pasulj smatra se počasnim gostom.

Pasulj i mahunarke bili su glavna hrana gladijatora, a svako ko je služio vojsku sigurno se seća vojničkog pasulja. To nije slučajno. Pasulj je bogat amino kiselinama koje su neophodne za gradnju proteina, a ima malo kalorija i zasićenih masti. Sadrži visok procenat folne kiseline, odnosno vitamina B9, neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema, rast i razvoj, kao i nastanak crvenih krvnih zrnaca i novih ćelija. Bez folne kiseline nema normalne trudnoće i razvoja ploda. Pored toga, pasulj je bogat cinkom, gvožđem, magnezijumom, a obiluje i vlaknima neophodnim za normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Pasulj nam može pomoći da sprečimo mnoga oboljenja, čak i karcinom, jer je bogat polifenolima, antioksidantima koja se bore protiv uticaja slobodnih radikala. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju pasulj manje oboljevaju od srčanog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Pasulj snižava holesterol, a magnezijum kog sadrži neophodan je za normalno funkcionisanje srčanog mišića.

Pasulj nam može pomoći i da smršamo i održimo normalnu telesnu masu. Visok procenat vlakana stabilizuje nivo glukoze, sprečava dijabetes, pomaže normalno funkcionisanje pankreasa koji proizvodi insulin, sprečava pojavu masnoće u jetri i daje nam osećaj sitosti. Vlakna iz pasulja sprečavaju napade gladi, ali i čiste creva, sprečavaju zatvor i stvaraju pozitivnu sredinu za razvoj dobrih bakterija.

Svi dobro znamo za ’negativnu posledicu’ konzumiranja pasulja, koja nas opet vraća Pitagorejcima: jedna zabavna anegdota kaže da su Pitagorejci verovali da čovek gubi deo duše svaki put kada ispušta gasove. Danas znamo da to, naravno, nije istina, ali ono što je sigurno i dokazano je da svako ko uključi pasulj u svoju redovnu ishranu gubi višak kilograma, povišen holesterol, šećer u krvi i tako nedvosmisleno sebi produžava život.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Baklava od jabuka

Jabuke, cimet i orasi su sjajna kombinacija za kolače, evo ideje kako da napravite zdrav i veoma ukusan kolač u stilu baklave, a da umesto kora upotrebite listiće jabuka.

Za ovaj kolač potrebna je klasična tepsija, takozvani ’đuveč’, podmazan puterom i posut s malo brašna ili griza. A od sastojaka je potrebno sledeće:

  • 6 jabuka, nakiselih
  • sok 1 limuna

za posip:

  • 6 kašika mlevenih oraha
  • 4 kašike kokosovog šećera
  • šaka lomljenih oraha

za testo:

  • 3 jaja
  • 7 kašika integralnog brašna od spelte
  • pola šolje mleka
  • komad putera ili gi putera (20ak grama), rastopljenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica cimeta
  • prstohvat soli

Iscediti sok jednog limuna i sipati ga u veliku posudu za mešenje. Jabuke oprati, oljuštiti, preseći na pola i odstraniti peteljku i semenke, pa seckati na što tanje kriške, i ubacivati odmah u posudu. Povremeno promešati da se kriške oblože limunovim sokom kako ne bi potamnele.

U činijci pomešati šećer i mlevene orahe.

Uključiti rernu na 200 stepeni. U zasebnoj posudi za mešenje umutiti 3 jaja, dodavati naizmenično brašno i mleko, pa puter i na kraju umešati prašak za pecivo, cimet i so. Testo treba da bude gustine kao za palačinke. Svu smesu preliti preko jabuka i promešati temeljno tako da se kriške lepo oblože a da se ne raspadnu.

Na dno podmazane tepsije poređati sloj jabuka obloženih testom, pa posuti polovinom smese mlevenih oraha i šećera i preko toga posuti trećinu spremljenih lomljenih oraha. Prekriti novim slojem jabuka, pa ponovo posuti kao prvi sloj. Opet prekriti preostalim jabukama i preliti ostatkom testa koje se skupilo na dnu posude. Posuti ostatkom lomljenih oraha i po želji dodatnim cimetom.

Peći na 200 stepeni oko sat vremena, dok jabuke ne postanu meke, prvih pola sata pokriveno folijom, a potom otkriveno, da porumeni. Izvaditi iz rerne, prekriti i ostaviti par minuta da odstoji, pa seći na kocke i po želji ukrasiti prah šećerom.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Tabuli (Tabbouleh)

Tabuli je staro libansko jelo, salata od povrća, tradicionalno obogaćena kus-kusom ili bulgurom, i kao takva može biti i zaseban i zasitan obrok. Začinjava se limunovim sokom i maslinovim uljem pa može da potraje par dana u frižideru. Ono što tabuliju daje autentičan ukus je peršun koji se u ovo jelo obilno stavlja.

