Patuljci ili džinovi hormonalnog carstva

Istorijski rekord za najveći miom na svetu drži onaj koji je tokom obdukcije uklonjen 1888. godine i težio je čitavih 63,3 kilograma. Mogli bismo pomisliti da je tako nešto moglo lako da se desi i previdi krajem 19. veka kada nije bilo savremene dijagnostike. Ali ne tako davno, u 21. veku, tačnije 2018. godine doktori su u Singapuru uspešno hirurškim putem uklonili miom od 28 kilograma. Ova druga priča ima srećan kraj, ali je važan dokaz o neophodnosti redovnih ginekoloških pregleda. I nepredvidivosti mioma.

U medicinskoj terminologiji, svaki miom preko 11 kilograma dobija atribut „džinovski“. Srećom, u najvećem broju slučajeva radi se o „patuljcima“ – više sitnih mioma koji često prođu neprimećeni. Miomi na materici ili fibroidi su benigni tumori koji rastu na glatkoj muskulaturi materice tokom reproduktivnog perioda žene, dakle od puberteta do menopauze, mada su najčešći u periodu od 35 do 50 godine života. U svom početku svi su intramuralni – nastaju u zidu materice, ali kako rastu mogu napredovati više ka površini materice i tada se nazivaju subserozni, ili ka šupljini materice, kada se nazivaju submukozni. Ponekad miomi mogu rasti i na susednim organima: jajovodima, jajnicima ili crevima.

Iako nauka još uvek u potpunosti nije uspela da pronikne u razloge njihovog nastanka, zna se da genetika igra u tome značajnu ulogu, da se uvećavaju tokom trudnoće, smanjuju u menopauzi, češći su kod gojaznih žena, a ono što je sigurno jeste da rastu zahvaljujući estrogenu. Takođe je primećeno da veliki broj žena koje pate od hipotireoze i čvorića na štitastoj žlezdi istovremeno imaju i miome, što ukazuje da je estrogen u sprezi i sa hormonima ove veoma bitne žlezde. Ove sumnje nedavno su potvrđene u izveštaju objavljenom u naučnom časopisu Endocrine Journal Oktobra 2020. godine, nakon što je kineski istraživački tim Univerziteta Wenzhou utvrdio da preko 65% žena koje imaju čvoriće na štitnoj žlezdi istovremeno pate i od mioma na materici. Ovo je još jedan argument u prilog teoriji da ne treba lečiti samo jednu bolest već celog čoveka.

Miomi često prolaze bez simptoma i otkriju se tek prilikom rutinskih ginekoloških ultrazvučnih pregleda. Kada izazivaju simptome, to su obično osećaj bola i pritiska u maloj karlici, učestalo mokrenje (ako miom pritiska bešiku), zatvor i poremećaj varenja (ako pritiska creva), bol prilikom odnosa, produžene i obilne menstruacije, krvarenje između menstruacija, anemija i neplodnost.

Kao i kod svih poremećaja, i kod mioma važi pravilo „bolje sprečiti nego lečiti“. To ćemo postići tako što ćemo se postarati da održimo zdrav hormonalni balans. Izbegavanje nezdrave hrane prepune šećera i loših masti, koja dokazano utiče na rad hormona, dovoljno fizičke aktivnosti, što više vremena na svežem vazduhu u prirodi, oko dva litra vode na dan i što manje kontakta s hemikalijama i pesticidima, samo su neki od preduslova za nesmetani rad hormona. Ako tome dodamo i još malo pomoći iz prirode, hormoni će nam raditi „kao sat“. A to je jednostavno uz Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže nam ne samo da održimo ili povratimo balans hormona, već njegovom redovnom upotrebom možemo uticati na postepeno smanjenje i nestanak mioma. Odabrano bilje u preparatu ima astringentno dejstvo zahvaljujući kom se smanjuju obilna krvarenja, a sinergetsko delovanje svih biljaka utiče na regulisanje ciklusa, redovne i kvalitetne ovulacije i normalno formiranje endometrijuma svakog meseca. Pored sprečavanja i smanjivanja mioma, Femisan A pomaže i kod cista, policističnih jajnika i može značajno ublažiti simptome endometrioze. Postoji u obliku kapi i kapsula i može se bezbedno koristiti već od prve menstruacije. Femisan A, dobra vila hormonalnog carstva!

Da sve bude na vreme

Od puberteta pa do menopauze, menstruacija je veran pratilac svake žene. Iako po svojoj prirodi nije baš ugodna, ono što nam je mnogo neprijatnije je kada je neredovna. Uvek je bolje kada možemo skoro u dan da budemo sigurne kada će stići, ne samo da bismo lakše planirale slobodne aktivnosti, već zato što njen čest izostanak obično ukazuje na neki poremećaj.

Neredovne menstruacije su najjasniji pokazatelj da se u našem telu ne odvija uigrana smena hormona tokom mesečnog ciklusa. Kada je sve kako treba, od oko sedmog dana ciklusa nivo estrogena naglo raste, i to je onaj period kada se osećamo najbolje, najbistrije i najsnažnije. Par dana kasnije skače i luteinizirajući hormon koji obezbeđuje zdravu ovulaciju. Ovulacija, sazrevanje jajne ćelije i njen put kroz jajovod, predstavlja samu sredinu ciklusa, koja se, u idealnim uslovima, dešava oko četrnaestog dana, a za rast folikula, količinu i kvalitet jajnih ćelija u jajnicima već se postarao folikulostimulišući hormon. Odmah potom, luteinizirajući hormon naglo opada, dok je estrogen već na svojoj donjoj granici. Sada nastupa progesteron koji priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije, podstiče ljuštenje endometrijuma, unutrašnjeg omotača materice, koji je prethodno zadebljao zahvaljujući estradiolu, a potom se izbacuje tokom menstruacije na samom kraju mesečnog ciklusa. I kada se završi jedan krug, nastupa novi…

