Category Archives: Femisan A

Kad majčinstvo nije lako

Na sam pomen reči ’materinstvo’, zamišljamo nešto nežno, lepo i savršeno. Smatra se da se svaka žena koja se porodi odmah zaljubi u svoju bebu, da je srećna i zadovoljna, da se oseća ispunjeno jer je obavila najveću ulogu u svom životu. Ali ima dosta žena koje nakon porođaja proživljavaju niz nimalo lepih ni prijatnih emocija. Ako je pritom u sredini koja za nju nema razumevanja i ne pomaže joj oko bebe, porodilju čeka vrlo težak period i može joj biti neophodna stručna pomoć. A šta se realno dešava ženi nakon što na svet dođe beba?

‘’Drugo stanje‘‘ je prošlo, porođaj je završen, a u telu porodilje je haos. Nivo tečnosti i krvi se naglo promenio, krvni pritisak može biti nestabilan, estrogen i progesteron su drastično niski, a vrlo verovatno i hormoni štitaste žlezde, imunitet je osetljiv i infekcije vrebaju, metabolizam izmenjen… Pored rane koja zarasta ako je primenjena epiziotomija, i materica se polako i uz povremene grčeve vraća u normalu, kao i unutrašnji organi koji su pomereni kako bi se napravilo mesta za bebu. Trbušni mišići koji su tokom trudnoće bili rastegnuti sada su slabi, a po stomaku se vide strije. Kako estrogen pada za 90% u odnosu na nivo pre porođaja, kosa može jače opadati, grudi su osetljive i pojavljuje se kolostrum – prvo mleko. Pored svih tih fizioloških promena, tu je sada i novo biće koje zahteva maminu punu pažnju, uskraćuje joj san i iziskuje jedno veliko prilagođavanje.

Nagli pad estrogena i progesterona izazivaju hemijske procese i u mozgu. Pad hormona štitaste žlezde uzrokuje snažan osećaj umora i tromosti. Posledica toga su velike promene raspoloženja, koje, uz sve fizičke tegobe i neispavanost, mogu dovesti do postporođajne depresije.

Najveći broj žena, čak 90% njih, nakon porođaja ima izražen osećaj tuge, brige i umora, što je u novonastalim okolnostima potpuno razumljivo. To stanje traje nedelju do dve i potom prolazi samo od sebe, a poznato je pod imenom bebi bluz (baby blues). Za razliku od njega, postporođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje zahteva stručnu pomoć. Može početi i pre porođaja, ili čak do tri meseca nakon njega, i trajati dosta dugo, i do godinu dana. Ona pogađa oko 15% žena nakon porođaja, a od nje mogu patiti i muškarci: i do 26% očeva može osetiti simptome ovog poremećaja.

Još teži, ali srećom, dosta ređi poremećaj je postnatalna psihoza koji čak zahteva bolničko lečenje, jer majka može potpuno izgubiti kontakt sa stvarnošću, pomišljati na samoubistvo ili čedomorstvo, odbijati hranu i ponašati se potpuno neuračunljivo.

Bitna činjenica, kako za porodilju tako i za njenu okolinu, je da ona nije u stanju da kontroliše svoju postporođajnu depresiju, da to stanje nema veze s njenim godinama, obrazovanjem, ekonomskim statusom, karakterom ili pogledima na svet. Žene sa mentalnim bolestima u porodici joj mogu biti sklonije, a može lakše pogoditi i one koje su tokom trudnoće bile izložene stresnim sitiacijama, koje žive u teškim okolnostima, bez materijalne ili emotivne podrške, ili one kojima se trudnoća desila bez njihove želje i volje.

Kako prepoznati ženu koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Osim naglih promena raspoloženja, tu su i preterani osećaj tuge i emotivnost, briga i opterećenost svakom sitnicom. Ona često plače bez razloga, razdražljiva je, ne može da se koncentriše i donosi odluke. San joj je poremećen, pa ili spava previše ili uopšte ne može da zaspi. Nema interesovanja ni za kakve aktivnosti, čak ni one koje su je ranije veoma zanimale. Oseća velike bolove u telu, u mišićima, ima glavobolju, probleme s varenjem. Ovo stanje često prati i poremećaj u ishrani, pa se ili prejeda ili odbija hranu. Često se povlači i izbegava kontakt, čak i sa članovima najuže porodice, ne uspeva da stvori emocionalnu vezu s bebom i zbog toga oseća grižu savesti, a ponajmanje uspeva da se poveže sama sa sobom: sumnja u sebe i svoju sposobnost da se brine o detetu, plaši se tuđe osude, paranoična je, pa čak razmišlja o tome da povredi sebe ili dete.

