Category Archives: lekovite biljke

Manjak prirode u telu i umu

Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji…

Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. On ne bira godine ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…

Hronični umor obično prate pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije.

Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…

Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, kovid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.

Kao što vidimo, umor može pogoditi sve sfere našeg života. A mi ćemo ga još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.

Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:

Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.

Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.

Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.

Vatra i koža

Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije.

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatra se zahvaćena površina i dubina oštećenja. Kod opekotina prvog stepena, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. One prolaze same od sebe i ne ostavljaju ožiljke.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plikova ispunjenih tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečila infekcija, i zaštititi sterilnom gazom.

Još ozbiljniji stepen je treći, i to su opekotine kod kojih su oštećeni svi slojevi kože, koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

Kod lakših opekotina, opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge. Na ranu nikako ne treba stavljati ulje jer ono sprečava rashlađivanje tkiva.

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Jedno od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Sva ona deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, ali i pantenol, bisabolol i alantoin. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se koža oštećena psorijazom, ekcemom, aknama, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, a ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija.

Afričko sunce i Devi melem

Još jedno iskustvo korisnice Devi melema za regeneraciju, testiranog u najekstremnijim uslovima, prenosimo ovde u celosti:

Alergiju na sunce imam godinama i godinama mi „upropasti“ svako letovanje. Tačnije imala sam godinama i godinama mi „upropašćavala“ svako letovanje! Imam je i dalje, jer jednom sklona alergijama – uvek se pojavljuje alergija. Ali od pre dve godine, tačnije tri, ovo je treće letovanje, da sam alergiju na sunce- ublažila, smanjila a ove godine i predupredila – i to DEVI MELEMOM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Naime, već evo treća godina, kako delim svoje iskustvo o korišćenju Devi melema za ublažavanje, sprečavanje …. alergija na sunce.  Blagodetno dejstvo Devi melema, sam osetila prvi put pre tri godine, kada mi se već pojavila do tada „neizbežna“ alergija na sunce, svi koji imaju ovaj problem znaju kako je to bolno, neprijatno…. kako je tu osip na koži, koji peče, svrbi, boli…. imala sam svojevremeno i takvu reakciju, kada je koža bila do te mere upaljena, da sam čak i temperaturu imala….

Dakle pre tri godine, sam već tako upaljenu, crvenu, bolnu kožu sa osipom, sasvim slučajno namazala Devi melemom, koji sam imala pri ruci i koristila ga u druge svrhe. Da je delovalo kao „rukom odnešeno“ (da upotrebim ove reči, koje se često čuju, kad se želi nešto dočarati, da je brzo prošlo) – jeste! Stvarno već pri prvom nanosu sam osetila olakšanje, a već do sutra, sa nekoliko puta nanešenim melemom, se sve povuklo. O tome sam odmah pisala, podelila svoje iskustvo i uvek o tome govorila u nadi da ću pomoći mnogima kojima je alergija veliki problem.

Sledeće godine, sam već na pocrvenela mesta, znajuću da će se ukoliko ništa ne preduzmem, već početi javljati osip, peckanje i bol…. odmah počela tretman sa Devi melemom…. Naravno crvenilo je bez alergije, za dva dana se povuklo.

Ove godine sam u šali govorila – a sada test za Devi melem u Africi, na afričkom suncu! Pošto sam letovala u Egiptu a zna se kolike su tamo temperature i koliko je visoko zračenje, skreće se pažnja na oprez prilikom sunčanja svima a onima koji su skloni alergijama na sunce, pogotovo! Uz maksimalni oprez i nanošenje Devi melema, svaki put posle sunčanja na osetljive i sklone alergijama delove tela, ja sam potpuno izbegla bilo kakvu alergiju, bilo kakvu iritaciju. Naravno uz maksimalni oprez, nemoguće je pri tim temperaturama izbeći crvenilo kože… ali se primenom Devi melema na tome završilo! Nanošenjem Devi melema, crvenilo se povlačilo i ono najvažnije – nije došlo do alergije!

Šta je to „čudotvorno“ u toj kutiji na kojoj piše – Devi melem za regeneraciju kože? Pa šta može biti osim sledećeg:

Kompanija HERBA SVET iz čije „kuhinje“ izlazi ovaj melem, kao i svi drugi njihovi proizvodi, s razlogom nose pečat 100% prirodno! – snaga biljaka pretočena u proizvode. Maksimalna iskorišćenost biljnog sveta, da bi se napravili proizvodi koji daju maksimalni efekat!

A DEVI MELEM – Baza pčelinji vosak – ulja – avokada, noćurka, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pa eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine – plus alantoin i pantenol!

Ovoliko sastojaka – od kojih svaki na svoj način ima neprocenjivu vrednost kada je u pitanju nega, regeneracija i zaštita kože – u jednom proizvodu! Pa rezultat je zagarantovan, koži je obezbedjeno sve ono najbolje, što se iz prirode može uzeti!

