Dijeta kao najbolji lek

Svi znamo da je zdrava kilaža više od pukog estetskog fenomena, i da je neophodna za dobro zdravlje. A novija istraživanja dokazala su ne samo da vitkost i zdravlje idu zajedno, već i da gubitkom viška kilograma i održavanjem zdrave kilaže možemo povratiti zdravlje ako bolujemo od dijabetesa tipa 2.

Šta je dijabetes tipa 2 i kako se razlikuje od dijabetesa tipa 1? Dok osobe sa dijabetesom tipa 1 uopšte nisu u stanju da proizvode insulin čija je funkcija da se glukoza doprema u ćelije, osobe sa dijabetesom tipa 2 ne proizvode dovoljno insulina i njihov sistem za regulaciju nivoa šećera u krvi ne funkcioniše dovoljno dobro. Do dijabetesa tipa 1 dolazi kada infektivni ili toksični elementi iz spoljne sredine dopru u organizam i aktiviraju imuni sistem koji greškom krivca vidi u pankreasu i napada ga, uništavajući njegove ćelije. Dijabetes tipa 1 je dakle auto imuno oboljenje i, nažalost, iziskuje doživotne redovne dnevne injekcije insulina.

Dijabetes tipa 2 nema veze sa imunitetom koji se okrene protiv nas, već sa insulinskom rezistencijom. Telo i dalje proizvodi insulin, ali nije u stanju da ga efikasno iskoristi. Nauka još uvek nema konkretne odgovore zašto neke osobe razvijaju insulinsku rezistenciju, ali ono što su istraživanja pokazala je da su najčešći faktori koji tome sigurno doprinose gojaznost i neaktivnost. Dodatni faktori rizika mogu biti genetski, a kod žena često su to policistični jajnici. Takođe, dijabetes tipa 2 uglavnom prate i visoki krvni pritisak, povišeni holesterol i trigliceridi.

Iako su dijabetes tipa 1 i 2 različita oboljenja, imaju slične simptome: učestalo mokrenje, čest osećaj žeđi, snažan osećaj gladi, umor, zamagljen vid, otežano zarastanje rana, nervoza, promene raspoloženja, osećaj trnjenja i mravinjanja u šakama i stopalima. Kod dijabetesa tipa 1 simtomi se vrlo brzo razvijaju, tokom samo nekoliko nedelja, dok kod dijabetesa tipa 2 to može potrajati godinama, a neke osobe uopšte ni nemaju simptome i otkriju da pate od ovog poremećaja tek kada nastanu komplikacije.

Kod dijabetesa tipa 2 lekovi koje endokrinolog prepiše pomažu da telo efikasnije iskoristi insulin, ali važno je znati da se ova vrsta poremećaja može držati pod kontrolom, pa čak i u potpunosti eliminisati gubitkom viška kilograma i održavanjem zdrave kilaže.

Moderna dijagnostika omogućila nam je dodatna saznanja o ovom poremećaju. Tokom više istraživanja pomoću snimanja pankreasa magnetnom rezonancom utvrđeno je da dijabetes tipa 2 prati smanjenje pankreasa, od 7 do čak 33%, dok su istovremeno utvrđeni i povećan sadržaj masnih ćelija, fibroza i upalne promene. Smanjenje pankreasa dešava se zbog smanjenog dejstva insulina usled čega tkivo ovog organa atrofira, a dodatno dolazi do oštećenja i usled upale i viška masti.

Jedna temeljna studija sa 64 ispitanika dokazala je da gubitkom viška kilograma možemo u potpunosti povratiti funkcije pankreasa kod dijabetesa tipa 2. Istraživanje ukazuje na veliku mogućnost da je kod nekih osoba ovo oboljenje izlečivo, odnosno da se može povratiti oblik i veličina pankreasa nakon remisije dijabetesa tipa 2. Ali za to je potrebna upornost i disciplina. Pozitivne promene nisu se pokazale nakon 6 meseci od početka dijete, ali zato nakon 24 meseca kod ispitanika se volumen pankreasa potpuno povratio i došlo je do remisije dijabetesa tipa 2.

Ako ne lečimo dijabetes tipa 2, ono što sledi su dodatne komplikacije: oštećenja bubrega, nerava i očiju, kao i kardiovaskularni poremećaji. Zato je, kao i uvek, ovaj poremećaj bolje sprečiti nego lečiti. Naročito ako smo gojazni.