Ako se postporođajna depresija ne tretira, može lako da preraste u kliničku depresiju i da ozbiljno naruši odnose u porodici. Pored same majke koja je bespomoćna i nije u stanju da se sama iščupa iz ovog zatvorenog kruga, pati i dete koje i samo može postati depresivno, razdražljivo i imati smetnje u razvoju i govoru kasnije tokom detinjstva. Očevi su ne samo zbunjeni, već i ozbiljno zabrinuti i moraju praviti velike promene u životu, a pritom su i frustrirani zato što su svi njihovi pokušaji da pomognu ženi bezuspešni.

Najbolji pristup ženi koja prolazi kroz postporođajnu depresiju je podrška i traženje stručne pomoći. Uz odgovarajuću terapiju i razgovore s psihoterapeutom, žena će uspeti da eliminiše negativnu sliku o sebi i da se aktivno uključi u proces sopstvenog mentalnog isceljenja.  A kako je hormonalni disbalans jedan od uzroka ovog stanja, veoma je bitno da se što pre ponovo uspostavi balans.

Femisan A, kapi i kapsule, je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja namenjen ženskom reproduktivnom zdravlju. Može se koristiti od 40. dana nakon porođaja. Femisan A uspešno uspostavlja polni hormonalni balans i redovan ciklus, a Femisan A kapsule sa dodatkom zlatne make, čuvenog adaptogena, pomažu telu da se izbori sa virusima i infekcijama, regulišu celokupan hormonalni sistem, podižu imunitet i nivo energije i sprečavaju depresiju.

Optima Forma, još jedan prirodni preparat na biljnoj bazi, sprečava mentalnu i fizičku iscrpljenost, umiruje, omogućava lakši ulazak u san, poboljšava koncentraciju i uspostavlja emotivnu i mentalnu stabilnost.

Uz Femisan A, preko Optima Forme do sjajne energije, izdržljivosti, samopouzdanja i balansa. Za super-mame!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipertireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Treba izbegavati hranu koja utiče na hormone, kao što je soja. Soja i sojino mleko često su zastupljeni u industrijskim proizvodima a da toga nismo ni svesne. Zato je najbolje da same pripremamo svoju hranu, i da što više koristimo organsko voće i povrće, ili da ga nabavljamo od pouzdanog proizvođača.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

Živa rana mira ne da

Endometrijum je tkivo koje oblaže matericu i koje se, tokom svake menstruacije, ljušti i potom obnavlja, u normalnom, prirodnom ciklusu pripreme tela žene za začeće i trudnoću. Tokom menstruacije, endometrično tkivo se izbacuje iz tela, dok se, kod endometrioze, dešava da raste izvan materice, pa i da dospe na okolne organe, zalepi se i sraste s njima. Najčešće se ’nakači’ na jajnike, jajovode, spoljni deo materice, trbušnu maramicu i creva. Ovo tkivo koje je sad gde mu mesto nije, i dalje ’pamti’ da ima zadatak da se tokom menstruacije oljušti, što nastavlja da radi gde god da je. Ono sada nema gde da ode, ostaje zarobljeno i izaziva upale i otoke.

Naravno, to podrazumeva veoma jake bolove, grčeve i krvarenja. Pošto su joj simptomi prilično neobični i mogu se poistovetiti sa drugim, ne-ginekološkim poremećajima, endometrioza često ostaje skrivena, nedijagnostifikovana, a čak 25% žena neće ni imati nikakve simptome endometrioze.

Endometrioza se obično razvije nekoliko godina nakon prve menstruacije, može se privremeno zaustaviti tokom trudnoće, a nestaje s menopauzom. Pored toga što izaziva neplodnost, endometrioza je opasna zato što se relativno kasno otkriva, a može i povećati rizik od karcinoma jajnika. Nije poznato zašto dolazi do endometrioze. Ona je često nasledna, pa ako su je imale naša majka, baba ili tetke, moguće je da ćemo je dobiti i mi. Po nekim teorijama, menstrualna krv prenosi endometrične ćelije kada, umesto da izađe napolje, krene unazad preko jajovoda ka maloj karlici. Ove ćelije mogu dospeti u malu karlicu i prilikom carskog reza i ’nastaniti se’ na ožiljku. Kada je imuni sistem jak, on će uspeti da eliminiše zalutale ćelije. Ali kada oslabi, kada se ne hranimo kako treba ili kada ga poremete veoma stresne situacije, telo neće uspeti da se izbori.

