Category Archives: lekovite biljke

Plovidba na nepredvidivim talasima

Kako se bližimo sredini života, tako sve češće osećamo promene u svom organizmu i na svom telu. Jedna od najočiglednijih promena koja se dešava krajem četrdesetih je ona vezana za menstrualni ciklus. Htele mi to ili ne, oko 47. godine ciklus će povremeno početi da izostaje. To će pratiti i simptomi koji će se sve više pojačavati: preznojavanje, valunzi, preosetljivost grudi, nesanica, zaboravnost, nervoza… Taj period dok se ciklus još uvek nije ugasio, ali se vidno proređuje, uz sve ove neprijatne simptome, zove se perimenopauza. Kada prođe godinu dana od poslednje menstruacije, bez obzira kakva ona bila i koliko trajala (možda i samo jedan dan), zvanično nastupa i menopauza.

 

U proseku, simptomi perimenopauze traju oko 4 godine, ali ona može trajati od par meseci do deset godina. Svi oni neprijatni simptomi se pojačavaju ili smanjuju pod dirigentskom palicom naših hormona, posebno estrogena i progesterona, koji se u ovom periodu potpuno otimaju kontroli, pa imamo osećaj kao da upravljamo brodom na nemirnom moru dok sa svih strana u nas udaraju besni talasi. Ova dva hormona do tada su igrala veliku ulogu u našem reproduktivnom zdravlju: u normalnim okolnostima, estrogen se pojačava oko sedmog dana od početka menstruacije, da bi oko 14. dana omogućio ovulaciju i pod njegovim uticajem endometrijum (unutrašnji omotač materice) zadebljava, kako bi materica bila spremna da prihvati oplođenu jajnu ćeliju. Potom, nakon ovulacije na scenu stupa progesteron koji, ukoliko nije došlo do oplodnje, podstiče ljuštenje endometrijuma, što rezultira sledećom menstruacijom. Oni komadići tkiva koje smo primećivale tokom ciklusa su upravo delići endometrijuma koji se odvojio, pa ga organizam izbacuje.

U perimenopauzi ova dva važna hormona kao da su se posvađala, pa se povremeno dešava da je nivo progesterona suviše nizak, dok estrogen nedovoljno pada. Rezultat toga je da se zadebljavanje endometrijuma nekontrolisano nastavlja. Jednostavno nema dovoljno progesterona da kaže ’Stop!’. Kada konačno dođe do menstruacije, ona je veoma obilna i može trajati dosta duže nego inače.

Bura hormona tako, osim preobilne i produžene menstruacije, može izazvati i krvarenje između dve menstruacije, kao i promene izgleda krvi: ona može biti tamno braon boje, ili potpuno svetle, rozikaste. Ipak, kod najvećeg broja žena, nivo estrogena pada što rezultira i tanjim endometrijumom. Posledica toga je slabija i kraća menstruacija. I kako vreme prolazi, ona će se sve više skraćivati, a vreme između dve menstruacije će se produžavati. To je posledica anovulatornih ciklusa, odnosno ciklusa tokom kojih ne dolazi do ovulacije. Neka istraživanja su pokazala da žene s anovulatornim ciklusima imaju blaže menstruacije od onih kod kojih dolazi do ovulacije.

Ali dok god dolazi do menstruacije, bez obzira što ona možda i predugo kasni, može dolaziti i do ovulacije. I samim tim i do trudnoće. Zato se desi da žene u perimenopauzi zatrudne, iako su bile ubeđene da je to sad već nemoguće, jer su se ciklusi toliko proredili. Ali šanse za trudnoću postoje sve dok ima menstruacije. Onog trenutka kada menstruacija nestane i konačno nastupi menopauza, više nije moguće zatrudneti.

Kao što vidimo, u perimenopauzi je sve moguće. To je vreme kada prestaju da važe pravila koja su nam do tada dirigovala život, i to ne samo kad je ciklus u pitanju. Kilogrami počinju da se lepe, lakše se zamaramo, manje spavamo, možemo osećati bol u zglobovima… A naleti vrućine, nervoza i nesanica će nas neizostavno proganjati neko vreme. I dok upravljamo svojom malenom barkom na uzburkanom moru povremeno će nas ophrvati osećaj da nikada nećemo stići do sigurne luke. Ali, osim što će naše navigacione veštine vremenom uznapredovati, tako će se i talasi smirivati. Sve dok ne uplovimo u menopauzu.

Da lakše prebrodimo te divlje talase pomoći će nam Femisan B. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja je tu da nam ublaži valunge, preznojavanja, česta noćna buđenja, nervozu, lupanje srca, razdražljivost, ali i da spreči poremećaje kojima smo sada, kada nas estrogen više ne štiti, sklonije: osteoporozu, dijabetes, kardiovaskularne poremećaje… Femisan B je naš putokaz do sigurne luke.

Veruješ li glavom ili srcem?

Jedan od najvažnijih faktora u svakom međuljudskom odnosu je poverenje. Bilo da se radi o partnerskim, roditeljskim, prijateljskim ili poslovnim odnosima, bez poverenja ne možemo daleko stići. Osobe koje nam ulivaju poverenje automatski nam deluju privlačne, lepe, dobronamerne, moralne i principijelne.

