Category Archives: Hipoprostat

Jača od groma

Kada naiđemo na nju u prirodi i kada nas ožari obično se ljutimo, ali ova biljka je toliko zdrava i blagotvorna da bi trebalo da joj se zahvalimo čak i kada nam ostavi plikove na koži. Pritom je svima i svuda dostupna, i ako je jedemo par puta nedeljno ili pijemo čaj od njenog korena, sigurno će nam osetno poboljšati zdravlje.

Kopriva se koristi od pamtiveka, i danas je poznat naizgled surov narodni ’lek’ za reumatske bolove koji podrazumeva šibanje koprivom. I to ima svoju naučnu potporu, jer kopriva je poznati analgetik i deluje protivupalno. Tokom istorije se koristila za jačanje i detoksikaciju organizma, kao diuretik, lek kod uvećane prostate, ženskih problema, upale pluća i astme, za isceljivanje rana, ali i kod visokog pritiska i ćelavosti. Ko ima dovoljno godina, seća se da nekada u prodavnicama izbor šampona nije bio širok kao danas. Moglo je da se bira između breze i koprive. I to je bilo sasvim dovoljno. Šampon od koprive jača koren kose i sprečava opadanje.

Kada se mladi izdanci koprive pojave u proleće, to je taman vreme kada nam je potrebna. Nakon duge zime i jednolične ishrane, kopriva će nas vratiti u život. Kako je bogata gvožđem, ona je idealan lek za anemiju, slab imunitet i malaksalost. A pošto je diuretik i odličan čistač krvi, idealan je sastojak za prolećni detoks organizma.

Šta je to u koprivi što je toliko lekovito? Prvo skup minerala: gvožđa, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, pa vitamina B2 i B5, A, C i K. Kvercetini iz koprive smanjuju alergijske reakcije. Beta-sitosterol reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje. Njeno diuretičko dejstvo pomaže i kod visokog krvnog pritiska, a protiv-upalno dejstvo kod osteoartritisa. Koren koprive sadrži polisaharide, lektine, kumarine, triterpene, masne kiseline…

Kao sjajan diuretik, kopriva može pomoći i kod celulita koji i nastaje tako što se u organizmu zadržava višak vode. Tako deluje i kod povišenog krvnog pritiska, ali zahvaljujući beta-sitosterolu čuva zdravlje srca jer upravo taj njen sastojak ima sposobnost da apsorbuje masnoću iz krvnih sudova. Uz redovnu upotrebu koprive trigliceridi i holesterol su uvek u granicama normale.

Pošto je prirodni čistač, kopriva je blagotvorna i za kožu. Ako se primenjuje kao površinski kao tonik, može da ublaži simptome ekcema kao i problem s aknama, jer balansira proizvodnju sebuma. Na taj način pomaže i kod problema s masnom kosom i peruti.

Kopriva je veliki prijatelj muškaraca. Osim što je delotvorna kod problema s opadanjem kose, ona povoljno utiče na proteine u krvi koji vezuju višak hormona. Na taj način čuva zdravlje prostate, ali i urinarnog trakta. I žene imaju mnogo koristi od nje jer po istom principu regulacije hormona može pomoći kod poremećaja reproduktivnog sistema, na primer policističnih jajnika, a kako ima astrigentno dejstvo, sprečava obilna krvarenja. Odlična je i za dojilje jer podstiče laktaciju, a u trudnoći jača plod i sprečava anemiju.

Pa nije čudo što se tokom istorije koristila kao super-lek za sve boljke. Međutim, kopriva nije samo lek. Njena stabljika sadrži vlakna celuloze koja se mogu koristiti i za izradu tekstila. Baš od njih pravile su se nemačke uniforme tokom Prvog svetskog rata. Od nje se dobija i prirodna žuta boja za farbanje platna. A izreka ’neće grom u koprive’? Smatra se da potiče iz nemačke mitologije, jer je kopriva bila simbol Boga munje.

Koprivu je najbolje brati u proleće kada se pojave mladi izdanci, uz obavezne rukavice, što dalje od gradskog zagađenja. Ali u blagotvornom dejstvu koprive možemo uživati i bez odlaska u predele do kojih nisu doprli teški metali iz auspuha vozila. Zato su tu dva preparata iz laboratorije Herba Sveta:

Disan pored ostalih lekovitih biljaka i meda sadrži i tečni ekstrakt koprive. Ovaj bioeliksir jača imunitet, štiti disajne organe, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, smanjuje nadražujući kašalj, a odličan je i kao pomoć pušačima u procesu odvikavanja od duvana.