Pored naslednog faktora, endometriozi su sklonije žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine života, one čiji su ciklusi na manje od 28 dana, čije menstruacije traju duže od 7 dana, kao i nerotkinje i žene u tridesetim i četrdesetim godinama života.

A evo na koje simptome treba obratiti pažnju i potražiti pomoć lekara:

  • Endometrioza je bolna. Pošto endometrično tkivo krvari i tamo gde ne treba, dolazi do oticanja, bola i grčeva, koje se uglavnom osećaju u donjem stomaku i lumbalnom delu leđa. Bol može biti tako jak da onemogućava normalne dnevne aktivnosti.

  • Vrlo obilne menstruacije. Prvih par dana menstruacije su normalno malo obilnije, pa se postepeno smanjuju. Ali kod endometrioze uobičajeno je jako krvarenje tokom čitave menstruacije. Česta je i pojava ugrušaka, a krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.
  • Endometrioza može izazvati i poremećaj varenja. Ponekad se endometrijum zakači za creva ili bešiku, što izaziva neprijatne grčeve, opstipaciju, kao i bolno mokrenje. Gastroenterolozi će ovakve simptome često povezati sa sindromom iritabilnog creva, zato je bitno o njima razgovarati i sa ginekologom.
  • Seksualni odnosi mogu biti vrlo bolni, i bol se može javiti tokom ili nakon odnosa. Obično je bol lociran u karlici ili donjem delu kičme.
  • PMS kod endometrioze može biti produžen i pojačan, a jedan od pratećih elemenata je mučnina i povraćanje.
  • Statistike kažu da oko 40% žena koje ne uspevaju da zatrudne imaju endometriozu. Upala koju izaziva ovaj poremećaj, može oštetiti spermu i jajašce ili poremetiti njihov prolaz kroz jajovod i matericu. U težim slučajevima, endometrično tkivo može i zapušiti jajovode.

Danas se endometrioza leči hormonalnom terapijom, dok se protiv bolova koriste nesteroidni protivupalni lekovi, kao što je ibuprofen. U težim slučajevima pribegava se laparoskopskoj operaciji tokom koje se uklanja endometrično tkivo. Problem je što se kod većine žena ono već tokom godinu dana nakon operacije vraća. Najesktremnije intervencije podrazumevaju histerektomiju – uklanjanje materice.

Endometrioza je, dakle, kao živa rana koja nam nikada ne da mira. Kod nje je najbitnije da ne budemo same sebi neprijatelji: loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, duvan, mogu samo pogoršati stanje. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče lučenje ’dobrih’ hormona i na taj način nam pomaže da se izborimo sa bolom. A postoji i prirodni način da uravnotežimo funkcije u organizmu, izbalansiramo hormone i očuvamo reproduktivni sistem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku vodeno-etanolskog rastvora (kapi) i kapsula. Sadrži ekstrakte šest lekovitih biljaka koje su se od davnina koristile kao pomoć ženama, za regulisanje menstrualnog ciklusa, kod hormonskog disbalansa i neplodnosti. Femisan A se može koristiti uz redovnu terapiju koju prepiše lekar, nema kontraindikacija i neželjenih dejstava.

Nema mesta za ranice

Sigurno se svaka žena uplaši kada sazna da ima ‘ranicu na grliću materice’. Prema poslednjim podacima, svaka druga žena ima neku promenu ovog tipa. Međutim, uglavnom nema velikog razloga za zabrinutost jer ta ‘ranica’ zapravo predstavlja mrljicu na sluzokoži. Radi se o tome da su spoljašni i unutrašnji deo grlića materice prekriveni drugačijim epitelom, i ćelije pločastog, odnosno cilindričnog epitela teže da se šire i dominiraju, što zavisi od hormonalnog balansa ali i kiselosti, odnosno baze sredine. Kada se cilindrični epitel kome je inače mesto u unutrašnjosti grlića i u materici, proširi ka spoljašnjem delu grlića, nastaju crvene mrlje koje se popularno nazivaju ranicama na grliću materice. Stručni naziv za ranicu je ektopija, što u prevodu s latinskog znači ’tu gde joj nije mesto’.

Dok god je ‘ranica’ fiziološko stanje, nije potrebno nikakvo lečenje. Ali kada je izazvana virusnim infekcijama, naročito HPV-om, potrebna je hitna lekarska pomoć. Ektopija ume da ’podivlja’ kada se poremeti hormonalni balans u telu žene, na primer tokom puberteta ili u trudnoći. Ranice se otkrivaju na redovnim ginekološkim pregledima i lekar će utvrditi da li i kakvu terapiju ili intervenciju zahtevaju. A kako možemo naslutiti da imamo ranicu koja je problematična i zahteva veću pažnju?

