Category Archives: Femisan B

Zauvek ženstvena, ali i zdrava 

Godine 1929. naučnik Edvard Adelbert Dojzi (Edward Adelbert Doisy) otkriva estrogen, nakon višegodišnjeg rada na analitičkim metodama merenja supstanci u krvi i urinu. Nakon ovog otkrića, bilo je samo pitanje vremena kada će farmaceutska industrija na tržište izbaciti hormonski lek. Prvi takav preparat na bazi estrogena zvao se Emmenin, a sastojao se od ekstrakta humane placente u alkoholu. Predstavljen je 1935. u publikaciji Kanadske lekarske komore kao lek za bolne menstruacije.

Wikipedia

Ubrzo, kako se preparat komercijalizovao, proizvodnja estrogena se širi, a 1942. američka FDA odobrava i prvi sintetički estrogen proizveden iz supstanci izdvojenih u urinu skotnih kobila. Premarin, skraćeno od pregnant mares urine (urin skotnih kobila), registrovan je i kao lek za valunge u menopauzi. Za prvu kontraceptivnu pilulu put u Americi je bio mnogo duži, i ona je odobrena tek 1960. Dakle, sintetički hormoni su se od samog početka prvenstveno koristili za olakšavanje tegoba u menopauzi, valunga, noćnog preznojavanja i nervoze.

Već početkom pedesetih pojavila se zabrinutost da bi hormonska supstituciona terapija mogla imati negativne posledice po zdravlje žena. Te brige je ćušnula u zapećak knjiga koju je Robert Vilson (Robert A. Wilson) objavio 1966. pod nazivom Zauvek ženstvena (Feminine Forever). Ovaj ginekolog iz Bruklina implicirao je da žena bez estrogena više nije žena. Uz pomoć sintetičkog estrogena, ona bi mogla da bude ženstvena do kraja života, samo ako to želi. Menopauza se može sprečiti samo pomoću jedne pilulice, i žena može i dalje biti privlačna svom mužu, iako stari brže od njega.

I tako su žene šezdesetih godina pohrlile kod ginekologa, po pilulu večne mladosti. Ali, već tokom sedamdesetih, neka istraživanja su pokazala da sintetički estrogen zaista ima svoju mračnu stranu: povećava rizik od raka endometrijuma. Tako je nastala pilula sa kombinacijom estrogena i progesterona za koju se mislilo da je rešila problem. I opet je jedna knjiga uzdrmala svet, ovog puta autor je bila žena i borac za ženska prava Barbara Simen (Barbara Seaman). Simen je pisala kolumne za ženske časopise u kojima je u fokusu bila žena, a ne moderna dostignuća nauke, i ukazala na činjenicu da žene nisu adekvatno informisane prilikom donošenja odluke o uzimanju oralnih kontraceptiva. Ona je to znala iz prve ruke, jer je upravo Premarin bio uzrok smrti njene tetke.

Wikipedia

Kao rezultat njenog zalaganja za ženska prava i dugogodišnjih istraživanja, nastala je knjiga Dokazi doktora protiv Pilule (The Doctors’ Case against the Pill) koja je uzdrmala javnost i dovela do zakona kojim se uvodi obavezno upozorenje na leku. Simen se, sve do svoje smrti 2008. godine borila za prava žena i upozoravala javnost na rezultate malih kliničkih studija koje su hormonalnu terapiju povezivale s rakom dojke, šlogom i trombom.

A šta se dešava danas? Danas deluje kao da je hormonalna terapija popularnija nego ikad. Doktori je masovno prepisuju ženama u menopauzi kao preventivu i lek za sve, od bora, akni, preko depresije do Alchajmerovog oboljenja i infarkta. A kako se žudnja za večnom mladošću nikada ne gasi, naročito danas kada se izgled i lepota maksimalno potenciraju, pilula ima široku publiku.

Farmaceutska industrija je sprovodila niz studija kojima je želela da dokaže da hormonska terapija nudi zaštitu od niza oboljenja, jedna od njih je bila HERS – The Heart and Estrogen/Progestin Replacement Study, Srce i supstituciona terapija estrogenom/progestinom, rađena na oko 3000 žena s kardivaskularnim oboljenjima koje su uzimale hormonsku terapiju ili placebo. Nakon praćenja tokom 4 godine, objavljeni su rezultati studije 1998. godine koji decidno ukazuju da hormonska terapija ne samo da ne sprečava infarkt i kardiovaskularna oboljenja, naprotiv, čak može povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

Početkom novog milenijuma rađena je studija koja je, nakon praćenja žena tokom pet godina, došla do zaključka da su žene koje uzimaju kombinovnu hormonalnu terapiju pod vrlo visokim rizikom od nastanka raka dojke. Šta više, istraživači su rešili da studiju prekinu jer dalje insistiranje na hormonalnoj terapiji ne bi bilo moralno.

Nedavno je studija Univerziteta u Oksfordu došla je do zaključka da je rizik od raka dojke povećan i nakon prestanka hormonske terapije u menopauzi, i to čitavu deceniju. To znači da su žene pod duplo većim rizikom nego što se to do sad verovalo. Računica studije je da od sto žena koje uzimaju hormonsku terapiju, njih šest će dobiti rak dojke u periodu od 50. do 69. godine života. Profesorka Valeri Beral s Oksfordskog univerziteta izjavila je da je ranije bilo uvreženo verovanje da, ako se s terapijom počne pre pedesete godine života, nema rizika, ali to nije tačno. Nažalost, to je rasprostranjeni mit, a ispostavilo se da su rizici duplo veći od onoga što se ranije mislilo.

Zauvek ženstvena? Što da ne. Ali pre svega – zdrava. Simptomi menopauze nisu prijatni, i nažalost, često mogu da nam srozaju samopouzdanje. Tada verujemo da nismo lepe, da ne možemo biti vitke, privlačne… Ali to nije istina. Zdravim načinom života i brižnom negom možemo postići prirodnu lepotu koja traje i ne može se meriti ni sa kakvim veštačkim efektima. Takođe, treba da prihvatimo činjenicu da priroda nije uzalud izmislila menopauzu, i da sve ima svoju svrhu. Kada se s tim pomirimo, starimo lepo, mudro, i što je najvažnije – s verom u sebe. Tada nikakve ’moderne metode’ za večnu mladost ne mogu da nam pomute um.

