Category Archives: Femisan A

Akne kad im vreme nije

Kada prvi put dođe do naleta hormona u pubertetu, celo telo počinje da se menja, a dotad glatka, detinja koža lica može početi da liči na bojno polje istačkano crvenim i oteklim bubuljicama. Akne su u pubertetu normalna pojava usled porasta testosterona kod oba pola, koji ima svoju bitnu ulogu – dečacima daje telesne osobine muškarca, dok kod devojčica pomaže u jačanju mišića i kostiju. Testosteron tokom ove mladalačke metamorfoze hoće da prodrma lojne žlezde, pa se pojačava lučenje sebuma oko korena dlake. Iako sebum ima svoju svrhu, da štiti i vlaži kožu, kada ga ima previše ume da se udruži sa odumrlim ćelijama kože i začepi folikul dlake.

Akne su zapaljenje kože koje nastaje u tri faze: seboreja – kada se proizvodi višak sebuma, ali se još uvek ne vide promene na površini kože, hiperkeratoza – kada se na površini kože stvara zadebljanje i izbočina usled povećane proizvodnje korneocita, ćelija kože u kanalićima lojnih žlezda, koje udružene sa odumrlim ćelijama zadržavaju višak sebuma. Pošto zarobljeni sebum blokira kanal lojne žlezde, folikul dlake se puni gnojem. To je idealno tlo za razvoj bakterija, pa tada dolazi do treće faze, bakterijske, kada bakterija Propionibacterium acnes (P. acnes), razgrađujući zarobljeni sebum, izaziva zapaljenje. U ovoj fazi akne su veoma vidljive, koža oko njih je crvena i upaljena, a sam vrh akne može biti crn ili beo.

Kada prođe pubertet i hormoni se ustale i smire, prolaze i akne. Tako bi trebalo, ali nažalost, tokom poslednjih par decenija pojava akni kod odraslih osoba je u porastu. Po poslednjim procenama, čak 50% žena starosti 20-29 godina pati od akni. Samo polovina njih će ih se kasnije osloboditi, a 25% žena će nastaviti da kuburi s ovim problemom i u petoj deceniji života.

Zašto se to dešava, i zašto smo baš sada svedoci prave epidemije akni? Znamo da ovu nemilu pojavu izazivaju hormoni, a danas smo više nego ikada preplavljeni ’disruptorima hormona’ u svojoj neposrednoj okolini. Oni su maskirani u sve ono što nam na prvi pogled štedi vreme i povećava kvalitet života: brzu hranu prepunu aditiva i trans-masti, slatkiše koji su nam svuda na dohvat ruke, plastične kutije za čuvanje hrane, plastične čaše i flaše, gazirane napitke, tiganje na kojima možemo začas da pripremimo hranu koja se neće zalepiti, deterdžentima i sredstvima za higijenu, ali ima ih i u osnovnim namirnicama: voću i povrću koje je tretirano pesticidima, mesu i mleku koje je prepuno antibiotika i hormona… Sve ono što nam naizgled štedi vreme, zapravo nam ga krade.

Normalni hormonalni balans koji nam je priroda dala remete produkti visoke tehnologije. Tome su naročito podložne žene koje svakog meseca prolaze kroz ustaljenu smenu hormona, a koja je deo normalnog reproduktivnog ciklusa. Ali kada se balans hormona poremeti, dolazi do poremećaja koji se najčešće ispoljavaju u vidu neredovnih menstruacija, cista, mioma, sindroma policističnih jajnika (PCOS)… i akni.

PCOS je naročito i često udružen s aknama kod žena tokom reproduktivne faze života, a kada krene menopauza, pad estrogena i porast androgenih hormona može dovesti do nove najezde akni. Pored androgenih hormona, pojavu akni može okinuti i stres, odnosno hormon kortizol. Akne izazvane hormonalnim promenama kod žena obično izbijaju u predelu brade i vilice, pojačavaju se i smanjuju ciklično, baš kao i sam menstrualni ciklus, a obično se javljaju na istom mestu, odnosno pori koju je već proširila prethodna bubuljica.

Ma koliko nas pogled na akne u odrazu ogledala iritirao, nikako ih ne treba dirati i stiskati. Ovde je neophodan pregled i savet dermatologa koji će prepisati odgovarajuću terapiju i negu. Lice treba umereno umivati, koristiti blage sapune i pilinge. Ono što može značajno pogoršati akne i upale kože je teška šminka i loša navika odlaska na spavanje bez temeljnog skidanja šminke i čišćenja lica.

Iako je kontraceptivna pilula uobičajeni savet lekara kod akni izazvanih hormonalnim disbalansom, problem će se najčešće vratiti čim prestanemo da je koristimo. Prirodna rešenja zahtevaju više vremena i truda, ali na duge staze se veoma isplate. Tako je i sa lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u rešavanju poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što u osnovi balansira hormone. Mogu ga koristiti i devojčice, već od prve menstruacije. Kada se estrogen i testosteron dovedu u pravu meru, uz adekvatnu negu i ishranu i akne će se povući. Ali to se neće desiti preko noći. Kod biljnih preparata je veoma bitna redovna i dugoročna upotreba, a čak i kada se problem reši, dobro je još neko vreme zadržati preventivnu dozu.

Takođe je vrlo bitno pripaziti na ishranu. Gotova peciva od belog brašna i masnoća, pržena hrana, grickalice, kremovi, čokoladice i industrijski kolači ne samo da će doprineti stvaranju masnih naslaga na telu, već će nam sigurno uticati i na hormone. Ako akne pokušavamo da rešimo jednom terapijom, a nastavimo sa načinom života koji je do njih i doveo, nećemo imati dobre ili dugotrajne rezultate.

Nažalost, i kad akna prođe, može ostaviti gadan ožiljak u slučaju težih upala. Tada na scenu stupa Devi melem za regeneraciju. Ovaj visoko kvalitetni melem na bazi prirodnih ulja i pčelinjeg voska smiruje upalne procese, reguliše vlažnost, ima antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, dovodi do bržeg obnavljanja oštećenog epidermisa kože, smanjuje ožiljke i hiperpigmentaciju.

Akne su uporne, pa to moramo biti i mi. Svakako će doći trenutak kada se pogledamo u ogledalo i shvatimo da se upornost isplatila.

Iznenada kovrdžava

Svi znamo da hormoni imaju moć da utiču na naše zdravlje, raspoloženje, ćud, da mogu da nam poremete ciklus, smanje plodnost, uzrokuju ciste, poremete varenje, izazovu akne… spisak je dug. Ali postoji još jedna, veoma interesantna pojava koju mogu ’okinuti’ hormoni – mogu nam ukovrdžati kosu.

Zanimljivo je da je gen za ravnu kosu recesivan, ali gen za kovrdžavu kosu nije potpuno dominantan. To znači da je moguće da imamo gen za kovrdžavu kosu koji je ’uspavan’, i da nam kosa bude ravna sve dok se ovaj gen ne probudi. A šta ga budi? Najčešće hormoni. Pored teksture kose, hormoni utiču i na tonus mišića, uključujući i one na vlasištu, što može uticati na folikule, njihov oblik, teksturu i pravac rasta.