Uobičajeni simptomi su obilniji vaginalni sekret i krvarenje tokom i nakon odnosa. Ta kombinacija simptoma može ukazivati na bakterijsku ili virusnu infekciju, jer pojačano lučenje sekreta obično nastaje kada se broj bakterija ili virusa višestruko poveća. Zamućeni sekret ukazuje na bakterijsku infekciju, dok bistar nagoveštava da se radi o virusnoj. Još jedan od simptoma može biti peckanje prilikom mokrenja.

U ozbiljnijim slučajevima može se javljati sukrvičavi sekret, krvarenje van menstrualnog ciklusa, bol tokom odnosa, i tada se obavezno mora otići na pregled i uraditi PAPA test. Potrebno je ozbiljno shvatiti situaciju, naročito ako se utvrdi i prisustvo HP virusa na sluznici grlića materice. HPV, humani papiloma virus, vodeći je uzrok raka grlića materice koji se može spečiti ako se otkrije na vreme. U slučaju da je ranica na grliću dobroćudna, njeno uklanjanje nije neophodno, eventualno se može kauterizovati ili samo koristiti propisana terapija. Ali, ako se biopsijom utvrdi malignitet, ranica se mora ukloniti hirurškim putem.

Pored HPV-a, ranicu može izazvati kandidijaza, infekcija hlamidijom, sifilisom ili herpesom. Ovakve infekcije ukazuju i na nepostojanje ili neadekvatnost zaštite tokom seksualnih odnosa, a može ih pospešiti i neuredan život – loša ishrana, pušenje ili alkohol.

Ukoliko se ranica otkrije u trudnoći, usled hormonalnih promena može se proširiti. Nije dokazano da može imati negativan uticaj na plod, ali svakako je veoma bitno u tim situacijama slušati savete ginekologa.

Kaže se da je preventiva najbolji lek, što se naročito može primeniti na ektopiju. Ranicu na grliću materice najbolje ćemo sprečiti ako se zdravo hranimo, dovoljno se krećemo, znamo s kim stupamo u odnose i koristimo adekvatnu zaštitu. Pravilo koje važi za sve aspekte života je da problemi nastaju kada se naruši balans. U telu žene, narušeni balans hormona može napraviti pravu revoluciju što se obično burno odražava na njeno reproduktivno zdravlje. I dok možemo lečiti i zalečiti simptome, najbolji način da se borimo protiv zdravstvenih poremećaja izazvanih disbalansom hormona, jeste da povratimo njihov balans.

Virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, troskot… Priroda nam je izdašno podarila rešenja za naše probleme, samo je potrebno znanje kako da ih primenimo. Zato je tu Femisan A, koji sadrži idealan izbor i odnos lekovitog bilja. Femisan A uravnotežava funkcije u organizmu, a lekovito bilje u njemu ima posebno adstringentno dejstvo koje pospešuje zarastanje rana, smanjuje iritacije i upale oštećenog tkiva, i stvara prirodnu barijeru koja sprečava infekciju rane. Femisan A je stoga veoma uspešan u saniranju ranica na grliću materice. Uz redovne ginekološke preglede i Femisan A, nema mesta za ranice na grliću materice.

Mesečne metamorfoze

Jedan od problema sa kojim se dosta žena suočava svakog meseca je oticanje u određenim fazama ciklusa. Sigurno smo sve bile u situaciji da su nam omiljene farmerke tesne, da se osećamo nadute kao balon i da nam vaga pokazuje par kila više, a onda, kada počne ciklus, odjednom splasnemo i prodišemo. Tokom PMS-a možemo osetiti neki ili sve od ovih simptoma:

  • nadutost stomaka
  • otekle noge, stopala, prsti i zglobovi
  • naduti kapci i lice
  • kruti zglobovi
  • višak kilograma
  • loše varenje
  • gasovi

Da bismo shvatile zašto nam se to dešava, potrebno je da se prisetimo šta se događa u telu žene tokom jednog mesečnog ciklusa: u folikularnoj fazi dominira hormon estrogen i dolazi do oblaganja endometrijuma materice, nakon čega sledi ovulacija. Tada telo počinje da pojačano ’čuva’ tečnost jer se priprema za potencijalnu trudnoću.