Hipoprostat sadrži koren koprive, pored još 4 lekovite biljke, a namenjen je muškoj populaciji. On povećava vitalnost prostate, smanjuje učestalo i otežano mokrenje i štiti urinarni trakt. Hipoprostat pomaže kod akutnih i hroničnih infekcija prostate, kao i kod benignog uvećanja prostate.

Uz Disan i Hipoprostat, zdravlje je jače od groma.

Herba Svet, mala kompanija sa velikom perspektivom i svetski poznatim brendovima

Vrtoglavi tempo života, stres i svakodnevni problemi s kojima se suočavamo, bez milosti nam narušavaju zdravlje, remete hormonalni balans i duševni mir. Kao zahuktala i pregrejana mašina, deluje nam nemoguće da se zaustavimo i opustimo, pa posežemo za brzim rešenjima. Sintetički lekovi i veštački hormoni nam mogu donekle stvoriti iluziju da smo rešili problem, ali čim prestanemo da ih koristimo, on se vraća. Razlog tome je što pomoću njih samo tretiramo simptom, a ne i sam problem.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere nabraja preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni.

Umeće herbalizma je veština spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira izvesni poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem ili hormonalni disbalans. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolja, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu i pacijentu od ključne važnosti.

Srbija je zemlja vekovima poznata po lekovitom bilju i čuvenim travarima. A onda je pre 23 godine u Beogradu osnovan Herba Svet: kompanija u kojoj se tradicionalnom lekovitom bilju pristupa na naučnoj osnovi. Diplomirani famaceuti, tehnolozi i biolozi, ali i istinski zaljubljenici u lekovito bilje koji svoj posao rade s velikom strašću, stvorili su paletu proizvoda sa originalnim recepturama. Od samog početka najveći prioritet nam je kvalitet. Zato dosledno i sistematski primenjujemo ISO9001:2015 standarde kao i HACCP sistem. O kvalitetu naših proizvoda govore i brojne nagrade, pehari, kao i konstantna bonitetna izvrsnost koju iz godine u godinu dodeljuje Bisnode, međunarodna kompanija za procenu kvaliteta i poslovnosti sa sedištem u Švedskoj.

Među petnaestak potpuno prirodnih proizvoda vrhunskog kvaliteta, posebno mesto zauzima Femisan A, već čuveni brend koji godinama ubire nagrade za kvalitet, a poznat je i van granica Srbije i Balkana. Ali ono što ga najviše ističe su brojna pozitivna iskustva korisnica koje su pomoću Femisana A ne samo uspešno rešile poremećaje reproduktivnog sistema i hormonalnog disbalansa kao što su ciste, miomi, policistični jajnici, bolni i neredovni ciklusi, izražen PMS, već su uspele da prevaziđu problem steriliteta, i pored beznadežnih lekarskih nalaza. Deca su naše najveće blago, a u vreme kada je sterilitet poprimio oblike epidemije, možemo slobodno reći da su bebe koje se rode zahvaljujući Femisanu A naša najveća nagrada i uspeh, i da sijaju blistavije od bilo kog pehara.

Nezvani gosti

Počinje kao peckanje prilikom mokrenja koje se naglo pojačava, baš kao i potreba za odlaskom u toalet. Ako ove simptome ignorišemo, može doći i do bola prilikom mokrenja, mučnine, povraćanja, povišene temperature, a urin može potamneti ili se čak u njemu pojaviti krv.

Urinarna infekcija nastaje kada bakterije preko mokraćnog kanala (uretre) dospeju u bešiku. Znatno su češće kod žena nego kod muškaraca, ali kada se dese muškarcima mogu da pogode i prostatu pa je tada lečenje duže. Žene češće pate jer su im mokraćni kanali kraći, a neki od rizika su i vaginalni seks i upotreba spermicida pa, ukoliko urinarne infekcije postanu učestale, preporučuje se izbor drugačije kontrole začeća. Ono što dodatno ’dodaje ulje na vatru’ kod ovih vrsta infekcija je premali unos tečnosti, često kupanje u kadi, ignorisanje potrebe za odlaskom u toalet i zadržavanje mokraće, kao i kamenčići u bubregu.

Najčešći i najnaporniji ’nezvani gost’ – uzročnik urinarnih infekcija, čak do 95% njih, je bakterija Ešerihija koli (Escherichia coli), konkretno uropatogena E. coli (UPEC). ’Krštena’ je po Teodoru Ešerihu (Theodor Escherich), nemačko-austrijskom bakteriologu koji je otkrio 1885. Ešerihija ima više vrsta i obično žive u našem digestivnom traktu gde pomažu varenje, ali neki sojevi mogu napraviti ozbiljne infekcije, čak opasne po život, kako u crevima tako i u plućima. Nepoželjne sojeve Ešerihije najčešće unesemo u organizam preko nedovoljno termički obrađenog mesa i mleka, voća i povrća, zagađene vode, ali i kontaktom s drugim ljudima. Međutim, možemo se zaraziti i sami ako je neadekvatnom higijenom iz crevnog trakta prenesemo u urinarni.