A simptomi? Pa da, biće valunga, nervoze, nesanice, preznojavanja… ali i to se da rešiti prirodnim putem. Kako su to radile žene vekovima pre veštačkih hormona? Znale su koje biljke da uberu: belu imelu, matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu… Danas ih sve možemo naći u Femisanu B – potpuno prirodnom preparatu bez hormona iz laboratorije Herba Sveta. Osim što uklanja neprijatne tegobe, Femisan B deluje preventivno kod arterioskleroze, osteoporoze, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Ženstvenost dolazi iz glave, a olakšanje iz Femisana B.

Iznenada kovrdžava

Svi znamo da hormoni imaju moć da utiču na naše zdravlje, raspoloženje, ćud, da mogu da nam poremete ciklus, smanje plodnost, uzrokuju ciste, poremete varenje, izazovu akne… spisak je dug. Ali postoji još jedna, veoma interesantna pojava koju mogu ’okinuti’ hormoni – mogu nam ukovrdžati kosu.

Zanimljivo je da je gen za ravnu kosu recesivan, ali gen za kovrdžavu kosu nije potpuno dominantan. To znači da je moguće da imamo gen za kovrdžavu kosu koji je ’uspavan’, i da nam kosa bude ravna sve dok se ovaj gen ne probudi. A šta ga budi? Najčešće hormoni. Pored teksture kose, hormoni utiču i na tonus mišića, uključujući i one na vlasištu, što može uticati na folikule, njihov oblik, teksturu i pravac rasta.

Folikul je sićušna struktura poput cevi koja ’sprovodi’ dlaku i usmerava njen rast. Oblik unutar ove cevi može biti savršeno okrugao – i tada dlaka raste potpuno pravo, ili ovalan, kada dlaka raste spiralno, odnosno kovrdža se.

Hormonalne oscilacije koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze mogu promeniti oblik folikula. U trudnoći, pod naletom hormona, tokom prva dva tromesečja kosa postaje bujnija, ali od poslednjeg tromesečja i nakon porođaja može se naglo prorediti, a i promeniti teksturu – od ravne postati kovrdžava ili obrnuto, zahvaljujući niskom nivou estrogena. Srećom, u normalnim okolnostima, problem se rešava sam od sebe tokom narednih 6-8 meseci.

Žene obično primete promene na kosi kada počnu sa veštačkom hormonalnom terapijom. Kosa odjednom postane sjajnija i gušća. Ali kada prestanu s pilulom, može doći do naglog opadanja kose i njenog kvaliteta. Veštačka hormonalna terapija tako deluje ne samo na kosu, već i poremećaje reproduktivnog sistema: dok je uzimamo, ciklusi su redovni, deluju normalno, iako su veštački izazvani, ali čim prestanemo s upotrebom vraćaju se neredovne menstruacije, obilna ili oskudna krvarenja, ciste, bolovi, promene raspoloženja…

Kod ozbiljnijih slučajeva sindroma policističnih jajnika (PCOS), kog izaziva višak muških hormona, često dolazi do proređivanja kose na temenu, i to se u porodičnoj istoriji provlači generacijama. Još jedan poremećaj vezan za muške – androgene hormone je androgenetska alopecija, a izaziva je genetska osetljivost folikula na dejstvo hormona dihidrotestosterona (DHT), koji utiče na kvalitet dlake, smanjuje njen rast, izaziva istanjivanje i na kraju opadanje. Kod žena se javlja obično pre pedesete godine života, kada jajnici i nadbubrežne žlezde pojačano luče muške hormone. Na opadanje kose može uticati i tiroidna žlezda i disbalans njenih hormona. Zapravo, naglo opadanje kose može biti jedan od prvih signala da sa štitastom žlezdom nešto nije u redu i da je njen rad otežan.

Prilikom ulaska u menopauzu opada nivo estrogena i progesterona, dok testosteron čvrsto drži gard. To pogađa i folikule dlake, pa može doći do proređivanja kose, ali i promene u njenoj teksturi: ako nam je do tad kosa bila ravna, sada može postati talasasta ili kovrdžava, i obrnuto. Neke žene to može razočarati, a neke prijatno iznenaditi.

Ali baš kao što je potrebno da prihvatimo svoju kosu, bilo da je kovrdžava ili prava, i da sagledamo sve njene prednosti, potrebno je i da prihvatimo životne faze kada se hormoni prirodno menjaju. Mada, na ono što nije prihvatljivo – ciste, PCOS, miome, poremećaje ciklusa, obilna krvarenja, neplodnost ili ekstremne promene pred menstruaciju – moramo što pre odreagovati, a za to postoji i prirodno rešenje: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja u obliku kapi ili kapsula deluje tako što u osnovi balansira hormone. A kada krene predmenopauza, možda možemo biti zadovoljne kada nam se kosa iznenada ukovrdža, ali svakako nije prijatno kada krenu valunzi, preznojavanje, nesanica, lupanje srca, nervoza… Te neprijatnosti ublažava Femisan B.

Bilo da nas krase lokne ili ravna kosa, ono što je najbitnije je da smo zdrave, i da su nam hormoni u balansu. Za to se brine Femisan, a na nama je da pronađemo pouzdanog frizera.

Bake su budućnost

Do nedavno se smatralo da su ljudi jedini koji su uspeli da prevare prirodu i produže život i nakon perioda kada više nisu sposobni za reprodukciju. Onda su dugogodišnja istraživanja orka kitova pokazala da i orke imaju bake – ženke koje prolaze kroz menopauzu, prestaju da se pare ali žive još mnogo decenija nakon toga. Skorašnja istraživanja su potvrdila da je ovo izgleda normalna pojava kod kitova zubana, jer su pronađeni slični slučajevi i kod beluga, narvala i pilot-kitova. A pomna posmatranja i analize gorila u čikaškom zoološkom vrtu su dokazala da i gorile prolaze ne samo kroz menopauzu, već i perimenopauzu.

Ipak, istraživanja orki koja su trajala preko četiri decenije su najverodostojnija, i dala su najviše podataka koji su pomogli da se bolje razume ovaj fenomen. Kod orki, porodica je čvrsto povezana, i potomci oba pola jedne ženke ostaju uz majku dok povremeno odlaze da se pare s pripadnicima ostalih jata. Mužjaci žive 30-40 godina u proseku, a ženke prestaju da se pare sa isto toliko godina, ali nastavljaju da žive još dugo: najstarija poznata ’baka’ orki uginula je u 105. godini života. Tokom 43 godine istraživanja i prikupljanja podataka, od ove bake ostalo je čak 525 potomaka.