Moj test je uspeo! Na temperaturama afričkog sunca i sunca Sahare – Devi melem je sačuvao moju kožu!

Kompanija HERBA SVET pored liderstva koje drži za FEMISAN A – može s punim pravom postati lider i kad je u pitanju zaštita i regeneracija kože i to proizvodom DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

 Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.

 

Obrnuti pubertet

Nakon što pređe tridesetu, u telu muškarca dešava se promena koja nije odmah vidljiva, ali proces se definitivno odvija: svake godine nivo testosterona padne za prosečno 1%. Tokom mladosti, nivo ovog hormona prelazi 1000 ng/dl, da bi u osamdesetim iznosio samo 200 ng/dl. Iako muškarci ne doživljavaju tako dramatične promene kao žene, većina njih će oko pedesete iskusiti andropauzu – mušku menopauzu.

Testosteron igra veliku ulogu u životu muškaraca ali i žena, jer je neophodan za normalno fizičko i mentalno zdravlje, razvoj mišića i mišićne mase, seksualne funkcije i polni nagon. To je hormon koji muškarcima daje muževni, duboki glas, jake crte lica, mišićavo poprsje, gustu bradu i maljavost. Kada uđe u pedesetu, muškarac već ima oko 20% manje testosterona nego kada je bio u punoj snazi. Danas, u eri nezdrave hrane, sedentnog načina života i sveopšteg zagađenja, taj procenat je često i mnogo veći, i sve je više muškaraca koji u andropauzu ulaze već od 38. godine života.

Simptomi andropauze su uglavnom individualni, ali neki od najčešćih su sledeći:

  • pad energije, umor
  • depresija
  • promene raspoloženja
  • nemogućnost koncentracije, zaboravnost
  • gubitak mišićne mase
  • višak telesnih masti
  • smanjen libido
  • otežana ili slaba erekcija
  • valunzi
  • nesanica
  • izražene grudi
  • lupanje srca

Pored neprijatnih simptoma, andropauza, baš kao i menopauza kod žena, nosi konkretne zdravstvene rizike, pre svega od osteoporoze i kardiovaskularnih poremećaja, dok su muškarci dodatno izloženi i povećanom riziku od raka prostate. Iako simptomi ne moraju biti tako intenzivni kao kod žena, mogu trajati čak 15 do 20 godina.

Nezdravi način života, brza i masna hrana i izloženost stresu danas muškarce sve ranije gura u andropauzu, čak u drugoj polovini tridesetih, baš u vreme kada se mnogi odlučuju da osnuju porodice. Tada se ispoljava rastući problem našeg doba – muška neplodnost. Usled niskog nivoa testosterona opada i broj i pokretljivost spermatozoida, koji udruženi s nedostatkom seksualne želje i padom samopouzdanja mnoge parove sprečavaju da se ostvare u ulozi roditelja. Simptomi andropauze često ostaju neprepoznati, često i zbog stida prikriveni, i muškarci retko traže pomoć, zapadajući sve dublje u depresiju i gubeći veru u sebe. Neki pomoć mogu tražiti ’indirektno’, ponašanjem koje okolini deluje naporno ili trivijalno, ili kanalisati svoje probleme kupovinom novog automobila ili iznenadnim interesovanjem za ekstremne sportove.

Kako ponašanje muškarca koji prolazi kroz izraženu andropauzu može podsećati na ono kod adolescenata, ovaj period se često naziva i obrnuti pubertet. Ali andropauza je prirodni proces i kao takvog je treba i razumeti. Naročito zato što se njeni simptomi i rizici mogu znatno ublažiti prihvatanjem zdravijeg načina života: kvalitetnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima, izbegavanjem duvana i alkohola i održavanjem zdrave telesne mase. Bitno je ne zaboraviti ni psihu i baviti se aktivnostima koje angažuju moždane funkcije, negovati prijateljstva i zdrave društvene odnose i provoditi dovoljno vremena u prirodi.

Tako se može zaustaviti nagli pad nivoa testosterona, koji se može čak i povratiti potpuno prirodnim putem: pomoću lekovitog bilja. Prirodna laboratorija Herba Sveta muškarcima nudi dve opcije: Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO.

Alfa Aktiv, pomoću damjane, L-karnitina, acetil-L-karnitina i cinka doprinosi normalnom nivou testosterona, poboljšava broj i pokretljivost spermatozoida ali i sprečava depresiju, podiže nivo energije i libida, uz dodatno kardioprotektivno dejstvo.

