Category Archives: Femisan A

Naše nužno zlo ili snaga?

Koliko još juče bile smo savršeno raspoložene i prepune energije, i evo sad, odjednom kao da nas je pregazio brzi voz. Ne samo da smo trome i jedino možemo da mislimo na još jednu kockicu čokolade, već nam se i samopouzdanje srozalo, ružne smo sebi kad se pogledamo u ogledalo i kao da nam se jezik zavezao pa ne možemo da pravilno formulišemo svoje misli.

Čak 85% žena u reproduktivnom periodu – od prve menstruacije do menopauze – oseća neke od predmenstrualnih simptoma. Dešava se i da žene ne povežu neke od njih sa promenama ciklusa jer su na prvi pogled nespojivi, kao na primer poremećaj varenja, pad energije, umor, letargija, nervoza, anksioznost, nesanica, glavobolja, oticanje, osetljivost grudi, akne, povećan apetit…

Mnogo je simptoma PMS-a, i neki se baš zalepe konkretno za nas. Dok našim prijateljicama, na primer, mogu pojačano oticati stopala i dlanovi, nama se može više odraziti na koži i apetitu. I onda nas pohode iz meseca u mesec, nekada više a nekad manje. Nauka je danas mnogo toga objasnila, ali i dalje nije u potpunosti skinula veo tajne s predmenstrualnog sindroma.

Ono što znamo o njemu je da je povezan sa smenom hormona tokom ciklusa, ali istraživanja su pokazala da je odnos hormona kod žena sa izraženim PMS-om isti kao i kod onih koje ne osećaju simptome. Onaj prvi deo mesečnog ciklusa, kada smo prepune samopouzdanja, spretne, brze i koncentrisane, karakteriše rast hormona FSH i estrogena. Nakon ovulacije koja se dešava oko 14. dana ciklusa, estrogen naglo pada, a raste luteinizirajući hormon, pa potom odmah i progesteron. Jedno od objašnjenja nauke je da su neke žene jednostavno osetljivije na progesteron.

Pored njegove reproduktivne funkcije, da proizvede corpus luteum i pripremi telo za trudnoću ukoliko dođe do oplodnje, a ako do nje ne dođe da podstakne ljuštenje endometrijuma, omotača materice, koje dolazi s početkom menstruacije, progesteron opušta glatke mišiće što mi osećamo kao poremećaj varenja, zatvor, nadutost, ali i pospešuje lučenje sebuma, što objašnjava pojavu masne kože, kose i akni. On je odgovoran i za osećaj napetosti i bola u grudima, pošto stimuliše mlečne žlezde.

Drugo naučno zapažanje, u pokušaju da se smanje simptomi PMS-a, je da ih može utažiti povećani serotonin, što objašnjava i našu instinktivnu potrebu da posegnemo za čokoladom koja pospešuje lučenje ovog hormona sreće. Serotonin je neurotransmiter koji je odgovoran ne samo za naše raspoloženje već i funkcionisanje celog organizma. Uz ostale hormone sreće – dopamin, oksitocin i endorfin, i serotonin raste kada vežbamo, provodimo vreme u prirodi i sa dragim osobama, smejemo se, uživamo u masaži, slušamo omiljenu muziku… moglo bi se ukratko reći – kada ugađamo sebi.

I suprotno, ako svoje telo bombardujemo duvanskim dimom, alkoholom, kofeinom, ako se malo krećemo, ne provodimo dovoljno vremena na prirodnoj svetlosti, nedovoljno spavamo i naročito ako se loše hranimo, hormoni sreće neće imati mnogo šanse da se ispolje, dok će se svi negativni efekti progesterona samo više pojačati.

U borbi protiv simptoma PMS-a trebalo bi da posegnemo češće za svežim voćem i povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, lanenim ili čia semenom, hranom bogatom kalcijumom, cinkom i magnezijumom, vitaminima B6 i E koji će posebno olakšati osećaj nadutosti i bola u donjem stomaku i grudima.

Ali ono što nam najviše može pomoći, ne samo kad su u pitanju predmenstrualni simptomi već i celokupno reproduktivno zdravlje, je lekovito bilje. Posebno su dve biljke poznate kao veliki prijatelji žena – virak i hajdučka trava. Uz njih su tu još i neven, crveni zdravac, rusomača, seme peršuna, i sve se one, u najiskoristljivijem obliku, mogu naći u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule su potpuno prirodni način da se izborimo sa neprijatnim simptomima PMS-a, ali i da imamo redovan ciklus, čiste jajnike bez cista, zdravu matericu bez mioma, i rešimo se bola u donjem delu stomaka i u grudima.

Mogli bismo reći da je PMS naše nužno zlo – sve promene koje nam se dešavaju tokom 28 dana imaju svoju funkciju u našem reproduktivnom zdravlju. Ali uz pomoć Femisana A naše predmenstrualne sindrome možemo preinačiti u predmenstrualnu snagu. Na nama je da skraćenici PMS damo drugačije tumačenje i nastavimo da nesmetano uživamo u životu.

Prekursor našeg zdravlja

Kada naše telo počne da se menja, bilo da se radi o mesečnim promenama ili onim s početka puberteta ili menopauze, simptomi su toliko raznoliki da ih često ni ne povezujemo s hormonima. Tek kada osvestimo problem i malo se udubimo u tematiku, zaprepastimo se u kojoj meri hormoni diriguju našim životom.