Još jedna interesantna činjenica je da je smrtnost mladunčadi starijih ženki znatno veća nego kod mlađih. Orke su veoma društvena bića i love i hrane se zajedno. Podela ulova je veoma bitna, i majke koje doje mladunce moraju da unesu 42% više hranljivih materija od ostalih. Mudre ženke orki su nekako uspele da shvate da u nekom trenutku njihova porodica ima mnogo više koristi od njih, kao i da svoje gene mogu dosta efikasnije da ostave ako energiju posvete potomcima svojih mladunaca umesto da nastave da se i same pare. Na ovaj način se smanjuje i rivalstvo, i njeni potomci i potomci njenih potomaka ne moraju da se bore za hranu.

Istraživanja naših predaka pokazala su da se i kod nas odvio sličan scenario. Žena u jednom trenutku mnogo više može da pruži svojoj porodici i plemenu kao baka, da pomogne svojim kćerkama ne samo kod porođaja već i podizanja dece, kao i da utiče na skraćenje perioda dojenja, čime njena kćerka ili snaja brže postaju plodne i spremne na novu trudnoću. Osim toga, baka, pružajući bolju negu unucima, poboljšava njihovo zdravlje i šanse za preživljavanje. I tako baka povećava broj svojih potomaka iako sama nije više plodna i ne rađa. Neka istraživanja su pokazala da je podrška bake u porodici tokom istorije poboljšala stopu preživljavanja potomaka za čak 12%, što nama može zvučati malo, ali evolutivno, tih 12% populacije koje je ostavilo svoje potomke, pa oni svoje, značajno je promenilo istoriju.

Postoji mnogo teorija o bakama, zašto su one bitne i vezane za svoje unuke, naročito one po ženskoj liniji. Baka po majčinoj strani je statistički dosta vezanija za svoje unuke od očeve. Pretpostavke o razlozima za ovu činjenicu idu od toga da je tokom istorije, pre DNK analize, očinstvo bilo nemoguće utvrditi, ali žena je uvek mogla da bude sigurna da je dete njene ćerke njeno unuče, njena krv. Takođe, ako otac napusti porodicu, baka po majčinoj liniji će češće ostati u kontaktu s unucima. Žene su dosta vezanije za svoje rođene majke nego za svekrve, sa kojima je odnos često komplikovan. Ali ima i nekih genetskih naznaka da se po ženskoj liniji ne prenose samo geni već i emocije. U svakom slučaju, od bake nasleđujemo četvrtinu genetskog materijala. Neki naučnici X hromozom, koji se prenosi po ženskoj liniji, nazivaju i sebičnim, jer smatraju da upravo on utiče na ustaljenu praksu da se intuitivno pre pomaže svojim najbližim krvnim srodnicima nego daljim, ili strancima.

Osim što bake povećavaju šanse za preživljavanje i kvalitet života svojih potomaka, dobrobit je obostrana. Unuci pomažu bakama da sačuvaju kako fizičko, tako i mentalno zdravlje i da grade bolje društvene odnose. Statistike kažu da bake koje se redovno angažuju oko svojih unuka ređe pate od depresije i demencije, i žive duže. Ali i tu treba imati meru. Istraživanja su pokazala da starije žene koje svakodnevno čuvaju unuke i preuzimaju veliki deo roditeljskih obaveza više pate od stresa i sklonije su oboljevanju. Zato baka treba da bude baka, a ne mama, i da pruža emotivnu podršku više nego ’logističku’, što je dobro i za unuke jer u takvoj situaciji će sa njom biti prisniji i spremniji da joj se poveravaju, naučiti vrednosti porodičnih veza i bliskosti. Takođe, ima baka i – baka. Nemaju sve žene direktne potomke, ali to ne znači da nemaju šanse i potrebe da se brinu o mladom naraštaju. Ljudsko društvo je složena struktura, i kada ga u celini sagledamo shvatamo da smo svi svima potrebni. A kako učimo dok smo živi, tako, što život više odmiče, shvatamo da naša povezanost s drugima treba da bude pouzdana ali ne i obavezujuća, i da nikoga uz sebe ne možemo zadržati emotivnim ucenama, insistiranjem i uslovljavanjima. I to je jedna od iskrica mudrosti koju bake treba da prenesu svojim unucima, najbolje ličnim primerom.

Imajući sve ovo u vidu, sam dolazak menopauze ne treba teško da nam padne. Da, simptomi jesu neprijatni, ali mentalni sklop, znanje i iskustvo su sada već daleko premašili sebe u odnosu na to kada smo bile dvadesetogodišnjakinje. A tu je i Femisan B da nam maksimalno pomogne da prebrodimo fizičke prepreke. Pa zato idemo dalje nasmejane, spremne na nove avanture, okružene dragim ljudima. Svih uzrasta. Živele bake!

Put do središta pakla i nazad

Zamislite osećaj: iz čista mira kao da ste upali u vreli kotao, progutali žar, kao da vas bode hiljadu vrelih iglica, kao da samo što vam ne proključaju svi unutrašnji organi… I onda se pojavljuju graške znoja, natapaju odeću, cure od temena ka vratu ispod kose, klize niz leđa, i u trenutku sve je na vama mokro. Jedino što želite je da skinete sve sa sebe, otvorite prozor ako je zima, ili frižider ako je leto, uskočite u hladni bazen i popijete ledenu limunadu. Ali sve to se dešava dok ste na poslu, u sred važnog sastanka gde su sve oči uperene u vas. E, to je valung.

Nalet vreline koji ne bira ni mesto ni vreme. Ni noću ne da mira: budi vas iz najdubljeg sna, u trenutku bacate sve sa sebe i iskačete iz bare od znoja koja ostaje za vama na madracu. Skoro polovinu žena koje prolaze kroz menopauzu valunzi redovno bude tokom noći. Godinama hronično neispavane, svejedno moraju da ispunjavaju svakodnevne obaveze.