Alfa Aktiv HS PRO, pored onih koje sadrži klasičan Alfa Aktiv, donosi i sastojke koje štite zdravlje prostate, sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija, smanjuju ili otklanjaju neprijatne simptome edema prostate – učestalo i otežano mokrenje, ali i dodatno čuvaju gipkost krvnih sudova, uravnotežuju krvni pritisak i eliminišu posledice stresa. Testerasta palma, trans resveratrol, 3-β-sitosterol, dihidrokvercetin i ekstrakt nara tako, uz damjanu, L-karnitin i cink predstavljaju dobitnu kombinaciju koja čuva zdravlje muškarca, obezbeđuje mu potrebnu energiju, jača imunitet i mentalnu stabilnost. Uz Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO, nema reprize puberteta, već je tu samo stabilna, zdrava muškost.

Geološke formacije u našim bubrezima

Naše telo je deo prirode, pa je sasvim logično da njime vladaju prirodni zakoni. Nedavno je geolog Brus Fauk, posmatrajući kristale oko toplih izvora u nacionalnom parku Jelouston, došao do zaključka da je nastanak i nestanak kamena u prirodi ništa drugo do ogledalo onoga što se dešava u našim bubrezima, suprotstavljajući se tako čvrstom stavu moderne medicine da se kamen u bubregu ne može rastvoriti.

Kamen iz bubrega pod mikroskopom, izložen ultraljubičastom svetlu

Fauk, koji je tokom svog radnog veka, proučavajući minerale i kristale, posetio brojne termalne izvore i koralne grebene, tvrdi da svaki kamen raste i rastvara se. Kamen koji nastaje u bubregu sastoji se od kalcijuma i oksalata, a kada se u njega upere ultraljubičasti zraci, postaju vidljivi tanki slojevi minerala koji liče na dragi kamen. Te prelepe boje kamen duguje raznim organskim materijama, mikrobima, ćelijama bubrega i hemikalijama koje oni stvaraju. Fauk tvrdi da, baš kao i mikrobi u termalnim izvorima Jeloustouna, i mikrobi iz bubrega podstiču rast kristala. Ako uspemo da bolje razumemo strukturu kamena, možemo doći do rešenja kako da se kamen u bubregu rastvori i da se zaustavi njegov ponovni rast, kaže ovaj naučnik.

Faukove tvrdnje imaju smisla. Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. Danas je nefrolitijaza, kako se zvanično zove prisustvo kamena u bubregu, prilično zastupljen poremećaj koji mnogo češće pogađa muškarce nego žene. Da nas je moderan način života saterao u ćorsokak potvrđuje i činjenica da se kamen u bubregu znatno češće javlja u razvijenim zemljama i kod osoba višeg društvenog statusa. Dakle način ishrane igra veliku ulogu u njegovom nastanku, kao i kvalitet i količina vode koju pijemo.

Kada putem mokraće izlučujemo previše minerala, a pritom organizam nema dovoljno tečnosti, minerali počnu da se kristalizuju. Neki od čestih faktora koji su zaslužni za stvaranje kamena u bubregu su infekcije mokraćnih puteva i oboljenja koja izazivaju zastoj mokraće, kao i poremećaji metabolizma i endokrinog sistema. Kada u prečniku imaju par milimetara, ovi kamenčići smatraju se peskom. Ali kada kamen ima više od 7 milimetara, najverovatnije će se zaglaviti u mokraćnom kanalu i sprečiti normalan protok mokraće, a pritom će konstantno oštećivati sluzokožu, što je idealna sredina za nastanak infekcije. Sve veće od toga ne može da uđe u kanal i ostaje u bubregu gde se vremenom sve više širi.

Ali ono što je najstrašnije kod kamena u bubregu je bol koji izaziva. Kada uđe u mokraćni kanal, kamen izaziva nesnosan bol koji kreće u slabinskom delu kičme, širi se ka preponi i traje od 20 minuta do više sati. Prate ga povišena temperatura, mučnina, povraćanje, često i krv u mokraći. Infekcije mokraćnih puteva su redovni pratilac ovog stanja. Bol može biti toliko intenzivan da izaziva gubitak svesti. Upravo je bol ono što nas natera da se konačno pozabavimo stanjem svojih bubrega. Ali čak i kada se primene razne metode razbijanja i uklanjanja kamena, postoje velike šanse, čak do 70% da će se ponovo pojaviti.

Zato bi svi trebalo da obratimo pažnju na to kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. I posebno – u kojoj količini. Osobe koje već imaju kamen u bubregu trebalo bi da piju toliko tečnosti da izluče putem mokraće najmanje dve litre. Prerađena hrana je prepuna soli koja veoma nepovoljno utiče na rad bubrega i sprečava drenažu. Umesto industrijski prerađene hrane, najbolje je da sami pripremimo svoje obroke od svežih namirnica. Veliki prijatelji našeg urinarnog trakta su peršun, celer, brusnica, bobičasto voće, lubenice, i najvažnije od svega – čista, kvalitetna voda bez previše minerala.