Kada se Ešerihija ušunja u bešiku nastaje cistitis, upala bešike. Potreba za mokrenjem postaje neizdrživa, javlja se peckanje i bol prilikom mokrenja. Mokraća postaje mutna i neprijatnog mirisa, a žene mogu osetiti i bol u maloj karlici. Ako se infekcija zapusti, može dospeti i do bubrega i uzrokovati ozbiljne komplikacije, kao na primer hemolitički uremički sindrom.

Ono što ljudi najčešće rade kada dođe do urinarne infekcije je da na svoju ruku počnu terapiju antibiotikom, što se nikako ne preporučuje jer tako sojevi ove bakterije obično postaju rezistentni i onda nam je sve teže da ih se oslobodimo. Najbolji način da dobijemo pravu terapiju je pomoću urinokulture i lekarske konsultacije. Ešerihiju je potrebno lečiti antibiotikom, ali je vrlo bitno pronaći onaj pravi. Tada terapija traje do pet dana.

Ali, pored antibiotika, efikasnosti terapije može veoma doprineti i lekovito bilje uz adekvatan unos tečnosti. Vrlo delotvorne biljke kod problema s urinarnim traktom su koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze i rastavić. Ne samo da će svojim diuretičkim dejstvom uticati na eliminaciju bakterija, već će smiriti akutne i hronične upale, doprineti eliminaciji peska i sitnih kamenčića iz bubrega, olakšati bolne krize, a kod muškaraca smiriti probleme s prostatom. Sve ove biljke deo su prirodnog preparata Nefrovit.

Kako su kod žena upale mokraćnog trakta često povezane s genitalnim, odličnu prevenciju može pružiti i Femisan A, pored vrlo efikasne uloge u balansiranju hormona, prevenciji i smanjenju tegoba ženskog reproduktivnog sistema.

Muškoj populaciji, kojoj urinarne infekcije neretko izazivaju probleme s prostatom, vrlo efikasnu bakteriostatičku i baktericidnu zaštitu pruža Hipoprostat. I ovaj preparat pojačanom diurezom pomaže u eliminaciji štetnih bakterija i toksina, a osim što je efikasan kod infekcija urinarnog trakta, povećava vitalnost prostate.

Kod osoba koje su sklone urinarnim infekcijama vrlo je bitna preventiva. Ispravna higijena, izbor adekvatne kontrole začeća za žene, unos dovoljne količine tečnosti, kao i preparat po izboru – Nefrovit, Femisan A ili Hipoprostat, pomoći će da se ovim nezvanim gostima zauvek zatvore vrata.

Lep i koristan

Ima naše ime, ali dolazi iz daleka i visoka: sa peruanskih planina. Narodi južne Amerike su ga oduvek koristili kod rana i posekotina, jer ih savršeno dezinfikuje i zaceljuje. Kada je donet na naš kontinent, u 16. veku, svi su bili fascinirani prvo njegovom lepotom. Krasio je bašte i puzao uz ograde, ali ubrzo se pokazalo da nije samo lep, već i veoma koristan. Dragoljub je drag i ljubak, ali je je u prisustvu bakterija, gljivica i štetočina žestok i nemilosrdan.

Dragoljub (Tropaeolum majus) je najlepši ukras bašte. Ima simpatičan, okruglasti list i prelep cvet narandžaste ili žute boje. Baškari se na suncu i voli toplotu, a svaki baštovan će ga rado saditi, naročito u organskim baštama, jer štiti okolno bilje na prirodan način. Cvetići dragoljuba privlače biljne vaši i štetočine, pa su sve okolne biljke potpuno bezbedne.

Nije tu samo da bi pozirao: dragoljub je jestiv, ukusan i izuzetno zdrav. List, cvet i seme mogu se koristiti u ljudskoj ishrani, posebno je zanimljiv u salati. Aromatičnog je ukusa, a sadrži više vitamina C od limuna, narandže ili paprike, i do 300 mg na 100 grama. Sastojak je i nemačkog kapra, pikantnog začina koji se u Nemačkoj pravi od pupoljaka i ploda ove biljke.

