Category Archives: Femisan A

Pucanje po šavovima

Ako bismo analizirali naše doba i najčešći uzrok naših žalbi, na tom spisku bi se sigurno našao umor. Često smo umorni, čak i kada pristojno spavamo. ’Osećam se kao da me je kamion pregazio’. ’Umorna sam kao da sam orala ceo dan’. Da smo barem orali, imali bismo satisfakciju da gledamo kako nam rastu usevi, ali umor koji danas često osećamo može samo da nas ubije u pojam, a naizgled nema uzroka.

Kada smo umorni pati sve: posao, deca, kuća, a ponajviše mi sami. Stalni osećaj umora nam umanjuje samopouzdanje, tera nas da verujemo da nismo dovoljno sposobni, organizovani, vredni. Povlačimo se i od društva jer nemamo snage da slušamo tuđe priče, budemo u bučnom okruženju, a tuđa pozitivna energija može čak i da nam bude iritantna.

Veliki je spisak uzroka koji mogu izazvati umor, a da to nije preterana fizička aktivnost ili težak fizički rad. Kao voda koja ponire duboko u zemlju pa izvire kilometrima daleko, tako i uzrok našeg umora može biti nešto potpuno nenadano i nevidljivo. Razlog umora može biti u našoj psihi, i ako smo često pod stresom ili patimo od depresije, sigurno ćemo se osećati kao da nas je pregazio kamion. ’Kako si?’ ’Dobro, samo sam umorna’, čest je odgovor na uobičajeno pitanje prilikom susreta. Taj odgovor nije nimalo naivan i može ukazivati da patimo od depresije ili smo pod velikim mentalnim pritiskom. A šta izaziva taj umor? Pored toga što nam stres i depresija remete san pa nismo u stanju da se pošteno naspavamo tokom noći, čak i ako na vreme odemo u krevet, ova stanja mogu izazvati i grčenje mišića. Osećaj da smo pod konstantnim pritiskom nesvesno nas tera da se stežemo. Povremeno možemo osetiti i kao munja brzi grč koji nas potpuno protrese, a ponekad nismo ni svesni grča jer je on permanentan i na njega smo se potpuno navikli, kao na cipele koje nosimo. A mišić koji neprekidno radi i nikada se ne opušta iziskuje veliku energiju.

Grč ili spazam mišića može pogoditi bilo koju mišićnu grupu, ali kod stresa i depresije najčešće je lociran u mišićima vilice, vrata i ramenog pojasa. On nas obično navodi da nesvesno podižemo ramena i da se zgrbimo. Kako je danas dosta poslova vezano za radni sto i kompjuter, neminovno je da nam se kombinacija svega ovoga bukvalno obije o kičmu. Nažalost, tek tada shvatamo da smo sopstveno zdravlje stavili na poslednje mesto, a prioritet dali trivijalnostima.

Pored psihičkih uzroka, umor mogu izazvati i zdravstveni poremećaji. Najčešći uzrok umora, naročito među ženama našeg doba, je hormonalni disbalans koji je poprimio oblike epidemije. Pored poremećaja štitaste žlezde koja nam reguliše metabolizam i igra važnu ulogu u održavanju čitavog organizma, uzrok hormonalnog disbalansa može biti i poremećaj reproduktivnog sistema. Osim osećaja nervoze i depresije koju takav disbalans može izazvati, postoje poremećaji koji nas sistematski iscrpljuju: miomi na materici i endometrioza. Oba ova stanja mogu izazvati veoma obilna menstrualna krvarenja koja crpe rezerve gvožđa u organizmu i izazivaju anemiju. Kada smo anemični, uvek smo umorni.

Umor nas iscrpljuje, izaziva bol uključujući i glavobolju, onemogućava normalnu koncentraciju i pamćenje, okida osećaj nesvestice, mučnine, lupanje srca, i drastično nam uništava imunitet. Moderno doba je dobilo još jednu dijagnozu koja naše pretke nije pogađala, iako su živeli mnogo teže i u mnogo gorim uslovima nego mi: sindrom pregorevanja. Još jedan ’izum’ zapada, ’burnout syndrome’, označava osećaj kada nam je svega dosta i kada nemamo snage, mentalne ni fizičke, da izađemo u susret svim izazovima koje nam nameće posao, porodica, zakrčeni saobraćaj, očekivanja okoline… Često spontano u takvoj situaciji kažemo da ’pucamo po šavovima’.

Naše telo je otporna mašina, ali kada je duže vremena pod pritiskom, neki deo će pući. Kada pukne jedan deo često dolazi do ’domino efekta’. Zato dugotrajni osećaj umora ne treba zanemariti. Osvestite svoje telo. Proverite da li spontano podižete ramena i uvlačite glavu kao kornjača. Nemojte ignorisati nesvesticu prilikom ustajanja. Nije dobro da ste stalno nervozni i bezvoljni. Proverite kako spavate, kako sedite i kako se hranite. Uradite povremeno osnovne analize krvi. Ne čekajte da puknete po šavovima.