Plan dijete kod osoba sa dijabetesom tipa 2 sadrži složene ugljene hidrate: integralni pirinač, integralnu pšenicu, ovas, kinou, bobičasto voće i citruse, zeleno lisnato povrće i mahunarke. Zdrave masti nam pomažu da sporije apsorbujemo ugljene hidrate, pa u ishranu treba uključiti namirnice sa omega-3 mastima kako životinjskog tako i biljnog porekla: lososa, tunu, čia i laneno seme, maslinovo ulje, avokado, orašaste plodove… Belančevine su važne jer nam održavaju stabilan nivo šećera u krvi, pa nam u tome pomažu mahunarke, jaja, pečurke, morski plodovi, nemasni mlečni proizvodi, naročito kefir i jogurt, nemasna crvena i živinska mesa.

Potrebno je da što više smanjimo unos skrobastih namirnica, kao što su kukuruz, krompir i drugo korenasto povrće, kao i voće bogato šećerom. Ono što moramo u potpunosti izbaciti iz ishrane su gazirani sokovi, proizvodi sa prerađenim šećerima, prostim ugljenim hidratima, trans-mastima i životinjskim mastima. Bela peciva, kolači, slatkiši, grickalice, sokovi, bilo šta prženo, industrijski namazi, sosevi, kupovne pahuljice i musli za doručak, energetske štanglice, veštački zaslađivači, hamburgeri, masni sirevi, suhomesnate prerađevine, kupovni voćni jogurti, sve su to namirnice koje su veliki neprijatelji našeg tela.

Ali čak i kada unosimo zdrave namirnice, potrebno je da imamo meru. U početku će nas mučiti stalni osećaj gladi kome se moramo suprotstaviti. Da bismo bili sigurni da unosimo dovoljno kalorija, možemo zapisivati sve što jedemo i računati kalorijsku vrednost. Ali ako nismo u stanju da sami napravimo svoj plan ishrane, najbolje je da konsultujemo nutricionistu. U svakom slučaju, zdrava dijeta je odličan ulog u naše zdravlje, pa nam se isplati da se potrudimo i istrajemo.

Ceo proces može nam olakšati Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam smanjiti osećaj gladi, pomoći da izbacimo toksine iz organizma, pospešimo varenje i imamo redovnu stolicu, a pritom će sprečiti nadimanje, gasove i oticanje usled zadržavanja viška vode. Equigal čisti jetru i pankreas i pomaže nam da istrajemo u dijeti. Ako tome svemu dodamo i redovnu fizičku aktivnost, rezultati sigurno neće izostati.

Osvežavajući kolač za doručak

Ovsena kaša je idealan doručak, pa ako je volimo, možemo je podići na sledeći nivo – zapečenu ovsenu kašu. To je zapravo kolač sa ovsenim pahuljicama i zdravim sastojcima koji se jednostavno priprema, a može se jesti za doručak ili užinu, i sjajan je uz jogurt ili kefir. Možemo ga lako poneti na posao ili izlet.

Da vidimo šta nam je potrebno od sastojaka za ovaj osvežavajući kolač:

Suvi sastojci:

  • ½ čaše (od 200ml) integralnog brašna (može se zameniti bezglutenskim, bademovim ili kokosovim brašnom)
  • ¼ čaše mlevenog rogača
  • ¼ čaše ovsenih mekinja
  • 1 čaša ovsenih pahuljica
  • 1 prašak za pecivo
  • kašičica cimeta
  • ¼ kašičice soli

Vlažni sastojci:

  • 2 sitno rendane šargarepe
  • 1 konzerva (od 580 ml) ananasa, izgnječenog
  • ¼ čaše meda
  • 3 jaja
  • 50 gr rastopljenog putera (može i gi puter ili kokosovo ulje)

I još:

  • 100 gr lomljenog ili seckanog orašastog voća po želji (ovde imamo orahe).

Možemo dodati i seckanog suvog voća i/ili mrvica crne čokolade, ili kolač preliti čokoladom, samo treba imati na umu da sve što dodamo povećava kalorijsku vrednost kolača.

Sjediniti sve suve, pa vlažne sastojke i onda ih spojiti i dobro izmešati. Dodati orašaste plodove i dodatno izmešati da se ujednačeno rasporede.