Ali ono što nam najviše može pomoći, kao preventiva ili kada već postoji problem, je lekovito bilje. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza i rastavić su herojska petorka koja efikasno rešava urinarne infekcije, čak i kad je u pitanju najupornija bakterija, Ešerihija koli, smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih puteva, ima diuretičko dejstvo i doprinosi pravilnoj raspodeli tečnosti u organizmu, a preventivno deluje protiv nastanka peska i kamena u bubregu, dok kod već prisutnih kristala olakšava bolne krize. Svih ovih pet prirodnih junaka deo su preparata Nefrovit.

Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. A uz Nefrovit, kamen u bubregu ne dobija šansu da raste i izaziva infekcije.

Moćan saveznik modernog muškarca

Iz laboratorije Herba Sveta stiže nam još jedan proizvod koji se stara o zdravlju muškaraca: Alfa Aktiv HS PRO. Za razliku od Alfa Aktiva koji se već više godina uspešno brine o seksualnom zdravlju muškaraca, Alfa Aktiv HS PRO svojim dopunjenim spiskom aktivnih sastojaka ima široki dijapazon dejstava.

Pored sjajne damjane, biljke koja deluje kao prirodni afrodizijak, pospešuje erektilnu funkciju i poboljšava kvalitet i broj spermatozoida, ali štiti i mentalno zdravlje boreći se protiv depresije i štetnog uticaja stresa, cinka koji je neophodan za normalnu plodnost i reprodukciju, acetil-L-karnitina koji poboljšava energiju i deluje kardioprotektivno, Alfa Aktiv HS PRO donosi još nekoliko izuzetnih dodatnih sastojaka.

Suvi ekstrakt testeraste palme (Serrenoa repens L.) obiluje slobodnim masnim kiselinama i beta-sisterolom koji su neophodni za pravilno funkcionisanje prostate, a vrlo su efikasni kod benignog uvećanja prostate. Svojim aktivnim dejstvom, testerasta palma smanjuje proizvodnju dihidrotestosterona, čime direktno doprinosi umanjenju oticanja prostate. Na taj način sprečava ili značajno smanjuje neprijatne simptome edema prostate: učestalo i otežano mokrenje, zastoj mokraće, noćno mokrenje, osećaj nagle potrebe za mokrenjem…

Reynoutria japonica Hoitt. ili Fallopia japonica, japanski dvornik, zeljasta biljka sa izuzetnim sposobnostima preživljavanja i razmnožavanja, osim što ima jestive listove, tradicionalno se koristi u kineskoj i japanskoj medicini zbog visoke količine trans resveratrola. Upravo iz tog razloga čist ekstrakt resveratrola izolovan iz ove biljke našao se u novoj formuli Alfa Aktiv HS PRO. Trans resveratrol je element dugovečnosti i produžene mladosti koji štiti kardiovaskularni sistem, čuva gipkost krvnih sudova, uravnotežuje krvni pritisak a posebno se preporučuje osobama sa istorijom kardiovaskularnih bolesti u porodici. Osim što smanjuje šanse pojave ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, ovaj snažni antioksidans nam, neutrališući štetni uticaj slobodnih radikala, poboljšava opšte zdravlje i eliminiše negativne posledice stresa, pojačanog fizičkog i mentalnog napora i pušenja cigareta.

Pomoću 3-β-sitosterola, suvi ekstrak korena koprive (Urtica dioica L.) uspešno apsorbuje višak masnoće u krvnim sudovima, održavajući normalne nivoe holesterola i triglicerida u krvi, ali doprinosi i normalnom funkcionisanju urinarnog trakta i prostate. Svojim diuretičkim svojstvima, kopriva olakšava i pospešuje izbacivanje mokraće, sprečavajući tako pojavu urinarnih infekcija. Beta-sisterol je prirodni čistač organizma, pomaže telu da se izbori sa toksinima i da ih izbaci iz organizma, pa na taj način štiti i jača i naš imunitet.

Još jedan izuzetan antioksidans našao se u ovom preparatu pomoću suvog ekstrakta nara (Punica granatum L.). Nar je poznat kao vitaminska bomba, a ono najvrednije u njemu su polifenoli, antioksidansi koji štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, čuvajući nas tako od raka, posebno raka prostate. Brojne studije su pokazale da nar smanjuje količinu antigena kog luči prostata (PSA) i tako sprečava razvoj i rast tumornog tkiva. I nar je bogat polifenolima, pa u ovoj formuli pojačava snažno kardioprotektivno dejstvo, ali igra i veliku ulogu u sprečavanju Alchajmerovog oboljenja i poboljšava memoriju. To nije sve: ekstrakt nara poboljšava izdržljivost tokom fizičkog napora, pospešuje varenje, sprečava i olakšava bol u zglobovima i jača libido.