Osim što se nekada, zbog vitamina C, koristio protiv skorbuta, njegovo antibiotsko dejstvo je od davnina sprečavalo infekcije rana. Pored bakterija, dragoljub ima moć da uništava i gljivice, da dezinfikuje i jača imunitet. Ako ga redovno dodajemo salatama, povećaćemo otpornost organizma, ali i ubrzati varenje, poboljšati peristaltiku creva i izlučivanje viška vode iz organizma.

Šta je toliko moćno u dragoljubu? Sumporasto etarsko ulje (heterozid glikotropaeolozid) koje se iz njega dobija, zaustavlja razmnožavanje gram-negativnih i uništava gram-pozitivne bakterije. Za razliku od sintetičkih antibiotika, dragoljub neće uništiti crevnu floru i izazvati nekontrolisano razmnožavanje kandide. Sumporasto ulje je veoma korisno i kod plućnih tegoba – astme, bronhitisa, upala, kašlja i prehlada. Podstiče izbacivanje sluzi i olakšava disanje.

List i cvet dragoljuba prepuni su luteina, karotenoida koji je neophodan za normalno funkcionisanje oka i smanjuje rizik od razvoja katarakte i glaukoma. Karotenoidi su neophodni i za zdravu kožu, a antiseptička svojstva biljke pomažu kod kožnih nečistoća i iritacija, kao i opekotina. Dragoljub je čest sastojak losiona za jačanje korena dlake, sprečava opadanje kose i perut.

Ali ono gde se baktericidna svojstva dragoljuba najbolje osete su infekcije urinarnog trakta. Ova biljka pomaže kod oboljenja bubrega, infekcija mokraćnih kanala, upala, otežanog mokrenja, i koristan je kako ženama, tako i muškarcima, naročito od srednjeg doba kada čuva vitalnost prostate i sprečava njene akutne i hronične infekcije. Efikasan je i kod otežanog rada jetre i žuči.

Za dragoljuba samo reči hvale. Ipak, koliko god da je divan, nije baš za svakoga: čiraši treba da ga izbegavaju, jer može iritirati sluzokožu creva. Svi drugi mogu uživati u salati od dragoljuba, soku od ceđenog lista ili alkoholnoj tinkturi. A možemo ga uvek imati pri ruci ako ga posadimo u saksiju ili baštu, i tako ulepšamo životni prostor.

Dragoljub je jedna od pet biljaka koje ulaze u sastav biljnih kapi Hipoprostat. Namene su muškoj populaciji za preventivu ili terapiju kod uvećanja, adenoma, akutnih ili hroničnih infekcija prostate, smanjuju učestalost mokrenja, eliminišu otežano mokrenje, a čuvaju i zdravlje bubrega, bešike i mokraćnih kanala.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Kako sami sebi uništavamo bubrege

Pored jetre i mokraćnih kanala, bubrezi su čistači organizma koji pomažu izbacivanje toksina. Kada bi bubrezi prestali s radom na samo dva dana, došlo bi do do zadržavanja metaboličkih toksina u krvi, i nastupila bi uremija. Prvi simptomi uremije su mučnina, svrab, gubitak apetita, gubitak osećaja ukusa za neke vrste hrane, umor, nedostatak koncentracije, i bol i grčevi u nogama. Teži slučajevi uremije mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, anemije, bolesti srca i oštećenja mozga.

Sada je jasno koliko su bubrezi bitni za opšte zdravlje i normalno funkcionisanje organizma. Nažalost, neretko ih sistematski uništavamo lošim navikama i izborima, čega postajemo svesni tek kada ih izgubimo. Jednostavnim promenama životnog stila možemo učiniti mnogo za svoje bubrege.

Evo koje loše navike moramo promeniti:

  • ne pijemo vodu ili je pijemo nedovoljno, što dovodi do nakupljanja toksina u organizmu. Dehidracija može izazvati mnogobrojna oboljenja, a najčešće se prvo manifestuje infekcijama bubrega. Osobe koje su sklone bolestima bubrega i mokraćnih kanala ne smeju dozvoliti da dehidriraju. Dve litre vode je optimalna mera tokom jednog dana, a kada je napolju toplo ili smo izloženi jačem telesnom naporu, potrebno je i više. Unošenjem dovoljne količine čiste vode – ne sokova i gaziranih napitaka – sprečavamo nastanak peska i kamenčića u bubrezima, ali i omogućavamo ispiranje bakterija i na taj način sprečavamo infekciju.
  • trpimo punu bešiku i ne odlazimo na vreme u WC. Zadržavanje urina može povećati rizik od infekcije ili oboljenja bubrega. To se naročito odnosi na trudnice koje su pod većim rizikom.
  • presoljavamo hranu. Telu je potrebna određena količina soli kako bi se održao balans tečnosti, ali mi je unosimo sasvim dovoljno iz voća i povrća. Kada unosimo previše kuhinjske soli, bubrezi reaguju tako što zadržavaju vodu kako bi razblažili elektrolite u krvi radi normalnog funkcionisanja srca. Bubrezi su tada preopterećeni, a ako duže vremena unosimo previše soli, možemo pored bubrega oštetiti i aortu.