Sipati u manji podmazan pleh (dimenzija oko 20×30 cm) ili vatrostalnu posudu i peći na 200 stepeni 50-55 minuta. Čuvati u frižideru do 7 dana. Ako ovaj kolač sa osnovnim sastojcima podelimo na osam delova, svaki će imati oko 320 kalorija.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Zapečeni beli luk u ulju

Ne jedemo ga često jer vrlo snažno ’miriše’, ali svi znamo da je vrlo zdrav. Beli luk je prirodni antibiotik, prebogat vitaminima i mireralima, između ostalog i alicinom. Upravo je alicin zadužen za snažno antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antioksidativno i antiparazitsko dejstvo. Beli luk nam pomaže da se zaštitimo i lakše oporavimo od prehlade i gripa, jača nam imunitet i stimuliše proizvodnju antitela, ali deluje i antimorno. Ova super-hrana štiti krvne sudove, eliminiše loš holesterol, popravlja raspoloženje i otklanja umor i napetost.

Osim što je protivnik parazita, beli luk pomaže varenje i sprečava nastanak gasova i nadimanja. On pospešuje metabolizam i limfnu drenažu, i tako čisti organizam od toksina. Najefikasniji je kada je svež, ali u takvom obliku ga retko jedemo – osim ako smo baš sigurni da nećemo izlaziti iz kuće. Međutim, kada se ispeče, beli luk će izgubiti snažan miris, a ako je pečen u ljusci, zadržaće dosta svojih korisnih svojstava. Tako pečen može se koristiti i kao obloga i privijati na čireve, rane i čak i hemoroide.

Danas u Herba Svetovoj kuhinji pripremamo beli luk na interesantan način. Za ovaj recept potrebno nam je:

  • desetak glavica domaćeg belog luka
  • oko decilitar kvalitetnog maslinovog ulja
  • nekoliko zrna bibera i korijandera
  • grančica sušenog ili svežeg ruzmarina
  • 1 manja staklena teglica sa zatvaračem

Beli luk u glavicama, neočišćen, uvijemo u foliju i stavimo u rernu na 220 stepeni. To možemo učiniti i dok pečemo nešto drugo, kako bismo uštedeli energiju. Nakon oko pola sata ga izvadimo iz rerne i ostavimo da se prohladi. Očistimo pažljivo od ljuske čenove koji su sada prilično mekani.

Sve čenove stavimo u teglicu, pritisnemo lagano da se sabiju, stavimo odozgo zrnca bibera i korijandera i zabodemo grančicu ruzmarina, pa polako nalivamo uljem dok ne prekrijemo sav beli luk. Zatvorimo teglicu i čuvamo je na sobnoj temperaturi.

Tako pripremljen beli luk možemo stavljati u jela, sosove ili salate, ali najlepši je kada se namaže na komad kvalitetnog hleba, svežeg ili prepečenog.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad nam nana skuva nanu

Svako doba imalo je svoje sapunske opere, a u antičko vreme to su bili mitovi o božanstvima. Bilo je tu intriga, srećnih i nesrećnih ljubavi, neverstava i osveta. Tipičan primer je onaj o čuvenom paru, Hadu i Persefoni. Iako je Had danas nama poznatiji kao podzemni svet, svet mrtvih, u antičko vreme on je bio bog koji je u poznijem grčkom i rimskom periodu prekršten u Plutona. Njegova braća, Zevs bog neba i groma i Posejdon bog mora bili su privlačni i poželjni. Za Hada se baš nisu lepile boginje. Zato je onu koja mu se dopala, Persefonu, morao da otme. Ali tu priči nije kraj. Iako je Persefonu voleo, pohotni Had nije imao mira, pa mu je za oko zapala lepa nimfa Minto. Persefona je pobesnela na Hadovo neverstvo i Minto je za kaznu pretvorila u biljku. A tužni Had, ne mogavši da sa nje skine ženine čini, ublažio ih je tako što joj je podario opojni miris koji bi se širio kad god bi neko hodao po njenim zelenim listićima.

Had otima Persefonu

Simbolično, Had je imao i svoj hram u podnožju Minte, planine u Elidi, a tokom istorije, prelazio je iz mita u mit, pa je završio i u hrišćanskom, kao mesto gde odlaze duše grešnika. A Minto? U Rimu se zvala Meta, i bila je simbol metamorfoze lepote. Ali, kako je iz mita uplovila u stvarnost, u mirisnu i blagotvornu biljku mentu, postala je neizostavni deo naših života. Ono što je i dalje povezivalo s Hadom u antičko doba je činjenica da je bila nezaobilazan deo pogrebnih obreda, uz ruzmarin i mirtu.