 

Kada je naš ženski reproduktivni sistem u pitanju, između ostalih glavnu reč vodi sedam hormona:

  • Folikulostimulišući hormon, poznatiji po skraćenici FSH, kog luči hipofiza, kao što mu ime kaže, stimuliše rast folikula u jajnicima. Ali njegova uloga ne prestaje tu. Zahvaljujući njemu reguliše se količina i kvalitet u zalihi jajnih ćelija i proizvodnja estrogena koji utiče na endometrijum – omotač materice.
  • Luteinizirajući hormon, LH, kog takođe luči hipofiza, stupa na scenu kada sazrelu jajnu ćeliju treba poterati u jajovod, pa je važan faktor ovulacije.
  • Estradiol se stara da omotač materice raste i da li je spreman da prihvati tu sazrelu jajnu ćeliju.
  • Estrogen se stara da folikul sadrži jajnu ćeliju, ali nas formira još s početkom puberteta, utičući na razvoj polnih organa i karakteristika.
  • Progesteron je taj koji nakon ovulacije proizvodi žuto telo, priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije podstiče ljuštenje endometrijuma – menstruaciju.
  • Testosteron, iako u znatno manjoj količini neko kod muškaraca, ima svoju ulogu u seksualnosti žene, ali i u regulisanju nivoa telesne energije i masti.
  • Prolaktin se luči pojačano tokom trudnoće, s ciljem da pokrene mlečne žlezde koje treba da počnu proizvodnju mleka.

Uz toliko hormona nije ni čudo što je žensko telo komplikovanije od muškog i što često patimo od promena raspoloženja. Svi ovi hormoni vredno rade i sarađuju, a ako treba da izdvojimo jedan koji služi kao poseban okidač, onda bi to bio progesteron.

Progesteron je prekursor za većinu ostalih steroidnih hormona, pa je njegova uloga u organizmu posebna. I to se naročito oseća kada ga nemamo dovoljno. Tokom reproduktivnog perioda, od puberteta do početka menopauze, progesteron je dominantan u drugoj polovini ciklusa kako bi podsticao rast endometrijuma – omotača materice čija je uloga da prihvati embrion. Ako ne dođe do oplodnje, progesteron okida proces obnove endometrijuma: omotač se ljušti i izbacuje tokom menstruacije, da bi tokom sledeće druge polovine ciklusa ponovo izgradio. Zato je ovaj hormon izuzetno bitan kako za redovan i zdrav ciklus, tako i za začeće i trudnoću.

Ali ako ostavimo po strani čisto reproduktivni deo, videćemo da ovaj hormon značajno utiče na naše raspoloženje. Progesteron je vrlo aktivan u centralnom nervnom sistemu i zahvaljujući njemu se osećamo opušteno. I obrnuto, kada njegov nivo opadne, nastupaju razdražljivost, nervoza, depresija, osećaj kao da smo stalno ’na iglama’. Ovaj hormon reguliše i moždane funkcije, nivo insulina u krvi, nivo tečnosti u tkivu i rad urinarnog trakta, nivo gustine koštane mase, rad štitaste žlezde, kvalitetan san i imunitet. Dakle, progesteron je prekursor drugih hormona, ali kada sagledamo njegove funkcije, definitivno je i prekursor našeg opšteg zdravlja.

U slučaju smanjenih funkcija koje su ovde pobrojane, prvo što nam pada na pamet je menopauza. I zaista, kada nastupi prelazni period, nivo progesterona drastično opada i tada osećamo brojne tegobe koje su nam ranije bile strane. Da zlo bude veće, patimo i na mentalnom i na fizičkom planu. Iznuruju nas česte promene raspoloženja, loša koncentracija, neraspoloženje, nesanica, valunzi, pojačano opadanje kose, pod većim smo rizikom da obolimo od osteoporoze, dijabetesa, urinarnih infekcija i kardiovaskularnih poremećaja i gojimo se lako kao nikad pre.

Ali i pre menopauze manjak progesterona može da izazove promene raspoloženja u PMS-u, nadutost, neredovne cikluse, krvarenje van menstruacije, bol u grudima, žudnju za prejedanjem, a ako pokušavamo da zatrudnimo shvatićemo da je upravo njegov nedostatak odgovoran za anovulatorne cikluse – izostanak ovulacije i kvalitetne jajne ćelije.

Progesteron nekako sumira sve ženske probleme koje možemo iskusiti tokom života, od puberteta nadalje. Zato je važno da se pobrinemo da svoj hormonalni balans održavamo, jer kad se jednom poremeti, nije nimalo lako povratiti ga.

Priroda nam nudi dva rešenja: kombinaciju lekovitog bilja koja nam pomaže da održimo dobar balans hormona tokom reproduktivnog perioda u obliku kapi ili kapsula Femisan A, kao i drugačiju kombinaciju bilja koja će nam pomoći da ublažimo ili otklonimo neprijatne simptome menopauze – Femisan B. S početkom prelaznog perioda, kada se telo još uvek koleba, ova dva preparata se mogu i kombinovati, sve dok se menopauza ne ustali. Femisan A i B su naši prekursori efikasnog reproduktivnog sistema i opšteg zdravlja.

Zrelije i smelije

Znamo već da su godine jedan od veoma važnih faktora za uspešno začeće. Kako biološki sat otkucava, tako se smanjuju šanse da do njega dođe jer opada broj zdravih jajnih ćelija, posebno nakon 36. godine života. Zajedno sa nama i one stare, što ne samo da otežava da dođe do začeća, već i povećava mogućnost pobačaja. Čak i ako zanemarimo ginekološku stranu, s godinama se pojavljuju i hronični zdravstveni problemi koji se u trudnoći uglavnom pogoršavaju i mogu izazvati dodatne komplikacije. Danas, da zlo bude gore, sve smo više izložene raznim vrstama zagađenja koje nepovoljno utiče na hormonalni balans, a ni sam stil života, sa previše sedenja i malo kretanja, nam ne ide na ruku.