Folikul je sićušna struktura poput cevi koja ’sprovodi’ dlaku i usmerava njen rast. Oblik unutar ove cevi može biti savršeno okrugao – i tada dlaka raste potpuno pravo, ili ovalan, kada dlaka raste spiralno, odnosno kovrdža se.

Hormonalne oscilacije koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze mogu promeniti oblik folikula. U trudnoći, pod naletom hormona, tokom prva dva tromesečja kosa postaje bujnija, ali od poslednjeg tromesečja i nakon porođaja može se naglo prorediti, a i promeniti teksturu – od ravne postati kovrdžava ili obrnuto, zahvaljujući niskom nivou estrogena. Srećom, u normalnim okolnostima, problem se rešava sam od sebe tokom narednih 6-8 meseci.

Žene obično primete promene na kosi kada počnu sa veštačkom hormonalnom terapijom. Kosa odjednom postane sjajnija i gušća. Ali kada prestanu s pilulom, može doći do naglog opadanja kose i njenog kvaliteta. Veštačka hormonalna terapija tako deluje ne samo na kosu, već i poremećaje reproduktivnog sistema: dok je uzimamo, ciklusi su redovni, deluju normalno, iako su veštački izazvani, ali čim prestanemo s upotrebom vraćaju se neredovne menstruacije, obilna ili oskudna krvarenja, ciste, bolovi, promene raspoloženja…

Kod ozbiljnijih slučajeva sindroma policističnih jajnika (PCOS), kog izaziva višak muških hormona, često dolazi do proređivanja kose na temenu, i to se u porodičnoj istoriji provlači generacijama. Još jedan poremećaj vezan za muške – androgene hormone je androgenetska alopecija, a izaziva je genetska osetljivost folikula na dejstvo hormona dihidrotestosterona (DHT), koji utiče na kvalitet dlake, smanjuje njen rast, izaziva istanjivanje i na kraju opadanje. Kod žena se javlja obično pre pedesete godine života, kada jajnici i nadbubrežne žlezde pojačano luče muške hormone. Na opadanje kose može uticati i tiroidna žlezda i disbalans njenih hormona. Zapravo, naglo opadanje kose može biti jedan od prvih signala da sa štitastom žlezdom nešto nije u redu i da je njen rad otežan.

Prilikom ulaska u menopauzu opada nivo estrogena i progesterona, dok testosteron čvrsto drži gard. To pogađa i folikule dlake, pa može doći do proređivanja kose, ali i promene u njenoj teksturi: ako nam je do tad kosa bila ravna, sada može postati talasasta ili kovrdžava, i obrnuto. Neke žene to može razočarati, a neke prijatno iznenaditi.

Ali baš kao što je potrebno da prihvatimo svoju kosu, bilo da je kovrdžava ili prava, i da sagledamo sve njene prednosti, potrebno je i da prihvatimo životne faze kada se hormoni prirodno menjaju. Mada, na ono što nije prihvatljivo – ciste, PCOS, miome, poremećaje ciklusa, obilna krvarenja, neplodnost ili ekstremne promene pred menstruaciju – moramo što pre odreagovati, a za to postoji i prirodno rešenje: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja u obliku kapi ili kapsula deluje tako što u osnovi balansira hormone. A kada krene predmenopauza, možda možemo biti zadovoljne kada nam se kosa iznenada ukovrdža, ali svakako nije prijatno kada krenu valunzi, preznojavanje, nesanica, lupanje srca, nervoza… Te neprijatnosti ublažava Femisan B.

Bilo da nas krase lokne ili ravna kosa, ono što je najbitnije je da smo zdrave, i da su nam hormoni u balansu. Za to se brine Femisan, a na nama je da pronađemo pouzdanog frizera.

Hormoni i varenje

Ljudsko telo je kompleksna mašinerija, i ne postoji ni jedan njen deo koji funkcioniše nezavisno, bez uticaja na ostale. Žene su naročito toga svesne. Tokom mesečnog ciklusa osećamo razne tegobe koje se smenjuju, od perioda ovulacije do i tokom menstruacije. Uvek je lakše kada znamo zašto nam se neke promene dešavaju, a naročito kada možemo da utičemo na njih i da ih ublažimo, ako ne i potpuno eliminišemo.

Danas žene dosta pate od digestivnih smetnji, šta više, moglo bi se reći da našim dobom dominiraju iritabilna creva, nadutost, gasovi, smena opstipacija i dijareja i da su žene više pogođene od muškaraca. Iako deluju bezazleno, ove smetnje utiču na kvalitet života, a mogu lako dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i autoimunih oboljenja. Zdravlje na usta ulazi, ali to je samo početak. Ono što je mnogo bitnije je kako se hrana koju unesemo svari i kako je organizam iskoristi.

Ali, kada su žene u pitanju, digestivne smetnje ne moraju obavezno poticati iz digestivnog sistema. Ako tokom ciklusa obratimo pažnju na organe za varenje, možemo prepoznati promene koje se u većoj ili manjoj meri ponavljaju svakog meseca. Hormoni koji se smenjuju tokom 28 dana izazivaju nadimanje, grčeve, oticanje, zatvor ili dijareju.

Progesteron, hormon zahvaljujući kome se endometrijum materice obnavlja svakog meseca, i koji je na vrhuncu u periodu ovulacije, može izazvati zatvor. Ovaj hormon opušta glatke mišiće, uključujući i creva, pa tako smanjuje njihovu aktivnost. Nakon ovulacije nastupaju prostaglandini – nezasićene masne kiseline, koji izazivaju zapaljensku reakciju i grčenje materice koje se često protumači kao bol u stomaku. I creva na njega reaguju, pa u ovom periodu tik pre i tokom menstruacije često nastupa dijareja.

Sve ovo je vrlo logično, sa fiziološke tačke gledišta. Telo i materica se do ovulacije pripremaju za oplodnju, a kada do nje ne dođe, telo odbacuje višak, pročišćava se i priprema za novi ciklus. U normalnim okolnostima, ove promene izazivaju manje nelagodnosti koje ponekad ni ne primetimo. Nažalost, danas su okolnosti sve manje normalne. Hrana od koje nam zavisi život nam polako ali sigurno narušava hormonalni balans, pa se krivulja rasta i pada hormona otima kontroli.

Kako bi se nahranila ova naša prenaseljena planeta, tokom masovne proizvodnje namirnica, sve manje se vodi računa o kvalitetu, a njena svežina i lep izgled ne mogu da se očuvaju bez konzervansa. Konzervansi oponašaju estrogen u našem organizmu, čak i oni koji se smatraju ’bezbednim’ i po zakonu ne moraju biti navedeni na deklaraciji pakovanja, kao što je butilhidroksianizol – BHT, koji se rastvara u mastima i uljima i sprečava njihovo kvarenje. Ovaj ’lažni estrogen’ nam remeti reproduktivni i endoktrini sistem, izaziva gojaznost i neplodnost, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Pesticidi, herbicidi i hormoni rasta koji se dodaju proizvodima životinjskog porekla, vezuju se za receptore hormona na ćelijskom nivou i blokiraju vezivanje prirodnih hormona. Herbicid glifosat, kojim se suzbijaju korovi u usevima, zadržava se u zrnu žitarica koje konzumiramo od najranijih dana, baš kao i hormoni rasta u mleku, mlečnim proizvodima i mesu. Zato danas devojčice, nažalost, doživljavaju ozbiljan homonalni disbalans već od prve menstruacije.