Menta, kod nas poznatija kao nana ili metvica, koristi se od praistorije. Od starih Egipćana, preko Hipokrata, Dioskorida, Plinija, arapskih vidara, naših travara, sve do moderne industrije, neizostavan je deo naših života, od biljnog čaja do žvakaće gume. Klasifikacija roda mentha ima poduži spisak, ali one koje su danas nama najbitnije su divlja nana, mentha spicata poznatija kao spearmint iz pasti za zube i žvaka, i domaća nana, mentha piperita, poznata i kao pepermint. Nana je još u 14. veku završila u pasti za zube, a čuveni engleski herbalista iz 17. veka, Nikolas Kalpeper, koristio je za lečenje skoro 40 oboljenja. A kod nas, nije slučajno što su reč za ovu biljku i majku ili baku – nanu, iste. Jer naša nana je tu da nam pomogne kad god nešto zaboli i da nas zaštiti svojom toplinom i blagošću.

Bilo da nam nana kuva nanu ili da je apotekari obrađuju u laboratorijama, ono što danas znamo je da ova biljka ima izuzetna antimikrobna svojstva i vrlo blagotvorno dejstvo po gastrointestinalni trakt i nervni sistem. Ako ćemo stručno, ono što čini čuda u nani su pulegon, menton, izomenton, mentol, borneol i piperitenon. I danas nije samo bapski lek već je i naučno dokazana činjenica da je nana odlična za stomak. Mentol ima sposobnost da opušta mišiće creva i tako olakšava i simptome iritabilnog kolona, što je potvrđeno u devet kliničkih studija sa preko 700 ispitanika. Odlična je kod lošeg varenja, lenjih creva, bola i grčeva u stomaku, nadutosti, gasova, podrigivanja, mučnine i dijareje.

Nemačka Komisija E koja reguliše upotrebu lekovitog bilja u ovoj zemlji, odobrila je list nane za lečenje grčeva u gastrointestinalnom traktu, žuči i za ublažavanje gasova u crevima. Onaj divni miris koji je Had podario nimfi Minto zaista je moćan: jedna studija je na 144 ispitanika potvrdila da ulje mente poboljšava pamćenje i budnost, a smanjuje umor, osećaj zebnje i frustracije. Isto to ulje pomaže nam da ublažimo simptome prehlade pomoću inhalacije, a već svi znamo da je mentol bombona idealna kamuflaža za neprijatan zadah.

Osim što je lekovita, nanu možemo primenjivati i u kulinarstvu, dodati je limunadi, sosevima, salati, koktelima, čajem od nane možemo isprati kosu kako bismo je ojačali i dali joj sjaj, možemo listiće nane dodati u kupku za opuštanje i bolji san, a osušene grančice nane i lavande odlične su za proterivanje moljaca iz ormara.

Blagotvorna svojstva nane po sistem za varenje, njena efikasnost kod gasova, nadutosti, lenjih creva i poremećaja varenja razlog su što se ova biljka našla u recepturi za Equigal. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi 6 lekovitih biljaka olakšava varenje, eliminiše zatvor i gasove, a pritom podstiče izbacivanje viška vode. Zato je odličan za prolećno i jesenje čišćenje organizma, a kako ima sposobnost i da nam smanji osećaj gladi, pomaže nam da na zdrav način dođemo do željene kilaže i da se oslobodimo celulita. Ako ne verujete, pitajte nanu!

Pire od slatkog krompira

Da su jednostavne stvari najbolje dokaz je i ovaj sjajni pire krompir od narandžastog batata – slatkog krompira, s par jednostavnih sastojaka.
Iako u nazivu sadrži reč krompir i potiče iz Južne Amerike, ovo korenasto povrće pripada potpuno drugoj porodici. U njegovoj postojbini postoji u preko 3000 sorti, a kod nas se uglavnom prodaju tri: beli, narandžasti i ljubičasti.

Slatki krompir je izuzetno zdrava namirnica, a za razliku od običnog krompira, ne sadrži skrob. Prepun je vitamina i minerala (B1, B2, B6, C, E, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, gvožđa), sadrži čak 17 aminokiselina, polifenole, karotenoide, a zahvaljujući obilju dobrih vlakana pravi izbor kada smo na dijeti. Batat pospešuje varenje, sprečava rak debelog creva, kontroliše nivo insulina u krvi i snižava loš holesterol.