Tako bi to trebalo da izgleda… Međutim, kada su nam hormoni „posvađani“, neke ili sve faze ovog procesa mogu izostati. Premali nivo estradiola znači pretanki endometrijum i izostanak ili veoma kratku i „bledunjavu“ menstruaciju. Premalo folikulostimulišućeg hormona znači da će jajna ćelija biti nerazvijena i nekvalitetna, ali i da će nivo estrogena biti nizak. Bez progesterona endometrijum materice neće se odvojiti i oljuštiti, a bez dovoljno estrogena, koga bismo mogli nazvati i dirigentom naših polnih hormona, ne samo da će čitav proces zakazati, već ćemo i mi biti stalno umorne, bezvoljne, bubuljičave, neženstvene…

Nažalost, to što se loše osećamo samo je početak, jer hormonalni disbalans predstavlja idealno tlo za niz poremećaja koji se teško leče, poneki čak i nikako, a mnogo nam narušavaju kvalitet života i vode u neplodnost. Verovatno najteži i najbolniji od njih je endometrioza, ali ništa bolji nisu ni sindrom policističnih jajnika, miomi, ciste, fibrocistične dojke, dok su nam neprijatni i prenaglašeni simptomi PMS-a gotovo zagarantovani. Svaki od ovih poremećaja utiče i na nivo naše plodnosti, pa jednog dana kada odlučimo da postanemo majke suočavamo se sa surovom istinom da to neće ići baš tako glatko.

Zato je važno da reagujemo čim primetimo da nam ciklus nije redovan. Osim obaveznog i redovnog ginekološkog pregleda i saveta lekara, od velike pomoći može nam biti lekovito bilje. Virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac, rusomača, peršun… Sve su to biljke koje su u našem narodu poznate kao veliki prijatelji žena, a danas se mogu naći u savremenom i stručno pripremljenom preparatu: Femisanu A. Osim što postoji u obliku kapi – tinkture, tu su i kapsule obogaćene cinkom i zlatnom makom koje su veoma jednostavne za upotrebu i prilagođene tempu svake savremene i zaposlene žene.

Femisan A se stara ne samo da menstruacija uvek dođe na vreme, već i da hormoni budu u balansu i da se spreče ili otklone poremećaji koje donosi njihov disbalans.

Anti-stres bombice

Danas kada živimo potpuno drugačije od naših predaka, našem organizmu je potrebno da se prilagodi novim uslovima. Ono što naši stari nisu imali a čime smo mi danas okruženi bukvalno sa svih strana, su hormonalni disruptori. To su štetne materije kojih ima u zemljištu koje obiluje pesticidima, u vodotokovima u koje se hemikalije spiraju, ali i u svakom domaćinstvu koje obiluje predmetima od plastike i kućnom hemijom… Nije ni čudo što imamo pravu epidemiju endokrinih poremećaja i auto-imunih oboljenja.

Iako uporno pokušavamo da se vratimo prirodi, to nije u potpunosti moguće jer su nas moderna dostignuća prilično razmazila. Ali zato možemo izabrati ono najbolje iz prirode i uvesti u svakodnevnu upotrebu. O adaptogenim biljkama smo već pisali ovde: Sve je u ravnoteži, i koliko nam mogu pomoći da svoj organizam dovedemo u balans. Iako moderno doba nosi dosta mana, jedna od njegovih krupnih prednosti je da su nam dostupni proizvodi sa svih strana sveta. Tako možemo prizvati u pomoć adaptogene za koje naši stari nisu ni znali da postoje.

Danas u Herba Svetovoj kuhinji pravimo kuglice s dve adaptogene biljke: peruanskom makom i ašvagandom. Inače ove biljke obično dolaze u prahu i nisu mnogo ukusne, ali gde postoji volja, postoji i način da ih redovno koristimo. Ove kuglice obiluju ne samo sastojcima sa adaptogenim svojstvima, već i neophodnim mineralima i vitaminima, kao i antioksidansima. Možemo ih sve naći u prodavnicama zdrave hrane, neki su egzotični a neki dobro znani u našim krajevima:

  • Zlatna maka, peruanska super-biljka koja nam pomaže da imamo zdrav metabolizam, nervni sistem, imunitet, pravilan hormonalni balans, i štiti naše ćelije od oksidativnog stresa. Maka štiti naše kosti u menopauzi, daje nam izdržljivost i vitalnost, štiti naše seksualno zdravlje i pospešuje plodnost.
  • Ašvaganda, biljka-čudo iz Indije gde se vekovima koristi u ajurvedskoj medicini. Ona smiruje nervnu napetost i anksioznost, dovodi našu psihu i emocije u balans, podiže energiju, snižava stres, povoljno deluje na srce i krvotok, štiti zdravlje naše kože, i čuva celokupno zdravlje svojim antioksidativnim dejstvom.
  • Lukuma, egzotični plod poreklom iz Južne Amerike, poznatija kao „zlato Inka“, osim svog prijatnog, slatkog ukusa koji podseća na sladoled, snabdeva naše telo fosforom i gvožđem i tako pospešuje metabolizam, daje energiju, otklanja umor i jača imunitet.
  • Cimet sa Šri Lanke koji je snažan stabilizator insulina i borac protiv dijabetesa, sprečava upalne procese, održava zdrav krvni pritisak i sprečava neurološka oboljenja.
  • Tahini ili susamov taan, snažan antionsidans koji sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem i posebno je važan za žene koje ulaze u menopauzu jer reguliše nivo estrogena i štiti kosti od propadanja.
  • Kakao, još jedan moćni antioksidans, takođe smanjuje i sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem, balansira nivo šećera u krvi, ima antibakterijsko dejstvo i podiže imunitet, pomaže osobama sa astmom i podiže raspoloženje.
  • Badem, prepun zdravih masti, proteina, magnezijuma i vitamina E snižava nivo šećera u krvi, reguliše krvni pritisak, opušta mišiće, snižava nivo lošeg holesterola i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.
  • Grožđice, prepune vitamina i minerala, posebno gvožđa, jačaju kosti, pospešuju varenje i daju energiju.
  • Rogač, prirodno slatkog ukusa a s malo kalorija, prepun je vlakana pa pomaže varenje i hrani dobre bakterije u crevima, održava zdravu telesnu težinu, stabilizuje nivo insulina i smanjuje osećaj gladi. Sadrži sastojke koji imaju antitumorna dejstva, a kako je bogat kalcijumom štiti zdravlje kostiju i sprečava osteoporozu.