Kada ne dođe do trudnoće, nastupa luteinska faza u kojoj se smanjuje lučenje estrogena, a na scenu stupa progesteron. Telo se sada sprema da odbaci neoplođeno jajašce i zadebljanje materice, i potrebna mu je tečnost za nastupajuću menstruaciju. U ovoj fazi otiču grudi i mogu biti bolne, a višak tečnosti može biti odgovoran za čak 3 kilograma više od uobičajene telesne mase.

Kada nastupi menstruacija, osećamo da izbacujemo višak vode, ali nam stomak ostaje blago nadut i bolan, zbog menstrualnog krvarenja. Na kraju menstruacije nastupa onaj divni period kada osećamo olakšanje i možemo da uđemo u tesne farmerke.

Kada se sve sabere, žena veći deo meseca provede boreći se s viškom vode i oticanjem što nije nimalo prijatno. Da zlo bude gore, u periodu kada najviše otičemo i zadržavamo vodu, javlja nam se i velika želja za nezdravom hranom: slatkišima, gaziranim pićima, testom i slanim grickalicama. Takva hrana nam još više onemogućava da izbacimo višak vode. Ona nam može poremetiti i rad creva, izazvati zatvor i gasove, zbog čega stomak može biti dodatno otečen.

Zvuči apsurdno, ali višak vode u organizmu možemo imati i zato što pijemo premalo vode. Kada telo dehidrira, ono se još više trudi da sačuva to u čemu oskudeva, i tada se javljaju dodatni neprijatni simptomi, kao što su glavobolja, mučnina, osećaj umora, bola u mišićima i nervoza. Žene su tokom predmenstrualne faze često manje aktivne, što može još više usporiti protok limfe i otežati drenažu. Previše sedenja ili stajanja povećava pritisak u krvnim sudovima i izaziva dodatno oticanje nogu.

Dakle, potpuno je prirodno i normalno da tokom određenih delova ciklusa otičemo i zadržavamo vodu, ali možemo dosta da utičemo u kojoj meri će to dešavati i koliko će nas ograničavati. A sada kada znamo šta  izaziva dodatno oticanje, logičan korak je da se klonimo tih ’okidača’. Kako možemo sebi da pomognemo?

  • Pre svega, treba unositi dovoljno tečnosti. I to ne u obliku gaziranih napitaka i slatkih sokova, već piti čistu vodu, poželjno dve litre na dan. U vodu možemo dodati malo sveže ceđenog limuna ili rendanog đumbira koji će dodatno pospešiti drenažu.
  • Fizička aktivnost je bitna za ljude svih dobi i pola, a naročito za žene tokom PMS-a. To ne mora biti nikakav ekstreman trening, dovoljna je i jedna dobra polučasovna šetnja. Aerobne aktivnosti poboljšavaju limfnu drenažu i razmenu materija u organizmu.
  • Zdrava ishrana omogućava pravilan rad hormona. Potrebno je izbaciti iz ishrane svu hranu koja sadrži industrijske šećere, proste ugljene hidrate i nezdrave masti. Sveže voće i povrće, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama i kvalitetni proteini umanjiće simptome PMS-a i smanjiti oticanje. Kofein je prirodan diuretik, ali u prevelikim količinama može biti štetan i dovesti do dehidracije.

  • Nedostatak vitamina i minerala u ishrani može takođe dovesti do većeg zadržavanja vode i oticanja. Treba organizmu obezbediti dovoljno vitamina B1, B5 i B6, magnezijuma, kalcijuma i kalijuma, a smanjiti unos natrijuma (soli).
  • Za pravilan rad creva, potrebno je unositi dovoljno vlakana. Kaša od ovsenih pahuljica, ovsenih mekinja i mlevenog rogača, obogaćena svežim voćem, na primer borovnicama, malinama ili rendanom jabukom, idealan je doručak koji nam daje dovoljno rastvorljivih vlakana. Dobro varenje i redovno pražnjenje creva neophodni su za ravan stomak.

A kada na scenu nastupe mesečne metamorfoze, tu je i Femisan A. Kombinacija lekovitog bilja u ovom preparatu pomaže da se uspešno izborimo sa neprijatnim simptomima PMS-a, uključujući i oticanje, a ako želimo da pospešimo drenažu, ubrzamo rad creva i smanjimo ili eliminišemo celulit, tu je i Equigal. Uz pomoć Femisana A i Equigala, mesečne metamorfoze postaju neprimetne.