Dobra, kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost i dobar san preduslovi su za normalno funkcionisanje – dakle neophodno nam je to što je i prirodno. Ukoliko nismo u stanju da zaspimo i zadržimo kontinuiran, kvalitetan san, ako nam se grče mišići i osećamo mentalnu i fizičku iscrpljenost, tu je Optima Forma. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja može da nas opusti, ali i da nam izoštri um. A ako nas iscrpljuje hormonalni disbalans, tu je Femisan A: kapi ili kapsule na bazi lekovitih biljaka koje se koriste od davnina uredovljuju ciklus, balansiraju hormone, kontrolišu obilna krvarenja, smanjuju nervozu tokom PMS-a i ženama tokom reproduktivnog perioda omogućavaju da vode ispunjen, smislen i dinamičan život.

Termofor, čokolada i…

Sve znamo taj trenutak kada nam nije ni do čega, samo bismo da se sklupčamo, privijemo jastučić ili termofor na stomak i povremeno se utešimo kockicom čokolade. Tokom ciklusa bol je normalna pojava, i verovatno su se sve žene manje-više na njega navikle. Bol često prate i grčevi, osećaj nadutosti, vrtoglavica, glavobolja, promene u varenju, mučnina i nervoza. A zašto je to tako?

Dan ili dva pre početka menstruacije počinjemo da osećamo blage grčeve, da bi se oni pojačali s pojavom krvarenja i nastavili tokom narednih par dana. Bol može da se proteže duž butina i reflektuje u donjem delu leđa, dok su grčevi najjači u predelu materice. Grčeve izaziva prostaglandin, hormon koji luči endometrijum materice, upravo s namerom da pokrene kontrakcije kako bi došlo do njenog ljuštenja i obnavljanja, što je i svrha menstruacije. Prostaglandin je zaslužan i za kontrakcije koje prethode porođaju i pomažu da se beba ’istisne’ iz materice. Prilikom kontrahovanja, prekida se dotok krvi u matericu, a samim tim ovaj organ ostaje bez kiseonika. Materica je mišić sa sposobnošću, kao i svaki drugi, da se stegne i opusti, i kada se zgrči mi osećamo bol.

Neuobičajeno jaki menstrualni grčevi i bol kod mladih devojaka koji se mogu javiti već od puberteta zovu se primarna dismenoreja, a u kasnijem dobu, nakon 35. godine života, žene mogu iskusiti izuzetno jake grčeve oko i tokom ciklusa, čak jače od porođajnih, što se stručno zove sekundarna dismenoreja. Nju izazivaju poremećaji reproduktivnog sistema, najčešće endometrioza i adenomioza. Endometrioza je stanje koje najčešće pogađa žene u tridesetim i četrdesetim godinama života, a karakteriše ga abnormalno širenje ćelija van endometrijuma (omotača materice) i materice, koje se potom lepe i stvaraju tkivo na jajovodima, jajnicima, a ponekad i na organima za varenje. Kada dođe do menstruacije, ovo tkivo ’pamti’ da treba da se odvoji i oljušti, i tada žena oseća nesnosan bol. Kod adenomioze, ćelije endometrijuma urastaju u zid same materice.

Abnormalan bol ali i pojačano krvarenje mogu izazvati miomi, benigni tumori koji rastu na unutrašnjem ili spoljnom zidu materice. Razne vrste infekcija mogu takođe pojačati bol tokom menstruacije, jer bakterije dovode do jakih upala jajnika i jajovoda.

Kako možemo olakšati menstrualni bol?

  • Postoje pokazatelji da žene koje redovno konzumiraju alkohol i duvan često imaju pojačan menstrualni bol, pa je najbolje smanjiti njihov unos, ili još bolje, u potpunosti ih izbaciti.
  • Toplota pomaže. Termofor, topao pojas ili ćebe oko struka pomoći će da se opuste mišići pa će i sami grčevi biti manje bolni.
  • Redovna fizička aktivnost, osim što prokrvljuje tkivo, utiče i na bolji balans hormona i normalan ciklus, pa redukuje i menstrualni bol.
  • Hrana je vrlo bitna, i sada je već opšte poznato da nezdrava hrana, masna peciva od belog brašna, slatkiši i hrana sa previše loših masti definitivno utiče i na hormone. Sveže namirnice, voće i povrće, naročito zdrave masti, omega-3 masne kiseline i hrana bogata magnezijumom mogu olakšati menstrualni bol. Čokolada je bogata magnezijumom (ali ona crna, sa visokim procentom kakaa), pa nije ni čudo što nam ’se traži’ na početku ciklusa.
  • Ako je bol izrazito jak, doktor može prepisati analgetik, ali, još bitnije, treba da utvrdi razlog pojačanog bola. U slučaju poremećaja poput endometrioze ili mioma potrebno je odmah reagovati kako bi se zaustavilo njihovo širenje.