Kada sve ove sastojke pomešamo i svakodnevno po malo uzimamo, činimo veliku uslugu svom telu i smanjujemo negativne posledice stresa. Pa evo i recepta za super-zdrave kuglice od ovih sastojaka (mera je šolja od 200ml):

  • ½ šolje zlatne make u prahu
  • ½ šolje ašvagande u prahu
  • ¼ šolje lukume u prahu
  • 1 kašičica cejlonskog cimeta
  • ½ šolje rogača
  • ½ šolje kvalitetnog kakao praha

Pomešati sve ove suve sastojke pa dodati:

  • 1 šolju tahinija
  • ½ šolje meda
  • ½ šolje putera od badema

Izmešati i dodati još:

  • ½ šolje seckanih badema
  • ½ šolje grožđica

Sve sastojke dobro sjediniti pa uzimati po malo, praviti kuglice i valjati ih u kakao prah. Čuvati u frižideru i svakog dana, najbolje ujutru, pojesti po jednu kuglicu.

Ove kuglice idealne su za žene koje su izložene stresu, pate od hormonalnog disbalansa ili ulaze u menopauzu. A ako nam je hormonalni disbalans doneo nemile pratioce kao što su ciste, miomi, neredovni, obilni ili bolni ciklusi, ako uporno pokušavamo da zatrudnimo ali nikako ne ide, tu je još jedna kombinacija najboljeg iz prirode: Femisan A plus maka kapsule.

Sve je u ravnoteži!

Danas često koristimo reč stres, ne bez razloga. Živimo u stresna vremena, a do sada smo već svi na sopstvenoj koži iskusili činjenicu da stres negativno utiče na naše zdravlje, na mnogo nivoa. Ali da li znamo ko je tvorac tog pojma i kako se do njega došlo?

Da bismo to saznali, putujemo u Beč početkom prošlog veka, tačnije 1907. godinu kada se rodio Hans Seli (Hans Selye), čiji su preci pet generacija unazad bili lekari. Otac Hugo, mađarskog porekla, bio je lekar u vojsci Austrougarske monarhije, a kasnije je osnovao svoju kliniku, koju je vodila Hansova majka Maria. Ovaj briljantni dečak je već u četvrtoj godini govorio četiri jezika i pokazivao veliko interesovanje za medicinu. Nakon što je dobio zvanje Doktora medicine i hemije u Pragu, Seli je otišao u Kanadu na Univerzitet Džon Hopkins u Montrealu, gde je i nastala teorija o stresu.

Izvor: Jean-Paul Rioux, Wikimedia

Ali sama ideja rodila se nešto ranije. Još dok je studirao medicinu Seli je primetio da pacijenti s različitim dijagnozama, od tuberkuloze do karcinoma, imaju isti niz simptoma. Kasnije, istražujući u svojoj kanadskoj laboratoriji, primetio je sličnu pojavu kod pacova: bilo da su bili izloženi velikoj hladnoći, imali konkretne fizičke povrede ili primali injekcije sa različitim supstancama, pacovi bi ispoljavali iste simptome. Seli je primetio da oni dolaze u tri faze – prvo bi nastupila alarmna reakcija, pa otpor ili adaptacija i na kraju iscrpljenost i smrt, i nazvao ih je „sindrom opšte adaptacije“ ili „Selijev sindrom“. Seli je, sarađujući sa doktorantom Tomasom MekKionom objavio izveštaj u kom je po prvi put upotrebio izraz stres pomoću kog je obuhvatio sve ove vrste odgovora na neželjene događaje.

Seli je rad u Kanadi započeo s ciljem da identifikuje različite ženske polne hormone koji tada još nisu bili otkriveni. Za tu svrhu prikupio je jajnike krava i ekstrakte iz njih ubrizgavao ženkama pacova  nakon čega je posmatrao reakcije. Autopsije su pokazale iznenađujuće rezultate – uvećanje nadbubrežnih žlezda, atrofiju limfnog sistema uključujući i timus, i čireve na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bez obzira na vrstu agensa koja je ubrizgavana u telo životinje. Potom je nastavio eksperiment tako što je pacove izlagao raznim ekstremnim situacijama, na primer stavljao ih je na točak na kom su morale uvek da trče da bi ostale u horizontalnom položaju, ili na krov zgrade fakulteta gde je bilo veoma hladno. Rezultati su bili potpuno isti kao kod pacova kojima su ubrizgavani razni agensi: adrenalna hiperaktivnost, limfatička atrofija i čirevi. Seli je sve ove rezultate povezao sa hipotalamičko-hipofizno-nadbubrežnom osovinom i načinom na koji se telo bori sa stresom.

Kada su jedinke izložene stresorima (bilo spoljašnjim ili unutrašnjim činiocima), prvo ih iznenadi promena, na šta reaguju pokušajem da zadrže ravnotežu, odnosno homeostazu tako što će se usprotiviti promeni, a potom će ih taj konstantni otpor potpuno iscrpeti i dovesti do bolesti i eventualno smrti. Stres je, dakle, niz događaja sa tačnom koreografijom, i može se primetiti kod bolesnika u svim fazama bolesti. On podrazumeva akutno otpuštanje neurotransmitera iz simpatičkog i centralnog nervnog sistema, kao i hormona iz nadbubrežnog korteksa, hipofize i ostalih endokrinih žlezda koje učestvuju u odgovoru na akutni stres.