Mesečne poplave

Svaka žena otprilike zna šta je ’normalno’ krvarenje tokom menstrualnog ciklusa. Medicina kaže da žena u proseku gubi oko 35ml krvi mesečno, a sve preko 80ml je preobilno i može dovesti do anemije, ali i ukazati na pojavu nekog poremećaja reproduktivnog sistema. Kod devojčica prve menstruacije mogu biti obilne iz jednostavnog razloga: nema redovne ovulacije, pa još uvek neuravnoteženi hormoni povremeno dovedu do jačeg endometrijuma. Kada dođe do menstruacije i endometrijum treba da se odvoji, logično dolazi i do većeg krvarenja. Kako vreme prolazi i hormoni polako dolaze u balans, tako i krvarenja prestaju da budu obilna.

Žene koje često obilno krvare u dvadesetim i tridesetim godinama života trebalo bi obavezno da konsultuju ginekologa, naročito ako su menstruacije duge a one osećaju konstantan umor, vrtoglavicu, lako se zadišu i imaju isprekidan san. Obično u ovakvim situacijama lekar traži da se uradi analiza krvi i odredi nivo gvožđa, jer obilne menstruacije mogu izazvati anemiju. Takođe, potrebno je utvrditi i njihov uzrok.

Kako se bliže menopauzi, usled oscilacije estrogena, žene mogu iskusiti povremena ili česta obilna menstrualna krvarenja. Taj problem je obično izraženiji kod gojaznih žena, pošto masne naslage proizvode androstenedion, koji se konvertuje u estrogen. Hormonske promene u ovom periodu mogu dovesti do pojave mioma i polipa, koji su kod oko 40% žena glavni uzrok produženog i obilnog krvarenja.

Iznenadno preobilna menstruacija može biti vrlo zastrašujuća. Ipak, nema mesta za paniku. U takvoj situaciji je najbolje uzeti olovku i papir i beležiti: datum početka i kraja menstruacije, koliko je obilna (koliko smo uložaka ili tampona promenile tokom jednog dana), da li je bilo velikih ugrušaka, kao i sve druge promene koje osetimo. Ukoliko i sledeća menstruacija bude preobilna, bilo bi dobro da konsultujemo lekara. Jedan od signala da menstruacija nije ’normalna’ je mera do koje nas sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, da li zbog nje moramo da izostanemo iz škole ili s posla. Ukoliko nam ugrožava socijalni život jer nas je sramota zbog količine krvi koju gubimo, onda nam definitivno treba pomoć stručnjaka.

Pa koji su najčešći razlozi obilnih menstruacija?

  • Promena metoda kontracepcije, naročito prelazak na spiralu u većini slučajeva će izazvati obilnija krvarenja. Takođe, kada prestanemo da uzimamo kontraceptivnu pilulu, telu će biti potrebno malo vremena da se uravnoteži, pa hormonalne oscilacije mogu izazvati jače krvarenje.
  • Obilne menstruacije mogu biti znak da imamo miom ili polip na materici. To su dobroćudne izrasline na endometrijumu, ali mogu izazvati pojačano krvarenje, ili pritiskati unutrašnje organe i tako izazivati bol.
  • Endometrioza može izazvati uvećanje materice i zadebljani endometrijum, što može biti vrlo bolno i uticati na ozbiljna krvarenja.

  • Do zapaljenske bolesti male karlice dolazi usled bakterijske infekcije materice ili jajovoda. U 90% slučajeva je izazivaju seksualno prenosive bolesti, kao što su hlamidija ili gonoreja. Osim što izaziva obilna krvarenja, može dovesti do ozbiljnih problema sa plodnošću.
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika može biti veoma bolan, do te mere da onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i izazvati obilne, duge menstruacije.
  • Karcinom endometrijuma može takođe izazvati obilno i neredovno krvarenje, srećom dešava se veoma retko.
  • U retkim slučajevima, neredovne i obilne menstruacije može izazvati poremećaj rada štitaste žlezde (hipotireoza), kao i poremećaj zgrušavanja krvi.

Uobičajeno rešenje koje moderna medicina nudi za ovakve probleme je kontraceptivna pilula. Statistički, ona će pomoći da se obilno krvarenje smiri kod osam od deset žena. Međutim, pilula može izazvati ozbiljne i neprijatne sporedne efekte, kao što su krvarenje između menstruacija, pojačana osetljivost i bol u dojkama, smanjeni libido, mučnina, glavobolja, iznenadno gojenje, promene raspoloženja, pa čak i probleme sa vidom kod osoba koje nose kontaktna sočiva.