Čak i nešto što deluje bezazleno, kao plastične slamčice, boce i posuđe, može izazvati hormonalni disbalans. Bisfenol A i S (BPA i BPS), nezaobilazni sastojci plastike, blokiraju funkcije tiroidne žlezde, remete rad srca i varenje.

Dakle, osim što nam ’smena hormona’ tokom ciklusa može dosta uticati na varenje, nezdravim načinom života još više dolivamo ulje na vatru. Nažalost, dosta toga ne možemo izbeći, čak i ako veoma vodimo računa, jer je danas zagađenje globalni problem, ali tegobe možemo dosta smanjiti ako iz ishrane u potpunosti izbacimo industrijske prerađevine. Što jednostavnija hrana, to bolje. Pored toga, neke vrste hrane u određenim fazama ciklusa nam mogu olakšati tegobe. Kako telo estrogen, između ostalog, razgrađuje i u crevima, naročito tokom folikularne faze (6-14 dan ciklusa), u ovom periodu je mudro pojačati unos hrane sa dobrim bakterijama, kao što su fermentisano povrće, jogurt i kefir. Tokom lutealne faze (18-28 dan ciklusa), kada nivo progesterona raste pa osećamo pojačan umor, zatvor i nadimanje, dobro je uzeti adaptogene, kao što je zlatna maka, i unositi hranu bogatu vlaknima – integralne žitarice, sveže voće i povrće. Tada naročito treba izbegavati veštačke zaslađivače koji dodatno nadimaju i remete varenje.

Zlatna maka je adaptogen, jača otpornost organizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i podstiče plodnost.

Pored kontrolisane ishrane, veoma je bitno redovno kretanje i vežbanje, naročito tokom ovulativne faze (15-17 dan ciklusa). U tom periodu imamo najviše energije, pa je možemo iskoristiti za pošten trening, nakon kog obavezno treba uneti kvalitetne proteine i ugljene hidrate kako bi se mišići oporavili.

Na hormonalni balans možemo uticati i lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat, bez veštačkih materija, boja i hormona. Šest lekovitih biljaka u Femisan A kapima, a još dodatno zlatna maka i cink u Femisan A kapsulama, na prirodan način dovode naše hormone u balans, regulišu ciklus, eliminišu tegobe PMS-a, normalizuju menstrualno krvarenje, pa tako pomažu i kod ozbiljnijih poremećaja reproduktivnog sistema, kao što su policistični jajnici, miomi, ciste, ranice na grliću i neplodnost. Mogu ih koristiti i devojčice, već od prve menstruacije.

Kada su hormoni u balansu, čitav organizam funkcioniše, pa i ako osećamo promene koje se normalno smenjuju tokom ciklusa, one nam ne remete kvalitet života i ne utiču na svakodnevne aktivnosti.

Hormonalni balans, gusta kosa i glatka koža

Kriterijumi za određivanje lepote razlikuju se po meridijanima i razdobljima, ali jedan koji je verovatno isti svuda i uvek je zdrava i gusta kosa. Kosa je nešto što prvo primetimo, a vekovima su joj pripisivane natprirodne moći. Samsonu je kosa davala naučno-fantastičnu snagu, Zlatokosoj je pletenica bila veza sa spoljnim svetom, a američkim Indijancima kosa je fizička manifestacija duha, i seče se samo u posebnim prilikama.

Postoje situacije kada nas život neprijatno iznenadi pa osetimo jak udar nepravde, a jedna od takvih koja se teže podnosi je kada počnemo da gubimo kosu, a malje počnu da se pojavljuju tamo gde ne treba. To se obično dešava kada se poremeti hormonalna ravnoteža. Zlatokosa je sigurno imala optimalan nivo estrogena kada je mogla da rasprostre pletenicu sa vrha do podnožja visoke kule. Od puberteta i sa pojavom ciklusa kod žena se povećava nivo estrogena, koji se luči pomoću nadbubrežnih žlezda i jajnika. U raznim životnim fazama nivo estrogena varira, na primer nakon porođaja, tokom menopauze ili ako, usled nekog poremećaja, dođe do hormonalnog disbalansa.

Kvalitet naše kose i količina malja zavisi od niza faktora: genetike, etničke pripadnosti (setimo se nausnica Fride Kalo), navika, zdravlja… Ali ako kosa počne naglo da nam opada i/ili da se pojavljuju nove malje po telu, telo nam šalje poruku – nešto nije u redu, možda sa našim imunitetom, možda se pojavio neki tumor, može biti da naša štitasta žlezda radi otežano, a moguće je i da su nam se poremetili polni hormoni ili su jajnici postali policistični. U svakom slučaju, takve promene ne treba da zanemarimo, već da obavimo detaljan sistematski pregled.

Za pojavu maljavosti kod žena tamo gde im mesto nije, po današnjim estetskim principima, postoji i naučni naziv: hirzutizam. Sigurno nema žene koja će se obradovati kada joj se pojave crne malje na licu, nausnicama, zulufima, bradi, grudima, stomaku… Ali u slučaju hormonalnog disbalansa, to je samo jedan od simptoma koji utiče ne samo na telo, već i na samopouzdanje, raspoloženje i opšte stanje psihe. Ne pogađa hormonalni disbalans samo žene. I muškarci mogu izgubiti kosu, telesne malje ili im se mogu pojaviti prekomerne malje po grudima i leđima kada hormoni polude.

U slučaju sindroma policističnih jajnika, PCOS, pored ekstremne maljavosti dolazi i do poremećaja ili prestanka menstruacije, nemogućnosti začeća, pojave akni, a povećava se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma, karcinoma endometrijuma i srčanih oboljenja. Žena s ovim poremećajem je često umorna, nervozna, pati od glavobolja i poremećaja sna. Iako nauka nije u stanju da definiše tačan uzrok PCOS, pa ni način da se on uspešno otkloni, ono što se zna je da je u korenu poremećaja hormonalni disbalans.

Iako je menopauza potpuno prirodna i normalna faza života, promene koje donosi mogu biti neprijatne, a često uključuju i proređivanje, suvoću i krtost kose s jedne strane, i pojačane telesne malje s druge. I opet, glavni krivac su hormoni. Kako nam estrogen pada i raste nivo androgena – muških polnih hormona, tako se i telo menja. I tako jednog dana na bradi primetimo crne malje, i konstatujemo kako moramo da češće kratimo kosu jer se više krza i proređuje.

Osim što treba da redovno kontrolišemo svoje zdravlje, ovakve promene bi trebalo i da nas navedu da preispitamo svoj stil života. Previše sedenja, nepotrebnih lekova, slatkiša i brze hrane samo može pogoršati stanje. Zlatokosa je mogla da ima gustu kosu iako je po ceo dan sedela u kuli samo zato što je junakinja jedne bajke. U stvarnom životu, za lepotu se moramo potruditi. Redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi, kvalitetni obroci, dobro izbalansirano vreme za rad, rekreaciju i razonodu, dovoljno druženja sa ljudima koji nam prijaju, stvari su koje se ogledaju na nama.