Podjednako koristan sastojak preparata Alfa Aktiv HS PRO je dihidrokvercetin. Ovaj bioflavonoid ima mnogostruko korisna dejstva po organizam: deluje protivupalno, antialergijski, antireumatski, antivirusno i antikancerogeno. Svojim izuzetnim antioksidantnim dejstvom pozitivno deluje i kod ozbiljnih malignih oboljenja: raka debelog creva, prostate, pluća, jetre, leukemije… Ali najbitniji razlog što se našao u ovoj ‘muškoj’ formuli je njegovo protivupalno dejstvo, posebno kada je prostata u pitanju. Kvercetin sprečava proinflamatorne enzime, pa tako eliminiše upalne procese u prostati i odlična je terapija kod hroničnog prostatitisa, a svojim antioksidansima deluje antitumorski, štiteći ovu žlezdu od karcinoma. Kvercetin je popularan i među sportistima, ne bez razloga: dobro je poznato da povećava energiju, pospešuje oksidaciju masti i termogenezu. On širi krvne sudove, pojačava njihovu elastičnost, pa tako doprinosi normalizaciji krvnog pritiska ali i opštem kardiovaskularnom zdravlju.

Na kraju ovog brzog putovanja kroz sastojke potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv HS PRO, možemo sa sigurnošću zaključiti da smo dobili još jednog moćnog saveznika muškog zdravlja: osim što štite prostatu, urinarni trakt i pospešuju seksualno zdravlje i plodnost, elementi ovog preparata povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, štite srce i krvne sudove, normalizuju pritisak, eliminišu višak holesterola, ali utiču i na imunitet i opšte zdravlje, poboljšavajući tako i nivo energije, mentalne budnosti i sposobnosti borbe protiv najvećeg neprijatelja modernog doba – stresa.

Ubica srčanog mišića

Ponedeljak ujutru. To je vreme koje infarkt najčešće bira. Na drugom mestu je subota ujutru. U svakom slučaju jutro, jer su tada krvna zrnca ’lepljivija’. Danas je on jedan od najčešćih uzroka smrti. U Srbiji ga godišnje doživi čak 10.000 osoba, od toga 30% njih ne preživi. Sve se češće dešava osobama mlađim od 40 godina, više muškarcima nego ženama, ali nakon ulaska u menopauzu šanse su jednake za oba pola. Nažalost, polovina smrtnih slučajeva dešava se tokom prvog sata od nastupa srčanog udara, i to van bolnice.

A simptomi? Pre svega bol u grudima, stezanje, pečenje, pritisak, koji se širi ka vratu, vilici, leđima ili levoj ruci. Bol obično traje preko 20 minuta, nastavlja se i u stanju mirovanja, i po tome se razlikuje od bola izazvanog anginom koji obično prolazi nakon desetak minuta. Prate ga osećaj gušenja i malaksalosti, preznojavanje, osećaj mučnine, čak i povraćanje, kratak dah – nedostatak daha ili zadihanost, osećaj lupanja srca, bledilo… I sve to zato što naše srce gubi kontrolu nad svojim mišićem.

Neki put srčani udar prođe bez simptoma. To su takozvani bezbolni ili nemi infarkti i češće pogađaju dijabetičare i osobe starije od 75 godina. Žene i muškarci mogu osetiti različite simptome. Na primer, muškarci češće osećaju jak bol u grudima, nesvesticu, kratak dah, mučninu i bol u levoj ruci. Neke žene umesto bola u grudima osećaju bol u leđima, ruci, vratu, ramenu ili grlu, uz prateću mučninu, umor, zadihanost i povraćanje.

Ali često simptomi počnu blago i nastavljaju se i pojačavaju tokom narednih dana, a ponekad i nedelja, dok konačno ne dođe do infarkta. Zato je važno prepoznati ih i što pre potražiti pomoć. Statistike kažu da žene mlađe od 50 godina, iako ređe dobijaju infarkt od muškaraca te dobi, imaju duplo veće šanse da se on završi fatalno upravo zato što ignorišu rane simptome. Jedan od načina da pomognemo sebi, kad osetimo simptome i dok čekamo pomoć, je da sažvaćemo i progutamo najobičniji aspirin.

Tokom rane mladosti ne brinemo mnogo o zdravlju. Organizam je jak pa se ne buni kada ga hranimo nezdravim mastima, šećerom, kada dane provodimo sedeći ispred kompjutera ili televizora, ili gutamo svakodnevni stres, a pritom još možda pušimo cigarete ili čak koristimo neke psihoaktivne supstance. Ali kako se bližimo četrdesetima, posledice takvog načina života počinju da se vide, najviše na našim arterijama. Uzrok infarkta u 99% slučajeva je upravo ateroskleroza koronarnih arterija. One su te koje prokrvljuju srčani mišić – miokard. Unutrašnji sloj arterija zadebljava i na njima se stvara plak – aterosklerotska pločica koja se sastoji od masnih supstanci, holesterola, kalcijuma i mrtvih ćelija. Zamislimo ga kao naslage masnoće i nečistoće unutar vodovodne cevi. Kada otvorimo česmu, voda teče, ali kako se te nečistoće gomilaju, mlaz je sve tanji. Ono što je najopasnije je kad se naslage u nekom trenutku odvoje od cevi i zapuše je.