Danas vlada prava epidemija raznih endokrinih poremećaja i auto-imunih oboljenja za koje nauka nema rešenje. Obično se za takva oboljenja prepisuju sintetički hormoni i bolesti se tretiraju odvojeno, na primer hipotireoza i miomi na materici, koji često idu zajedno, leče se zasebno. Ali, kao što vidimo, stres utiče na čitavo telo, i kod oboljenja koja on izaziva neophodan je holistički pristup: treba lečiti ceo organizam, a ne samo jedan organ. U potrazi za rešenjem, ponovo smo sagledali vrednost takozvanih „adaptogenih“ biljaka. To su biljke koje svojim blagim i upornim dejstvom normalizuju funkcije sistema i organa i pojačavaju otpornost organizma na stres. Adaptogeni deluju na endokrini, nadbubrežni i imuni sistem i tako pomažu organizmu da postigne ravnotežu. Osim što štite telo od negativnih posledica stresa, ove biljke podižu raspoloženje, jačaju imunitet, povećavaju fizičku i mentalnu izdržljivost, jačaju koncentraciju i doprinose hormonalnom balansu. Ali u današnja visoko stresna vremena, važno je i da njegove posledice ne samo lečimo, već i sprečimo – i tu opet na scenu stupaju adaptogeni koji regenerišu organizam, predupređuju nastanak oboljenja i aktiviraju metaboličke procese. Ove biljke bukvalno adaptiraju svoje dejstvo u skladu sa potrebama našeg organizma: na primer, ako imamo previsok nivo nekog hormona, one će uticati na njegovo spuštanje, a ako je nivo prenizak, pomoći će da se podigne – sve dok se ne izbalansira i ustali.

Moderna medicina nas je naučila da očekujemo instant rešenja za svoje probleme. Za razliku od pilula koje će odmah zamaskirati sve simptome, adaptogeni deluju postepeno, i neophodno je redovno ih koristiti najmanje mesec dana kako bismo osetili njihove blagotvorne efekte. A iako ih današnja zapadna medicina često odbacuje kao rešenje, drevne medicine i prakse poput ajurvedske, kineske i ruske u njih imaju puno poverenje.

Jedan od najmoćnijih biljnih adaptogena je zlatna maka. Koren ove biljke koji se vekovima koristi u njenoj postojbini, Peruu, prebogat je vitaminima i mineralima, ali to je i jedina biljka koja sadrži četiri jedinstvena alkaloida, makaina, koji se staraju da se svi njeni nutrijenti pravilno apsorbuju i iskoriste. Maka podiže izdržljivost organizma i imunitet, balansira hormone, pomaže kod neredovnih ciklusa i neplodnosti, blagotvorno deluje na centralni nervni sistem, varenje, mišiće i kosti. Zato je odlična kako za muškarce tako i za žene kojima je korisna ne samo u reproduktivnom periodu, već i tokom menopauze.

Iz tog razloga zlatna maka se u svom najboljem i najiskoristljivijem obliku našla i u Femisan A kapsulama. Ova jedinstvena formula namenjena ženama u reproduktivnom periodu balansira polne hormone, jača plodnost, pomaže kod neredovnih, bolnih i obilnih ciklusa, cista na jajnicima, mioma na materici, endometrioze, fibrocističnih promena u dojkama, ali i povećava nivo energije koja je modernoj ženi danas uvek neophodna. Jer, sve što nam danas treba je ravnoteža.

Uz prijateljice smo zdravije

Statistike kažu da je stopa smrtnosti kod oženjenih muškaraca čak za 46% niža nego kod neoženjenih, a kriva smrtnosti drastično raste kod razvedenih i udovaca. Kada su žene u pitanju, situacija je obrnuta: dugovečnije su one „slobodne“. Najveći razlog tome je različit pristup komunikaciji. Dok žene imaju sposobnost komunikacije koja uključuje kako emocije, empatiju, aktivno slušanje sagovornika, tako i sposobnost za rešavanje problema, komunikacija muškaraca svodi se uglavnom samo na ovo poslednje. Upravo zato je za ženu, osim one koju ima s muškarcem, veoma važna veza koju gradi sa svojim prijateljicama.

Moć ženskog prijateljstva je toliko jaka da je u stanju da smanji stres, poboljša opšte zdravlje, pospeši imunitet, snizi krvni pritisak, umanji nelagodnosti koje nose životne prekretnice, pa čak i da ubrza ozdravljenje. Istraživanja ukazuju da je „eliksir prijateljstva“ zapravo hormon oksitocin. To je isti onaj hormon čiji nivo naglo skače nakon porođaja i pomaže majci da se emotivno poveže s novorođenčetom. A kada se udruži s estrogenom, oksitocin stvara nagon kod žena da potraže društvo prijateljica. Istraživači to nazivaju „socijalnim termostatom“: kada je nivo hormona nizak, žene ga dopunjavaju u interakciji jedna s drugom, nakon čega se rađa onaj prijatni osećaj smirenosti i topline. Neke žene taj osećaj porede sa onim kada doje svoju bebu, što nije ništa čudno jer se i prilikom dojenja takođe luči oksitocin.