Priroda je uvek najbolje rešenje za sve, pa i kad nam se hormoni poremete, najbolje je da ih vratimo u ravnotežu prirodnim putem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što uspostavlja i održava dobar hormonalni balans. Redovnom upotrebom može pomoći kod sindroma policističnih jajnika, cista, mioma, poremećaja ciklusa, izraženog PMSa, endometrioze i steriliteta.

Femisan B je prirodna formula namenjena ženama u menopauzi i pomaže da se ublaže i otklone njeni neprijatni simptomi, valunzi, preznojavanje, nervoza, nesanica, lupanje srca, a deluje i preventivno kod poremećaja od kojih postoji veći rizik tokom prelaznog perioda. Ali u perimenopauzi, kada ciklusi postanu neredovni, ponekad preobilni i bolni, Femisan A može biti od velike pomoći. Femisan A i Femisan B se mogu kombinovati za idealan efekat na početku menopauze.

Alfa Aktiv je preparat za muškarce koji balansira nivo testosterona, poboljšava kvalitet i pokretljivost sperme, jača plodnost, daje veću izdržljivost i omogućava bolje iskorišćenje energije, a deluje i kardioprotektivno.

Uz Femisan i Alfa Aktiv kvalitetna kosa i telesna snaga i izdržljivost nisu bajka!

Od žabe do dve crtice

Danas je jednostavno s velikom preciznošću utvrditi da li je došlo do trudnoće. Ali kako se to radilo tokom istorije kada nije bilo laboratorijskih testova, a još manje kućnih testova na trudnoću? Istorija ’detektovanja trudnoće’ je, zapravo, vrlo zanimljiva. Podrazumevala je brojne ’bapske metode’, vradžbine i proricanja, ali zanimljivo je da je jedan stari narod prilično dobro pogodio gde da traži odgovor, iako mu metod nije bio baš pouzdan. Stari Egipćani su prvi odgovor tražili u urinu žene, i mešali ga s raznim žitaricama. Ako bi žito proklijalo, test je bio pozitivan, a na osnovu vrste žita koje je klijalo mogli su čak i da ‘predvide’ pol deteta.

Tokom srednjeg veka urin se mešao s vinom ili alkoholom i na osnovu njegovog izgleda proricala se sudbina, kao danas kada gledamo u šolju nakon ispijanja kafe. Postoje zapisi sa vrlo detaljnim analizama urina, ali nažalost, ni ova metoda nije bila vrlo pouzdana. U 18. veku Prosvetitelji traže naučnije metode, istovremeno istražujući kako žensko tako i muško telo i stvarajući detaljne udžbenike anatomije. Doktori su opet posmatrali urin i prisustvo bakterija ili kristala pomoću mikroskopa. Iako je nauka napredovala od vremena vradžbina, ni ovaj metod nije dao pouzdane rezultate. I tako sve do 20. veka.

Početkom 20. veka istražuju se hormoni i njihov uticaj tokom različitih faza menstrualnog ciklusa i trudnoće. Godine 1925. konačno je otkriven humani horionski gonadotropin i to isključivo kod trudnica. Dakle, nauka je sad mogla da suzi mogućnosti i usredsredi se samo na ovaj hormon. Istraživanja na životinjama nisu bila od velike pomoći jer je u samom startu utvrđeno da ako se hCG ubrizga pacovima ili zečevima, čak i seksualno nezrelim, kod ovih životinja će izazvati ’teranje’, odnosno ovulaciju. Međutim, godine 1938, dr Edvard Elkan objavio je zanimljivo zapažanje u Britanskom medicinskom žurnalu: nakon što je početkom tridesetih godina, Lanselot Tomas Hogben (britanski zoolog i medicinski statističar), istraživao afričke žabe xenopus laevis, došao je do otkrića koje je pomoglo da se razvije prvi pouzdani test na trudnoću. Kada im se ubrizga uzorak urina trudne žene, žabe bi sutradan položile jajašca u vodu, pošto bi im hCG iz urina izazvao ovulaciju. Ovu proceduru istraživači su nazvali Hogbenov test. Zašto je baš ova žaba mogla da se upotrebi za test? Zato što bi druge sitne životinje, kod kojih bi isto došlo do ovulacije, morale da se seciraju kako bi se ovulacija utvrdila. A žabe su imale dokaz crno na belo! Položena jajašca, ili ono što narodski zovemo – žabokrečina.

Žabe su korišćene za utvrđivanje trudnoće sve do pedesetih godina prošlog veka, da bi početkom šezdesetih godina farmaceutske kompanije patentirale i proizvele prve kućne testove. Ovi testovi nisu kreketali, ali nisu bili ni jednostavni za upotrebu. Tek 1988. pojavio se moderni test u obliku štapića na rafovima apoteka. Na koji način moderni test funkcioniše i koliko je zapravo precizan?

Kada dođe do oplodnje jajne ćelije, placenta počinje da luči humani horionski gonadotropin, hCG, glikoproteinski hormon koji ima funkciju da štiti trudnoću tokom prvog tromesečja. Od trenutka kada izostane menstruacija, pomoću ovog hormona koji se izlučuje putem mokraće, može se uraditi kućni test na trudnoću koji koristi antitela koja vezuju hormone. Kako antitela sadrže obojene molekule, oni na testu stvaraju dve prugice.

Humani horionski gonadotropin, bez obzira na prvu reč u nazivu, ne pomaže samo ljudima. Kao što smo videli, on ima moć da izazove ovulaciju kod životinja, a danas ga koriste i veterinari kako bi podstakli ovulaciju kod konja. Nakon ubrizgavanja hormona, u roku od 48 sati do 85% kobila ovulira, što uzgajivačima olakšava kontrolisano razmnožavanje.

Danas svaka žena može da uđe u apoteku ili drogeriju i kupi kućni test za trudnoću. Ispitivanje obavljeno 1998. godine potvrdilo je da je kućni test skoro jednako pouzdan kao onaj koji se radi u laboratoriji – sa 97,4% tačnosti. Međutim, nakon što su ga žene koristile kod kuće, pouzdanost mu je pala na 75%, samo zato što nisu tačno pratile uputstva. Ako se uradi suviše rano, test može pokazati lažni negativni rezultat. Testovi počinju da prepoznaju hCG ubrzo nakon oplodnje, od 6 do 12 dana nakon ovulacije. Kako vreme prolazi i nivo hCG nastavlja da raste tokom prvih 20 dana trudnoće, smanjuje se mogućnost greške.

Ali ni ovulacija ni menstruacija ne moraju doći tačno na vreme, pa kako su i one faktori koji se ne mogu 100% tačno predvideti, tako ni test na trudnoću, čija preciznost zavisi od dana ovulacije, a ne odnosa ili inseminacije koji su izazvali trudnoću, ne može biti potpuno precizan. Sperma može u jajovodima da preživi do pet dana i čeka na ovulaciju, a za samu oplodnju može biti potrebno i do 12 narednih dana, pa i najprecizniji testovi mogu pokazati lažni negativni rezultat do 17 dana nakon odnosa koji je doveo do trudnoće. Sam hCG raste tokom naredna 3-4 dana do nivoa kog može da detektuje test, pa tako test može pokazivati negativni rezultat čak do tri nedelje nakon odnosa ili veštačke inseminacije.