  • pijemo previše alkohola. Alkohol je diuretik i utiče na bržu dehidraciju organizma. Pored toga, alkohol povišava krvni pritisak i tako direktno opterećuje bubrege. Više od dva alkoholna pića na dan može izazvati i infekcije bubrega i njihovo trajno oštećenje.
  • pijemo previše kafe. Svi napici koji sadrže dosta kafeina opterećuju bubrege. Kafein je stimulant, pojačava krvotok i pritisak krvi u bubrezima. Takođe je i diuretik, i može uticati na naglo izbacivanje tečnosti iz organizma nakon kog sledi dehidracija. Nije dobro piti više od dve kafe na dan, a uz kafu treba obavezno popiti i čašu vode.

  • previše lekova protiv bolova negativno utiče na funkcije bubrega. Neki analgetici su čak i zabranjeni jer je utvrđeno da izazivaju nefropatiju. Osobe koje pate od hroničnog bola i često uzimaju analgetike, neretko završe s bubrežnom insuficijencijom a da toga postanu svesne tek kad bude suviše kasno.
  • previše proteina. Visoko proteinska ishrana može opteretiti bubrege i onemogućiti izbacivanje toksina. Previše mesa povećava rizik od nastanka kamena u bubregu. Proteini životinjskog porekla stvaraju kiselu sredinu u organizmu, a pošto telu više prija bazna sredina, ono izvlači kalcijum i ostale mineralne soli iz kostiju kako bi neutralisalo kiselost. Taj višak kalcijuma se potom pretvara u kalcijum oksalat u bubrezima, odnosno kamen.
  • jedemo GMO hranu. Genetski modifikovana hrana negativno utiče na funkcije bubrega i jetre, što je dokazano eksperimentima na pacovima. S obzirom da je GMO hrana prisutna relativno kratko vreme, još nije poznato kakve sve posledice može ostaviti. Zato je najbolje potpuno je izbegavati.

  • koristimo veštačke zaslađivače. Šećer svakako treba umereno koristiti, ali ako umesto njega koristimo zaslađivače, svom telu nanosimo još više štete. Ako popijemo dva napitka sa veštačkim zaslađivačem na dan, bubrezi ubrzano propadaju.
  • pijemo gazirane napitke. Gazirana i energetska pića direktno utiču na nastanak kamena u bubrezima. Ako pijemo dve ili više čaše kole dnevno, povećavamo rizik od nastanka hroničnog oboljenja bubrega.

Pored vode, bubrezi vole limun i druge citruse, bobičasto voće, brusnice, lubenice i dinje, kivi, kajsije i suve šljive.  Preko njih dobijaju dovoljno kalijuma koji pomaže čišćenje bubrega. Brusnice su naročito dobre jer sadrže kinin koji se u jetri pretvara u hipuričnu kiselinu. Ona pomaže u otklanjanju viška mokraćne kiseline iz bubrega. Brusnice uništavaju i bakterije i spečavaju infekcije. Još jedna namirnica koja je dobar prijatelj bubrega je ječam. Dobar detoks za bubrege je ječmena voda: ječam se uveče potopi u vodu, koja se ujutru popije i pomaže da se bubrezi očiste od toksina.

A tu su i lekovite biljke: koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze, rastavić, vrbovica, koren koprive, rastavić, dragoljub… One utiču na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu, pomažu izbacivanje viška tečnosti, smiruju upale bubrega, bešike, mokraćnih kanala i prostate, pomažu izbacivanje peska i sprečavaju nastanak kamena, a imaju moć i da unište uporne bakterije, poput Ešerihije. Osim što se mogu naći u prirodi, ima ih i u dva stručno osmišljena proizvoda Herba Sveta: Nefrovitu i Hipoprostatu. Sada je pravi trenutak da preispitamo svoje navike i sačuvamo bubrege. Jer, treba da nam traju do kraja života.

Haj’mo, semenkeee, dinar za fišek!