Najmanje 22 studije su potvrdile da društvena podrška koju žene pružaju jedna drugoj umiruje rad srca i umanjuje negativne posledice stresa. Kada je nivo oksitocina visok, manje su šanse da će stres naneti oštećenja koja mogu izazvati hronična oboljenja, kao što su metabolički ili kardiovaskularni poremećaji. Oksitocin dokazano pomaže da rane brže i bolje zarastu, pa nam tako, dok ćaskamo s prijateljicama, on istovremeno jača imuni sistem i sprečava infekcije. Postoje čak i naučni dokazi da široka mreža društvene podrške štiti žene od posledica demencije. Prijateljstva nam, dakle, pomažu i da „vežbamo“ mozak.

Kako to da žene dobijaju veću emotivnu podršku od drugih žena, umesto od svojih emotivnih partnera? Ankete su pokazale da većina žena smatra da svoju dušu može da u potpunosti ogoli samo pred drugim ženama. Šta više, u stresnim situacijama muški partneri često samo „dolivaju ulje na vatru“. Jedno nemačko istraživanje potvrdilo je da je prilikom obavljanja stresnih zadataka kod žena kojima su „pomagali“ partneri, dolazilo do drastičnog skoka hormona stresa. U suprotnoj situaciji – kada su muškarcima pomagale partnerke, kod muškaraca su hormoni stresa bili niski.

To istraživanje je upravo saželo suštinu razlike u podršci koju daju muškarci i žene: podrška muškarca prijatelju ili partnerki uglavnom poprima oblik saveta, dok podrška žene podrazumeva ohrabrenje i prihvatanje. A kada razgovaraju, žene uglavnom pričaju o osećanjima, dok muškarci pričaju o događajima.

S godinama prijateljstva sazrevaju. Nedavna istraživanja kažu da prosečno žensko prijateljstvo traje 16 godina, što je 6 godina duže od prosečne emotivne veze. Mnoge žene su svesne, naročito kako se bliže zrelijim godinama, da će deca jednog dana napustiti gnezdo, kao i da podrška koju dobijaju od muža nije zagarantovana. Zato su ženska prijateljstva izuzetno dragocena i veoma bitan ulog u budućnost.

Sledeći put kada se nađete s prijateljicom na kafi, budite svesne dragocenosti tog trenutka i dobrobiti koje ima na vaše zdravlje. I nemojte se ustručavati da joj kažete koliko važno mesto ima u vašem životu.

A kada razmenjujete iskustva o „ženskim problemima“ ili valunzima koji ne prestaju s dolaskom menopauze, setite se i dve „najbolje prijateljice“ žena: Femisana A za žene u reproduktivnom periodu, i Femisana B za žene na ulasku u menopauzu. Jer prijateljica nikad dosta.

Mudrost našeg tela

Osećamo blagu mučninu, probadanje svuda po telu, umorne smo kao da nas je neko pretukao… Kad konsultujemo kalendar, imamo šta da vidimo: ovulacija je prošla i sad sledi onaj nemili period ciklusa pre menstruacije, kada se simptomi samo ređaju. Nema veze, naučile smo da živimo s tim. Ali zašto imamo taj osećaj kao da ćemo se razboleti, kao da nas lomi virus?

Nije ni malo retka pojava da žene u periodu od ovulacije do početka menstruacije osećaju simptome koji liče na grip, pa čak i da imaju povišenu temperaturu. One koje pate od autoimunih bolesti, na primer reumatoidnog artritisa, mogu čak osetiti pogoršanje simptoma koji se potom smiruju s početkom menstruacije. Sve to prate i uobičajeni simptomi PMS-a: nervoza, osetljivost grudi, glavobolje, oticanje i zadržavanje vode, osećaj umora… Ali ne retko se desi i da, ako se razbolimo od gripa i prehlada, to upravo bude u tom periodu, nakon ovulacije a pre menstruacije. Kao da nam je tada baš oslabio imunitet.

I opet, ’krivci’ su hormoni. U sredini ciklusa, oko ovulacije, estrogen i progesteron skaču, pa kad ne dođe do trudnoće, naglo opadaju. Potom materica počne da luči prostaglandin koji izaziva grčeve, pa čak i poremećaj varenja i dijareju. Prostaglandin nam takođe može izazvati simptome slične gripu, ponekad i groznicu. Ipak, često same dolivamo ulje na vatru: u ovom periodu obično osećamo pojačanu želju za slatkišima i testom koji utiču na dodatno oticanje i zadržavanje vode, što može izazvati bol u zglobovima i probadanje nalik onom kada imamo grip.

Često same znamo da prepoznamo kada su ovi simptomi ’lažni’, odnosno povezani s ciklusom, a kada zaista imamo grip. S druge strane, naučnici smatraju da estrogen, konkretno estradiol, igra veliku ulogu u zaštiti žena od korona i drugih virusa i da stimuliše nastanak i proizvodnju antitela. Time upravo objašnjavaju i činjenicu da statistički, muškarci češće pate od komplikacija usled korona-virusa od žena.

A kad je situacija obrnuta – da li virus može negativno da utiče na naš ciklus? Najnovija iskustva vezana za korona-virus pokazala su da on zaista može izazvati poremećaj menstrualnog ciklusa i izostanak menstruacije. Oko 30% žena koje su učestvovale u jednoj manjoj studiji u Kini je prijavilo poremećaje ciklusa nakon što su preležale korona-virus.

Objašnjenje za ovu pojavu je da Kovid-19 izaziva stresnu reakciju u telu i aktivira hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnu osovinu koja je odgovorna za reakciju tela na stres. Ona, kao posledicu toga, stimuliše lučenje hormona kortizola čiji je zadatak da telo pripremi na borbu. Pojačani kortizol utiče na smanjenje lučenja estrogena i progesterona, što za rezultat ima amenoreju – izostanak menstruacije.

Kada malo bolje razmislimo, naše telo je veoma mudro. Najvažniji razlog što žene dobijaju menstruaciju je da bi mogle da zatrudne. A kada ne treba da zatrudne? Upravo kada su bolesne. Dakle, izostanak ciklusa dok se borimo s virusom je evolutivni zaštitni mehanizam kako za ženu, tako i za njeno potomstvo.