Test može pokazivati i lažni pozitivni rezultat, posebno u slučaju upotrebe nekih vrsta lekova, ako je žena dobila injekciju s hCG-om kod lečenja od steriliteta, ili ako je testu prošao rok upotrebe. I neka oboljenja, posebno jetre ili neke vrste karcinoma mogu pokazati lažni pozitivni rezultat. Test na trudnoću može biti od koristi i muškarcima, jer pomoću njega mogu otkriti rak testisa, upravo zato što je nivo hCG povećan kod muškaraca sa ovim oboljenjem.

Kao što vidimo, test na trudnoću je prošao prilično trnovit put da bismo danas mogle, u privatnosti svoga doma, da se same testiramo i saznamo radosne vesti. A žabe danas mogu da odahnu. Međutim, apsurd je da, s napretkom nauke i tehnologije, nažalost dolazi do povećanja slučajeva steriliteta u ljudskoj populaciji. Mnoge žene danas muku muče da ostvare potomstvo, i mnogo suza se proliva kada se ne ugledaju te famozne dve crtice na testu na trudnoću.

Iako se danas sve više usavršava veštačka oplodnja, sam proces nije nimalo jednostavan, a ni procenat uspešnosti nije visok: žene mlađe od 35 godina imaju 10 do 20 % šanse da zatrudne prilikom inseminacije. Vreme je da se vratimo prirodnim načinima pospešivanja plodnosti, zapravo da iskoristimo svo znanje naših predaka, ali potvrđeno naukom. I tako je nastao Femisan A: potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, osim što pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema, pospešuje i ovulaciju, jača endometrijum materice i doprinosi hormonalnom balansu. A upravo je sve to neophodno za jednu zdravu i prirodnu trudnoću.

Femisan A + test na trudnoću = dve crtice!

Kakve veze imaju ciklus i morski konjić?

Morski konjić je simpatična životinjica koja nastanjuje morske dubine, a verovatno je najpoznatija kao jedina vrsta kod koje je mužjak trudan. Nakon što ženka položi oko 1500 jajašaca u torbu na stomaku mužjaka, on ih nosi do 45 dana, nakon čega ispušta u vodu već potpuno razvijeno, mada sićušno potomstvo. Tokom trudnoće, očevi embrionima u razvoju obezbeđuju hranu, masti i kalcijum koji im daju neophodnu energiju i materijal da izgrade koštano tkivo. Kompleksna torba mužjaka ima sposobnost i da ukloni i izbaci štetne materije, kao što su ugljen monoksid i azot, kao i da se izbori sa infekcijama, stvarajući antibakterijske i antifungicidne molekule. Istraživanja su pokazala da u procesu trudnoće morskog konjića učestvuje čak 3000 gena, kao i hormon estrogen koji pomaže porođaj.

Bosonog i trudan: morski konjić

Morski konjić je prelepo čudo prirode koje nam nudi još jedan dokaz koliko je ona kompleksna i koliko još treba da saznajemo i učimo o njoj. Ali kakve veze ima morski konjić s menstrualnim ciklusom žene? Osim što prolazi kroz trudnoću i embrionalni razvoj koji podseća na trudnoću kod sisara, uključujući i ljude, naučni naziv za morskog konjića i organ koji se isto zove je, kako najnovija saznanja pokazuju, u posrednoj vezi sa ženskim menstrualnim ciklusom.

Hipokampus – ἱππόκαμπος na starogrčkom morski konj, naziv je i dela limbičkog sistema mozga koji se nalazi ispod moždane kore. Ovo ime potpuno zaslužuje, jer moždani hipokampus oblikom veoma podseća na morskog konjića. Ono što se do nedavno znalo za hipokampus je da igra ulogu u prenosu informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju, i omogućava snalaženje i orijentaciju u prostoru. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da verbalizujemo svoja sećanja, kao i da povezujemo događaje i lokacije sa sećanjima za koja nas vezuju emocije. Mirisi bakine kuhinje, mračni ulaz gde smo doživeli neko traumatično iskustvo ili drvo pod kojim smo doživeli prvi poljubac… Oštećenja hipokampusa dovode do nemogućnosti da se stvaraju nova sećanja, a kod Alchajmerovog oboljenja dolazi do smanjenja i skupljanja hipokampusa, što objašnjava zašto oboleli već u ranom stadijumu nisu u stanju da zapamte šta im se dogodilo samo par minuta ranije. Nedavna analiza preko 9000 skenova mozga su pokazala da i depresija ima sposobnost da smanji hipokampus, pa je kod osoba koje u ranoj mladosti od nje obole ovaj deo limbičkog sistema naročito ugrožen. Srećom, on ima sposobnost i da se regeneriše ako se depresija na vreme leči.

Neuronske veze u hipokampusu

Međutim, tu nije kraj sličnostima između morskog konjića i ljudi. Najnovija istraživanja koja su rađena na uzorku od 30 žena, a podrazumevala detaljne analize krvi, naročito nivoa estrogena, kao i snimanja mozga magnetnom rezonancom, došla su do zaključka da se prilikom porasta nivoa estrogena u telu žene, tokom folikularne i lutealne ciklusa, menja i hipokampus. Prilikom rasta estrogena, hipokampus, ali i bela i siva masa mozga se šire i rastu. Ovim saznanjem naučnici objašnjavaju zašto tokom ciklusa dolazi i do promena u ponašanju žene, a naročito kod žena koje pate od predmenstrualnog disforičnog poremećaja, stanja koje podseća na PMS, samo su mu simptomi ekstremni (o njemu smo pisali ovde: Verovali ili ne, gori od PMS-a je… ). Ovu promenu na moždanom nivou tokom ciklusa potvrdilo je dodatnih 11 kliničkih studija koje su uključivale i snimanje pomoću magnetne rezonance.

Svaka ispitanica je skenirana dva puta, prvi put tokom post menstrualne kasno folikularne faze – 10-12. dana nakon početka menstruacije, kao i tokom premenstrualne kasno lutealne faze – 1-5. dana pre početka menstruacije. U postmenstrualnoj fazi skenovi su pokazali vidno uvećanje sive materije i desnog anteriornog hipokampusa. Smatra se da će ovo istraživanje pomoći da se bolje razumeju bihevijoralne i kognitivne promene tokom menstrualnog ciklusa, odnosno zašto su žene u nekim fazama ciklusa smirenije, lakše i bolje pamte i izražavaju misli, dok su u drugim nervozne, teže pamte, verbalizuju i orijentišu se u prostoru.