Srećom, tu je i prirodno a vrlo efikasno rešenje: Femisan A. To je formula koja postoji u dva oblika – kapima i kapsulama. Femisan A sadrži kombinaciju lekovitog bilja koje deluje kao adstringent: sprečava obilno i produženo krvarenje. Pored toga, Femisan A je efikasan kod cista na jajnicima, mioma na materici, poremećaja ciklusa, bolnih menstruacija, PMS-a, endometrioze, policističnih jajnika, fibrocističnih promena u dojkama, ranica na grliću materice i ženske neplodnosti. Kako je potpuno prirodan, Femisan A se može koristiti neograničeno dugo, i to već od prve menstruacije.

Voli me… ne voli me…

Sigurno smo je svi brali kao deca i čupkali njene srcolike listiće dok smo odbrojavali ‘hoću, neću’ ili ‘voli me, ne voli me’… Rusomača je još jedna široko rasprostranjena, otporna korovska biljka, pomalo neugledna, ali izuzetno lekovita. Rusomača se još zove i devojačka trava, s dobrim razlogom: ima sposobnost da leči bolne menstruacije.

Rusomača počne da buja čim sneg okopni na proleće. Naučni naziv joj je Capsella bursa pastoris, u prevodu ‘pastirska torbica’, a isto značenje zadržala je i u engleskom jeziku, shepherd’s purse. Iako tako ne deluje, ona je iz iste porodice kao i kupusnjače, ren i slačica. Kokoške vole da je pasu, i jaja koka koje se slobodno kreću po dvorištu i imaju pristup rusomači su prirodna i zdrava.

Rusomača je riznica korisnih materija: flavonoida, polipeptida, holina, acetilholina, histamina, karotenoida, glukozinolata i vitamina A, B, C i K. Upravo zbog peptida koji imaju hemostiptičko dejstvo, ova biljka ima veliku sposobnost da smanji krvarenje, spoljno i unutrašnje, i smiri upale i opekotine. Zato je sjajna kod obilnih i bolnih menstruacija, ali i hemoroida, krvarenja iz nosa i upaljenog zubnog mesa koje krvari.

Pored toga što povoljno utiče na menstrualne odlive, rusomača može da zaustavi i prolaps materice, ojača je, i pomaže oporavak nakon porođaja. Jača ne samo mišiće unutrašnjih organa već se može primenjivati i spolja: kada se umasira u slabe i bolne mišiće, tinktura biljke će im ojačati tonus, što se naročito preporučuje tokom oporavka od lomova ekstremiteta, nakon skidanja gipsa.

Rusomača je korisna i ženama koje ulaze u menopauzu, a umiriće i lupanje srca, ojačati srce, sniziti krvni pritisak i odlična je kod angine pektoris. Ima dobar uticaj i na urinarni trakt, smiruje upale bešike i koristi se kod pojave krvi u mokraći.

Još jedan dokaz da je rusomača prijatelj žena je i činjenica da su obloge od nje velika pomoć dojiljama: odvarom biljke se natapaju maramice i stavljaju na grudi, ubrzo nakon čega donose osećaj olakšanja.

Ova za žene izuzetno korisna biljka ulazi u sastav Femisan A kapsula. Femisan A plus maka kapsule su prirodna formula koja doprinosi očuvanju normalnih fizioloških funkcija ženskih reproduktivnih organa. Ona balansira telesne funkcije, dovodi hormone u ravnotežu i može se primenjivati kod sledećih tegoba:

  • ciste na jajnicima
  • miomi na materici
  • poremećaji menstrualnog ciklusa
  • bolne menstruacije
  • endometrioza
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika
  • fibrocistične promene u dojkama
  • ženska neplodnost – sterilitet
  • ranice na grliću materice
  • PMS

Pored rusomače, u sastav Femisan A kapsula ulaze i sledeće lekovite biljke: virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac i koren zlatne make. Kapsule su obogaćene i cinkom, mineralom koji je neophodan za reproduktivno zdravlje.

Više nema potrebe za čupkanjem srcolikih listića rusomače: možete biti sigurni da ima neko ko vas voli. Femisan A.

 

Troskot, simbol snage i opstanka

Najstariji zapisi o njemu dosežu 3000. godinu pre naše ere i vreme vladavine kineske dinastije Šin. Koristio se kao lek protiv crevnih parazita, dijareje i dizenterije, žutice i gonoreje, kao dijuretik, naročito u slučajevima otežanog mokrenja. Troskot je biljka koja se verovatno koristi onoliko dugo koliko seže ljudska istorija. S obzirom da raste kao korov i ne smetaju mu ni suša ni mraz, može se naći u svim krajevima sveta. Naučni, latinski naziv mu je Polygonum aviculare, a druga reč naziva potiče od ‘avis’ – ptica. I u tom imenu krije se još jedna interesantna činjenica o troskotu: široko je rasprostranjen baš zahvaljujući pticama koje se hrane njegovim semenjem i, na kraju ‘digestivnog puta’ ga poseju uz adekvatnu dozu prirodnog đubriva.