Tako nastaje krvni ugrušak – tromb: plak puca, odvaja se od epitela koji oblaže krvni sud, pritom ga oštećujući, i blokira krvni sud. Srčani mišić tada ostaje bez svežeg dotoka krvi i kiseonika i nakon dvadesetak minuta počinje da odumire. Upravo to stanje zove se infarkt miokarda i zahteva hitnu lekarsku pomoć. Infarkt se leči bolnički, pomoću lekova koji utiču na rastvaranje krvnog ugruška, ili mehaničkim putem – ugradnjom stenta.

Osobe koje prežive infarkt moraju proći kroz period oporavka koji podrazumeva mirovanje i adekvatnu terapiju. Nažalost, to što su ga jednom ’preležale’, ne znači da ga neće dobiti opet, naprotiv. Zato je vrlo bitno promeniti stil života i ukloniti sve moguće faktore rizika. Postoje činioci na koje ne možemo uticati kada je infarkt u pitanju: nasleđe i pol. Ali na ostale možemo: gojaznost, povišene masti u krvi, visok pritisak, pušenje, alkoholizam, neaktivnost, stres, šećerna bolest…

Pored zdravijeg načina života, boljem oporavku, ali i prevenciji novog infarkta, mogu doprineti i lekovite biljke: srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela predstavljaju dobitnu kombinaciju koja hrani srce, osvežava ga i jača. Acetil-holin kog sadrže dovodi pritisak u ravnotežu, dok holin razlaže masnoće i usporava njihovo deponovanje u zidove krvnih sudova. Minerali iz lekovitog bilja poboljšavaju gipkost i elastičnost krvnih sudova i doprinose normalnom srčanom ritmu.

Naše srce zato voli Leocardin – prirodni preparat koji sadrži upravo ovu kombinaciju šest lekovitih biljaka. On nam može pomoći kada se oporavljamo nakon infarkta, ali još bolje je da ga uzmemo preventivno i sačuvamo svoj srčani mišić na vreme.

Tihi uljezi

Postoje tihi uljezi koji se redovno baškare u našem telu bez naše dozvole i znanja. Većina žena će tokom života imati ciste na jajnicima, često čak i svakog meseca, a da toga nisu ni svesne. Ciste su obično bezopasne i nestaju same od sebe, ali kako godine idu, mogu biti učestalije i sve veće, a s njihovim rastom javljaju se i simptomi: osećaj nadutosti i težine u stomaku, potmuli ili oštar bol u maloj karlici ili donjem delu leđa, mučnina, povraćanje, poremećaj varenja, bol prilikom pražnjenja debelog creva, bol tokom odnosa…

Ciste se otkrivaju tokom ginekološkog pregleda, najbolje transvaginalnim ultrazvukom. Srećom, većina nije kancerogena, ali nam ipak mogu izazvati komplikacije, uključujući i neplodnost. Ako smo im sklone, kako vreme odmiče biće ih sve više, a neke ciste mogu izazvati i bolno uvrtanje jajnika. Tada simptomi postaju žestoki i uključuju osećaj opšte slabosti, vrtoglavicu, padanje u nesvest, ubrzan dah, visoku temperaturu, povraćanje, i veoma, veoma jak i prodoran bol.

Nisu sve ciste iste, upravo iz razloga što se formiraju na različite načine. U jajniku se svakog meseca formira folikul, vrećica ispunjena tečnošću koja sadrži jajnu ćeliju. U normalnim okolnostima folikul će otpustiti jajnu ćeliju tokom ovulacije i ona će nastaviti svoj put kroz jajovod. Ali povremeno se desi anomalija: jajna ćelija sazri u folikulu, ali on ne puca već nastavlja da raste, obično od 3 do 10 cm u prečniku. Tako nastaje folikularna cista, poznata i kao vodena cista. Ona obično pukne sama od sebe u jednom trenutku, čega ne moramo ni biti svesne, ali u slučaju veće ciste možemo osetiti iznenadan bol u predelu jajnika.

Folikularne ciste spadaju u funkcionalne, baš kao i ciste žutog tela, corpus luteum, poznate i kao hemoragične ciste. Nakon ovulacije, kada jajna ćelija napusti folikul, on se normalno sam dezintegriše i nestane. To je takozvani corpus luteum ili žuto telo. Ali ponekad se desi anomalija, pa on, umesto da se razgradi, počne da se ispunjava tečnošću koja ponekad može sadržati i krv. U nekim slučajevima ovakva cista može izazvati krvarenje između ciklusa ili bol. I ona se može rešiti spontano, a kada pukne može izazvati obojeni sekret.