Nekada se o trudnoći nije mnogo razmišljalo. Žena nije imala mnogo izbora. Od nje se očekivalo da se uda, što pre to bolje, a potom bi priroda odradila svoje. Čak i ako bi bila matematički genije ili talentovana slikarka, to bi se zanemarivalo i trivijalizovalo, jer to nije bila njena primarna funkcija. Svrha njenih talenata bila je isključivo da privuče dobru priliku za udaju, a njena jedina uloga bila je da rađa i podiže decu – u siromaštvu ili bogatstvu, u ratu ili miru, uz muža koji je podržava ili je zlostavlja… Danas, srećom, žena ima mogućnost izbora. Iako emancipacija još uvek traje, i potrebno je vremena da se u potpunosti promeni svest društva, ali i same žene, možemo da biramo da li ćemo se u potpunosti posvetiti samo karijeri, nauci, umetnosti, samo majčinstvu, ili kombinaciji svega.

Većina žena danas ima potrebu da se obrazuje, ostvari u karijeri i ekonomski stabilizuje, pa radije odlaže materinstvo za sigurnija vremena. Istraživanja koja su kod nas obavljena pre par godina pokazuju da su više od polovine prvorođenih beba dobile žene starosti 20-29 godina, dok je trećina žena rodila prvu bebu u četvrtoj deceniji. Među prvorotkama je bilo i 6% tinejdžerki i 2% žena starijih od 40 godina.

Ono što je trend ne samo u našim krajevima već i u celoj Evropi je da raste starost majki prvog deteta. Prosečna žena rađa dete u tridesetoj godini, a više od polovine žena ima samo jedno dete. Zanimljivo je da je u proteklom periodu najmanje beba u Evropi rođeno u mediteranskim zemljama koje se inače smatraju patrijarhalnijim, a najviše u Francuskoj i skandinavskim zemljama, gde očevi aktivno učestvuju u odgajanju dece. Taj podatak nam jasno govori u čemu, kao društvo, treba da tražimo svoju budućnost.

Mlada majka sigurno ima više predispozicija za začeće i zdravu trudnoću, kao i više energije za podizanje deteta. Ali da li je baš toliko loše doneti dete na svet nakon 36. godine? Naprotiv, majčinstvo u zrelom dobu može nositi niz prednosti:

  • Zrelija i starija žena će imati više samopouzdanja i strpljenja i pristupiće novoj ulozi svesno i savesno.
  • U zrelijem dobu je veća mogućnost da je trudnoća željena, dok se u ranoj mladosti ona češće dešava slučajno.
  • Ostvarena žena je zadovoljila svoje potrebe za obrazovanjem, usavršavanjem, stigla je da putuje i pozabavi se svojim interesovanjima. Zato neće biti frustrirana kada dobar deo svog slobodnog vremena bude morala da posveti detetu.

  • Iako je za roditeljstvo najvažnija ljubav, ekonomski momenat se ne može poreći. Zrelija žena ima više šanse da ostvari ekonomsku nezavisnost i stabilnost i da bezbrižnije pristupi ulozi majke, bez bojazni da li će svom detetu moći da priušti ono najosnovnije.
  • S godinama raste iskustvo, žena upoznaje bolje i sebe i okolinu i ima više empatije. Ona zna kako da donosi odluke, prihvata greške i gradi stabilne društvene odnose. Ta emotivna stabilnost i samosvest predstavlja zdravo psihičko okruženje za razvoj deteta.
  • Dok su u ranoj mladosti sklonije eksperimentisanju i naklonjenije da probaju sve, žene nakon tridesete bolje razumeju svoje telo i njegove potrebe i prihvataju zdraviji stil života. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetna nega sopstvenog tela, bitan su preduslov za zdravu trudnoću, ali i kvalitetno majčinstvo.
  • Zrelije žene pažljivije biraju partnere i mudrije pristupaju partnerstvu. One jasnije komuniciraju o svojim potrebama i podeli obaveza.

Dakle, iako postoje rizici i do začeća ne dolazi tako lako kao u dvadesetim, bez sumnje, trudnoća i majčinstvo u kasnijim godinama imaju svojih prednosti. Ono čemu nas svakako život uči je da ne možemo uvek sve planirati i da nije sve crno-belo. Zapravo, život je naša sposobnost prilagođavanja izazovima koji se stavljaju pred nas.

A kad je izazov začeća u pitanju, tu su, srećom, prirodna rešenja: lekovito bilje koje nam omogućava dobar hormonalni balans, kvalitetnu ovulaciju, dobar endometrijum koji je tu da prihvati oplođenu jajnu ćeliju i da omogući nastanak i razvoj novog života. Za žene najbolje lekovite biljke su u svom najiskoristljivijem obliku i u najboljoj razmeri spakovane u Femisan A: potpuno prirodni preparat koji nam pomaže da postanemo majke onda kada smo spremne.

Manjak prirode u telu i umu

Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji…

Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. On ne bira godine ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…

Hronični umor obično prate pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije.

Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…

Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, kovid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.

Kao što vidimo, umor može pogoditi sve sfere našeg života. A mi ćemo ga još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.

Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:

Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.

Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.

Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.