U našoj domaćoj kuhinji peršun je čest začin, ali se obično koristi u malim količinama. To je šteta jer je ne samo veoma zdrav već i lekovit. Peršun je prebogat vitaminima C, A i K1, folnom kiselinom, gvožđem i kalijumom. Antioksidansi kojima peršun obiluje čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova i sprečavaju razvoj ćelija karcinoma, za šta je zaslužan flavonoid apigenin, koji ima i jako protivupalno dejstvo. Vitamin K pomaže koagulaciju krvi i neophodan je za dobro zdravlje kostiju, a bitno je da se konzumira zajedno sa zdravim uljima kao što je maslinovo, jer se tako najefikasnije može iskoristiti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje imaju visok nivo vitamina K u organizmu tokom života imale 22% manje fraktura od onih sa niskim nivoom ovog vitamina.

Peršun jača imunitet, pomaže nam da se izborimo s alergijama, autoimunim oboljenjima i hroničnim upalama. Jedan od njegovih bitnih sastojaka je eugenol, ulje sa jakim antiinflamatornim svojstvima koje može sprečiti pojavu artritisa ili pomoći onima koji od njega već pate da zglobovi manje otiču.

Homocistein, amino kiselina koja prirodno obitava u našem telu, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, kada njen nivo previše poraste. Folna kiselina, kojom je peršun bogat, pomaže da se homocistein drži pod kontrolom i tako nam čuva kardiovaskularni sistem.

Peršun, zahvaljujući miricetinu, može da spreči dijabetes ili insulinsku rezistenciju, a dijabetičarima  može pomoći da drže nivo insulina pod kontrolom. Odličan je za detoks organizma, jer pomaže izbacivanje viška tečnosti i sprečava oticanje. Peršun će nas izdrenirati, a pritom će nam očuvati dobar nivo kalijuma. Ovaj prirodni ’čistač’ će tako osvežiti našu jetru, očistiti nam kožu, pročistiti creva i očuvati urinarni trakt.

Verovatno smo dovoljno nahvalili peršun da vas ubedimo da ga više uključite u ishranu. A idealan način za to je tabuli. Kao što smo napomenuli, tabuli se sprema s povrćem i kus-kusom ili bulgurom, ali ovog puta ga spremamo s kinoom kako bismo dobili visoko kvalitetan obrok bogat i biljnim proteinom.

Tajna dobrog tabulija je u seckanju. Sve mora biti sitno iseckano, naročito peršun, pa ga nemojte spremati kada se žurite. Tabuli, kao pravo istočnjačko jelo, deluje holistički, pa je njegova sama priprema neka vrsta meditacije. Pripremite sve sastojke i opustite se, uzmite dobar nož i bacite se na temeljno seckanje i sklonite sve negativne misli.

Za našu verziju tabulija potrebni su sledeći sastojci:

  • 1 činija već skuvane i ohlađene kinoe (bele ili šarene, po želji). O tome kako se priprema kinoa već smo pisali ovde: Kinoa, hrana i lek
  • 2 bogate veze svežeg peršuna
  • 1 vezica sveže nane
  • 2 čvrsta paradajza
  • 3 manja ili 2 veća krastavca (utvrditi obavezno da nije gorak)
  • 1 vezica mladog luka ili 2 obična crna ili crvena luka
  • sok od 2 sveža limuna
  • 3 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • dobar prstohvat soli
  • biber po želji

Svo povrće oprati, pa prvo iseckati na sitne kockice paradajz i staviti ga u cediljku. Potom seckati na sitne kockice krastavac i luk i presuti u veću činiju. Najsitnije moguće iseckati peršun i nanu, dodati u istu činiju, začiniti sokom limuna, maslinovim uljem, solju i biberom. Na kraju dodati paradajz, izmešati, pa dodati kinou i dobro i pažljivo sjediniti sve sastojke.

Činiju poklopiti, ostaviti malo u frižideru da se rashladi pre serviranja, ili čuvati do sledećeg obroka. Tabuli se može jesti samostalno, a može biti i dodatak jelu. Nekoliko režnjeva dimljene ili pečene piletine, komad grilovanog lososa ili filet pastrmke idealno idu uz ovu salatu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Šta nam radi kasna večera

Neki od nas još se sećaju vremena kada se radilo od 7 do 3. To je ostavljalo vremena da se kod kuće ruča i dremne. Bili smo mnogo opušteniji, i posao smo ostavljali na poslu, a po ulasku u kuću počinjalo bi vreme za odmor i porodične obaveze. Danas, kako sve više prihvatamo zapadni stil života, tako polako menjamo navike, naročito one koje se odnose na ishranu. Vreme za glavni obrok se sve više pomera, tokom dana gricnemo nešto tek da preživimo jer nemamo vremena i potom se za večeru pošteno najedemo.