Doktor može prepisati i kontraceptivne pilule kako bi se unormalio ciklus što je u najvećem broju slučajeva privremeno rešenje koje traje dok se uzima pilula. Tu je i nešto što su žene koristile od davnina i što dokazano pomaže: lekovito bilje. Virak ili vrkuta je biljka u kojoj su žene vekovima tražile spas, i čuvena je po tome što može da olakša predmenstrualne simptome, bolne menstruacije, ali i poremećaje poput endometrioze, adenomioze, mioma i infekcija. Virak je sjajan u kombinaciji s hajdučkom travom koja je čuveni spazmolitik – ima sposobnost da ublaži grčeve i bol. Protiv onog gadnog osećaja nadutosti na početku ciklusa i tokom PMS-a bori se neven jer ima moć da izbaci višak vode iz organizma. Crveni zdravac takođe smanjuje nadutost i ublažava PMS, a deluje i kao blagi sedativ.

Rusomača može da zauzda pojačano krvarenje, dok je zlatna maka majka svih lekovitih biljaka, sa veoma širokim spektrom dejstva. Osim što je lek za mnoge bolesti, maka jača organizam, imunitet, podiže nivo energije i efikasno balansira hormone. Ne samo da pomaže pre i tokom ciklusa, već može da ublaži i simptome menopauze. Ako svemu tome dodamo i cink koji je neophodan za regulaciju metabolizma, genetske aktivnosti, normalnu deobu ćelija, jak imunitet, hormonalni balans i plodnost, dobili smo Femisan A plus zlatna maka kapsule. Lekovito bilje iz već čuvenih Femisan A kapi sada postoji i u novom obliku, u kapsulama obogaćenim zlatnom makom i cinkom. Lakše su za upotrebu jer se jednostavno mogu direktno progutati, a velika su pomoć ne samo kod primarne i sekundarne dismenoreje, već i kod težih poremećaja poput endometrioze, adenomioze, mioma, PCOS, cista, ranica na grliću materice i neplodnosti.

Termofor, čokolada, i Femisan A!

Maskirani bol

Kada nas zaboli u leđima, obično pomislimo na kičmu, ispali disk ili lumboišialgiju. Ipak, poremećaj rada nekih unutrašnjih organa može izazvati bol u lumbalnom delu koji nas lako može zavarati.

Pored porođajnog bola i bola kod diskus hernije, jedan od najjačih koji možemo doživeti je bol izazvan pokretanjem kamena u bubregu. Bubrezi se nalaze u predelu struka, sa obe strane kičme. Njihova uloga je da izvuku višak vode i otpadne materije iz krvi i izluče ih putem mokraće. Kada mokraća sadrži previše minerala i soli, u bubrezima mogu nastati kamenčići. Oni obično miruju unutar bubrega i mi ih ne osećamo. Ali zato kada se pokrenu u bubregu ili mokraćnom kanalu koji povezuje bubrege sa bešikom, nastaje jak bol u lumbalnom delu leđa. Način da bol od kamena u bubregu razlikujemo od bola u leđima su ostali propratni simptomi: osećaj peckanja prilikom mokrenja, mučnina i povraćanje.

Osim kamena, bol u bubregu i mokraćnim kanalima, ali i bešici, može izazvati i infekcija. Bubrezi su podložni virusnim i bakterijskim infekcijama. Bakterije koje dospeju u mokraćni kanal iz sistema za varenje lako pređu put od bešike do bubrega, naročito ako u mokraćnom traktu postoji još neka prepreka, poput tumora, peska ili sličnih poremećaja. Infekcija bubrega može izazvati upalu koja se manifestuje kroz bol sa one strane leđa gde se nalazi bubreg koji je njom zahvaćen. Upalu možemo razlikovati od bola u leđima po ostalim simptomima, kao što su povišena temperatura, mučnina s povraćanjem i bol prilikom mokrenja.

Ulcerozni kolitis je upala creva koja najčešće zahvata debelo crevo i rektum. Izaziva jak i oštar bol u leđima i stomaku i često se oseća s obe strane. Prate ga i dijareja, bol u rektumu i nagli gubitak telesne težine. Ne zna mu se pravi uzrok, ali je primećeno da genetika igra ulogu, kao i stres i loša ishrana.

Do nedavno se verovalo da slepo crevo nema nikakvu ulogu u organizmu da bi od skora zavladalo uverenje da je ipak bitno za očuvanje imuniteta. Međutim, kada se upali, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom delu stomaka i bol koji upala izaziva sličan je bolu u donjem delu leđa. Ali tu su i dodatni simptomi: visoka temperatura, mučnina i otok na tom delu stomaka.

I pankreas može izazvati bol. Gušterača ili pankreas je mala žlezda veličine oko 15 cm, koja se nalazi u stomačnoj duplji i pomaže varenje i regulaciju nivoa šećera. Upala pankreasa, pankreatitis, može nastati kada digestivni enzimi koji nastaju u pankreasu oštete ovu žlezdu. Može biti akutni ili hronični, ali svakako izaziva bol u gornjem delu stomaka, sa protezanjem u donjem delu leđa. Pored bola, ostali simptomi su povišena temperatura, povraćanje i mučnina.