Lilit u nama

Kada je Ben Sira, sin proroka Jeremije, dospeo na dvor Nabukodonosora, čuvenog vladara Novog vavilonskog carstva, kralj mu je postavio niz izazova, na koje je ovaj odgovorio s 22 satirične priče. Jedan od izazova, vrlo čest motiv u bajkama i legendama, bio je da s ivice smrti vrati kraljevog sina koji se naprasno bio razboleo. Ben Sira se našao pred ultimatumom: da izleči mladog kraljevića, ili da izgubi glavu. Odmah je prionuo na posao i napravio amajliju, na kojoj je ispisao imena tri anđela-iscelitelja. I započeo je jednu od svojih priča:

Kada je Bog stvorio Adama, shvatio je da nije dobro da ga ostavi samog, pa je stvorio i ženu. Nju je nazvao Lilit. Ali Adam i Lilit su odmah počeli da se svađaju. Ona je odbijala da mu se potčini i da legne ispod njega kada je Adam zahtevao da bude krotka, insistirajući da je bolji od nje. Lilit je, naprotiv, insistirala da su oboje jednaki jer su stvoreni od iste zemlje. Shvativši da je njihov spoj nemoguć, da tu nema jednakosti a pritom ne želeći da se bori za prevlast, Lilit je odletela. Adam se obratio Bogu, požalivši mu se da je žena koju je stvorio pobegla. Višnji tada šalje tri anđela da je vrate, a Adamu poručuje da ako se Lilit vrati, sve će biti u redu, ako ne, zbog njene neposlušnosti svakoga dana će njenom krivicom umreti stotinu njene dece. Kada su anđeli presreli Lilit na sred mora, u istim onim moćnim vodama gde su se Egipćani podavili, preneli su joj poruku Boga, ali ona je odbila da se vrati. Lilit je saopštila anđelima da, ako je već predodređeno da deca zbog nje umiru, ona im daje čvrsto obećanje da se ništa loše neće dogoditi deci koja imaju amajlije s njihovom imenima.

Iako je ovo najdetaljniji opis Lilit, zapisan u Alfabetu Ben Sira, anonimnom hebrejskom srednjovekovnom spisu, to nije prvi pomen njenog lika i imena. Priča o Lilit kruži svetom preko 4000 godina, i utkana je u mitove Hetita, Sumeraca, Egipćana, Izraelita, Grka, dospela je i u Bibliju, i vekovima posle opčinjavala pesnike i slikare, sve do modernih vremena. Iako u nekim mitovima ima drugačije ime, kao na primer Inana u sumerskim ili Ištar u akadskim, ona je jedinstvena i svuda prepoznatljiva.

Lilit je predstavnica haosa, zavodljivosti i bezbožnosti. Ona je pobunjenica, žena-demon koja uništava decu, zavodi muškarce i navodi žene na stranputicu. Danas bismo je mogli okarakterisati kao ’lošu devojku’ ili ‘femme fatale’. Ona je svoja i ne dopušta nikome da naruši njene slobode, pa je zato često omražena i pripisuju joj se sva zla ovog sveta koja ne mogu na drugi način objasniti. Kada na scenu stupi druga Adamova žena, krotka Eva, koju Bog stvara od njegovog rebra, Lilit se često u biblijskim pričama i slikovnim prikazima pojavljuje kao zmija koja Evu navodi na greh.

U prvoj knjizi Postanja, Bog stvara biljke, životinje, pa muškarca i ženu istog, šestog dana. Druga knjiga Postanja već tvrdi da je prvo stvorio čoveka, pa biljke, životinje i na kraju ženu. Stvara je od Adamovog rebra, i njena svrha je da zadovolji i potčini se muškarcu. Kroz ove metamorfoze Biblijske priče možemo lako pratiti prelaz čovečanstva sa matrijarhata u patrijarhat. Simbolična priča o Lilit je priča o položaju žene tokom istorije, ali i priča o samoj ženi.

Lilit je prisutna u životu svake od nas: ona nas čeka na ulazu u pubertet, na početku svake menstruacije, tokom ovulacije, trudnoće, na ulazu u menopauzu… Tokom svakog meseca, sa smenom hormona u našem telu smenjuju se Eva i Lilit. Tokom jednog ženskog života Eva je trpeljiva supruga, strpljiva majka-negovateljica, a Lilit je ona ženstvena, često i pohotna, slobodarska, nesputana. Lilit je iznenadna jarost u PMS-u, pubertetski kapric, ’film koji puca’ kad krene menopauza, ili u mnogo mračnijim aspektima psihe, ona koja donosi spontane pobačaje, incest, post-natalne depresije, čedomorstva i iznenadne smrti odojčadi.

Smena Eve i Lilit je kao smena progesterona i estrogena. Obe su naše i obe su nam neophodne. Ali u pravoj meri. Ako u sebi imamo samo Evu, uvek ćemo se podređivati drugima bez sopstvenog glasa. Ako je tu samo Lilit, bićemo previše svadljive, netrpeljive i prkosne. Eva i Lilit su naš jin i jang, i da bismo bile kompletne ličnosti, moramo naučiti da njima pravilno žongliramo. Ali kada se hormoni poremete, onda osećamo da gubimo kontrolu nad sobom i tlo pod nogama. Hormonalni disbalans nam narušava telesno i mentalno zdravlje, onemogućava da se ostvarimo kao Eva-negovateljica ali ni kao Lilit-zavodnica.

I tu nam priskaču u pomoć biljke koje su nastale pre muškarca i žene, za koje se znalo i u doba matrijarhata, i tokom svih prekretnica u istoriji čovečanstva. One su tu od praiskona da nas uravnoteže kada se sapletemo. Virak, hajdučka trava, rusomača, crveni zdravac, neven… Lekovite biljke koje nam vraćaju hormone u ravnotežu i balansiraju Evu i Lilit u nama.

Nije stvar ženskog hira već biološki faktor

Stres je danas sastavni deo života i toliko se inkorporirao u sve pore našeg bivstva da smo se s njim saživeli i ne primećujemo ga. Ili se pravimo da ga ne primećujemo. Samo još malo, dok ne završimo ovo, i ono, i nešto treće… Tek kada nam telo odreaguje nekim poremećajem počnemo da se pitamo zašto, pa kad odvijemo film u nazad, prepoznamo pod kakvim smo pritiskom bili. Stres negativno utiče na sve ljude, ali brojna istraživanja su potvrdila da su žene na njega osetljivije. Jedno od njih sprovela je dr Rina Valentino, bihejvioralni neurolog u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.