Mi pripadnici starijih generacija još uvek pamtimo bioskope bez Dolbi i 3D sistema, ispred kojih je obavezno stajao čikica sa pletenom korpom prepunom semenki i već spremnim fišecima od papira. Verovatno i dan-danas, sam pogled na bele semenke nas vraća u prošlost i zvuk grickanja koji bi dopirao sa svih strana dok gledamo u veliki ekran. Dešavalo se da se traka zaglavi, na sred projekcije se upali svetlo dok je ’majstor’ ne opravi, i prene nas iz uljuljkanosti, da bismo shvatili da smo okruženi ljuskama od semenki koje bi, oni nemarniji, bacali na pod ispod sebe. Ne retko bi po neka semenka poletela ka redovima ispred, s namerom da se u šali pogodi veseli drugar, pa bi greškom završila na natapiranoj frizuri neke gospođe…

Bila su to lepa vremena kojih se s nostalgijom sećamo, iako nam moderni bioskopi nude mnogo udobnije stolice, kvalitetniji zvuk i fantastične specijalne efekte. Danas umesto semenki grickamo kokice koje kupujemo na biletarnici modernog bioskopa u tržnom centru, spremljene s mnogo nezdravih masti i soli, i pijemo preslatke gazirane sokove. Semenke polako iščezavaju, kao i zvuk grickanja koji je sada drastično ublažen bučnim bioskopskim efektima.

Običaj grickanja semenki dobili smo od naroda bliskog istoka kod kojih se tradicionalne grickalice i dalje obilno koriste. I upravo taj običaj objašnjava nižu stopu oboljenja prostate i kardiovaskularnog sistema kod njih. O blagodetima bundeve već smo pisali ovde: https://herbaroom.com/bundeva/ , a sada ćemo se koncentrisati na koncentrat – na mikrokosmos koji se krije u jednoj njenoj semenki.

Bundevine semenke su odličan izvor magnezijuma – jedna šaka ovog dragocenog semena sadrži čak pola preporučene dnevne doze magnezijuma. A zašto je ovaj mineral bitan? Zato što bez njega nema ni života – bez njega srce ne može da kuca, DNK ne može da se sintetiše, kosti i zubi ne bi mogli da se formiraju, krvni sudovi i mišići bili bi uvek napeti, a ni creva ne bi mogla da vare hranu. Magnezijum nam održava zdrav krvni pritisak, štiti srce od srčanog udara i čuva krvne sudove. Pored magnezijuma, semenke sadrže antioksidantne i vlakna koja takođe čuvaju srce, ali i jetru. Dakle, kada grickamo semenke, naše srce se bukvalno raduje.

Semenke su bogate još jednim neophodnim mineralom – cinkom. Zahvaljujući njemu ćelije u našem telu mogu da rastu i dele se, a neophodan je za zdrav san, dobro raspoloženje, funkcionisanje čula ukusa i mirisa, zdravlje očiju i kože. Cink reguliše nivo insulina, a muškarcima je neophodan za održavanje normalnih seksualnih funkcija. Život bez dovoljne količine cinka je naporan, jer tada moramo da se borimo sa prehladama, hroničnim umorom, depresijom, nečistom kožom i aknama, zaboravnošću, a bez njega bismo definitivno izumrli jer je neophodan za začeće i normalan razvoj ploda. Kada grickamo semenke, bukvalno dajemo doprinos potomstvu.

Osim održavanja normalne seksualne funkcije, muškarci imaju razlog više da grickaju semenke: one čuvaju prostatu i sprečavaju hiperplaziju – neprijatno uvećanje prostate. Ozbiljna naučna istraživanja dokazala su da semenke bundeve i ulje od njih igraju veliku ulogu u očuvanju zdravlja prostate. Dakle, kada grickate semenke u mladosti, bukvalno mislite na starost, a kada ih grickate u zrelim godinama, živite u trenutku.

Nisu semenke dobre samo za muškarce. Fitoestrogeni iz ulja semenki bundeve održavaju nivo dobrog holesterola, snižavaju krvni pritisak, smanjuju pojavu valunga, glavobolje i bola u zglobovima. Dakle, kada grickate semenke, direktno zadajete udarac simptomima menopauze.

Semenke sadrže triptofan, amino kiselinu koju naše telo pretvara u serotonin, a potom i u melatonin, bez koga nema zdravog sna. Zato je naročito korisno jesti semenke par sati pre odlaska u krevet. Grickajući semenke predveče bukvalno sebi garantujemo dobar san.

Istraživanja su potvrdila da ulje od semenki bundeve ima protivupalni efekat. Zato je naročito dragoceno osobama koje pate od artritisa ili hroničnih bolova u kostima i zglobovima. Grickajući semenke eliminišemo ili smanjujemo potrebu da koristimo sintetičke protivupalne lekove.