Od batata se mogu praviti najrazličitija jela, a danas u kuhinji Herba Sveta pravimo jedno od najjednostavnijih: pire, na malo drugačiji način, zanimljivog, orašastog ukusa. Osim što ga možemo jesti i tokom posta, ovaj pire od batata možemo servirati kao prilog uz bilo koje jelo. Odlično ide uz egzotične obroke kao i uz naše domaće. Na primer, sjajno se slaže sa sarmom. Sjajan je i topao i hladan.

Od sastojaka su nam potrebni samo:

  • 2 narandžasta batata (ukupno oko 600 grama)
  • 40 grama tahine – susamove paste
  • pola kašičice soli
  • malo rendanog đumbira
  • opciono: oljuštene pečene slane suncokretove semenke za posipanje

Batat oljuštiti, isesckati na kockice i staviti u šerpu. Naliti vodom da potpuno prekrije batat. Staviti na ringlu na najjaču vatru, pa kad provri smanjiti tako da lagano vri i kuvati petnaestak minuta.

Ocediti batat i vratiti u istu šerpu. Dodati tahinu (prethodno je dobro promešati), so i malo rendanog đumbira pa dobro ispasirati pasirkom za pire krompir. Servirati zasebno ili uz glavno jelo i po želji posuti semenkama suncokreta koje će mu dodati zanimljivu teksturu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Bundevin Crème brûlée

Čak i ako niste veliki ljubitelj bundeve, ova poslastica će vas oduševiti. A pored toga što ćete se zasladiti, učinićete i nešto dobro za svoje telo. Bundeva je izuzetno zdrava, a osim što je bogata mineralima i vitaminima, posebno beta karotenom – vrlo moćnim antioksidansom, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju varenje i drže sitiost, pa nam pomažu u procesu eliminacije viška kilograma.

Ovaj ’krem’ se vrlo jednostavno pravi, i za nega nam je potrebna jedna srednja muskatna bundeva koju treba iseći na nekoliko komada sa sve ljuskom, ukloniti samo semenke, i ispeći u rerni. Nakon što se bundeva ohladi, ili sutradan, ukloniti koru, iseckati sve na kockice i sipati u posudu za mešenje.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 1 srednja muskatna bundeva
  • ½ čaše (od 200 ml) običnog brašna
  • ½ čaše meda
  • 2 čaše mleka (običnog ili bademovog, kokosovog…)
  • 3 jaja
  • 50 gr putera (rastopljenog)
  • na vrh noža soli
  • malo mlevenog muskatnog oraščeta
  • kašičica cimeta
  • opciono za kraj: malo žutog šećera i kuhinjski brener

Pripremiti posude u kojima ćemo zapeći krem. To može biti ili jedna obična vatrostalna posuda, ili više manjih keramičkih posudica.

Bundevu u posudi za mešenje ispasirati gnječilicom za pire krompir. Potom dodati brašno, jednu čašu mleka i jaja, umutiti mikserom, pa dodati preostalu čašu mleka, puter, med i začine i nastaviti s mućenjem. U smesi će biti vidljivih vlakana bundeve koji kremu daju posebnu teksturu, ali ako nam se to ne dopada, možemo, umesto da je na početku gnječimo, bundevu izmiksati u blenderu u potpuno glatku smesu.

Kada je smesa umućena uključiti rernu na 200 stepeni. Sipati ravnomerno smesu, koja je prilično tečna, u pripremljene, nepodmazane posude i staviti u sad već blago zagrejanu rernu (keramičke posude ne treba stavljati u vrelu rernu da ne bi pukle).

Peći 55 minuta na 200 stepeni. Nakon vađenja iz rerne, krem možemo karamelizovati: posuti malo žutog šećera po vrhu i rastopiti ga kuhinjskim brenerom. Ovo kremu daje posebnu ’krckavu’ koricu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Eh, da mi je san iz mladosti!

Kako nam se godine gomilaju, tako osećamo brojne promene koje nas često isprva iznenade, pa pokušavamo da im se opiremo i živimo kao pre, sve dok ne shvatimo da nam nema druge nego da im se prilagodimo. Jedna od njih je spavanje, i kako starimo, s nostalgijom se prisećamo onih dana kada bismo zaspali u trenutku i probudili se orni i čili. Ali ti dani su iza nas, i ako se nerviramo što ne možemo da zaspimo ili što se svaki čas budimo, samo ćemo pogoršati situaciju. Pre svega, bitno je da razumemo šta nam se dešava.