Valung je zastrašujući kada vam se prvi put dogodi. Srce vam se uzlupa i dah skrati kao da trčite poslednje deonice maratona. I tih desetak minuta koliko traje deluju kao večnost. Treba dosta vremena da shvatite šta vam se dogodilo, a još više da se naviknete na činjenicu da će vam se to sad događati redovno, i tokom više godina, u najrazličitijim životnim situacijama. Oko 75% žena koje prolaze kroz menopauzu imaju redovne valunge.

Kao i kod većine neprijatnih životnih promena, na početku se opiremo i negiramo postojanje problema, da bismo na kraju shvatile da se situacija neće prilagoditi nama, već se mi moramo prilagoditi njoj. Uzimamo veću tašnu i nosimo svuda sa sobom rezervnu majicu, flašicu vode, lepezu… I onda počnemo da zbijamo šale o klimakteričnim ženama, jer sve je lakše kada okrenemo na humor.

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Po karminu.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, i u proseku počinje u 51. godini života. Ali dosta ranije može početi perimenopauza, period kada je ciklus još uvek prisutan, mada postaje neredovan, jer nivo estradiola već počinje da opada i ništa više nije kao pre. Perimenopauza može nastupiti oko 45. godine života, ali nažalost, danas se ta granica sve više pomera. I kada shvatimo da se žena na polovini svog životnog veka već može suočiti s dolaskom menopauze, onda je jasno da je neophodno da ovaj drugi deo života dobro promislimo i isplaniramo kako bi bio što kvalitetniji.

Kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, ni valunzi nisu skroz crni. Istraživanja sprovedena na 60.000 žena tokom 10 godina pokazala su da žene koje su imale valunge tokom menopauze, kasnije manje oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja. Izgleda da taj požar u telu na neki način čeliči srce i krvne sudove. S tom činjenicom u vidu, nastavićemo optimistično, shvatiti da su valunzi i svi propratni simptomi menopauze nešto neizbežno, i truditi se da ne idemo kroz ovaj prelazni period glavom kroz zid, već mudro i planski.

Kako možemo sebi pomoći da nas valunzi što manje remete? Prvi korak je prihvatanje. Što se više opiremo, biće nam gore. Drugi je prilagođavanje. Slojevito oblačenje, odeća od prirodnih materijala, komotna i široka. A treći je promena stila života. Zapravo, to je stil života koji bi trebalo uvek da negujemo, ali mladost često ne razmišlja o posledicama. Dok ne shvatimo da nemamo izbora. Veoma je bitno održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, redovna fizička aktivnost prilagođena našim godinama i potrebama, i eliminacija svih situacija koje bi nam donele bespotrebni stres.

Ulaskom u menopauzu više nego ikad pre shvatamo koliko je bitno vratiti se prirodi. Široka bluza od prirodnog pamuka, što prirodnija hrana bez aditiva, što češći izleti u prirodu, i – lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… savršena kombinacija iz prirode za lakši ulazak u menopauzu. Sve to u idealnoj razmeri i obliku koji se najbolje može iskoristiti: u kapima Femisan B. Osim što će ublažiti valunge, preznojavanje, lupanje srca, nervozu i nesanicu, Femisan B će nam pomoći da u prelaznom periodu prkosimo poremećajima koji tada najviše vrebaju: bolestima srca i krvnih sudova, arteriosklerozi, osteoporozi, dijabetesu…

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Ona hoda smireno, vodi psa na povocu i ima bočicu Femisana B u tašni.

Hormonalni balans, gusta kosa i glatka koža

Kriterijumi za određivanje lepote razlikuju se po meridijanima i razdobljima, ali jedan koji je verovatno isti svuda i uvek je zdrava i gusta kosa. Kosa je nešto što prvo primetimo, a vekovima su joj pripisivane natprirodne moći. Samsonu je kosa davala naučno-fantastičnu snagu, Zlatokosoj je pletenica bila veza sa spoljnim svetom, a američkim Indijancima kosa je fizička manifestacija duha, i seče se samo u posebnim prilikama.

Postoje situacije kada nas život neprijatno iznenadi pa osetimo jak udar nepravde, a jedna od takvih koja se teže podnosi je kada počnemo da gubimo kosu, a malje počnu da se pojavljuju tamo gde ne treba. To se obično dešava kada se poremeti hormonalna ravnoteža. Zlatokosa je sigurno imala optimalan nivo estrogena kada je mogla da rasprostre pletenicu sa vrha do podnožja visoke kule. Od puberteta i sa pojavom ciklusa kod žena se povećava nivo estrogena, koji se luči pomoću nadbubrežnih žlezda i jajnika. U raznim životnim fazama nivo estrogena varira, na primer nakon porođaja, tokom menopauze ili ako, usled nekog poremećaja, dođe do hormonalnog disbalansa.

Kvalitet naše kose i količina malja zavisi od niza faktora: genetike, etničke pripadnosti (setimo se nausnica Fride Kalo), navika, zdravlja… Ali ako kosa počne naglo da nam opada i/ili da se pojavljuju nove malje po telu, telo nam šalje poruku – nešto nije u redu, možda sa našim imunitetom, možda se pojavio neki tumor, može biti da naša štitasta žlezda radi otežano, a moguće je i da su nam se poremetili polni hormoni ili su jajnici postali policistični. U svakom slučaju, takve promene ne treba da zanemarimo, već da obavimo detaljan sistematski pregled.

Za pojavu maljavosti kod žena tamo gde im mesto nije, po današnjim estetskim principima, postoji i naučni naziv: hirzutizam. Sigurno nema žene koja će se obradovati kada joj se pojave crne malje na licu, nausnicama, zulufima, bradi, grudima, stomaku… Ali u slučaju hormonalnog disbalansa, to je samo jedan od simptoma koji utiče ne samo na telo, već i na samopouzdanje, raspoloženje i opšte stanje psihe. Ne pogađa hormonalni disbalans samo žene. I muškarci mogu izgubiti kosu, telesne malje ili im se mogu pojaviti prekomerne malje po grudima i leđima kada hormoni polude.

U slučaju sindroma policističnih jajnika, PCOS, pored ekstremne maljavosti dolazi i do poremećaja ili prestanka menstruacije, nemogućnosti začeća, pojave akni, a povećava se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma, karcinoma endometrijuma i srčanih oboljenja. Žena s ovim poremećajem je često umorna, nervozna, pati od glavobolja i poremećaja sna. Iako nauka nije u stanju da definiše tačan uzrok PCOS, pa ni način da se on uspešno otkloni, ono što se zna je da je u korenu poremećaja hormonalni disbalans.