Ali šta ako ciklus nastavi da bude neredovan iako smo davno preležale virus? Pored obavezne posete ginekologu, možemo se za pomoć obratiti prirodi: lekovitom bilju koje je ženama s naših prostora vekovima pomagalo da regulišu ciklus, ublaže bolne menstruacije i pospeše plodnost: virak, hajdučka trava, crveni zdravac, seme peršuna, rusomača, neven… Osim što će uredoviti ciklus, ove biljke pomažu i da ne otičemo u PMS-u, da budemo manje nervozne i umorne, ali i da se izborimo i s ozbiljnijim poremećajima poput policističnih jajnika, endometrioze, mioma i cista. Sve one ulaze u sastav Femisana A, potpuno prirodnog preparata namenjenog ženama, od prve menstruacije do menopauze.

Kad mudrosti našeg tela dodamo i mudrost lekovitog bilja, virus nam ništa ne može.

Naše nužno zlo ili snaga?

Koliko još juče bile smo savršeno raspoložene i prepune energije, i evo sad, odjednom kao da nas je pregazio brzi voz. Ne samo da smo trome i jedino možemo da mislimo na još jednu kockicu čokolade, već nam se i samopouzdanje srozalo, ružne smo sebi kad se pogledamo u ogledalo i kao da nam se jezik zavezao pa ne možemo da pravilno formulišemo svoje misli.

Čak 85% žena u reproduktivnom periodu – od prve menstruacije do menopauze – oseća neke od predmenstrualnih simptoma. Dešava se i da žene ne povežu neke od njih sa promenama ciklusa jer su na prvi pogled nespojivi, kao na primer poremećaj varenja, pad energije, umor, letargija, nervoza, anksioznost, nesanica, glavobolja, oticanje, osetljivost grudi, akne, povećan apetit…

Mnogo je simptoma PMS-a, i neki se baš zalepe konkretno za nas. Dok našim prijateljicama, na primer, mogu pojačano oticati stopala i dlanovi, nama se može više odraziti na koži i apetitu. I onda nas pohode iz meseca u mesec, nekada više a nekad manje. Nauka je danas mnogo toga objasnila, ali i dalje nije u potpunosti skinula veo tajne s predmenstrualnog sindroma.

Ono što znamo o njemu je da je povezan sa smenom hormona tokom ciklusa, ali istraživanja su pokazala da je odnos hormona kod žena sa izraženim PMS-om isti kao i kod onih koje ne osećaju simptome. Onaj prvi deo mesečnog ciklusa, kada smo prepune samopouzdanja, spretne, brze i koncentrisane, karakteriše rast hormona FSH i estrogena. Nakon ovulacije koja se dešava oko 14. dana ciklusa, estrogen naglo pada, a raste luteinizirajući hormon, pa potom odmah i progesteron. Jedno od objašnjenja nauke je da su neke žene jednostavno osetljivije na progesteron.

Pored njegove reproduktivne funkcije, da proizvede corpus luteum i pripremi telo za trudnoću ukoliko dođe do oplodnje, a ako do nje ne dođe da podstakne ljuštenje endometrijuma, omotača materice, koje dolazi s početkom menstruacije, progesteron opušta glatke mišiće što mi osećamo kao poremećaj varenja, zatvor, nadutost, ali i pospešuje lučenje sebuma, što objašnjava pojavu masne kože, kose i akni. On je odgovoran i za osećaj napetosti i bola u grudima, pošto stimuliše mlečne žlezde.

Drugo naučno zapažanje, u pokušaju da se smanje simptomi PMS-a, je da ih može utažiti povećani serotonin, što objašnjava i našu instinktivnu potrebu da posegnemo za čokoladom koja pospešuje lučenje ovog hormona sreće. Serotonin je neurotransmiter koji je odgovoran ne samo za naše raspoloženje već i funkcionisanje celog organizma. Uz ostale hormone sreće – dopamin, oksitocin i endorfin, i serotonin raste kada vežbamo, provodimo vreme u prirodi i sa dragim osobama, smejemo se, uživamo u masaži, slušamo omiljenu muziku… moglo bi se ukratko reći – kada ugađamo sebi.

I suprotno, ako svoje telo bombardujemo duvanskim dimom, alkoholom, kofeinom, ako se malo krećemo, ne provodimo dovoljno vremena na prirodnoj svetlosti, nedovoljno spavamo i naročito ako se loše hranimo, hormoni sreće neće imati mnogo šanse da se ispolje, dok će se svi negativni efekti progesterona samo više pojačati.

U borbi protiv simptoma PMS-a trebalo bi da posegnemo češće za svežim voćem i povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, lanenim ili čia semenom, hranom bogatom kalcijumom, cinkom i magnezijumom, vitaminima B6 i E koji će posebno olakšati osećaj nadutosti i bola u donjem stomaku i grudima.

Ali ono što nam najviše može pomoći, ne samo kad su u pitanju predmenstrualni simptomi već i celokupno reproduktivno zdravlje, je lekovito bilje. Posebno su dve biljke poznate kao veliki prijatelji žena – virak i hajdučka trava. Uz njih su tu još i neven, crveni zdravac, rusomača, seme peršuna, i sve se one, u najiskoristljivijem obliku, mogu naći u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule su potpuno prirodni način da se izborimo sa neprijatnim simptomima PMS-a, ali i da imamo redovan ciklus, čiste jajnike bez cista, zdravu matericu bez mioma, i rešimo se bola u donjem delu stomaka i u grudima.

Mogli bismo reći da je PMS naše nužno zlo – sve promene koje nam se dešavaju tokom 28 dana imaju svoju funkciju u našem reproduktivnom zdravlju. Ali uz pomoć Femisana A naše predmenstrualne sindrome možemo preinačiti u predmenstrualnu snagu. Na nama je da skraćenici PMS damo drugačije tumačenje i nastavimo da nesmetano uživamo u životu.