Kod žena bol u leđima mogu izazvati miomi na materici. To su dobroćudne fibroidne izrasline na zidu materice, spoljnom ili unutrašnjem, i obično nastaju usled hormonalnog disbalansa, konkretno estrogena i progesterona. Miomi mogu biti manji ili veći, mirovati ili naglo rasti, pa neke žene ne osećaju nikakve promene dok druge mogu iskusiti veoma obilna menstrualna krvarenja, često mokriti ukoliko miom pritiska bešiku, ili osećati bol u lumbalnom delu leđa. Najbolji način da se utvrdi prisustvo mioma je redovan ginekološki pregled ultrazvukom.

Još jedan ginekološki poremećaj može izazvati veoma jak bol u leđima. Endometrioza nastaje kada endometrijum, tkivo koje oblaže matericu, počne da raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Bol koji pritom može biti prisutan je najčešće veoma oštar, kao ubod nožem. Pravi uzrok endometrioze je nepoznat, mada hormonalni disbalans može igrati veliku ulogu, kao i kod svih ginekoloških poremećaja.

Jedno je sigurno, bol nikada nije prijatan i uvek nas uplaši i zabrine. Najbolji način da ga izbegnemo je da sprečimo bolest.

Kada su bubrezi u pitanju, bitno je da pijemo dovoljno vode, da izbegavamo gazirana pića i preterani unos soli. Pored vode, najbolji prijatelj bubrega je Nefrovit. To je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. On će smiriti upale i ukloniti bakterijske infekcije, ali i olakšati izbacivanje peska i kamenčića.

Ženama je najbolji prijatelj hormonalni balans. On se postiže zdravim načinom života, kvalitetnom ishranom bez veštačkih aditiva, a tu je i Femisan A. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku kapi i kapsula. Femisan A uspostavlja hormonalni balans, i na taj način je najbolji saveznik u borbi protiv cista, mioma, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, PCOS, PMS-a… Jedini bol do kog Femisan A može dovesti je porođajni, jer jača plodnost i olakšava začeće.

Pankreas, ali i zdravlje creva možemo sačuvati kvalitetnom ishranom bez veštačkih šećera i masti, bogatom dobrim vlaknima, kao i redovnim kretanjem, vežbanjem i održavanjem zdrave telesne mase. U tom procesu je uz nas Equigal. Lekovito bilje u ovom prirodnom preparatu može nam pomoći da dostignemo i sačuvamo vitkost, poboljšamo varenje, sprečimo zatvor, izbacimo višak vode iz organizma, smirimo upalu creva, hemoroide i nadutost. Odličan je za prolećne i jesenje tretmane čišćenja organizma.

Bol se može maskirati, ali ne može dugo trajati uz super heroje, kao što su Nefrovit, Femisan A i Equigal. Ali jedno moramo shvatiti: najveći heroji naših života smo mi sami. I sami se moramo pobrinuti za svoje zdravlje, pre ili kasnije. Bolje je pre. Zapravo odmah!

Sinhronost ili mit

Francuski antropolog Klod Levi-Stros čija je analiza mitova Severne i Južne Amerike izazvala revoluciju u zapadnjačkom shvatanju ’primitivnih društava’, uneo je u nauku romantično tumačenje civilizacije  ’plemenitih divljaka’, njihove bogate kulture i povezanosti s prirodom, za razliku od moderne i sterilne zapadne monokulture. Smatrao je da se um ’divljaka’ ni malo ne razlikuje po strukturi od uma ’civilizovanog čoveka’, i da su ljudske osobine univerzalne, a naizgled fantastične i proizvoljne narodne priče i bajke veoma slične kod najrazličitijih i najudaljenijih kultura.

Osim što je prodrmao učmala zapadna shvatanja civilizacija koje su drugačije i samo zato etiketirane kao primitivne, Levi-Stros je promenio i pogled na srodstvo i poziciju žena u ne-zapadnim kulturama. Po njemu, srodstvo je zasnovano na rodbinskim vezama dve porodice koje se formiraju kada se žena iz jedne uda za muškarca iz druge društvene grupe. I upravo je jedno od njegovih zapažanja vezano za žene veoma interesantno: u mitovima i legendama starosedelaca Severne i Južne Amerike, naglašena je briga muškaraca da, ako menstruacije žena jedne grupe ili porodice nisu savršeno usklađene, u kosmosu bi mogao da nastane disbalans i haos. Jedna etnografska studija pominje Indijance plemena Jurok iz severoistočne Kalifornije, kod kojih sve žene koje nisu trudne, dobijaju menstruaciju u isto vreme.