Iako je menopauza potpuno prirodna i normalna faza života, promene koje donosi mogu biti neprijatne, a često uključuju i proređivanje, suvoću i krtost kose s jedne strane, i pojačane telesne malje s druge. I opet, glavni krivac su hormoni. Kako nam estrogen pada i raste nivo androgena – muških polnih hormona, tako se i telo menja. I tako jednog dana na bradi primetimo crne malje, i konstatujemo kako moramo da češće kratimo kosu jer se više krza i proređuje.

Osim što treba da redovno kontrolišemo svoje zdravlje, ovakve promene bi trebalo i da nas navedu da preispitamo svoj stil života. Previše sedenja, nepotrebnih lekova, slatkiša i brze hrane samo može pogoršati stanje. Zlatokosa je mogla da ima gustu kosu iako je po ceo dan sedela u kuli samo zato što je junakinja jedne bajke. U stvarnom životu, za lepotu se moramo potruditi. Redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi, kvalitetni obroci, dobro izbalansirano vreme za rad, rekreaciju i razonodu, dovoljno druženja sa ljudima koji nam prijaju, stvari su koje se ogledaju na nama.

Priroda je uvek najbolje rešenje za sve, pa i kad nam se hormoni poremete, najbolje je da ih vratimo u ravnotežu prirodnim putem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što uspostavlja i održava dobar hormonalni balans. Redovnom upotrebom može pomoći kod sindroma policističnih jajnika, cista, mioma, poremećaja ciklusa, izraženog PMSa, endometrioze i steriliteta.

Femisan B je prirodna formula namenjena ženama u menopauzi i pomaže da se ublaže i otklone njeni neprijatni simptomi, valunzi, preznojavanje, nervoza, nesanica, lupanje srca, a deluje i preventivno kod poremećaja od kojih postoji veći rizik tokom prelaznog perioda. Ali u perimenopauzi, kada ciklusi postanu neredovni, ponekad preobilni i bolni, Femisan A može biti od velike pomoći. Femisan A i Femisan B se mogu kombinovati za idealan efekat na početku menopauze.

Alfa Aktiv je preparat za muškarce koji balansira nivo testosterona, poboljšava kvalitet i pokretljivost sperme, jača plodnost, daje veću izdržljivost i omogućava bolje iskorišćenje energije, a deluje i kardioprotektivno.

Uz Femisan i Alfa Aktiv kvalitetna kosa i telesna snaga i izdržljivost nisu bajka!

Ulog u aktivnu starost

Iako nam je često teško da se nakanimo da vežbamo, sigurno niko od nas ne može da porekne da je vežbanje korisno. Telesne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i štite kardiovaskularni sistem, jačaju nam mišiće koji opet drže kičmu pravom, pomažu da izgledamo i osećamo se bolje i podižu samopouzdanje. Zna se i da je vežbanje izuzetno važno i za zdravlje kostiju i da se pomoću njega može sprečiti ili usporiti osteoporoza.

Ovo je posebno bitno za žene koje ulaze u menopauzu, jer hormonalne promene, posebno pad estrogena, tada drastično utiču na prirodan proces izgradnje kostiju. Upravo je estrogen taj koji nam pomaže da u organizmu zadržimo kalcijum koji jača kosti i sprečava lomove. Tokom ulaska u menopauzu, žene u proseku gube 10% koštane mase. Zapravo, već nakon tridesete godine života naša koštana masa polako opada. Ukoliko se loše hranimo, neuredno živimo i imamo istoriju osteoporoze u porodici, gubitak koštane mase u menopauzi može ići čak i do 20% od ukupne mase.

Najkritičniji period za gubitak koštane mase je godinu dana pre i dve godine nakon poslednje menstruacije. Tokom te tri godine posebno je bitno raditi na zaštiti kostiju. To ćemo postići tako što ćemo obogatiti ishranu što prirodnijim unosom vitamina K, kog možemo naći u zrelom siru, fermentisanoj hrani i zelenom lisnatom povrću, kao i vitamina D koji se inače prirodno stvara tokom izlaganja sunčevim zracima, ali kako to nije moguće tokom cele godine, možemo ga dodati i veštačkim putem pomoću suplemenata.

Ali ono što je najbitnije je da vežbamo. Vežbe će nam pomoći ne samo da održimo zdravlje kostiju, već i da smanjimo nivo stresa i osećaja uznemirenosti koji su prilikom ulaska u menopauzu naročito izraženi. Naše telo je jedna složena mašinerija, pa stres izaziva pojačano lučenje kortizola, koji može negativno uticati na ćelije unutar kostiju. Kortizol, takođe, utiče i na poremećaje u ishrani, može podstaći prejedanje i samim tim gojaznost, koja je posebno opasna u menopauzi.

Tako, redovnim i pravilnim vežbanjem utičemo na niz faktora koji nam mogu pomoći ne samo da lakše prebrodimo menopauzu, već i da sačuvamo kosti i obezbedimo sebi kvalitetnu starost. Ali šta je to u vežbanju što je toliko blagotvorno za kosti? Nedavna istraživanja su otkrila da se radi o još jednom hormonu koji se luči prilikom vežbanja: irisin je hormon koji je povezan s proteinom sklerostinom, i oba igraju važnu ulogu u redovnoj obnovi koštanih ćelija. Naše koštane ćelije su prilično dugovečne, ali se ipak povremeno obnavljaju. Irisin i sklerostin šalju signal našem organizmu kada da započne sa razgradnjom starih ćelija i stvaranjem novih. I taj proces se ubrzava i pospešuje kada vežbamo.

Pored toga što nam jača kosti, irisin je povezan i sa regulisanjem nivoa masnog tkiva u organizmu i očuvanjem moždane aktivnosti, pa nam vežbanje i ’prizivanje’ ovog hormona zato pomaže i da održimo zdravu kilažu i da budemo što visprenije i bistrije u dubokoj starosti. Nova istraživanja irisina tek slede, i nadamo se da će se pomoću njega otkriti nove vrste terapija koje će pomoći da se spreči i preokrene tok osteoporoze, a do tada – moramo ga stvoriti u znoju lica svog.