Prekursor našeg zdravlja

Kada naše telo počne da se menja, bilo da se radi o mesečnim promenama ili onim s početka puberteta ili menopauze, simptomi su toliko raznoliki da ih često ni ne povezujemo s hormonima. Tek kada osvestimo problem i malo se udubimo u tematiku, zaprepastimo se u kojoj meri hormoni diriguju našim životom.

 

Kada je naš ženski reproduktivni sistem u pitanju, između ostalih glavnu reč vodi sedam hormona:

  • Folikulostimulišući hormon, poznatiji po skraćenici FSH, kog luči hipofiza, kao što mu ime kaže, stimuliše rast folikula u jajnicima. Ali njegova uloga ne prestaje tu. Zahvaljujući njemu reguliše se količina i kvalitet u zalihi jajnih ćelija i proizvodnja estrogena koji utiče na endometrijum – omotač materice.
  • Luteinizirajući hormon, LH, kog takođe luči hipofiza, stupa na scenu kada sazrelu jajnu ćeliju treba poterati u jajovod, pa je važan faktor ovulacije.
  • Estradiol se stara da omotač materice raste i da li je spreman da prihvati tu sazrelu jajnu ćeliju.
  • Estrogen se stara da folikul sadrži jajnu ćeliju, ali nas formira još s početkom puberteta, utičući na razvoj polnih organa i karakteristika.
  • Progesteron je taj koji nakon ovulacije proizvodi žuto telo, priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije podstiče ljuštenje endometrijuma – menstruaciju.
  • Testosteron, iako u znatno manjoj količini neko kod muškaraca, ima svoju ulogu u seksualnosti žene, ali i u regulisanju nivoa telesne energije i masti.
  • Prolaktin se luči pojačano tokom trudnoće, s ciljem da pokrene mlečne žlezde koje treba da počnu proizvodnju mleka.

Uz toliko hormona nije ni čudo što je žensko telo komplikovanije od muškog i što često patimo od promena raspoloženja. Svi ovi hormoni vredno rade i sarađuju, a ako treba da izdvojimo jedan koji služi kao poseban okidač, onda bi to bio progesteron.

Progesteron je prekursor za većinu ostalih steroidnih hormona, pa je njegova uloga u organizmu posebna. I to se naročito oseća kada ga nemamo dovoljno. Tokom reproduktivnog perioda, od puberteta do početka menopauze, progesteron je dominantan u drugoj polovini ciklusa kako bi podsticao rast endometrijuma – omotača materice čija je uloga da prihvati embrion. Ako ne dođe do oplodnje, progesteron okida proces obnove endometrijuma: omotač se ljušti i izbacuje tokom menstruacije, da bi tokom sledeće druge polovine ciklusa ponovo izgradio. Zato je ovaj hormon izuzetno bitan kako za redovan i zdrav ciklus, tako i za začeće i trudnoću.

Ali ako ostavimo po strani čisto reproduktivni deo, videćemo da ovaj hormon značajno utiče na naše raspoloženje. Progesteron je vrlo aktivan u centralnom nervnom sistemu i zahvaljujući njemu se osećamo opušteno. I obrnuto, kada njegov nivo opadne, nastupaju razdražljivost, nervoza, depresija, osećaj kao da smo stalno ’na iglama’. Ovaj hormon reguliše i moždane funkcije, nivo insulina u krvi, nivo tečnosti u tkivu i rad urinarnog trakta, nivo gustine koštane mase, rad štitaste žlezde, kvalitetan san i imunitet. Dakle, progesteron je prekursor drugih hormona, ali kada sagledamo njegove funkcije, definitivno je i prekursor našeg opšteg zdravlja.

U slučaju smanjenih funkcija koje su ovde pobrojane, prvo što nam pada na pamet je menopauza. I zaista, kada nastupi prelazni period, nivo progesterona drastično opada i tada osećamo brojne tegobe koje su nam ranije bile strane. Da zlo bude veće, patimo i na mentalnom i na fizičkom planu. Iznuruju nas česte promene raspoloženja, loša koncentracija, neraspoloženje, nesanica, valunzi, pojačano opadanje kose, pod većim smo rizikom da obolimo od osteoporoze, dijabetesa, urinarnih infekcija i kardiovaskularnih poremećaja i gojimo se lako kao nikad pre.

Ali i pre menopauze manjak progesterona može da izazove promene raspoloženja u PMS-u, nadutost, neredovne cikluse, krvarenje van menstruacije, bol u grudima, žudnju za prejedanjem, a ako pokušavamo da zatrudnimo shvatićemo da je upravo njegov nedostatak odgovoran za anovulatorne cikluse – izostanak ovulacije i kvalitetne jajne ćelije.

Progesteron nekako sumira sve ženske probleme koje možemo iskusiti tokom života, od puberteta nadalje. Zato je važno da se pobrinemo da svoj hormonalni balans održavamo, jer kad se jednom poremeti, nije nimalo lako povratiti ga.

Priroda nam nudi dva rešenja: kombinaciju lekovitog bilja koja nam pomaže da održimo dobar balans hormona tokom reproduktivnog perioda u obliku kapi ili kapsula Femisan A, kao i drugačiju kombinaciju bilja koja će nam pomoći da ublažimo ili otklonimo neprijatne simptome menopauze – Femisan B. S početkom prelaznog perioda, kada se telo još uvek koleba, ova dva preparata se mogu i kombinovati, sve dok se menopauza ne ustali. Femisan A i B su naši prekursori efikasnog reproduktivnog sistema i opšteg zdravlja.