Troskot može mnogo da nas nauči o snalažljivosti, dovitljivosti i izdržljivosti. To ćemo najbolje uočiti ako malo bolje zagledamo pukotine u asfaltu, popločane staze i ivice puteva: ne retko ćemo ga tu naći kako uporno prkosi civilizaciji. I kada probamo da ga iščupamo, shvatićemo da to nije nimalo lako. Zbog toga je u Engleskoj jedno od njegovih imena armstrong – snažna ruka. Drugi naziv mu je knot grass – čvornovata trava, zbog karakterističnih čvorića ili ’zglobova’ duž stabljike.

Osim što je izuzetno otporan, troskot je i veoma koristan za okolinu: pošto je dobro i široko ukorenjen sprečiće eroziju tla, a i životinje ga rado jedu. U engleskom se još zove i cowgrass i hogweed (kravlja trava i svinjski korov), dok u našim krajevima troskot se zove još i pasja trava, kokošica, ptičja trava, živinska trava… A kod ljudi, osim što se hiljadama godina koristi kao lek, koristio se i u magijskim obredima i vradžbinama: verovalo se da čvorovi na njegovoj stabljici simbolično mogu da ’vežu’ i ljude, da ih sputaju ili ograniče.

Verovalo se i da njegovi čvorovi mogu da ’svežu’ sve probleme, pa bi se biljka stavljala na dlan, i zamišljali svi problemi kako se skupljaju u struku troskota koji bi se potom zapalio, a pepeo rasuo. Svakako, ova krajnje nenaučna upotreba troskota nije mogla imati nikakav drugačiji efekat osim psihološkog, ali ako je pomagao nekome da olakša svoj mentalni teret na taj način, i taj ritual je sasvim imao smisla. Severnoamerički indijanci nosili su njegov prah u džepu da privuku ljubav i krišom ga stavljali u piće izabranika da bi ga očarali. Šekspir ga pominje u Snu letnje noći, a u brojnim srednjovekovnim spisima se pominje kao biljka koja smiruje upale, čisti i leči rane i gnojne čireve. Osim kao lek, koristio se i za bojenje tkanine u indigo-plavu boju, najverovatnije pomoću listova.

Šta je to u troskotu što je lekovito? On sadrži flavonoidne glikozide, fenolnu kiselinu, kumarine, tanine, silicijumovu kiselinu, sluzi, esencijalna ulja, cink i vitamin C. Troskot se koristi i kao salata, što se ipak ne preporučuje zbog prisustva oksalne kiseline. Ona se eliminiše preradom i kuvanjem, pa je potrebno biljku koristiti u proverenim preparatima, ili čaj kuvati u skladu sa uputstvom.

Kako je adstringent (supstanca koja ima sposobnost da skuplja tkivo), troskot je dobar prijatelj žena kojima može pomoći kod obilnih i produženih menstruacija. Ista osobina je korisna kod rana koje krvare, naročito kod unutrašnjih krvarenja, pored materice i želuca, creva i pluća. Troskot je koristan kod bronhitisa i za iskašljavanje, malokrvnosti, čira na želucu, dijareje, otežanog mokrenja, zadržavanja viška vode u organizmu, kamena u bubregu ili žuči, nadražaja creva i viška želudačne kiseline. Dobar je i kod površinskih rana i iritacija, upala kože i sluzokože i hemoroida, i u tim slučajevima se primenjuje kao oblog, bilo cela izgnječena biljka ili njen sok. Troskot se preporučuje i kao dodatna terapija tokom upotrebe kortikosteroida jer poboljšava njihovo dejstvo, a umanjuje kontraindikacije.

Ovaj prijatelj žena našao je svoju primenu i u preparatu za žene: Femisan A kapima. Zahvaljujući troskotu, menstruacije neće biti obilne i duge, a u kombinaciji sa preostalih pet lekovitih biljaka, Femisan A kapi će pomoći i kod drugih, neprijatnih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema.

Sada kada znamo koliko je ova biljka korisna, sigurno ćemo prestati da je posmatramo kao korov, i pustiti je da slobodno raste u bašti, između kamenih ploča stazice ili verande.