Za razliku od funkcionalnih cista koje su povezane s ovulacijom, nefunkcionalne se mogu pojaviti i rasti bez obzira na nju. One nisu bezazlene, mogu biti veoma bolne i izazvati veće komplikacije.

Najpoznatije nefunkcionalne ciste su endometriotične ili čokoladne ciste. Naša materica sadrži ćelije koje je oblažu i sačinjavaju endometrijum, omotač s njene unutrašnje strane koji igra veliku ulogu u procesu začeća i trudnoće. Tokom svake menstruacije ovaj omotač se obnavlja tako što se ljušti, izbacuje i formira novi. U normalnim okolnostima on obitava samo unutar materice, ali kada dođe do anomalije, njegove ćelije počnu da rastu izvan nje i kače se na unutrašnje organe, najčešće za jajnike. Takav poremećaj zove se endometrioza. Kada ona zahvati jajnik, njeno tkivo može rasti i formirati cistu, tzv. endometriom, čiji sadržaj vremenom postaje krvav, tamno braon, boje čokolade. Endometriomi mogu narasti čak do 20 cm. Tokom menstruacije ovo tkivo reaguje isto kao i ono unutar materice, pa izaziva i menstrualne bolove, obilno menstrualno krvarenje, neprijatnost tokom seksualnog odnosa, često mokrenje i bol prilikom pražnjenja debelog creva. Nažalost, učestalost endometrioze kod žena koje se leče od steriliteta je čak 40%.

Još jedna vrsta nefunkcionalne ciste, odnosno mnogo sitnih cista, javlja se kod žena koje pate od sindroma policističnih jajnika – PCOS. Njega karakteriše prisustvo velikog broja malih cista na oba jajnika. PCOS se čvrsto povezuje sa hormonalnim disbalansom i čest je uzrok neplodnosti. Obično izaziva neredovne menstruacije ili produžena krvarenja, a kako ga karakteriše prisustvo povišenog nivoa androgena, muških polnih hormona, prate ga i maljavost, problemi sa kožom i lučenjem sebuma a neretko i gojaznost. Upravo ovi hormoni sprečavaju jajnike da normalno funkcionišu, pa oni nisu u stanju da proizvode jajne ćelije i obezbede ovulaciju. Nažalost, danas svaka deseta žena u reproduktivnom periodu pati od ovog sindroma.

Jedan od najboljih načina da se rešimo cista je vrlo jednostavan i prirodan – pomoću lekovitog bilja. Ono će obezbediti najosnovniji preduslov za normalno funkcionisanje reproduktivnog sistema: dobar hormonalni balans. Osim toga, lekovito bilje regeneriše, sprečava upale, grčeve i bolove, normalizuje krvarenje, uništava viruse i bakterije, i što je najbitnije, stimuliše mikrocirkulaciju u jajnicima i tako obezbeđuje njihov nesmetani rad.

A kako da znamo koje lekovito bilje može da nam pomogne? To nam je olakšao Herba Svet, jer je odabrao ono najbolje, i u idealnoj razmeri i obliku ga stavio u Femisan A. Uz Femisan A ciste brzo nestaju, a redovnom upotrebom sprečava se pojava novih, reguliše se ciklus, jača plodnost i umanjuju tegobe čak i kod težih poremećaja kao što je endometrioza. Femisan A efikasno proteruje naše tihe uljeze i pomaže da budemo potpune gospodarice svog tela.

Naša spasiteljica

U 16 kilometara dugoj i do 360 metara dubokoj Sićevačkoj klisuri, istočno od Niša, raste preko 3000 biljaka. Krševiti i prelepi, ali i surovi teren Svrljiških planina, idealno je stanište za žalfiju, inače mediteransku biljku, koja je ovde samonikla, autohtona vrsta. Svesni njene vrednosti, meštani svake godine u maju organizuju Dane žalfije, manifestaciju koja okuplja ljubitelje ove izuzetno lekovite biljke.

Sićevačka klisura je najveće prirodno nalazište žalfije van Mediterana. U pojasu Sredozemlja raste oduvek, ali je bila čuvena nadaleko. Kinezi su je toliko cenili da su holandskim trgovcima davali tri sanduka svog čaja za jedan sanduk žalfije. Po mnogim narodnim predanjima, žalfija je sinonim za dugovečnost i besmrtnost.

Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? Zašto bi umro čovek kome u bašti raste žalfija?, kaže čuveni stih srednjovekovne didaktične poeme Regimen Sanitatis Salernitanum, Pravilnik o zdravlju iz Salerna, gde se nalazila prva evropska srednjovekovna medicinska škola, osnovana u 9. veku. U njoj su bila sabrana sva dotadašnja znanja, od Hipokrata, preko Galena, Dioskorda do arapske medicine. Salerno, koji je dobio titulu ‘Grada Hipokrata’, okružen je krševitim terenom koji dosta podseća na onaj oko Sićevačke klisure. I na kom žalfija raste u izobilju.