Slična zapažanja postoje i kod australijskih domorodaca i plemena afričke pustinje Kalahari, dakle na potpuno suprotnim stranama planete među kulturama koje nikako nisu mogle doći u dodir jedne s drugima. Sedamdesetih godina prošlog veka, američki psiholog Marta MekKlintok istražuje odnos između ponašanja i reproduktivne endokrinologije i imunologije. Dok je radila na koledžu Velezli, istraživala je menstrualnu sinhronizaciju kod studentkinja u studentskom domu. Zaključak je bio da žene koje žive zajedno ili koje su prijateljice, imaju usklađene cikluse. Ovu vrstu usaglašenosti, kaže ona, izazivaju su dva suprotna feromona: jedan koji skraćuje i drugi koji produžava ciklus.

Po njoj, ova pojava je nazvana Efekat MekKlintok. Ova teorija je dosta osporavana, da bi na kraju 2013. bio donet konačan naučni stav da menstrualna sinhronizacija najverovatnije ne postoji. Ali kakav god naučni stav bio, žene koje dosta vremena provode zajedno znaju da im se ciklusi često preklapaju. Ono što nauka ne osporava je da je ova pojava uočena kod nekih životinjskih vrsta, pacova, hrčaka, šimpanzi i tamarina. S obzirom da je menstrualna sinhronizacija toliko čvrsto utkana u mitove i legende starih naroda širom sveta, teško je da se kategorički odbaci. Umesto toga, njene korene možemo potražiti u prirodi i činjenici da se ženski menstrualni ciklus poklapa sa lunarnim ciklusom. A kako Mesec ima moć da podiže i spušta mora i okeane, nije teško poverovati da može da utiče i na početak ciklusa kod žena. I to su Indijanci plemena Jurok dobro primetili: usklađenost ciklusa žena iz jedne grupe ili porodice i kosmički sklad čvrsto su povezani.

Ali zašto je ovo teško utvrditi ili dokazati kod modernih žena? Pre svega, koliko često smo danas izložene prirodi? Biće da smo više izložene svetlosti kompjuterskih i televizijskih ekrana nego svetlosti Meseca. I kada je poslednji put neka od nas imala taj luksuz da vidi savršeno zvezdano nebo, bez ’svetlosnog zagađenja’ gradskih ili ruralnih oblasti? Nije ni čudo da, ne samo da nam ciklusi nisu usaglašeni, već i većina žena pati od poremećaja ciklusa i hormonalnog disbalansa.

Sledeći put kada ste napolju i primetite da vas Mesec prati, ne bežite od njega već mu okrenite lice i dozvolite da vas okupa srebrom. Možda nećete odmah osetiti, ali činjenica je da svetlost Meseca i Sunca u nama okida proizvodnju hormona, pre svega melatonina i serotonina, neophodnih za normalno funkcionisanje, hormonalni sklad, energiju i dobar san.

Pored Meseca, za naš skladan mesečni ciklus brine se i Femisan A. On je taj koji prezaposlenim urbanim ženama pomaže da se vrate prirodi. Lekovito bilje sa najčistijih padina, stručno prerađeno i upakovano tako da ga brzo i lako može upotrebiti i najzaposlenija žena, pomaže kod neredovnih, jakih ili bolnih ciklusa, cista na jajnicima, endometrioze, PCOS, ranica na grliću materice, PMS-a, mioma i neplodnosti. Uz Femisan A, okupane Mesečevim zracima, do kosmičkog sklada!

Kad majčinstvo nije lako

Na sam pomen reči ’materinstvo’, zamišljamo nešto nežno, lepo i savršeno. Smatra se da se svaka žena koja se porodi odmah zaljubi u svoju bebu, da je srećna i zadovoljna, da se oseća ispunjeno jer je obavila najveću ulogu u svom životu. Ali ima dosta žena koje nakon porođaja proživljavaju niz nimalo lepih ni prijatnih emocija. Ako je pritom u sredini koja za nju nema razumevanja i ne pomaže joj oko bebe, porodilju čeka vrlo težak period i može joj biti neophodna stručna pomoć. A šta se realno dešava ženi nakon što na svet dođe beba?

‘’Drugo stanje‘‘ je prošlo, porođaj je završen, a u telu porodilje je haos. Nivo tečnosti i krvi se naglo promenio, krvni pritisak može biti nestabilan, estrogen i progesteron su drastično niski, a vrlo verovatno i hormoni štitaste žlezde, imunitet je osetljiv i infekcije vrebaju, metabolizam izmenjen… Pored rane koja zarasta ako je primenjena epiziotomija, i materica se polako i uz povremene grčeve vraća u normalu, kao i unutrašnji organi koji su pomereni kako bi se napravilo mesta za bebu. Trbušni mišići koji su tokom trudnoće bili rastegnuti sada su slabi, a po stomaku se vide strije. Kako estrogen pada za 90% u odnosu na nivo pre porođaja, kosa može jače opadati, grudi su osetljive i pojavljuje se kolostrum – prvo mleko. Pored svih tih fizioloških promena, tu je sada i novo biće koje zahteva maminu punu pažnju, uskraćuje joj san i iziskuje jedno veliko prilagođavanje.

Nagli pad estrogena i progesterona izazivaju hemijske procese i u mozgu. Pad hormona štitaste žlezde uzrokuje snažan osećaj umora i tromosti. Posledica toga su velike promene raspoloženja, koje, uz sve fizičke tegobe i neispavanost, mogu dovesti do postporođajne depresije.