Istražujući kako stres utiče na muškarce i žene, dr Valentino je došla do zaključka da on snažnije pogađa žene, i da se tu ne radi o ženskom kapricu ili slučajnosti, već su u pitanju biološki faktori. Razlog zbog kog stres ima snažniji uticaj na žene je što su one podložnije dejstvu hormona kortizola koji u ženskom telu brže okida biohemijske i fiziološke promene. Konkretno, dr Valentino je posmatrala CRF – kortikotropin-oslobađajući hormon, poznat i kao kortikoliberin, moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. CRF je neurotransmiter, što znači da omogućava komunikaciju signala između moždanih ćelija – neki neuroni šalju CRF signal dok drugi imaju receptore koji ga primaju.

Analizirajući mozak pacova, tim dr Valentino uočio je da ženke pacova imaju receptore neurona za CRF koji se čvršće vezuju za hormon nego što je to slučaj kod mužjaka. Takođe, nakon izlaganja stresu, mužjaci imaju adaptivni odgovor, tzv. internalizaciju u moždanim ćelijama koje smanjuju broj CRF receptora i samim tim i odgovor na dejstvo hormona, što kod ženki nije slučaj. Istraživačima je već odavno poznato da psihijatrijski poremećaji povezani sa stresom zavise od promena u regulaciji kortikoliberina.

Samim tim što su podložnije posttraumatskim stresnim poremećajima, žene su podložnije i depresiji, što potvrđuju brojke. Zašto se to dešava, nauka još nije uspela da u potpunosti objasni, ali možemo vrlo lako da pretpostavimo ako analiziramo podatke: pre puberteta devojčice i dečaci su podjednako podložni depresiji, ali žene dobi 14-25 godina su joj čak duplo podložnije od muškaraca. Kako godine idu taj odnos se menja, da bi nakon 65. godine života broj opet bio izjednačen. Već je jasno o čemu se radi, ali ako dodamo da žene često pate od poremećaja koji su povezani s depresijom, kao što su predmenstrualni disforični poremećaj, postnatalna depresija i anksioznost tokom perimenopauze, sasvim je sigurno da se ove statistike mogu objasniti oscilacijama hormona koje luče jajnici.

Kao što je već pomenuto, CRF je moćni posrednik endokrinog, autonomnog i imunskog odgovora na stres. Ovim se može objasniti i sve veći broj žena koje pate od poremećaja rada štitaste žlezde i autoimunih bolesti. Dr Valentino navodi da se posttraumatski stresni poremećaji kod žena ispoljavaju najčešće sledećim simptomima:

  • nesanica
  • opadanje kose
  • akne
  • neredovne menstruacije
  • metaboličke promene, mršavost ili gojaznost
  • neplodnost
  • rizik od srčanih ili cerebrovaskularnih poremećaja
  • problemi s varenjem, iritabilno crevo, čir, grčevi u stomaku
  • oslabljeni imunitet
  • nizak libido

Sve ove činjenice još jednom potvrđuju važnost dobrog hormonalnog balansa. Osim što su žene po prirodi podložnije negativnom uticaju stresa, danas im ’ulje na vatru’ dodaju i brojni hormonalni disruptori, veštačke i industrijske hemikalije i zagađenja. Uz toliko neprijatelja, organizam jednostavno nije u stanju da se sam izbori i potrebna mu je pomoć. Pomoć prirode.

Uz lekovito bilje koje dokazano pomaže da se uspostavi hormonalni balans u telu žene, kao što su virak, hajdučka trava, crveni zdravac, neven i rusomača, Femisan A kapsule sadrže i cink, mineral neophodan za plodnost i imunitet, kao i koren zlatne make, čuvenog adaptogena: biljke koja pomaže telu da se odupre negativnom uticaju stresa, prilagodi i odupre bolesti. Iz tog razloga, Femisan A kapsule su idealna pomoć ženama upravo kod nabrojanih simptoma koji su rezultat posttraumatskog stresnog poremećaja. Kada se ti simptomi pojave, važno je odmah odreagovati, jer su oni poziv u pomoć koje nam šalje telo. Ako ih ignorišemo, hormonalni disbalans može izazvati niz dodatnih poremećaja i oboljenja koji će se kod žena odraziti na reproduktivni sistem: policistični jajnici, endometrioza, ciste, miomi, izostanak ciklusa, neredovne ili preobilne menstruacije, neplodnost, anovulatorni ciklusi, fibrocistične grudi, bolni ciklusi, izražen PMS ili predmenstrualni disforični poremećaj… Ali i tada Femisan A kapsule mogu da nam pomognu da situaciju preokrenemo u svoju korist.

Koliko vremena je potrebno da preparat deluje? Ponekad se rezultati brzo pokažu, a ponekad sporije. Ali ako razmislimo koliko dugo su trajali naši simptomi i koliko dugo ’vučemo’ neki poremećaj, shvatićemo zašto nam je neophodna upornost da bismo ponovo uspostavile balans.

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.

 

Endokrini disruptori

Naše doba obeležila su velika naučna i tehnička dostignuća, a s njima je stigao i ogroman broj hemikalija. Smatra se da danas koristimo oko 100.000 najrazličitijih hemikalija, koje su svuda oko nas – od plastičnih posuda, preko kozmetike i higijenskih proizvoda, nameštaja, igračaka, a pre svega, ima ih u elementima od kojih nam zavisi život: vodi, vazduhu i zemlji, kao i u hrani koja je tretirana pesticidima i navodnjavana zagađenim vodama.