Pored vežbanja koje, kao što vidimo, ima niz blagotvornih dejstava po naš organizam, ženama u menopauzi može pomoći i lekovito bilje. Ono će smanjiti ili ukloniti valunge, nervozu, lupanje srca, povećati nivo energije, kako fizičke, tako i mentalne. Zato, kada krene menopauza, treba prizvati sve saveznike u pomoć: kvalitetno se hraniti, vežbati, raditi na smirenosti i otklanjanju stresa, i – redovno koristiti Femisan B kapi. Ulazak u menopauzu je prirodan proces u životu svake žene, a kako ćemo je podneti i doživeti – zavisi od nas. Pa hajde da se pobrinemo da jednog dana budemo živahne bake koje će svoje penzionerske dane provoditi u planinarenju, putovanju i aktivnom druženju!

Prirodni balanseri

Danas smo, više nego ikada, zainteresovani za sopstvenu ishranu i njen kvalitet. I pored toga što mnogo vremena posvećujemo hrani, uglavnom je nemoguće da znamo čime se zapravo hranimo, osim ako nemamo dobrog rođaka na selu sa organskom bašticom. Nažalost, čak ni taj naš rođak nije u stanju da odgaji savršeno, zagađenjem netaknuto voće i povrće. Jedna od najintrigantnijih tema današnjice su sigurno i fitoestrogeni. Kruže priče o njihovoj štetnosti, pa često i na sam njihov pomen zamišljamo velikog bauka koji će nam ugroziti zdravlje. Bauk zapravo i postoji, ali ga nije stvorila priroda, već čovek.

Pre svega, treba da napravimo razliku između fitoestrogena koji se prirodno nalaze u hrani, i ksenoestrogena za koje smo sami krivi. Ksenoestrogeni su sintetičke hemikalije prisutne u našoj životnoj sredini koje remete normalnu aktivnost estrogena i mogu uticati na poremećaj endoktrinog sistema. Oni mogu biti prisutni posredno, u hemikalijama koje dospevaju u zemljište i vodotokove kao otpad kroz kanalizaciju, ili direktno, namerno, u sredstvima za higijenu, hrani, a najčešće kroz plastiku, farbe i lakove koji, na primer, sadrže veoma prisutan bisfenol-A, ili nonilfenol prisutan u ambalaži za hranu. U poslednje vreme brojna testiranja u prirodi su dokazala prisustvo sintetičkih estrogena koji potiču iz oralnih kontraceptiva, a dospevaju u vodotokove preko kanalizacije. Tom vodom se potom navodnjavaju njive gde se gaje usevi za ljudsku i stočnu ishranu.

Planeta Zemlja je složen ekosistem koji funkcioniše na principu razmene materije. Sve što u njega ubacimo, naći će načina da nam se vrati. I sve čemu narušimo balans, obiće nam se o glavu. Priroda je lepo izbalansirala elemente i preko hrane bi trebalo da dobijemo sve hranljive materije koje su nam potrebne. Tako postoje i brojne namirnice i plodovi koje sadrže fitoestrogene u tragovima, kojma se ljudi milenijumima hrane, i koje su samo mogle da im pomognu. Obično kada čujemo reč ’fitoestrogeni’ prvo pomislimo na soju. Ali spisak plodova koji ih sadrže je poduži, i uključuje i namirnice koje su nam često na trpezi.

Ali da se prvo pozabavimo ovim prirodnim fitoestrogenima i odgonetnemo – šta su oni, zapravo? Sama reč je starogrčkog porekla, fito (phyto) je biljka, estrus (estrus) je libido, seksualna želja, a gen (gene) znači stvarati. Kada sve to spojimo, značenje nam je jasno. Postoji hipoteza da biljke koriste fitoestrogene kao prirodnu odbranu, odnosno način kontrole populacije biljojeda, tako što utiču na plodnost ženki. Fitoestrogeni su prvi put u nauci primećeni 1926. godine, ali njihov efekat je tada bio nepoznat. Međutim, ono što je u narodu mnogo, mnogo pre toga bilo poznato je da postoje biljke i plodovi koji mogu uticati na plodnost, a naročito biti od pomoći u periodu kada žena gubi plodnost – u menopauzi.

Osim soje, koja vrsta hrane još sadrži fitoestrogene? Iznenadićete se: laneno seme, susam, grčko seme, ovas, ječam, pasulj, sočivo, slatki krompir, pirinač, jabuke, šargarepe, nar, pšenične klice, pirinčane mekinje, kafa, koren sladića, nana, žen-šen, pivo, dudinje, komorač, anis…

Ono što nauka nije mogla da definiše, ali se u narodu već više hiljada godina zna, jeste da fitoestrogeni, oni prirodni koje unesemo preko namirnica i lekovitog bilja, imaju veoma povoljan uticaj na cirkulaciju, srce i krvne sudove, metabolizam, centralni nervni sistem, a kod žena, naročito kada ulaze u menopauzu, mogu znatno olakšati neprijatne simptome. Posmatranja žena širom sveta su to i dokazala: žene koje žive na dalekom Istoku i redovno konzumiraju soju, tofu sir i ostale proizvode od sojinog zrna, skoro da neprimetno ulaze u menopauzu. Danas se ženama često prilikom ulaska u menopauzu prepisuje sintetički estrogen. Fitoestrogeni su prirodna alternativa, i dokazano mogu smanjiti valunge i preznojavanje, ali i smanjiti rizik od osteoporoze i raka dojke. Fitoestrogeni mogu pomoći i ženama tokom reproduktivnog perioda jer mogu izbalansirati hormone i sprečiti neprijatne pojave u drugoj polovini ciklusa kao što su promene raspoloženja, energije i pojava akni.

Kako fitoestrogeni deluju u telu žene? Interesantno je da je njihovo dejstvo dvostruko: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko. Biljne materije se vezuju za estrogenski receptor i izazivaju estrogensku reakciju, koja je oko 1000 puta manja od reakcije koju izaziva pravi estrogen. Kada se estrogenski receptori zasite, fitoestrogeni sprečavaju prirodni estrogen da se veže za svoje receptore, pa je u reproduktivnoj fazi života (od prve menstruacije do menopauze), njihov terapeutski efekat antiestrogenski.  On se naročito pozitivno ispoljava kod poremećaja izazvanih hormonalnim disbalansom, kao što su endometrioza i miomi na materici.