Žene sada definitivno imaju i naučnu potporu za ’žute minute’ koje ih spopadaju tokom ciklusa. Međutim, ono što nam ove studije jasno dokazuju je koliko je dobar hormonalni balans bitan. I, što je najbolje, na njega možemo uticati prirodnim putem. Virak, hajdučka trava, neven, rusomača, crveni zdravac, troskot… sve su to lekovite biljke koje možemo naći u prirodi, ali i u Femisanu A. Femisan A je potpuno prirodni preparat namenjen ženama u reproduktivnom periodu koji ima moć da izbalansira hormone i na taj način reši problem ne samo neredovnog ciklusa i PMS-a, već i složenije poremećaje koji su izazvani upravo hormonalnim disbalansom: ciste, miome, endometriozu, bolne menstruacije, policistične jajnike, fibrocistične promene na grudima, neplodnost…

Ženka morskog konjića je imala tu sreću da eskivira trudnoću, porođaj i hormonalnu nervozu. Ali mnoge žene kažu da im je materinstvo baš ono najbolje što im se desilo u životu. Bilo da želite da se ostvarite u ulozi majke ili jednostavno uživate u ženstvenosti i zdravlju, Femisan A je tu da vam omogući balans… i što manje oscilacije hipokampusa.

Kad se telo bori s neprijateljem

Aulo Kornelije Celzo, koji je živeo na prelazu iz stare u novu eru, bio je prvi lekar rimskog porekla, a najpoznatiji je kao enciklopedista. Sva dotadašnja znanja iz medicine je sakupio u 8 knjiga u kojima je opisao najrazličitije procedure, uglavnom hirurške, od operacije katarakte do amputacije. Celzo je poznat i po prvom opisu kliničkih karakteristika upale, na osnovu načina njenog ispoljavanja: rubor – crvenilo, calor – toplota, tumor – otok i dolor – bol.

Danas znamo da je upala je najosnovniji način na koji telo reaguje na infekciju, povredu ili iritaciju. To je akutni ili hronični nespecifični imuni odgovor, a interesantno je da neke komponente imunog odgovora igraju veoma bitnu ulogu u obnavljanju tkiva i plodnosti zdravih osoba.

U prirodi se aktivna promena ćelija endometrijuma materice tokom ciklusa, osim kod žena, viđa samo kod čovekolikih majmuna i nekih vrsta slepih miševa. Kod većine sisara se promene u omotaču materice dešavaju bez krvarenja i ljuštenja. Nauka nije dala konkretno objašnjenje zašto je to tako, ali jedna od hipoteza je da je menstruacija posledica neadaptacije endokrinih i upalnih odgovora unutar materice. Promene koje se mesečno dešavaju u jajnicima – ovulacija, takođe liče na upalni odgovor.

Za razliku od cikličnih upala koje imaju za cilj obnovu tkiva, upale koje mogu da nas zadese a zbog kojih se osećamo loše, rezultat su reakcije vaskularnog tkiva na štetne stimulanse. Proces akutne upale počinje tako što krvni sudovi ispuštaju proteine plazme i leukocite u tkivo. Tako pojačan dotok krvi izaziva karakteristične otoke, crvenilo, osećaj vrućine, odnosno temperaturu i bol, sve ono što je Celzo davno opisao. To takođe pokreće čitav niz hemijskih reakcija u organizmu koji se bori s ’uljezima’.

Najčešća upala koju žene doživljavaju je upala jajnika. Izazivaju je bakterije – gonokoke, hlamidije, mikroplazme, ureoplazme ili kombinacija istih, koje obično prvo kolonizuju grlić materice, da bi se vremenom proširile na celu matericu i jajnike, a često i mokraćnu bešiku. Bakterije se često prenose seksualnim kontaktom, ali se mogu prenositi i sa jednog organa koji je pod upalom, na drugi. Tokom leta žene su pod većim rizikom ako sede na hladnom, u mokrom kupaćem kostimu ili na mokrom peškiru.

Šta osećamo kada imamo upalu jajnika? Bol i napetost u donjem delu stomaka, nadutost, pojačan sekret, malaksalost, otežano mokrenje, bol prilikom odnosa, ponekad i mučninu, a telesna temperatura je povišena. Ovi simptomi mogu biti blaži ili jači, često se pojačavaju tokom menstruacije, i nikada ih ne treba zanemariti, jer zapuštena upala može dovesti do ozbiljnih poremećaja sa trajnim i nepopravljivim posledicama.

Uredan život je najbolja preventiva, jer su upalama najsklonije žene koje često menjaju partnere i ne koriste zaštitu tokom odnosa. Jedna od posledica upala je začepljenje jajovoda što povećava rizik od vanmaterične trudnoće, ali i od steriliteta. Pod najvećim rizikom su žene dobi od 24 do 40 godina. Zato ako dođe do upale, treba odmah otići na detaljni pregled. Ginekolog će, pored klasičnog i ultrazvučnog pregleda, uraditi i laboratorijske analize krvi i vaginalne briseve nakon čega će prepisati odgovarajuću terapiju.

Pored antibiotika, najčešći savet kod upala je da se radi što više na poboljšanju imuniteta. Treba pojačati ishranu, unositi što više vitamina, ali i postarati se da do upala više ne dođe: voditi uredan život, ograničiti broj partnera i starati se o intimnoj higijeni.

Još jedan odličan, a pritom i prirodan način da očuvamo reproduktivno zdravlje je pomoću lekovitog bilja. Femisan A je preparat koji prirodno reguliše menstrualni ciklus i hormonalni balans, čuva i jača plodnost i sprečava poremećaje reproduktivnih organa. Koristi se i u prevenciji cista i upala urogentialnog trakta. Pomoću Femisana A telo će se brže i bezbolnije izboriti s ’neprijateljem’, i sprečiti moguće posledice koje svaka upala nosi.

Kolevka čoveka

Stari narodi su verovali da materica šeta. Da, ’lutajuća materica’ bila je glavni krivac za sve bolesti koje bi snalazile žene, od upale grla do nervoze. Čak je i Hipokrat bio ubeđen da je materica razlog što se žene toliko razlikuju od muškaraca, u svakom pogledu. Aretej iz Kapadokije, grčki lekar koji je živeo s početka 1. godine naše ere, tvrdio je da je materica ’životinja unutar životinje’, i da se po svojoj volji pomera unutar utrobe. I danas, kada nauka ima mnoge odgovore ali i jasnu ultrazvučnu sliku ovog organa, materica je i dalje mistična i prosto mami da joj se pripisuju razna svojstva i sopstvena ćud. Nije ni čudo. Materica je prva kolevka čoveka, mesto u kom se kao pod magijom razvija novi život, potpuno bezbedno i ušuškano.

Svakojaki primeri iz medicine postoje o ženama u vezi sa matericom, od onih koje se rode bez nje (čak jedna u 4500 žena), do onih koje se rode sa dve. Materica je postament koji drži bešiku, creva, pubičnu kost i druge organe. A ima i kreativnu ulogu – to je jedini organ koji može da stvori novi organ: placentu. Placenta tokom trudnoće raste unutar materice i hrani bebu s kojom je povezana s pupčanom vrpcom. Reč placenta je latinskog porekla i znači pljosnati kolač, dobro opisujući i njen oblik, ali i ’hranljivu’ ulogu.

Od trenutka kada se otpusti jajašce tokom ovulacije, preko oplođenja  i implantacije, u materici počinje život: ćelije se dele i množe do potpunog formiranja fetusa. Tokom trudnoće materica se uveća do veličine lubenice, čak 500 puta u odnosu na uobičajenu veličinu. Nakon porođaja potrebno je oko šest nedelja da bi se skupila.