Mnoge od tih hemikalija perfidno i konstantno negativno utiču na rad naših žlezda koje su zadužene za lučenje hormona, i kao takve, za normalno funkcionisanje organizma – to su takozvani endokrini disruptori. Bez nesmetanog rada endokrinog sistema nema zdravlja. Ali, nažalost, nema ni budućnosti, jer od njega veoma zavisi i funkcionisanje naših reproduktivnih organa, plodnost i dolazak beba na svet.

Danas imamo globalni problem ekspanzije oboljenja endokrinog sistema koja traje već nekoliko decenija. Sa njom došli su i poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, pa više nego ikada pre, žene pate od endometrioze, sindroma policističnih jajnika, mioma na materici, neplodnosti, a čak i kada uspeju da zatrudne te trudnoće su problematične, s velikim rizikom od pobačaja ili poteškoćama u razvoju ploda. Devojčice sve ranije ulaze u pubertet a već sa prvom menstruacijom javljaju se ciste i problemi koje ne bi trebalo da imaju već na samom početku svog reproduktivnog perioda.

Ni muškarci nisu pošteđeni: istraživanja su pokazala da je tokom poslednjih nekoliko decenija broj spermatozoida kod muške populacije opao čak za 50% u odnosu na prethodni period. Pored smanjenog broja i lošeg kvaliteta spermatozoida, endokrini disruptori kod muškaraca utiču na smanjenje nivoa testosterona pa samim tim i na plodnost, a kod novorođenih dečaka izazivaju urođeni kriptorhizam (problem sa spuštanjem testisa kod beba) i hipospadiju  (urođena anomalija razvoja otvora mokraćne cevi na pogrešnom mestu).

Ono na šta sigurno endoktrini disruptori utiču kod oba pola je gojaznost, i za to postoji sve više dokaza. Organska jedinjenja kalaja, na primer, TBT – tributil-kalaj-hlorid i TPT – trifenil-kalaj-hlorid, kojih ima u PVC proizvodima, od tekstila preko boja, podnih obloga i čak na papiru za pečenje, deluju na delove endokrinog sistema koji je odgovoran za metabolizam, energiju i apetit. Zato je danas sve više slučajeva gojaznosti od najranijeg detinjstva, što izaziva i rani pubertet. Brojna istraživanja uočila su da kod devojčica rast dojki danas počinje već od sedme godine života.

I tako smo suočeni s apsurdom da je sve ono što smo proizveli da bismo imali udobniji i kvalitetniji život zapravo počelo da nas ubija i smanjuje nam natalitet. Moderna medicina se protiv toga bori tako što ženama prepisuje sintetičke hormone koji neko vreme maskiraju simptome. Ali i ti hormoni preko kanalizacije dospevaju u vodotokove, tamo truju biljni i životinjski svet, i vraćaju nam se, opet preko vode koju pijemo ili kojom navodnjavamo useve. Naučnici su uočili pojavu feminizacije mužjaka riba u rekama pod uticajem rasta koncentracije sintetičkog estrogena koji preko kanalizacije dospeva u reke i jezera, i koji na taj način izaziva neplodnost, a samim tim i pomor riba. A to je samo jedna karika u lancu problema.

Smatralo se da ksenoestrogeni, veštačke supstance koje ometaju rad endokrinog sistema tako što oponašaju rad estrogena, nisu štetni jer ih u životnoj sredini ima u malim količinama. Potom je uočeno da, kada se oni udruže s prirodnim estradiolom, organizam duplo jače reaguje na njihovo dejstvo. Danas znamo da endokrini disruptori menjaju koncentraciju estrogena u organizmu žene i tako izazivaju poremećaj menstrualnog ciklusa, njegovo trajanje i obilnost, bolne menstruacije, ali i ozbiljnije poremećaje poput PCOS, endometrioze, mioma, neplodnosti i komplikacija tokom trudnoće. Niz studija koje su proučavale žene koje rade u proizvodnji olovnih baterija, žene izložene hlorodibromometanu u pijaćoj vodi i dihlor-difenil-trihloretanu (DDT), pokazale su da sve imaju skraćeni menstrualni ciklus. S druge strane, uočen je produženi menstrualni ciklus sa abnormalnim i bolnim krvarenjima kod žena izloženih dioksinima, pesticidima, polihloriranim bifenolima i etilen glikolima. Trudnice izložene olovu, živi, kadmijumu, etilen glikolu, DDT, pod velikim su rizikom od pobačaja ili prevremenog porođaja. Danas se i dalje ne zna tačan uzrok endometrioze, ali činjenica je da estrogen, odnosno njegov disbalans, igra veliku ulogu u nastanku poremećaja. Uočena je i učestala pojava mioma na materici kod žena koje istovremeno pate od smanjene funkcije štitaste žlezde. Hormonalni mehanizam koji stoji iza svih tih poremećaja je uticaj endokrinih disruptora na neuronske krugove hipotalamusno-hipofizno-gonadalne osovine, odnosno na zajedničko dejstvo endokrinih žlezda.

S obzirom da su endokrini disruptori toliko zastupljeni u našoj okolini, kako možemo pomoći sebi? Pre svega, možemo pokušati da što više smanjimo upotrebu proizvoda koji sadrže hemikalije. Umesto teflonskih tiganja možemo se vratiti starinskim, tučanim. Umesto modernih, plastičnih podova, možemo postaviti klasičan parket ili pločice. Plastične posude u kuhinji bi trebalo da zamenimo staklenim. Hranu bi trebalo da nabavljamo od pouzdanih dobavljača a vodu filtriramo. Uz prirodnu kozmetiku i sredstva za održavanje higijene i što češći boravak u prirodi, trebalo bi da svom endokrinom sistemu omogućimo nesmetani rad. Naravno, na rasprostranjenost ksenoestrogena u zemlji, vodi i vazduhu ne možemo mnogo uticati. Ali možemo se zaštititi prirodom.