Naučni naziv biljke, salvia, znači spasiteljica. Kod nas je poznata i kao kadulja, jer se koristi i da se njom ‘okadi’ prostor. Osim što će dezinfikovati vazduh, pomoći će i da se oslobodimo plesni, grinja i insekata. U tom svojstvu dospela je sve do plemena američkih Indijanaca koji su je zapaljenu koristili u ritualima ‘pročišćavanja’ tela i energije.

Da je žalfija spasiteljica verovalo se u vreme kada je svetom harala kuga, crna smrt. Ona je bila jedan od sastojaka u čuvenom toniku ‘Sirće četiri lopova’, poznatom i kao ‘Marsejski lek’ za koji se smatralo da štiti od kuge. I danas se u Provansi pravi sličan tonik, a glavne biljke koje ulaze u njegov sastav su žalfija, lavanda, majčina dušica i ruzmarin. A otkud četiri lopova? Zbog jedne verzije priče o grupi lopova koja je u Marseju i Tuluzu pljačkala bolesne i mrtve tokom epidemije kuge. Kada su ih uhvatili, za slobodu su ponudili da obelodane svoj tajni recept pomoću kog su dolazili u blizak kontakt sa zaraženima a da se pritom nisu i sami razboleli.

Verovanje da žalfija štiti od mnogih bolesti, uključujući i kugu, potvrđuje i činjenica da je Karlo Veliki izdao naredbu da se uzgaja u svim manastirima i obilno koristi za lečenje. Danas znamo da su ta verovanja bila potpuno osnovana. Dugačak je spisak dejstava ove biljke: antiinflamatorno, antibakterijsko, antigljivično, antiseptično, astringentno, antioksidantno, ekspektorantno, karminativno, holagogno, holeretično, emenagogno, cikatrizantno…

Danas kada smo bolno svesni činjenice da su bakterije sve otpornije na moderne antibiotske lekove, žalfija je tu da nas opet spašava. Etarsko ulje ove biljke veoma snažno sprečava rast patogenih bakterija i tako sprečava bakterijske i gljivične infekcije. Brojne moderne studije dokazale su da žalfija uspešno pomaže zaceljivanje rana i sprečava infekcije, posebno kada su u pitanju stafilokoke, a efikasna je i kod herpesa.

Žalfija sadrži neverovatan broj minerala i vitamina, nezasićene masne kiseline, koenzim Q10, fitoestrogene, a njen estar linalil acetat je posebnno koristan kod zapaljenskih procesa. Baš kao i spisak korisnih materija, dug je i spisak poremećaja od kojih nas spašava: pad imuniteta, dijabetes, visok holesterol, degenerativne bolesti oka, slaba koncentracija i pamćenje, depresija, upala organa za varenje, jetre, bubrega, žuči, mokraćnih puteva, iritacije sluzokože disajnih puteva, valunzi u menopauzi, reumatizam, slabe kosti, upale i krvarenje desni, zadah, infekcije kože, pojačano znojenje, neplodnost, impotencija, poremećaji ciklusa kod žena, menstrualni bolovi, hormonalni disbalans, pa čak i porođajni bolovi.

A kada je koža u pitanju, žalfija nas spašava od akni, mitisera, masne kože, iritacija, ekcema i gljivičnih oboljenja pomoću svojih tanina, dok njen eukaliptol može ublažiti plikove i osip od pelena kod beba. Salvigenin, flavon kojim žalfija obiluje, čisti krv i pomaže izbacivanje toksina, dok njeni antioksidanti, luteolin, selen i apigenin štite organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala. Sve se to ogleda i na koži koja postaje čistija, mekša i zdravija.

Ali najdragocenije dejstvo žalfije na kožu je ono antibakterijsko i antifungicidno. Zato je pravi spasitelj kada su u pitanju gljivične infekcije stopala i noktiju, a kako efikasno sprečava znojenje, pomaže i kod problema neugodnog mirisa nogu. Upravo iz tog razloga žalfija ulazi u sastav Devi melema za negu stopala. Baš kao nekada u toniku ‘Četiri lopova’, i u Devi melemu za stopala, žalfija, ruzmarin, lavanda, čajevac i karanfilić ‘kradu’ svaku mogućnost da se na našim tabanima, među prstima i oko noktiju zapate bakterije i gljivice. Uz njih, kvalitetna ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže i kakao puter daju sve od sebe da nam stopala budu meka, nežna i negovana.

Od kamenitih padina oko Salerna, preko Sićevačke klisure, srednjovekovnih francuskih manastira, sve do Devi melema za stopala, žalfija nas vekovima spašava uvek i svuda.