Svakako ne preporučujemo da semenke grickate na javnim mestima i bacate ljuske oko sebe, ali kada uveče sednete pred TV da odgledate omiljenu seriju, film ili utakmicu, uzmite šaku semenki i napravite fišek od papira za ljuske. A možete kupiti i golicu, već oljušteno seme. Mada, gde je tu duh dobrih, starih vremena…

U dobra vremena vas vraća i Herba Svet svojim biljnim preparatima: srce i krvne sudove možete dodatno zaštititi ili oporaviti pomoću Leocardina, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja. Leocardin reguliše pritisak, poboljšava cirkulaciju, oporavlja kardiovaskularni sistem nakon infarkta, Koksaki virusa i angine pektoris, i reguliše nivo holesterola.

A svakom muškarcu preporučujemo bundevine semenke i – Hipo Prostat. To je prirodna formula koja čuva vitalnost prostate i sprečava hiperplaziju, umanjuje učestalost mokrenja, eliminiše otežalo mokrenje i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Kad bešika remeti san

San je osnovna potreba, i ako ga nemamo dovoljno, ili nije kvalitetan, nećemo biti u stanju da normalno funkcionišemo tokom dana, pašće nam imunitet i bićemo podložniji bolestima. Jedan od uzroka razbijenog sna može biti i potreba da noću često ustajemo i odlazimo do toaleta.

Bitno je da prepoznamo da li je baš bešika ta koja nas budi ili su to neki spoljni faktori. Ako se tokom noći probudimo, na primer zato što komšija pušta glasnu muziku ili je napolju nevreme i grmljavina, pa shvatimo da imamo potrebu da odemo do toaleta, nema mnogo razloga za brigu. Međutim, ako je upravo bešika ta koja nas probudi iz dubokog sna, i to se dešava veoma često, iz noći u noć, možda više puta tokom jedne noći, onda bi trebalo da potražimo stručnu pomoć i uradimo kontrolne preglede.

Ponekad smo sami krivi što preopteretimo bešiku pred spavanje, a ponekad je uzrok mnogo dublji i ozbiljniji. Evo koji mogu biti razlozi česte potrebe da noću mokrimo:

  • Pijemo pred spavanje napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Oba su poznati diuretici, i ne bi ih trebalo unositi najmanje četiri sata pre odlaska u krevet.
  • Pijemo suviše vode kasno uveče. Veoma je bitno piti dovoljno vode tokom dana, naročito u letnjim mesecima. Ali najbolje je rasporediti tečnost više tokom jutra i ranog popodneva, a manje kasnije tokom dana i večeri.

  • Otiču nam ekstremiteti. Ako smo skloni edemu – oticanju nogu i ruku, to znači da nam se voda nakuplja u tkivu, i potom se tokom noći, dok smo u horizontali, naglo izdrenira.
  • Smanjen nam je vazopresin – antidiuretični hormon. Ovaj hormon stimuliše resorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje finalnog urina. Kako starimo, već od 40. godine života, imamo ga sve manje, pa je i normalno da moramo češće da posećujemo toalet, naročito kada pređemo šezdesetu.
  • Imamo urinarnu infekciju. Infekcije mokraćnog sistema otežavaju mokrenje, izazivaju osećaj peckanja i tankog mlaza mokraće. Iako češće pogađaju žene koje imaju kraću uretru pa bakterije lakše napadnu bešiku, ni muškarci nisu pošteđeni, i tada imaju osećaj da moraju često da mokre.
  • Imamo seksualno prenosivu bolest. Hlamidija nas može često terati u toalet. Još jedan znak postojanja seksualno prenosive bolesti je peckanje prilikom mokrenja.
  • Imamo dijabetes ili početak dijabetesa. Kod dijabetesa, telo se brani od viška šećera tako što pojačano stvara urin. Takođe, dijabetičari stalno osećaju žeđ pa i piju više tečnosti.
  • Imamo uvećanu matericu ili jajnike. Ciste, polipi, miomi ili tumori na reproduktivnim organima mogu pritiskati bešiku i davati nam osećaj da imamo potrebu da mokrimo.
  • Zid karlice nam je oslabio. Ženama tokom godina i kao posledica porođaja, slabe mišići i ligamenti koji čine potporu u karlici i drže bešiku i matericu. To može dovesti do prolapsa bešike, kada se ona nađe u takvom položaju u kom je konstantno pritisnuta.
  • Imamo problem s prostatom. Kod muškaraca prostata se konstantno uvećava, i sa godinama počinje da pritiska uretru, što otežava mokrenje i stvara osećaj konstantne potrebe za mokrenjem.