Najveći broj žena, čak 90% njih, nakon porođaja ima izražen osećaj tuge, brige i umora, što je u novonastalim okolnostima potpuno razumljivo. To stanje traje nedelju do dve i potom prolazi samo od sebe, a poznato je pod imenom bebi bluz (baby blues). Za razliku od njega, postporođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje zahteva stručnu pomoć. Može početi i pre porođaja, ili čak do tri meseca nakon njega, i trajati dosta dugo, i do godinu dana. Ona pogađa oko 15% žena nakon porođaja, a od nje mogu patiti i muškarci: i do 26% očeva može osetiti simptome ovog poremećaja.

Još teži, ali srećom, dosta ređi poremećaj je postnatalna psihoza koji čak zahteva bolničko lečenje, jer majka može potpuno izgubiti kontakt sa stvarnošću, pomišljati na samoubistvo ili čedomorstvo, odbijati hranu i ponašati se potpuno neuračunljivo.

Bitna činjenica, kako za porodilju tako i za njenu okolinu, je da ona nije u stanju da kontroliše svoju postporođajnu depresiju, da to stanje nema veze s njenim godinama, obrazovanjem, ekonomskim statusom, karakterom ili pogledima na svet. Žene sa mentalnim bolestima u porodici joj mogu biti sklonije, a može lakše pogoditi i one koje su tokom trudnoće bile izložene stresnim sitiacijama, koje žive u teškim okolnostima, bez materijalne ili emotivne podrške, ili one kojima se trudnoća desila bez njihove želje i volje.

Kako prepoznati ženu koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Osim naglih promena raspoloženja, tu su i preterani osećaj tuge i emotivnost, briga i opterećenost svakom sitnicom. Ona često plače bez razloga, razdražljiva je, ne može da se koncentriše i donosi odluke. San joj je poremećen, pa ili spava previše ili uopšte ne može da zaspi. Nema interesovanja ni za kakve aktivnosti, čak ni one koje su je ranije veoma zanimale. Oseća velike bolove u telu, u mišićima, ima glavobolju, probleme s varenjem. Ovo stanje često prati i poremećaj u ishrani, pa se ili prejeda ili odbija hranu. Često se povlači i izbegava kontakt, čak i sa članovima najuže porodice, ne uspeva da stvori emocionalnu vezu s bebom i zbog toga oseća grižu savesti, a ponajmanje uspeva da se poveže sama sa sobom: sumnja u sebe i svoju sposobnost da se brine o detetu, plaši se tuđe osude, paranoična je, pa čak razmišlja o tome da povredi sebe ili dete.

Ako se postporođajna depresija ne tretira, može lako da preraste u kliničku depresiju i da ozbiljno naruši odnose u porodici. Pored same majke koja je bespomoćna i nije u stanju da se sama iščupa iz ovog zatvorenog kruga, pati i dete koje i samo može postati depresivno, razdražljivo i imati smetnje u razvoju i govoru kasnije tokom detinjstva. Očevi su ne samo zbunjeni, već i ozbiljno zabrinuti i moraju praviti velike promene u životu, a pritom su i frustrirani zato što su svi njihovi pokušaji da pomognu ženi bezuspešni.

Najbolji pristup ženi koja prolazi kroz postporođajnu depresiju je podrška i traženje stručne pomoći. Uz odgovarajuću terapiju i razgovore s psihoterapeutom, žena će uspeti da eliminiše negativnu sliku o sebi i da se aktivno uključi u proces sopstvenog mentalnog isceljenja.  A kako je hormonalni disbalans jedan od uzroka ovog stanja, veoma je bitno da se što pre ponovo uspostavi balans.

Femisan A, kapi i kapsule, je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja namenjen ženskom reproduktivnom zdravlju. Može se koristiti od 40. dana nakon porođaja. Femisan A uspešno uspostavlja polni hormonalni balans i redovan ciklus, a Femisan A kapsule sa dodatkom zlatne make, čuvenog adaptogena, pomažu telu da se izbori sa virusima i infekcijama, regulišu celokupan hormonalni sistem, podižu imunitet i nivo energije i sprečavaju depresiju.

Optima Forma, još jedan prirodni preparat na biljnoj bazi, sprečava mentalnu i fizičku iscrpljenost, umiruje, omogućava lakši ulazak u san, poboljšava koncentraciju i uspostavlja emotivnu i mentalnu stabilnost.