Fitoestrogeni, dakle mogu biti naši saveznici. Nažalost, posledice negativnog uticaja čoveka na prirodu često nas navode da zaziremo od fitoestrogena. Ali naš neprijatelj nije soja, ovas ili šargarepa – naš neprijatelj je čovek koji modifikuje seme kako bi povećao proizvodnju i omasovio useve, čovek kome je na prvom mestu profit, a ne opšta dobrobit.

Fitoestrogeni su naši prirodni balanseri. I upravo je balans prava reč: u životu treba sve raditi s balansom. Bilo kakvo preterivanje, od individualnog, preteranog unosa jedne te iste namirnice, do globalnog uticaja na prirodu i njenog nasilnog menjanja, nije dobro.

Fitoestrogeni su u veoma blagom obliku prisutni i u lekovitom bilju: virak, hajdučka trava, rusomača… sve su to trave koje su se vekovima koristile kako bi se zalečile rane i izlečili razni poremećaji. I u njima se nalaze u pravom obliku, u pravoj količini koja nam može pomoći a neće štetiti.

Lekovito bilje ubrano na planinskim poljima, daleko od naselja i civilizacije, ulazi i u sastav preparata koji su namenjeni ženama: Femisan A – za žene u reproduktivnom periodu, i Femisan B – za žene koje ulaze u menopauzu. Postoje fitoestrogeni, i… fitoestrogeni. U Femisanima su definitivno oni pravi, naši prirodni balanseri.

Čuvajte se, ide žena u menopauzi!

Kada kažemo ’menopauza’, obično prvo pomislimo na njene fizičke manifestacije, valunge, preznojavanje, lupanje srca… Sledeća asocijacija je žena koja lako plane pa je ne treba mnogo začikavati. Ali postoji još jedan propratni simptom menopauze, već od samog starta, od trenutka kada ona promoli glavu kroz vrata i kaže ’Stižem!’. Već perimenopauza radi na tome da nam sroza samopouzdanje.

Nije ni čudo, žena pod atakom klimaksa ima osećaj kao da nije u sopstvenom telu. Čudne stvari joj se dešavaju, i prvi refleks u toj situaciji je da se opire. Ali promena je tu, ma koliko se mi opirale. Estrogen pada, kosa nam se proređuje, koža postaje suvlja, teško nam je da zaspimo i održimo kvalitetan san, bole nas zglobovi, i ’tamo dole’ smo drugačije i suvlje a to može lakše dovesti do neprijatnih urinarnih i vaginalnih infekcija, libido opada, nešto nam se dešava s pamćenjem, pođemo po nešto pa zaboravimo, ne uspevamo da se koncetrišemo… pa malo li je?!

Slična konfuzija izazvana krupnim hormonalnim promenama dešava nam se u pubertetu. Ali tada smo mladi i nismo mnogo svesni šta nam se dešava, pa se iz problema iščupamo lakše. Takođe, pubertetlijama se tolerišu ispadi i ludovanja, dok se od ’žena u godinama’ očekuje staloženost i ozbiljnost. A mi – vulkan pred eksplodiranjem. Pored valunga, tresu nas nemir, strahovi, brige… Stalno imamo onaj osećaj da ne možemo ovako dalje. Imamo potrebu da se nekome požalimo, ali se plašimo da će nas manje ceniti. I kada se pogledamo u ogledalo, ne vidimo više ono što smo pre videle. Telo se menja, talože se ’sarmice’ oko stomaka, stara odeća nam više ne stoji. I kako onda zadržati samopouzdanje?

Tek kada krene menopauza, shvatamo koliko smo toga uzimale zdravo za gotovo. Brinule smo se toliko dugo zbog sitnih telesnih nesavršenosti, a zapravo smo bile savršene. Stalno smo želele nešto da menjamo na svom telu, a sada bismo sve dale da budemo takve kakve smo bile. I to je dobra škola, koja treba da nas nauči da kažemo ’Dosta!’ Dosta nezadovoljstava, neprihvatanja, guranja sebe u kalup. Dosta fokusa na telesno, na spoljašnje. Dosta želje da sam neko drugi, da se nekome dopadnem.

Čuda se dešavaju kada prestanemo da se opiremo. Onda prestajemo i da tražimo krivce za svoje neraspoloženje, strahove i sumnje. Krivac ne postoji. Tu smo gde smo. Možemo to da prihvatimo ili da patimo. Pomoć neće doći s neba, moraćemo da je pružimo same sebi.

Drugi korak transformacije je da prestanemo da se poredimo – sa drugima ali i sa sobom iz ranijih dana. Da prestanemo da pokušavamo da se uvučemo u stare farmerke. Njih ćemo pokloniti nekome koga ćemo usrećiti, a mi ćemo potražiti garderobu koja nam pristaje: lagane pantalone koje su nam taman u struku i ne stežu nas nigde, široke bluzice od prirodnih materijala u kojima ćemo lakše istrpeti nalet valunga, udobne cipele u kojima ćemo moći dugo da hodamo, jer hodanje prija, opušta i rasterećuje um.

Treći korak je da počnemo da cenimo svoje životno iskustvo i mudrost koja dolazi godinama. Možda smo ranije imale glatkiju kožu i vitak struk, ali sada definitivno imamo više znanja i svesti. Ali često nismo ni svesne koliko smo svesne. Zato možemo pomoć potražiti u drevnim veštinama: joga ili ći gong će nam pomoći da se fokusiramo, dopremo do svoje suštine i pronađemo tu toliko potrebnu staloženost.

Četvrti korak je u spoznaji da niko ne može toliko da me voli koliko mogu da volim samu sebe. I zato ću dati sebi najbolje: dobru i kvalitetnu hranu koju ću sama sebi spremiti – jer volim sebe. Redovne preglede – jer volim sebe i vodim računa o svom zdravlju. Redovnu fizičku aktivnost – jer volim sebe i svesna sam da su vežbe dobre za mene. Dobre knjige, filmove i društvo pozitivnih ljudi – jer volim sebe i svoj um hranim samo najboljim. Što više boravka u prirodi – jer volim sebe i znam da moja priroda žudi za prirodom.