Od 10. nedelje trudnoće beba može da oseti majčine otkucaje srca, a od 18. do 25. nedelje, razvija čulo sluha i može da čuje zvuke koji dopiru van materice. To je prvi bebin susret sa svetom koji je čeka. Ali materica nije samo izvor čulnih senzacija: preko nje do bebe dolaze i majčino raspoloženje i osećanja. Ako je majka uznemirena, na bebu se prenose adrenalin i kortizol. Ako je srećna, beba ’oseća’ endorfin i serotonin.

Do sada je medicina ulogu materice povezivala isključivo s trudnoćom. Van trudnoće, anatomski, materica je uspavani i ne mnogo korisni organ, i dosta žena nakon 60. godine života prolazi kroz histerektomiju. Međutim, nedavna istraživanja su došla do iznenađujućih otkrića. Tim istraživača sproveo je studiju tokom koje je ispitivana uloga materice i jajnika na četiri grupe od po 14 ili 15 ženki pacova. Jednoj grupi je izvađena materica, drugoj materica i jajnici, trećoj jajnici dok je četvrta grupa ostala kontrolna. Nakon šestonedeljnog oporavka, pacovima su zadati testovi memorije pomoću lavirinta u kom je trebalo da nađu izlaz. Za ovakvu vrstu zadatka potrebna je radna memorija, poput radnje sabiranja brojeva.

Istraživači su se iznenadili rezultatima: samo grupa ženki pacova kojima su izvađene materice nije bila u stanju da ispuni zadatak, dok su sve druge grupe bile uspešne. Studija je ponovljena, opet s istim rezultatom, što je navelo istraživače da izvedu zaključak da materica ipak ima dodatnu ulogu u telu žene, osim trudnoće, a koja se odnosi na pamćenje i kognitivne radnje. Ono što se od ranije zna je da je materica povezana sa autonomnim nervnim sistemom koji kontroliše nesvesne radnje, kao i da estrogen i progesteron koje luče jajnici imaju uticaja i na pamćenje.

Ova studija je otvorila vrata za nova istraživanja, i sigurno će nas budući rezultati još više iznenađivati. U međuvremenu ostaje da se histerektomiji pristupa s većim oprezom, samo kada je to zaista neophodno, za slučaj da njeno uklanjanje zaista može negativno uticati na kognitivne funkcije žene.

Razlog više da se zdravlje materice ne zanemari i da se na vreme spreče mogući poremećaji. Ranice na grliću, miomi, tanak endometrijum, bolne menstruacije, endometrioza… svi ovi poremećaji su u zabrinjavajućem porastu. Ali postoji prirodan način da očuvamo ovaj važni organ, kao i da se izborimo s poremećajima: Femisan A. Ovaj preparat koji postoji u obliku kapi i kapsula, na bazi lekovitog bilja, na potpuno prirodan način će izbalansirati hormone, ojačati endometrijum materice, a kada dođe trenutak za materinstvo, pospešiti ovulaciju i začeće. I ne samo to: kako je hormonalni balans veoma bitan i po emotivno i mentalno zdravlje, Femisan A će pomoći da budemo smirenije i bolje i lakše pamtimo.

Od Femisana A – kolevci čoveka s ljubavlju.

Kad hormoni ’udare u glavu’

Nema osobe koja nije makar jednom osetila glavobolju. Mnogo toga je može izazvati, naročito stresne situacije, ali sa sigurnošću možemo tvrditi da su joj žene podložnije, posebno u određenim danima u mesecu. Tokom ciklusa hormoni variraju, a pred samu menstruaciju nivo estrogena i progesterona pada na najnižu tačku. Estrogen mnogo toga drži pod kontrolom u našem telu, uključujući i osećaj za bol. Kada je nivo estrogena visok, endorfin i enkefalin su mnogo efikasniji jer je broj receptora u mozgu koji ih prihvataju drastično povećan. Jedan od razloga što žene mogu da podnesu porođajne bolove je upravo taj što je nivo estrogena tada izuzetno visok.

Većina žena koje inače pate od migrena osećaju značajno pogoršanje pred početak menstruacije, a mnoge dobijaju glavobolju samo u PMS-u. Menstrualne migrene i estrogenske glavobolje su veoma intenzivne, često praćene mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuke, pa utiču na kvalitet života i onemogućavaju svakodnevne aktivnosti. Kod nekih žena ove glavobolje mogu izazvati i kontraceptivne pilule. Kada u perimenopauzi hormoni podivljaju, i glavobolje se mogu pojačati, ali s konačnim prestankom menstruacije obično prestaju i glavobolje, što je iskustvo dve trećine žena s ovim problemom.

Nedavno su istraživanja ukazala na još jednu vrstu migrene povezanu s ciklusom – migrenu na kraju menstruacije. Za razliku od migrena izazvanih padom estrogena, ovu glavobolju izaziva pad nivoa feritina i anemija usled gubitka krvi tokom ciklusa. Njoj su naročito sklone žene s obilnim krvarenjima koja često izazivaju miomi. Iako se ova vrsta migrene još uvek istražuje, ono što se za sad zna je potpuno predvidiva, da traje u proseku dva ipo dana, i da ima iste simptome kao i migrena izazvana padom estrogena.

Ako smo sklone glavoboljama u PMS-u, tokom ili na kraju menstruacije, postoje faktori koji ih dodatno mogu pogoršati: neispavanost, jarko svetlo, jaki mirisi ili zvuci, nagle promene vremena, stresne situacije… Tada je bitno paziti na ishranu, ne preskakati obroke a izbegavati alkohol, naročito crveno vino, kafu, mesne prerađevine, jake sireve, veštačke zaslađivače i proizvode koji sadrže pojačivače ukusa.

Sebi možemo pomoći tako što ćemo pojačati unos magnezijuma koji opušta krvne sudove koji se kod glavobolje skupljaju. Magnezijuma ima u zelenom lisnatom povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama, bananama i crnoj čokoladi. Danas to svakako nije lako, ali stresne situacije treba što više izbegavati i smanjiti broj obaveza. Redovno vežbanje 3 do 4 puta nedeljno takođe može da pomogne, naročito aerobne vežbe i meditativne metode poput joge, tai čija ili ći gonga.

Kada glavobolja već nastupi, ne treba da se opiremo, već da se opustimo najbolje što možemo, prilegnemo u zatamljenoj, tihoj prostoriji, stavimo hladnu oblogu na glavu i ravnomerno dišemo. Bitno je setiti se i vode: dehidratacija može samo pogoršati stanje jer smanjuje protok krvi pa samim tim i količinu kiseonika koja dospeva u mozak.

I još jedan način da pomognemo sebi je preparat koji je već postao sinonim za rešavanje ’ženskih’ problema – Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi uspostavlja hormonalni balans, smanjuje obilna krvarenja, umanjuje simptome PMS-a, a jedan od njegovih sastojaka, čuveni spazmolitik – hajdučka trava, ublažava grčeve i bol. Ako se redovno uzima, Femisan A može doprineti redovnom ciklusu bez neprijatnih propratnih pojava, hormonalnoj ravnoteži, i umanjenju ili eliminaciji poremećaja reproduktivnog sistema.