Uz Femisan A, preko Optima Forme do sjajne energije, izdržljivosti, samopouzdanja i balansa. Za super-mame!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipotireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Treba izbegavati hranu koja utiče na hormone, kao što je soja. Soja i sojino mleko često su zastupljeni u industrijskim proizvodima a da toga nismo ni svesne. Zato je najbolje da same pripremamo svoju hranu, i da što više koristimo organsko voće i povrće, ili da ga nabavljamo od pouzdanog proizvođača.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

Živa rana mira ne da

Endometrijum je tkivo koje oblaže matericu i koje se, tokom svake menstruacije, ljušti i potom obnavlja, u normalnom, prirodnom ciklusu pripreme tela žene za začeće i trudnoću. Tokom menstruacije, endometrično tkivo se izbacuje iz tela, dok se, kod endometrioze, dešava da raste izvan materice, pa i da dospe na okolne organe, zalepi se i sraste s njima. Najčešće se ’nakači’ na jajnike, jajovode, spoljni deo materice, trbušnu maramicu i creva. Ovo tkivo koje je sad gde mu mesto nije, i dalje ’pamti’ da ima zadatak da se tokom menstruacije oljušti, što nastavlja da radi gde god da je. Ono sada nema gde da ode, ostaje zarobljeno i izaziva upale i otoke.

Naravno, to podrazumeva veoma jake bolove, grčeve i krvarenja. Pošto su joj simptomi prilično neobični i mogu se poistovetiti sa drugim, ne-ginekološkim poremećajima, endometrioza često ostaje skrivena, nedijagnostifikovana, a čak 25% žena neće ni imati nikakve simptome endometrioze.

Endometrioza se obično razvije nekoliko godina nakon prve menstruacije, može se privremeno zaustaviti tokom trudnoće, a nestaje s menopauzom. Pored toga što izaziva neplodnost, endometrioza je opasna zato što se relativno kasno otkriva, a može i povećati rizik od karcinoma jajnika. Nije poznato zašto dolazi do endometrioze. Ona je često nasledna, pa ako su je imale naša majka, baba ili tetke, moguće je da ćemo je dobiti i mi. Po nekim teorijama, menstrualna krv prenosi endometrične ćelije kada, umesto da izađe napolje, krene unazad preko jajovoda ka maloj karlici. Ove ćelije mogu dospeti u malu karlicu i prilikom carskog reza i ’nastaniti se’ na ožiljku. Kada je imuni sistem jak, on će uspeti da eliminiše zalutale ćelije. Ali kada oslabi, kada se ne hranimo kako treba ili kada ga poremete veoma stresne situacije, telo neće uspeti da se izbori.

Pored naslednog faktora, endometriozi su sklonije žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine života, one čiji su ciklusi na manje od 28 dana, čije menstruacije traju duže od 7 dana, kao i nerotkinje i žene u tridesetim i četrdesetim godinama života.

A evo na koje simptome treba obratiti pažnju i potražiti pomoć lekara:

  • Endometrioza je bolna. Pošto endometrično tkivo krvari i tamo gde ne treba, dolazi do oticanja, bola i grčeva, koje se uglavnom osećaju u donjem stomaku i lumbalnom delu leđa. Bol može biti tako jak da onemogućava normalne dnevne aktivnosti.

  • Vrlo obilne menstruacije. Prvih par dana menstruacije su normalno malo obilnije, pa se postepeno smanjuju. Ali kod endometrioze uobičajeno je jako krvarenje tokom čitave menstruacije. Česta je i pojava ugrušaka, a krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.
  • Endometrioza može izazvati i poremećaj varenja. Ponekad se endometrijum zakači za creva ili bešiku, što izaziva neprijatne grčeve, opstipaciju, kao i bolno mokrenje. Gastroenterolozi će ovakve simptome često povezati sa sindromom iritabilnog creva, zato je bitno o njima razgovarati i sa ginekologom.
  • Seksualni odnosi mogu biti vrlo bolni, i bol se može javiti tokom ili nakon odnosa. Obično je bol lociran u karlici ili donjem delu kičme.
  • PMS kod endometrioze može biti produžen i pojačan, a jedan od pratećih elemenata je mučnina i povraćanje.
  • Statistike kažu da oko 40% žena koje ne uspevaju da zatrudne imaju endometriozu. Upala koju izaziva ovaj poremećaj, može oštetiti spermu i jajašce ili poremetiti njihov prolaz kroz jajovod i matericu. U težim slučajevima, endometrično tkivo može i zapušiti jajovode.

Danas se endometrioza leči hormonalnom terapijom, dok se protiv bolova koriste nesteroidni protivupalni lekovi, kao što je ibuprofen. U težim slučajevima pribegava se laparoskopskoj operaciji tokom koje se uklanja endometrično tkivo. Problem je što se kod većine žena ono već tokom godinu dana nakon operacije vraća. Najesktremnije intervencije podrazumevaju histerektomiju – uklanjanje materice.

Endometrioza je, dakle, kao živa rana koja nam nikada ne da mira. Kod nje je najbitnije da ne budemo same sebi neprijatelji: loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, duvan, mogu samo pogoršati stanje. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče lučenje ’dobrih’ hormona i na taj način nam pomaže da se izborimo sa bolom. A postoji i prirodni način da uravnotežimo funkcije u organizmu, izbalansiramo hormone i očuvamo reproduktivni sistem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku vodeno-etanolskog rastvora (kapi) i kapsula. Sadrži ekstrakte šest lekovitih biljaka koje su se od davnina koristile kao pomoć ženama, za regulisanje menstrualnog ciklusa, kod hormonskog disbalansa i neplodnosti. Femisan A se može koristiti uz redovnu terapiju koju prepiše lekar, nema kontraindikacija i neželjenih dejstava.