Zato je tu Femisan A: to je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji omogućava dobar hormonalni balans i nesmetani rad ženskog reproduktivnog sistema, kao i normalan ciklus i plodnost. Postoji rešenje i za muškarce: Alfa Aktiv, jednako prirodno, utiče na normalizaciju nivoa testosterona i poboljšanje broja i kvaliteta spermatozoida. Udruženi, Femisan A i Alfa Aktiv doprinose plodnosti parova koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. U eri kada moderna dostignuća rade protiv nas, moramo se vratiti prirodi kako bismo obezbedili budućnost.

Tihi uljezi

Postoje tihi uljezi koji se redovno baškare u našem telu bez naše dozvole i znanja. Većina žena će tokom života imati ciste na jajnicima, često čak i svakog meseca, a da toga nisu ni svesne. Ciste su obično bezopasne i nestaju same od sebe, ali kako godine idu, mogu biti učestalije i sve veće, a s njihovim rastom javljaju se i simptomi: osećaj nadutosti i težine u stomaku, potmuli ili oštar bol u maloj karlici ili donjem delu leđa, mučnina, povraćanje, poremećaj varenja, bol prilikom pražnjenja debelog creva, bol tokom odnosa…

Ciste se otkrivaju tokom ginekološkog pregleda, najbolje transvaginalnim ultrazvukom. Srećom, većina nije kancerogena, ali nam ipak mogu izazvati komplikacije, uključujući i neplodnost. Ako smo im sklone, kako vreme odmiče biće ih sve više, a neke ciste mogu izazvati i bolno uvrtanje jajnika. Tada simptomi postaju žestoki i uključuju osećaj opšte slabosti, vrtoglavicu, padanje u nesvest, ubrzan dah, visoku temperaturu, povraćanje, i veoma, veoma jak i prodoran bol.

Nisu sve ciste iste, upravo iz razloga što se formiraju na različite načine. U jajniku se svakog meseca formira folikul, vrećica ispunjena tečnošću koja sadrži jajnu ćeliju. U normalnim okolnostima folikul će otpustiti jajnu ćeliju tokom ovulacije i ona će nastaviti svoj put kroz jajovod. Ali povremeno se desi anomalija: jajna ćelija sazri u folikulu, ali on ne puca već nastavlja da raste, obično od 3 do 10 cm u prečniku. Tako nastaje folikularna cista, poznata i kao vodena cista. Ona obično pukne sama od sebe u jednom trenutku, čega ne moramo ni biti svesne, ali u slučaju veće ciste možemo osetiti iznenadan bol u predelu jajnika.

Folikularne ciste spadaju u funkcionalne, baš kao i ciste žutog tela, corpus luteum, poznate i kao hemoragične ciste. Nakon ovulacije, kada jajna ćelija napusti folikul, on se normalno sam dezintegriše i nestane. To je takozvani corpus luteum ili žuto telo. Ali ponekad se desi anomalija, pa on, umesto da se razgradi, počne da se ispunjava tečnošću koja ponekad može sadržati i krv. U nekim slučajevima ovakva cista može izazvati krvarenje između ciklusa ili bol. I ona se može rešiti spontano, a kada pukne može izazvati obojeni sekret.

Za razliku od funkcionalnih cista koje su povezane s ovulacijom, nefunkcionalne se mogu pojaviti i rasti bez obzira na nju. One nisu bezazlene, mogu biti veoma bolne i izazvati veće komplikacije.

Najpoznatije nefunkcionalne ciste su endometriotične ili čokoladne ciste. Naša materica sadrži ćelije koje je oblažu i sačinjavaju endometrijum, omotač s njene unutrašnje strane koji igra veliku ulogu u procesu začeća i trudnoće. Tokom svake menstruacije ovaj omotač se obnavlja tako što se ljušti, izbacuje i formira novi. U normalnim okolnostima on obitava samo unutar materice, ali kada dođe do anomalije, njegove ćelije počnu da rastu izvan nje i kače se na unutrašnje organe, najčešće za jajnike. Takav poremećaj zove se endometrioza. Kada ona zahvati jajnik, njeno tkivo može rasti i formirati cistu, tzv. endometriom, čiji sadržaj vremenom postaje krvav, tamno braon, boje čokolade. Endometriomi mogu narasti čak do 20 cm. Tokom menstruacije ovo tkivo reaguje isto kao i ono unutar materice, pa izaziva i menstrualne bolove, obilno menstrualno krvarenje, neprijatnost tokom seksualnog odnosa, često mokrenje i bol prilikom pražnjenja debelog creva. Nažalost, učestalost endometrioze kod žena koje se leče od steriliteta je čak 40%.

Još jedna vrsta nefunkcionalne ciste, odnosno mnogo sitnih cista, javlja se kod žena koje pate od sindroma policističnih jajnika – PCOS. Njega karakteriše prisustvo velikog broja malih cista na oba jajnika. PCOS se čvrsto povezuje sa hormonalnim disbalansom i čest je uzrok neplodnosti. Obično izaziva neredovne menstruacije ili produžena krvarenja, a kako ga karakteriše prisustvo povišenog nivoa androgena, muških polnih hormona, prate ga i maljavost, problemi sa kožom i lučenjem sebuma a neretko i gojaznost. Upravo ovi hormoni sprečavaju jajnike da normalno funkcionišu, pa oni nisu u stanju da proizvode jajne ćelije i obezbede ovulaciju. Nažalost, danas svaka deseta žena u reproduktivnom periodu pati od ovog sindroma.

Jedan od najboljih načina da se rešimo cista je vrlo jednostavan i prirodan – pomoću lekovitog bilja. Ono će obezbediti najosnovniji preduslov za normalno funkcionisanje reproduktivnog sistema: dobar hormonalni balans. Osim toga, lekovito bilje regeneriše, sprečava upale, grčeve i bolove, normalizuje krvarenje, uništava viruse i bakterije, i što je najbitnije, stimuliše mikrocirkulaciju u jajnicima i tako obezbeđuje njihov nesmetani rad.