Stručnjaci to objašnjavaju kao promenu ’arhitekture sna’. Naš san ima više faza: periode lakog i dubokog spavanja kada ne sanjamo, i povremene periode lakog spavanja kada aktivno sanjamo – takozvane REM faze. REM je već dobro poznata skraćenica za ’rapid eye movement’, brzo pomeranje oka, jer tokom te faze aktivnih snova oči nam se pomeraju kao da scene koje gledamo ’iznutra’ zaista postoje. Ove faze sna ponavljaju se ciklično više puta tokom noći, i iako je san konstantan, kod starijih osoba se češće dešava da više vremena provedu u fazama lakšeg nego dubokog sna.

Stariji ljudi se češće žale na kvalitet sna zbog kog se potom osećaju umorno tokom dana. Studije su pokazale da je kod njih duž period zaspivanja, odnosno vremena dok ne utonu u san, da su REM faze u opadanju, dok je u porastu takozvana fragmentacija sna – periodi buđenja tokom noći. Jedan od razloga za promenu arhitekture sna je promena u cirkadijalnom ritmu, biološkom ’časovniku’ u našem organizmu koji reguliše brojne procese, između ostalog i dnevne i noćne funkcije organizma.

Toga smo i sami svesni: dovoljno je da se prisetimo kako smo u mladosti mogli da lumpujemo celu noć i da potom bez problema tokom narednog dana pozavršavamo sve obaveze, dok sad već oko deset uveče počnu da nam se sklapaju oči. Naš cirkadijalni ritam nam je ’pomerio sat’ unazad, pa nam se ranije prispava, ali se zato i ranije budimo. Zašto se to dešava još uvek nije objašnjeno, neki stručnjaci nagađaju da količina izlaganja svetlosti utiče na ovu promenu.

Ali možda jednostavno treba da prihvatimo činjenicu da sa starenjem naše telo gubi neke funkcije, počinju da se pojavljuju hronična oboljenja i poremećaji, i sve to se odražava i na naš san. Na primer, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularni poremećaji često se povezuju sa hrkanjem i opstruktivnom apneom u snu. Tokom apnee prestajemo da dišemo 10-60 sekundi što izaziva pad nivoa kiseonika u krvi, na šta naš mozak reaguje naglim buđenjem, kako bismo ponovo prodisali. Ovo je ozbiljan poremećaj koji zahteva lečenje, u suprotnom može izazvati dodatne kardiovaskularne probleme, gubitak pamćenja i depresiju.

Još jedan poremećaj koji nam može remetiti san je GERD ili gastroezofagealni refluks, koji se inače češće javlja kod osoba starijih od 50 godina, što se može delom objasniti slabljenjem tkiva oko dijafragme. Kiselina koja se vraća iz želuca u jednjak ili usta izaziva gorušicu, nagon za povraćanjem, bol u stomaku i grudima, kašalj, pa neminovno i naglo buđenje.

Kako starimo slabi nam i bešika, kod muškaraca je posebno izražen problem sa prostatom, što povećava potrebu za učestalim mokrenjem, pa je i to još jedan razlog za učestalo buđenje i ustajanje tokom noći. Dijabetes, respiratorni poremećaji kao što je astma, bol u leđima i slaba cirkulacija u ekstremitetima, sve to, nažalost, utiče i na kvaliet našeg sna. Poseban problem imaju žene koje ulaze u menopauzu, jer valunzi i preznojavanja koji mogu trajati godinama ne biraju ni mesto ni vreme, pa se žene u prelaznom periodu često bude okupane znojem, a tokom dana su umorne i nisu u stanju da se koncentrišu.

San nam je nasušna potreba, pa se vredi potruditi da ga učinimo kvalitetnijim. Dobro provetrena, prohladna spavaća soba, mirno veče bez uznemirujućeg TV sadržaja, šolja toplog mleka pred spavanje, kao i uredan život tokom dana – zdrava hrana, izbegavanje nikotina i kafeina, dovoljno kretanja i izlaganja prirodnoj svetlosti, sigurno će nam pomoći da spavamo bolje. Ako uveče imamo problem da se uspavamo, čitanje u krevetu je mnogo bolje rešenje od televizije ili gledanja u telefon. A umesto da uzimamo sintetičke lekove za smirenje koji će nas ošamutiti i izazvati zavisnost,  mnogo je bolje da pomoć potražimo u prirodi. Iz laboratorije Herba Sveta dolazi nam više rešenja za probleme koji stižu s godinama, a sva su prirodna, na bazi lekovitog bilja.