Nema mesta za ranice

Sigurno se svaka žena uplaši kada sazna da ima ‘ranicu na grliću materice’. Prema poslednjim podacima, svaka druga žena ima neku promenu ovog tipa. Međutim, uglavnom nema velikog razloga za zabrinutost jer ta ‘ranica’ zapravo predstavlja mrljicu na sluzokoži. Radi se o tome da su spoljašni i unutrašnji deo grlića materice prekriveni drugačijim epitelom, i ćelije pločastog, odnosno cilindričnog epitela teže da se šire i dominiraju, što zavisi od hormonalnog balansa ali i kiselosti, odnosno baze sredine. Kada se cilindrični epitel kome je inače mesto u unutrašnjosti grlića i u materici, proširi ka spoljašnjem delu grlića, nastaju crvene mrlje koje se popularno nazivaju ranicama na grliću materice. Stručni naziv za ranicu je ektopija, što u prevodu s latinskog znači ’tu gde joj nije mesto’.

Dok god je ‘ranica’ fiziološko stanje, nije potrebno nikakvo lečenje. Ali kada je izazvana virusnim infekcijama, naročito HPV-om, potrebna je hitna lekarska pomoć. Ektopija ume da ’podivlja’ kada se poremeti hormonalni balans u telu žene, na primer tokom puberteta ili u trudnoći. Ranice se otkrivaju na redovnim ginekološkim pregledima i lekar će utvrditi da li i kakvu terapiju ili intervenciju zahtevaju. A kako možemo naslutiti da imamo ranicu koja je problematična i zahteva veću pažnju?

Uobičajeni simptomi su obilniji vaginalni sekret i krvarenje tokom i nakon odnosa. Ta kombinacija simptoma može ukazivati na bakterijsku ili virusnu infekciju, jer pojačano lučenje sekreta obično nastaje kada se broj bakterija ili virusa višestruko poveća. Zamućeni sekret ukazuje na bakterijsku infekciju, dok bistar nagoveštava da se radi o virusnoj. Još jedan od simptoma može biti peckanje prilikom mokrenja.

U ozbiljnijim slučajevima može se javljati sukrvičavi sekret, krvarenje van menstrualnog ciklusa, bol tokom odnosa, i tada se obavezno mora otići na pregled i uraditi PAPA test. Potrebno je ozbiljno shvatiti situaciju, naročito ako se utvrdi i prisustvo HP virusa na sluznici grlića materice. HPV, humani papiloma virus, vodeći je uzrok raka grlića materice koji se može spečiti ako se otkrije na vreme. U slučaju da je ranica na grliću dobroćudna, njeno uklanjanje nije neophodno, eventualno se može kauterizovati ili samo koristiti propisana terapija. Ali, ako se biopsijom utvrdi malignitet, ranica se mora ukloniti hirurškim putem.

Pored HPV-a, ranicu može izazvati kandidijaza, infekcija hlamidijom, sifilisom ili herpesom. Ovakve infekcije ukazuju i na nepostojanje ili neadekvatnost zaštite tokom seksualnih odnosa, a može ih pospešiti i neuredan život – loša ishrana, pušenje ili alkohol.

Ukoliko se ranica otkrije u trudnoći, usled hormonalnih promena može se proširiti. Nije dokazano da može imati negativan uticaj na plod, ali svakako je veoma bitno u tim situacijama slušati savete ginekologa.

Kaže se da je preventiva najbolji lek, što se naročito može primeniti na ektopiju. Ranicu na grliću materice najbolje ćemo sprečiti ako se zdravo hranimo, dovoljno se krećemo, znamo s kim stupamo u odnose i koristimo adekvatnu zaštitu. Pravilo koje važi za sve aspekte života je da problemi nastaju kada se naruši balans. U telu žene, narušeni balans hormona može napraviti pravu revoluciju što se obično burno odražava na njeno reproduktivno zdravlje. I dok možemo lečiti i zalečiti simptome, najbolji način da se borimo protiv zdravstvenih poremećaja izazvanih disbalansom hormona, jeste da povratimo njihov balans.

Virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, troskot… Priroda nam je izdašno podarila rešenja za naše probleme, samo je potrebno znanje kako da ih primenimo. Zato je tu Femisan A, koji sadrži idealan izbor i odnos lekovitog bilja. Femisan A uravnotežava funkcije u organizmu, a lekovito bilje u njemu ima posebno adstringentno dejstvo koje pospešuje zarastanje rana, smanjuje iritacije i upale oštećenog tkiva, i stvara prirodnu barijeru koja sprečava infekciju rane. Femisan A je stoga veoma uspešan u saniranju ranica na grliću materice. Uz redovne ginekološke preglede i Femisan A, nema mesta za ranice na grliću materice.