Menopauza je teška i neprijatna. To je činjenica. Ali još teža je ako je same sebi otežamo. Druga, jednako istinita činjenica je da možemo da budemo fenomenalne i u menopauzi. Kao i u svemu, uspeh dolazi tek kada se potrudimo. Niko drugi to ne može odraditi umesto nas. Osim možda Femisana B. On nam može pomoći da neprijatne simptome menopauze svedemo na minimum. I uz njega ćemo lakše načiniti sve bitne korake da dođemo do balansa.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Hranom do balansa i u zrelim godinama

Menopauza je bitan stepenik u životu svake žene, i ne baš mnogo prijatan. Kada nagrnu naporni simptomi često nismo ni svesne da to iz nas govori menopauza, tek kada sa određene vremenske distance analiziramo situacije i naše reakcije, shvatimo šta se zapravo dogodilo. Menopauza i hormonalne promene koje je prate utiču na celokupni sistem, i psihu i telo, a često ih nesvesno i same pogoršavamo neadekvatnim stilom života. Jedna od vrlo bitnih stavki na koju u menopauzi treba obratiti veliku pažnju je ishrana.

Neadekvatnom i nezdravom ishranom možemo drastično povećati neprijatne simptome koji će nam ne samo učiniti nesnosnim taj prelazni period, već mogu i uticati na naše kasnije zdravlje i definisati našu starost. Ono što vreba iza ugla, i što treba da sprečimo po svaku cenu, su porozne kosti, loša mišićna masa, kardiovaskularni problemi, usporen metabolizam, sklonost ka gojenju, anemija…

Nedavna istraživanja pokazala su da je idealan tip ishrane za žene koje ulaze u menopauzu, ali i nakon nje, mediteranski. Mediteranski način ishrane podrazumeva velike količine povrća i voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja, a manje količine crvenog mesa. Studija koja je rađena na uzorku od preko 100 žena koje su prošle menopauzu, potvrdila je da ovakva ishrana značajno utiče na očuvanje ili poboljšanje gustine kostiju i veću mišićnu masu, bez obzira na fizičku aktivnost ili hormonalnu terapiju.

Jedan od najvećih rizika s kojim se žene nakon menopauze suočavaju je osteoporoza. Česti prelomi kostiju, a naročito osetljivost kičmenih pršljenova, može ekstremno smanjiti kvalitet života, ali i biti okidač za mnogobrojne druge poremećaje u zrelom i starijem dobu. U ovom slučaju, najbolji lek je zaista preventiva, pa akcenat na početku menopauze treba staviti upravo na jačanje koštane mase.

Pored mediteranske ishrane, kvalitet kostiju nam može poboljšati i mediteransko sunce. Redovno i umereno izlaganje suncu pomaže stvaranje vitamina D koji je neophodan za zdravlje kostiju. Naravno, suncu se možemo izlagati gde god ga ima dovoljno, ali boravak na moru ima i dodatnu prednost: plivanje i šetnje. Morska voda dodatno mineralizuje kosti, a plivanje je idealan sport koji pomaže da izgradimo i poboljšamo mišićnu masu uz skoro nepostojeće šanse da se povredimo.

Žene u menopauzi su posebno sklone gomilanju viška kilograma jer se metabolizam usporava a i prirodno se manje krećemo nego kad smo bile mlađe. Zato je mediteranska ishrana i što češći boravak na moru idealan način da očuvamo zdravu telesnu masu, idealan nivo holesterola i triglicerida i tako sačuvamo srce i krvne sudove.

Pored telesnih blagodeti, mediteranska ishrana će nam sačuvati i mentalno zdravlje. Kroz menopauzu ćemo proći uz manje depresije, promene raspoloženja, nervoze, lupanja srca i valunga. Pa šta je onda bitno da se nađe na trpezi žene koja ulazi u menopauzu? Uz sledeće grupe namirnica nećete pogrešiti:

  • Pre svega, pijte što više vode. Pad estrogena tokom menopauze izaziva sušenje kože i opštu dehidrataciju, koja može biti okidač i kardiovaskularnih problema, a i izazvati glavobolje.
  • Hrana bogata kalcijumom, kao što su zeleno lisnato povrće i zdravi mlečni proizvodi, najbolje jogurt i kefir, nahraniće naše kosti.
  • Još jedan prijatelj kostiju, vitamin D, osim što se prirodno generiše kada se izlažemo suncu, može se naći i u ’masnoj’ ribi kao što je tunjevina, losos, skuša, sardina. Ima ga i u goveđoj džigerici i žumancetu.
  • Kada tanjir napunimo laganim povrćem, ili kada pojedemo voćku za užinu umesto industrijskih kolača i keksa, pomažemo telu da održi zdravu telesnu težinu i sprečavamo gojaznost, a pritom obezbeđujemo dovoljne količine hranljivih materija. Uvek radije birajte patlidžan, tikvice, blitvu nego pržen krompir ili beli hleb.

  • Hrana bogata gvožđem, kao što su urme, ovsene pahuljice, jaja, spanać, blitva, sprečiće anemiju, naročito u perimenopauzi kada su moguće obilnije menstruacije.
  • Laneno i čia seme bogati su omega-3 masnim kiselinama koje nam štite arterije. Pospite njima kefir, ovsenu kašu ili salatu.
  • Nerafinisano, devičansko maslinovo ulje smanjuje upale, pokreće metabolizam, štiti kardiovaskularni sistem, vlaži kožu i održava vaginalnu vlažnost. Maslinovo ulje ima sposobnost da spreči ili ublaži alergije, čak su neke studije pokazale da deluje kao antihistaminik.
  • Bitan je i način pripreme hrane: uvek se pre odlučite da je obarite, blanširate, prodinstate ili grilujete nego da je pržite. Prženje ne samo da uništava korisne sastojke hrane, već značajno podiže njenu kalorijsku vrednost, što je siguran put ka gojaznosti.

Pored zdrave, prirodne hrane, u menopauzi nam dosta može pomoći i lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje mogu pomoći da se što lakše prebrodi menopauza i eliminišu neprijatni simptomi, kao što su preosetljivost nervnog sistema, uznemirenost, lupanje srca, promene raspoloženja, preznojavanje, valunzi. I sve one mogu se naći na jednom mestu – u Femisanu B.

Femisan B je najbolja, a potpuno prirodna formula za žene. Dodajte ga uz svoj mediteranski obrok, i obavezno ga ponesite na more!