Često u literaturi nailazimo na neslaganja po pitanju vremena kada se konzumiraju obroci, ima ih dosta koji tvrde da samo vreme nije bitno, već broj unetih kalorija. Ali ipak, izgleda da je istina drugačija. Tokom 2013. godine sprovedena je klinička studija sa 420 gojaznih ispitanika koja je, tokom pet meseci trajanja, utvrdila da osobe koje najveći dnevni obrok pojedu nakon 3 sata popodne, imaju mnogo veći problem da izgube višak kilograma u odnosu na osobe koje isti obrok pojedu pre 3 sata.

Intrigirani ovim rezultatima, stručnjaci su napravili kliničku studiju tokom koje su posmatrali 32 gojazne osobe, od kojih je polovina imala poremećaj ishrane i potrebu za konstantnim prejedanjem. Ispitanici su morali da poste osam sati, a potom su dobijali tečni obrok ili u 9 ujutru ili u 4 popodne. Dva sata nakon obroka procenjivao se nivo stresa, vadila krv kako bi se utvrdio nivo hormona stresa i gladi, a potom bi ispitanici na skali obeležavali koliku su sitost ili glad osećali u tom trenutku.

Rezultati su pokazali da je nivo ’hormona gladi’, grelina, bio znatno povećan uveče, ali i u trenucima stresa. Istovremeno, nivo hormona koji se povezuju s osećajem sitosti su opadali tokom dana. Zaključak je da je za osobe sklone prejedanju veče mnogo rizičnije i da se slučajevi prejedanja obično dešavaju baš tada.

Osim što nam grelin može poludeti u večernjim satima i navesti nas da se bezumno prejedemo, kasni večernji obroci dokazano povećavaju šansu da imamo simptome gastroezofagealnog refluksa – gorušice, koji potom može izazvati dalje probleme s varenjem, ali i probleme s disanjem. Kasni obrok, naročito onaj nakon kog nema nikakve fizičke aktivnosti, ometa varenje čime se automatski remeti i apsorpcija potrebnih nutrijenata iz hrane. Kasni obroci, posebno preobilni, povećavaju nivo glukoze i insulina u krvi, i nose rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2. Pored toga, mogu uticati na povećanje nivoa lošeg holesterola što otvara put oboljenjima kardiovaskularnog sistema.

Jedna mala studija rađena na 9 ispitanika normalne telesne težine, posmatrala je kako raniji i kasniji obroci utiču na zdrave osobe. Ispitanici su tokom 8 nedelja uzimali tri obroka i dve užine u periodu između 8 ujutru i 7 uveče, a potom su narednih 8 nedelja iste obroke uzimali između podneva i 11 uveče. Tokom cele studije, ispitanici su išli na spavanje u 11 uveče. Rezultati su pokazali da, kada bi jeli kasnije uveče, ne samo da su se ispitanici gojili, već su imali i povišen insulin, glukozu i holesterol. Ali interesantnije je otkriće tokom perioda kada su obroke uzimali između 8 ujutru i 7 uveče: u tom periodu, kod ispitanika je utvrđeno postojanje hormona koji stimuliše apetit i donosi osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.

Pored svih ovih otkrića, nauka je na eksperimentima potvrdila da kasni obroci mogu loše uticati na naše pamćenje i kognitivne funkcije, poremetiti nam san, pa čak uticati i na sadržaj snova i pojavu košmara, a definitivno doprinose većem osećaju gladi narednog dana. Hormon gladi, grelin, bi trebalo da se prirodno ’isključi’ između 8 uveče i 8 ujutru i aktivira nakon buđenja, ali kasnovečernji ili noćni obroci u potpunosti mogu poremetiti njegov normalni ritam.

Umesto da gutamo tablete protiv gorušice i uzimamo terapiju za visok holesterol i dijabetes, mnogo je racionalnije da sve te poremećaje eliminišemo zdravom i pravilnom ishranom. Zapravo, najbolje je da nikada ne dozvolimo da se dogode. Zatvorite kuhinju nakon 7 uveče i potrudite se da vam ručak bude glavni obrok a večera lagana. Svaka navika se s mukom ispravlja, ali kada je večernje i noćno prejedanje i grickanje u pitanju, isplati se da se svojski potrudimo. Jer to što nam radi kasna večera, ne bismo poželeli ni najgorem neprijatelju.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Epidemija s kraja milenijuma

Nedavno je svet postao bogatiji za još jednu frazu: milenijalci. To su generacije rođene u periodu između osamdesetih godina prošlog veka i početka novog milenijuma. Ove godine, 2018, deca rođena u novom milenijumu postaju punoletna. Milenijalci su specifični, kao i vreme u kom žive.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka počinje digitalna era, i naši životi više nikada neće biti isti. Kompjuterizacija se zahuktava devedesetih godina, i do 2000. neko ko ne ume da koristi kompjuter smatra se ’nepismenim’. ’Obavezan rad na računaru’ najčešći je zahtev naveden u oglasima za posao. Stalna dostupnost na mobilnom telefonu zauvek menja komunikacije.