Na prva dva razloga možemo lako sami uticati. Ali ostali zahtevaju malo više pažnje, ili čak ozbiljno lečenje. Svakako je bitno reagovati na vreme i sprečiti nastanak još većeg problema. Tu nam dosta može pomoći i priroda u stručno osmišljenim preparatima Herba Sveta:

Nefrovit nam može pomoći da se izborimo s infekcijama mokraćnih puteva, upala bešike i bubrega, peska i kamena u bubrezima i bešici.

Hipoprostat pomaže muškarcima kod akutne i hronične infekcije prostate, uvećanja i adenoma prostate.

Femisan A jača reproduktivni sistem i imunitet žene, bori se protiv cista i mioma.

Equigal pomaže u eliminaciji tečnosti koja se nakuplja u organizmu i čisti ga.

A tu je i Optima Forma, borac protiv stresa i depresije, koja opušta i olakšava ulazak u san.

Uz preparate Herba Sveta, do mirnog sna!

Rasta, rasta, rastavić

Rastafarijanci, pripadnici religije potekle s Jamajke tridesetih godina prošlog veka koji veruju da je Car Etiopije, Hajle Selasije, bio inkarnacija Hrista, najprepoznatljiviji su po svojim dredovima. Dredovi, ’ućebani’ dugi pramenovi kose, inspirisani su biblijskom pričom o Samsonu, ili lavovskom grivom, i simbol su nekomformizma i slobode. Verovatno najpoznatiji pripadnik rastafarijanskog pokreta je nadaleko omiljeni muzičar Bob Marli, a rege muzika se sluša širom sveta. Rastafarijanci svoju spiritualnost izražavaju putem raznih, neortodoksnih običaja, između ostalog kroz ’duhovnu upotrebu’ kanabisa, negiranje i oštru kritiku materijalističkog načina života, propagiranje čulnog uživanja, umerenosti u hrani i vegetarijanstvo. Kako se protive svemu što je materijalno, ni njihova religija nije institucionalizovana. Ona je verovanje sa naglaskom na lični, intuitivni doživljaj i život u sadašnjem trenutku.

Bob Marli

Igrom slučaja, naziv ove religije i ime jedne biljke vrlo su slični. Ali sličnost nije samo u imenu. Rastafarijanski dredovi veoma liče na rastavić, biljku koja je jednako slobodarskog duha. Rastavić širi svoje ’dredove’ nesputano po vlažnim livadama, močvarnim predelima, poljima, uz potoke i duž puteva… Osim na rastafarijanski dred, podseća i na konjski rep, pa je još jedan narodni naziv kod nas i konjorep, na engleskom giant horsetail – veliki konjski rep, a čak i naučni, latinski naziv equisetum, ima isto značenje. Rastavić podseća i na minijaturnu jelku: listovi su mu igličasti, okrenuti na gore i – potpuno čudotvorni. On je toliko lekovit da bi se oko njega mogla isplesti čitava religija.

Stari narodi koristili su ga za razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je silicijumska kiselina ta koja je doprinosila da  posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva.

Smatra se da je, tokom paleozoika, najstarije ere planete Zemlje, i perioda karbona (perioda kada se taložio kameni ugalj), rastavić bio džinovska biljka, najdominantnija, i da je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra.

Rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karotin, mangan, kalijum, gvožđe, i vrlo korisnu silicijumsku kiselinu.

Da vidimo kakva sve lekovita svojstva ima rastavić:

  • Rastavić je diuretik, podstiče izbacivanje nagomilane tečnosti iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
  • Dijuretsko dejstvo ove biljke pomaže i kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
  • Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak kamenca. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Veoma je lekovit kod upale mokraćnih puteva i krvarenja, olakšava bolno mokrenje i sprečava upale bubrega i prostate.
  • On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
  • Silicijumska kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, bolova u kostima i zglobovima.
  • Silicijumska kiselina, pošto zaceljuje tkiva, korisna je i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, arteroskleroze i proširenih vena.
  • Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
  • On pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca pa je odličan kod anemije.
  • Ova biljka, odnosno njena silicijumska kiselina, jača kožu, kosu, nokte, dodaje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.

I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata. U bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima. Ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.

Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Čaj treba piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.

Rastavić je sastavni deo nekoliko preparata Herba Sveta: u Equigalu pomaže drenažu organizma i uklanja celulit. U Hipoprostatu štiti prostatu i olakšava mokrenje. U Nefrovitu štiti čitav urinarni trakt, sprečava infekcije, stravarnje kamenčića i njihovo izbacivanje. U Leokardinu izbacuje višak tečnosti i olakšava rad srca kod srčane insuficijencije.

Ova rastafarijanski slobodna biljka donosi najveće bogatstvo, ono nematerijalno: zdravlje.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.