Zrelije i smelije

Znamo već da su godine jedan od veoma važnih faktora za uspešno začeće. Kako biološki sat otkucava, tako se smanjuju šanse da do njega dođe jer opada broj zdravih jajnih ćelija, posebno nakon 36. godine života. Zajedno sa nama i one stare, što ne samo da otežava da dođe do začeća, već i povećava mogućnost pobačaja. Čak i ako zanemarimo ginekološku stranu, s godinama se pojavljuju i hronični zdravstveni problemi koji se u trudnoći uglavnom pogoršavaju i mogu izazvati dodatne komplikacije. Danas, da zlo bude gore, sve smo više izložene raznim vrstama zagađenja koje nepovoljno utiče na hormonalni balans, a ni sam stil života, sa previše sedenja i malo kretanja, nam ne ide na ruku.

Nekada se o trudnoći nije mnogo razmišljalo. Žena nije imala mnogo izbora. Od nje se očekivalo da se uda, što pre to bolje, a potom bi priroda odradila svoje. Čak i ako bi bila matematički genije ili talentovana slikarka, to bi se zanemarivalo i trivijalizovalo, jer to nije bila njena primarna funkcija. Svrha njenih talenata bila je isključivo da privuče dobru priliku za udaju, a njena jedina uloga bila je da rađa i podiže decu – u siromaštvu ili bogatstvu, u ratu ili miru, uz muža koji je podržava ili je zlostavlja… Danas, srećom, žena ima mogućnost izbora. Iako emancipacija još uvek traje, i potrebno je vremena da se u potpunosti promeni svest društva, ali i same žene, možemo da biramo da li ćemo se u potpunosti posvetiti samo karijeri, nauci, umetnosti, samo majčinstvu, ili kombinaciji svega.

Većina žena danas ima potrebu da se obrazuje, ostvari u karijeri i ekonomski stabilizuje, pa radije odlaže materinstvo za sigurnija vremena. Istraživanja koja su kod nas obavljena pre par godina pokazuju da su više od polovine prvorođenih beba dobile žene starosti 20-29 godina, dok je trećina žena rodila prvu bebu u četvrtoj deceniji. Među prvorotkama je bilo i 6% tinejdžerki i 2% žena starijih od 40 godina.

Ono što je trend ne samo u našim krajevima već i u celoj Evropi je da raste starost majki prvog deteta. Prosečna žena rađa dete u tridesetoj godini, a više od polovine žena ima samo jedno dete. Zanimljivo je da je u proteklom periodu najmanje beba u Evropi rođeno u mediteranskim zemljama koje se inače smatraju patrijarhalnijim, a najviše u Francuskoj i skandinavskim zemljama, gde očevi aktivno učestvuju u odgajanju dece. Taj podatak nam jasno govori u čemu, kao društvo, treba da tražimo svoju budućnost.

Mlada majka sigurno ima više predispozicija za začeće i zdravu trudnoću, kao i više energije za podizanje deteta. Ali da li je baš toliko loše doneti dete na svet nakon 36. godine? Naprotiv, majčinstvo u zrelom dobu može nositi niz prednosti:

  • Zrelija i starija žena će imati više samopouzdanja i strpljenja i pristupiće novoj ulozi svesno i savesno.
  • U zrelijem dobu je veća mogućnost da je trudnoća željena, dok se u ranoj mladosti ona češće dešava slučajno.
  • Ostvarena žena je zadovoljila svoje potrebe za obrazovanjem, usavršavanjem, stigla je da putuje i pozabavi se svojim interesovanjima. Zato neće biti frustrirana kada dobar deo svog slobodnog vremena bude morala da posveti detetu.

  • Iako je za roditeljstvo najvažnija ljubav, ekonomski momenat se ne može poreći. Zrelija žena ima više šanse da ostvari ekonomsku nezavisnost i stabilnost i da bezbrižnije pristupi ulozi majke, bez bojazni da li će svom detetu moći da priušti ono najosnovnije.
  • S godinama raste iskustvo, žena upoznaje bolje i sebe i okolinu i ima više empatije. Ona zna kako da donosi odluke, prihvata greške i gradi stabilne društvene odnose. Ta emotivna stabilnost i samosvest predstavlja zdravo psihičko okruženje za razvoj deteta.
  • Dok su u ranoj mladosti sklonije eksperimentisanju i naklonjenije da probaju sve, žene nakon tridesete bolje razumeju svoje telo i njegove potrebe i prihvataju zdraviji stil života. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetna nega sopstvenog tela, bitan su preduslov za zdravu trudnoću, ali i kvalitetno majčinstvo.
  • Zrelije žene pažljivije biraju partnere i mudrije pristupaju partnerstvu. One jasnije komuniciraju o svojim potrebama i podeli obaveza.

Dakle, iako postoje rizici i do začeća ne dolazi tako lako kao u dvadesetim, bez sumnje, trudnoća i majčinstvo u kasnijim godinama imaju svojih prednosti. Ono čemu nas svakako život uči je da ne možemo uvek sve planirati i da nije sve crno-belo. Zapravo, život je naša sposobnost prilagođavanja izazovima koji se stavljaju pred nas.

A kad je izazov začeća u pitanju, tu su, srećom, prirodna rešenja: lekovito bilje koje nam omogućava dobar hormonalni balans, kvalitetnu ovulaciju, dobar endometrijum koji je tu da prihvati oplođenu jajnu ćeliju i da omogući nastanak i razvoj novog života. Za žene najbolje lekovite biljke su u svom najiskoristljivijem obliku i u najboljoj razmeri spakovane u Femisan A: potpuno prirodni preparat koji nam pomaže da postanemo majke onda kada smo spremne.

Manjak prirode u telu i umu

Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji…

Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. On ne bira godine ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…

Hronični umor obično prate pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije.

Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…

Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, kovid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.

Kao što vidimo, umor može pogoditi sve sfere našeg života. A mi ćemo ga još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.

Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:

Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.

Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.

Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.