Kakav je profil jednog prosečnog milenijalca? Za razliku od svojih roditelja, milenijalac

  • masovno koristi savremene tehnologije, život bez mobilnog telefona mu je nezamisliv,
  • veliku pažnju posvećuje fizičkom izgledu, garderobi, šminki,
  • često ima previše samopouzdanja i nerealna očekivanja u poslu, međuljudskim odnosima i društvu,
  • praktično živi na društvenim mrežama i četu,
  • manje čita, više gleda u ekran,
  • bitan mu je novac, jer materijalno je mera uspeha,
  • pronalazi nove načine za zaradu, neshvatljive ranijim generacijama (blogovi, vlogovi, rad od kuće),
  • nezainteresovan je za politiku, brak, kuću,
  • više je okrenut globalnom i razume moderne svetske trendove,
  • shvata zamke sistema bolje nego starije generacije,
  • ceni slobodu, naročito u vaspitanju i obrazovanju,
  • za sve pita Gugl i koristi gadžete za svaku sitnicu,
  • otvoren je za teme koje su do nedavno bile tabu (homoseksualizam, narkotici, protstitucija, legalizacija istih),
  • i na kraju – pripadnik je najgojaznije generacije u istoriji čovečanstva.

Predviđa se da će čak 70% milenijalaca biti gojazno do ulaska u kasne tridesete godine života. Danas se gojaznost smatra bolešću, a posle duvana, smatra se drugom po redu bolešću koja se može sprečiti. Zašto su milenijalci toliko ugroženi? Mi stariji se sećamo vremena kada smo se kao deca bezbrižno igrali napolju, skakali, peli se na drveće i jurcali dok nas roditelji s mukom ne navabe u kuću. ’Igra’ je uglavnom podrazumevala igru napolju s društvom iz kraja, ručak je podrazumevao kuvanu hranu, piće – vodu ili sok, najčešće onaj koji mama ili baka naprave, a sedelo se samo kad se moralo.

Od teranja da ’zagrejemo stolicu’ kako bismo popravili ocene u školi, došlo se do toga da je stolica postala put u bolest. Generacije digitalne ere slobodno vreme provode za kompjuterom, hrane se grickalicama iz kesice, napajaju gaziranim napicima iz konzerve, a druže preko četa. Iako milenijalci vode računa o izgledu, lep ten se ipak lakše postiže dobrim slojem pudera nego zdravom ishranom, a figura se može uvek natrimovati u Fotošopu.

Čini se da je ovaj problem tek u najavi. Ako se nešto ne preduzme, generacije rođene u novom milenijumu biće još gojaznije i još ’virtuelnije’. Danas na zapadu dominira trend povratka prirodi, zdravog života i vežbanja, ali uz posao koji nas tokom celog dana veže za stolicu i kompjuter, to nije uvek izvodljivo. Iako milenijalci danas rade više od svojih roditelja, većina njih, po statistikama, nikada neće biti u stanju da priušti kupovinu sopstvenog stana ili kuće. Izgleda da smo postali žrtve sopstvenog napretka.

Prognoze nisu dobre, i velika borba protiv gojaznosti tek predstoji. I sa njom, i borba protiv svega onoga što gojaznost nosi: insulinske rezistencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja varenja, karcinoma… Ali nije samo telo ugroženo. Nedostatak kretanja i socijalizacije neminovno donosi i psihičke probleme, nezadovoljstvo, anksioznost, depresiju.

Ostaje nam da se ponadamo da će se naći rešenje na globalnom planu koje će situaciju preokrenuti u našu korist. U međuvremenu, svako mora da se pobrine za sebe i svoje bližnje i da napravi listu prioriteta. Broj jedan na toj listi mora biti zdravlje. Posao neće stradati ako sat vremena dnevno iskoristimo za boravak u prirodi i fizičku aktivnost. Pauza za ručak treba da bude zaista to, a ne grickanje uz ekran kompjutera. Nakon posla ekran kompjutera ne treba zameniti televizijskim, već se što više družiti i zaboraviti na mobilni telefon.

Milenijalci su snalažljivi, praktični i otvoreni za inovacije. Upravo ti kvaliteti bi trebalo da im pomognu da prevaziđu najveći problem svoje generacije i sačuvaju zdravlje.