Pre svega, tu je Optima Forma koja nam pomaže da lakše utonemo u san, opustimo se i kvalitetnije spavamo, dok smo tokom dana bistriji i raspoloženiji. Za kardiovaskularne probleme rešenje je Leocardin, kod potrebe za učestalim mokrenjem pomažu nam Nefrovit (za muškarce i žene) i Hipoprostat (za muškarce sa problematičnom prostatom), da lakše dišemo pomaže Disan, dobro varenje i gubitak viška kilograma omogućava Equigal, a spas ženama na ulasku u menopauzu nudi Femisan B.

Iskrivljena slika u ogledalu

Poznato je da su žene retko kad zadovoljne onim što vide u ogledalu, uvek sebi nađu po neku manu i nešto bi da promene. Ono što je sigurno je da uglavnom misle da su deblje nego što zaista jesu. A muškarci? Upravo suprotno! Jedno istraživanje došlo je do zanimljivih rezultata kada je u pitanju percepcija sopstvenog tela kod muškaraca i žena. I šire…

Naučno potvrđena činjenica je da muškarci veruju da su vitkiji, dok žene sebe vide krupnijima nego što zapravo jesu. Do nje su došli istraživači Instituta AKF u Danskoj, na uzorku od preko 1000 ispitanika, koji su zamoljeni da sebe svrstaju u jednu od sledećih kategorija: mršavi, normalni, malo gojazni, gojazni, ozbiljno gojazni.

Muškarci su većinom sebe stavljali u kategoriju ’normalne’ težine, iako su na osnovu indeksa telesne mase zapravo bili gojazni. Ali interesantno je da su ozbiljno gojazni muškarci i žene masovno potcenjivali svoj višak kilograma. S druge strane, žene koje su na osnovu indeksa telesne mase bile sasvim normalne težine ili čak i mršave, svrstavale su sebe u kategoriju gojaznih.

Sociološkinja Tornhoj Kristensen koja je sprovela studiju zaključila je da su žene dosta strože prema sebi, dok muškarci uglavnom veruju da izgledaju dobro. Ali to nije sve: kada su istraživači tražili od ispitanika da ocene težinu svojih partnera, dobili su iznenađujuće rezultate. Dok su žene uglavnom potcenjivale višak kilograma svojih partnera, muškarci su pokazali jasnu tendenciju da ’precene’ težinu svojih partnerki, čak i kada su one bile mršave ili normalne težine. Muškarci su već žene sa indeksom telesne mase od 22,59 procenjivali kao gojazne, iako je to i više nego odličan rezultat, zapravo tek se onaj od 25 naviše smatra gojaznošću.

Da li se nerealna percepcija o sopstvenom telu prenosi sa žene na njenog partnera ili je nešto drugo u pitanju? Jer, kako je istakla Kristensen, kada muškarci vide žene kao gojazne čak i pre nego što one to postanu, onda je to u suprotnosti sa opšte prihvaćenom idejom da muškarci vole ženske obline. Bez sumnje, ovo otkriće se može pripisati jasnom uticaju medija na predstavu o idealnoj ženskoj figuri.

Ali ove zablude ne važe samo za odrasle osobe, već i na to kako odrasli percepiraju decu. U paralelnoj studiji koju je vodila Kristensen o tome kako roditelji vide tela sopstvene dece, rezultat je sličan: roditelji kćerke vide kao gojazne, dok sinove vide kao mršave, iako deca imaju sasvim normalan indeks telesne mase. Kao da za devojčice važe stroži standardi. S druge strane, situacija je obrnuta s očigledno gojaznom decom – roditelji jednostavno ne vide njihov višak kilograma.

’Za muškarce se smatra da treba da budu mišićavi i snažni zaštitnici, pa je u redu da budu krupni – bez obzira da li se radi o salu ili mišićima’, objašnjava Kristensen. ’Istovremeno, vitkost se povezuje sa ženstvenošću’. Ali potcenjivanje sopstvene gojaznosti, ili one kod partnera ili dece predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Ako ne shvatamo da smo gojazni, a to zaista jesmo, onda su male šanse da ćemo se potruditi da dostignemo normalnu telesnu masu.