A kako da znamo koje lekovito bilje može da nam pomogne? To nam je olakšao Herba Svet, jer je odabrao ono najbolje, i u idealnoj razmeri i obliku ga stavio u Femisan A. Uz Femisan A ciste brzo nestaju, a redovnom upotrebom sprečava se pojava novih, reguliše se ciklus, jača plodnost i umanjuju tegobe čak i kod težih poremećaja kao što je endometrioza. Femisan A efikasno proteruje naše tihe uljeze i pomaže da budemo potpune gospodarice svog tela.

Peršun po alfabetu

Peršun je verovatno jedan od najzastupljenijih začina, ne samo u našoj već i svetskoj kuhinji. Teško je zamisliti supu ili čorbu bez njegovog lista ili korena. Prepun je minerala i vitamina: A, C, K, E, folne kiseline, kalijuma, bakra, cinka, kalcijuma, gvožđa mangana, kao i antioksidanasa – flavonoida, beta karotina, zeaksantina i luteina… Zato ima izuzetna svojstva koja nam pomažu da regulišemo nivo šećera u krvi, poboljšamo zdravlje bubrega i mokraćnih kanala, reproduktivnih organa, kardiovaskularnog, digestivnog sistema, zadržimo dobru koštanu masu i imunitet, poboljšamo rad jetre, a čak i da se izborimo sa malignim ćelijama. Odličan je i za kožu, podmlađuje je i sprečava akne, upale i pigmentaciju.

Posebno lekovita svojstva ima seme peršuna koje se oduvek koristi u narodnoj medicini. Pa da vidimo redom, po alfabetu, kakva sve svojstva ono ima:

  • Antikancerogeno: peršun sadrži apigenin, supstancu koja inhibira rast ćelija raka dojke.
  • Antimikrobno: seme peršuna ima sposobnost da ubija mikrobe i sprečava njihov razvoj. Zato predstavlja prirodni štit od mnogobrojnih infekcija.
  • Antipiretičko: seme peršuna smanjuje povišenu temperaturu i sprečava groznicu, svojim detoksifikujućim svojstvima.
  • Antireumatsko i antiartritično: pošto pospešuje izbacivanje toksina i pročišćava krv, seme peršuna pomaže da se oslobodimo viška mokraćne kiseline koja se skuplja u zglobovima i mišićima, i tako nas oslobađa bola.

  • Antiseptičko: seme peršuna onemogućava razvoj bakterija na ranama i povredama i tako sprečava pojavu sepse.
  • Antiinflamatorno: antioksidansi iz peršuna smanjuju upale, a kako nas efikasno lišava viška vode i otoka, tako još dodatno sprečava i upalne procese
  • Astringentno: seme peršuna ima sposobnost da skuplja krvne sudove, pa tako sprečava krvarenje. Ova njegova osobina je posebno izražena kod žena koje pate od obilnih menstruacija.
  • Detoksifikujuće: seme peršuna pospešuje izbacivanje toksina iz organizma putem urina, pa tako u korenu sprečava brojna oboljenja.
  • Digestivno: seme peršuna pospešuje lučenje digestivnih sokova u želucu čime pospešuje varenje.
  • Diuretičko: peršun pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma, pa nam osim upala i otoka može pomoći i da budemo vitkiji i oslobodimo se celulita.
  • Emenagogno: seme peršuna stimuliše lučenje hormona i tako reguliše ciklus, pomaže kod izostanka i neredovnih menstruacija, ali i olakšava bolne menstruacije, grčeve, mučninu i osećaj umora. Pošto pospešuje mikrocirkulaciju u jajnicima i materici, pomaže da se efikasno eliminišu ili spreče poremećaji ženskog reproduktivnog sistema.

  • Hipotenzivno: kada se redovno uzima, seme peršuna ima sposobnost da snižava povišeni krvni pritisak. Bogato je homocisteinom koji nam pomaže da smanjimo nivo lošeg holesterola.
  • Karminativno: seme peršuna eliminiše gasove i tako pomaže kod poremećaja varenja, nadutosti, nadimanja, mučnine, grčeva u stomaku… I svih tih simptoma tokom PMS-a.
  • Laksativno: seme peršuna efikasno sprečava zatvor i nagomilavanje fekalnog sadržaja u crevima, pojačava crevnu peristaltiku i olakšava pražnjenje.
  • Stimulativno: seme peršuna utiče na ceo organizam – stimuliše nerve, neurone, cirkulaciju krvi i limfe, varenje i imunitet. Iz tog razloga nam pomaže da imamo više energije i fizičke i mentalne snage.

Kada su žene u pitanju, možemo slobodno reći da peršun vredi imati za prijatelja: osim što će nam podmladiti izgled, dati blistav ten i pomoći da se oslobodimo celulita, seme peršuna igra veliku ulogu u lečenju amenoreje, dismenoreje i menstrualnog bola. Takođe, njegova sposobnost pospešivanja mikrocirkulacije dodatno stimuliše rad jajnika i tako doprinosi zdravoj ovulaciji i plodnosti.

I upravo su to sve razlozi što je seme peršuna sastavni deo Femisan A kapi: ovaj potpuno prirodni preparat sadrži odabrano lekovito bilje koje pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema: neredovnih, oskudnih, bolnih ili obilnih ciklusa, cista, policističnih jajnika, mioma, PMS-a, menstrualnih bolova, endometrioze i neplodnosti. Seckani peršun u supu, a Femisan A kapi u pola čaše vode pre obroka, i nema problema!