Prirodni balanseri

Danas smo, više nego ikada, zainteresovani za sopstvenu ishranu i njen kvalitet. I pored toga što mnogo vremena posvećujemo hrani, uglavnom je nemoguće da znamo čime se zapravo hranimo, osim ako nemamo dobrog rođaka na selu sa organskom bašticom. Nažalost, čak ni taj naš rođak nije u stanju da odgaji savršeno, zagađenjem netaknuto voće i povrće. Jedna od najintrigantnijih tema današnjice su sigurno i fitoestrogeni. Kruže priče o njihovoj štetnosti, pa često i na sam njihov pomen zamišljamo velikog bauka koji će nam ugroziti zdravlje. Bauk zapravo i postoji, ali ga nije stvorila priroda, već čovek.

Pre svega, treba da napravimo razliku između fitoestrogena koji se prirodno nalaze u hrani, i ksenoestrogena za koje smo sami krivi. Ksenoestrogeni su sintetičke hemikalije prisutne u našoj životnoj sredini koje remete normalnu aktivnost estrogena i mogu uticati na poremećaj endoktrinog sistema. Oni mogu biti prisutni posredno, u hemikalijama koje dospevaju u zemljište i vodotokove kao otpad kroz kanalizaciju, ili direktno, namerno, u sredstvima za higijenu, hrani, a najčešće kroz plastiku, farbe i lakove koji, na primer, sadrže veoma prisutan bisfenol-A, ili nonilfenol prisutan u ambalaži za hranu. U poslednje vreme brojna testiranja u prirodi su dokazala prisustvo sintetičkih estrogena koji potiču iz oralnih kontraceptiva, a dospevaju u vodotokove preko kanalizacije. Tom vodom se potom navodnjavaju njive gde se gaje usevi za ljudsku i stočnu ishranu.

Planeta Zemlja je složen ekosistem koji funkcioniše na principu razmene materije. Sve što u njega ubacimo, naći će načina da nam se vrati. I sve čemu narušimo balans, obiće nam se o glavu. Priroda je lepo izbalansirala elemente i preko hrane bi trebalo da dobijemo sve hranljive materije koje su nam potrebne. Tako postoje i brojne namirnice i plodovi koje sadrže fitoestrogene u tragovima, kojma se ljudi milenijumima hrane, i koje su samo mogle da im pomognu. Obično kada čujemo reč ’fitoestrogeni’ prvo pomislimo na soju. Ali spisak plodova koji ih sadrže je poduži, i uključuje i namirnice koje su nam često na trpezi.

Ali da se prvo pozabavimo ovim prirodnim fitoestrogenima i odgonetnemo – šta su oni, zapravo? Sama reč je starogrčkog porekla, fito (phyto) je biljka, estrus (estrus) je libido, seksualna želja, a gen (gene) znači stvarati. Kada sve to spojimo, značenje nam je jasno. Postoji hipoteza da biljke koriste fitoestrogene kao prirodnu odbranu, odnosno način kontrole populacije biljojeda, tako što utiču na plodnost ženki. Fitoestrogeni su prvi put u nauci primećeni 1926. godine, ali njihov efekat je tada bio nepoznat. Međutim, ono što je u narodu mnogo, mnogo pre toga bilo poznato je da postoje biljke i plodovi koji mogu uticati na plodnost, a naročito biti od pomoći u periodu kada žena gubi plodnost – u menopauzi.

Osim soje, koja vrsta hrane još sadrži fitoestrogene? Iznenadićete se: laneno seme, susam, grčko seme, ovas, ječam, pasulj, sočivo, slatki krompir, pirinač, jabuke, šargarepe, nar, pšenične klice, pirinčane mekinje, kafa, koren sladića, nana, žen-šen, pivo, dudinje, komorač, anis…

Ono što nauka nije mogla da definiše, ali se u narodu već više hiljada godina zna, jeste da fitoestrogeni, oni prirodni koje unesemo preko namirnica i lekovitog bilja, imaju veoma povoljan uticaj na cirkulaciju, srce i krvne sudove, metabolizam, centralni nervni sistem, a kod žena, naročito kada ulaze u menopauzu, mogu znatno olakšati neprijatne simptome. Posmatranja žena širom sveta su to i dokazala: žene koje žive na dalekom Istoku i redovno konzumiraju soju, tofu sir i ostale proizvode od sojinog zrna, skoro da neprimetno ulaze u menopauzu. Danas se ženama često prilikom ulaska u menopauzu prepisuje sintetički estrogen. Fitoestrogeni su prirodna alternativa, i dokazano mogu smanjiti valunge i preznojavanje, ali i smanjiti rizik od osteoporoze i raka dojke. Fitoestrogeni mogu pomoći i ženama tokom reproduktivnog perioda jer mogu izbalansirati hormone i sprečiti neprijatne pojave u drugoj polovini ciklusa kao što su promene raspoloženja, energije i pojava akni.

Kako fitoestrogeni deluju u telu žene? Interesantno je da je njihovo dejstvo dvostruko: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko. Biljne materije se vezuju za estrogenski receptor i izazivaju estrogensku reakciju, koja je oko 1000 puta manja od reakcije koju izaziva pravi estrogen. Kada se estrogenski receptori zasite, fitoestrogeni sprečavaju prirodni estrogen da se veže za svoje receptore, pa je u reproduktivnoj fazi života (od prve menstruacije do menopauze), njihov terapeutski efekat antiestrogenski.  On se naročito pozitivno ispoljava kod poremećaja izazvanih hormonalnim disbalansom, kao što su endometrioza i miomi na materici.

Fitoestrogeni, dakle mogu biti naši saveznici. Nažalost, posledice negativnog uticaja čoveka na prirodu često nas navode da zaziremo od fitoestrogena. Ali naš neprijatelj nije soja, ovas ili šargarepa – naš neprijatelj je čovek koji modifikuje seme kako bi povećao proizvodnju i omasovio useve, čovek kome je na prvom mestu profit, a ne opšta dobrobit.

Fitoestrogeni su naši prirodni balanseri. I upravo je balans prava reč: u životu treba sve raditi s balansom. Bilo kakvo preterivanje, od individualnog, preteranog unosa jedne te iste namirnice, do globalnog uticaja na prirodu i njenog nasilnog menjanja, nije dobro.

Fitoestrogeni su u veoma blagom obliku prisutni i u lekovitom bilju: virak, hajdučka trava, rusomača… sve su to trave koje su se vekovima koristile kako bi se zalečile rane i izlečili razni poremećaji. I u njima se nalaze u pravom obliku, u pravoj količini koja nam može pomoći a neće štetiti.

Lekovito bilje ubrano na planinskim poljima, daleko od naselja i civilizacije, ulazi i u sastav preparata koji su namenjeni ženama: Femisan A – za žene u reproduktivnom periodu, i Femisan B – za žene koje ulaze u menopauzu. Postoje fitoestrogeni, i… fitoestrogeni. U Femisanima su definitivno oni pravi, naši prirodni balanseri.