S druge strane, pogrešna slika o idealnom ženskom telu predstavlja posebnu vrstu problema jer žene većinom brinu zbog svoje težine iako je ona sasvim prihvatljiva, ali se ne uklapa u nametnute idealne standarde. To posebno važi za devojčice i devojke koje se izgladnjuju da bi ličile na manekenke iz časopisa. Kristensen zato apeluje na roditelje i zdravstvo da se potrude da naprave razliku između onoga što je zdravo i normalno, i onoga što nameću mediji. Zdravlje mora biti na prvom mestu, kako fizičko, tako i mentalno.

Starinske bundevine štangle

Ovo je kolač kakav bi baka mogla da vam brzo smuti kada joj iznenada dođete u goste, s komadima bundeve koju je baš pekla to jutro ili prethodnog dana. Pored niza blagotvornih sastojaka, bundeva je bogata vlaknima i pomaže varenje, a kako je niskokalorična sjajna je za osobe na dijeti ili dijabetičare.

Kada sledeći put ispečete bundevu, sačuvajte deo za ovaj kolač, nećete se pokajati. Evo šta je sve od sastojaka potrebno:

  • 4 veća jaja
  • 2 čaše (od 2dl) pasirane, pečene bundeve
  • ½ čaše ulja, najbolje maslinovog, hladno ceđenog
  • ½ čaše sirupa od agave (može i javorovog sirupa ili meda)
  • 2 čaše brašna, 1 belog, 1 integralnog pšeničnog
  • 1 prašak za pecivo
  • na vrh noža soli
  • 2 kašičice cimeta
  • ½ čaše grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • oko 250 gr. seckane pečene bundeve

Uključiti rernu na 180 stepeni. Podmazati mali pleh veličine oko 20×30 cm i posuti s malo brašna. U većoj posudi umutiti 4 jaja pa dodati pasiranu bundevu. Kada se dobro sjedine, dodati suve sastojke: brašno i praškaste dodatke, sve dobro umutiti, pa nastaviti sa sirupom od agave i uljem. U penasto umućenu smesu dodati grožđice, seckanu bundevu i pola od pripremljene čaše lomljenih oraha, izmešati varjačom.

Sipati sve u pripremljen pleh i poravnati smesu, pa odozgo ravnomerno posuti ostatak seckanih oraha. Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180 stepeni 45 minuta. Proveriti da li je kolač pečen pomoću čačkalice zabodene u sredinu – ako je suva kad je izvučemo, a kolač je lepo porumeneo, vreme je da ga izvadimo iz rerne.

Kada se ohladi, kolač seći na štangle i servirati. Kad god se uželimo nečeg slatkog, najbolje je da to bude nešto iz naše kuhinje, poput ovog kolača, umesto industrijskih slatkiša. Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

‘Razroki gusar’

Iz Herba Svetove kuhinje danas vam donosimo recept za jednostavno jelo interesantnog naziva, pogodno za osobe koje žele da smanje telesnu težinu, uporne vežbače ali i decu. Ovo je kompletan mali obrok u jednom, jednostavno i brzo se sprema, a veoma lepo izgleda na tanjiru.

Smesa koja se dobije od sastojaka dovoljna je za punjenje 6 paprika babura, pa ako želimo da napravimo manje ili više, možemo je jednostavno prilagoditi svojim potrebama.

Od sastojaka je potrebno:

  • 6 paprika babura što pravilnijeg oblika
  • 200 gr nemasnog krem sira
  • 200 ml kefira ili jogurta, nemasnog
  • 2 jaja za smesu i po jedno za svaku papriku
  • 3 kašike speltinog griza
  • 3 kašike heljdinih pahuljica
  • seckani peršun, oko dve kašike
  • prstohvat soli, malo bibera
  • kašičica ulja za smesu i malo za podmazivanje pleha

Umutiti mikserom dva jaja, sir i jogurt, pa dodati griz i pahuljice, začine i seckani peršun i domutiti, bilo mikserom ili varjačom. Uključiti rernu na 200 stepeni, podmazati mali pleh, šerpu ili modlu za pečenje u koju paprike možemo da poslažemo uspravno.

Napuniti svaku papriku smesom do dve trećine i postaviti uspravno u pleh. Potom u svaku na vrh razbiti po jedno jaje.

Peći na 200 stepeni 45 minuta. Kada se malo prohlade, raseći paprike po sredini stegnutog žumanceta, tako da dve položene polovine liče na dva ’razroka gusarska oka’. Odlične su tople i hladne, mogu da stoje u frižideru nekoliko dana i idealne su za poneti na posao.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!