Psihologija pravi razliku između kognitivnog i afektivnog poverenja. Kognitivno se zasniva na našem saznanju i dokazima na osnovu kojih prosuđujemo da li nekome možemo da verujemo. S druge strane, afektivno poverenje nastaje na osnovu naše emotivne povezanosti s nekim, osećajem sigurnosti koji nam uliva, kao i svih ostalih prijatnih osećanja koja nastaju prilikom susreta s tom osobom. Narodskim jezikom rečeno, razlika između kognitivnog i afektivnog poverenja je u tome da li nekome verujemo glavom ili srcem.

U našem jeziku reč poverenje ima koren u veri. Vera je nešto neopipljivo, nematerijalno, a ako imamo u vidu veru u religijskom smislu, onda je jasno da se ona pre zasniva na srcu nego na glavi. I brojna istraživanja su pokazala da se poverenje više gradi intuitivno nego racionalno, čak i kada su u pitanju čisto poslovni odnosi. Ali isto tako povezane reči s verom su lakovernost i nepoverljivost. To su dva ekstrema – ljudi koji misle da su svi dobri i, suprotno, da se nikome ne može verovati.

Količina poverenja koju pokazujemo, dakle, u mnogome otkriva naš stav prema svetu oko nas.  Ako ni u koga ne verujemo, onda se neminovno osećamo izolovano i usamljeno, što lako vodi u stanje depresije. Ovakav stav se često gradi najranije u detinjstvu, zavisno od toga da li roditelji od kojih zavisimo umeju da prepoznaju naše potrebe i dosledno ih zadovoljavaju, ili suprotno, zanemaruju nas ili nedosledno reaguju na naše prohteve pa zato od tih najranijih dana, kada smo najranjiviji, stičemo utisak da nemamo na koga da se oslonimo.

Ma koliko mislili da nekoga volimo, ako u njega nemamo poverenja to nije prava ljubav. Ako analiziramo svoju okolinu, osobe koje su nam najbliže su one u koje imamo najviše poverenja, i isto tako, oni u nas. To je odnos međusobnog poštovanja u kom nema mesta sumnjama i uznemirenosti. Odnos koji nas drži u stanju opčinjenosti ali u kom nema poverenja pa smo u konstantnom grču jer očekujemo da će nas naš predmet divljenja izneveriti je daleko od ljubavi.

Poverenje je spona između dve osobe koja obema omogućava da budu to što jesu, bez nerealnih očekivanja. Zato je za njenu izgradnju potrebno vremena i truda, prepoznavanja i uzvraćanja. Kada ga izgradimo, ono nas nagrađuje osećajem sigurnosti i izvesnosti, što je idealna sredina za lični rast i razvoj. Kada se ta spona sruši, kada nas neko izda, ostaje osećaj praznine i izmicanja tla pod nogama.

Potreba da nekome verujemo je iskonska i predstavlja osnovu ljudskog društva jer je duboko utisnuta u našem kolektivnom nesvesnom: ona se prenosi s generacije na generaciju i zapisana je u našim genima. Isto je i sa nepoverenjem: ako su naši preci živeli u okruženju punom nepoverenja, ti modeli će biti preneseni i na nas. Naša je dužnost da takav šablon prepoznamo i potrudimo se da ga promenimo. Samim osvešćivanjem problema započinjemo proces transformacije.

Život je prepun rizika, naročito onih emotivnih. Jedno je sigurno: nećemo uspeti da ga proživimo do kraja a da nas baš niko ne izneveri. Kako da znamo u koga možemo imati poverenja? Možda da poslušamo jednostavan savet pisca Ernesta Hemingveja: Najbolji način da otkriješ da li nekome možeš da veruješ je da mu veruješ.

Muškarci, oprez!

Do nedavno se smatralo da je humani papiloma virus najveći neprijatelj žena jer izaziva rak grlića materice. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da on itekako životno ugrožava i muškarce. Naime, sojevi HPV -16 i HPV-18, ozloglašeni okidači karcinoma grlića materice, pronađeni su u tkivu benignog i malignog tumora prostate.

Istraživanje je sproveo medicinski tim Univerziteta Novi Južni Vels predvođen profesorom Džejmsom Losonom i dr Vendi Glen, koji su, studirajući rezultate 26 studija, identifikovali ove rizične sojeve virusa u svim tipovima tkiva prostate, kako zdravom, benignom, tako i malignom. Zapravo, tim je pronašao dokaze da su najopasniji tipovi HPV prisutni kod raka prostate mnogo češće nego u zdravom ili benignom tumornom tkivu.

HPV se lako širi, to je infekcija koja se najviše prenosi seksualnim kontaktom, čak i oralnim seksom, ali i najobičnijim dodirom sa zaraženom površinom, na primer u sauni. Vrlo je zarazan, ali srećom, od 200 različitih tipova nisu svi opasni. Međutim, i oni koji nose manji rizik mogu izazvati kondilome koji brzo rastu i šire se. Karcinom izazvan njima može se zapatiti ne samo na genitalijama već i na sluzokoži usne duplje i tu izazvati tumore.

Australijski istraživački tim je takođe otkrio interesantnu činjenicu da je u zemljama sa visokom stopom smrtnosti od raka grlića materice takođe visok i procenat smrtnosti od raka prostate, i obrnuto. Dakle ova dva karcinoma imaju nešto zajedničko, a to je očigledno HPV. U studiji se navodi primer Južnoafričke republike gde čak 68% muškaraca sa karcinomom prostate ima i HPV virus, a stopa smrtnosti u toj zemlji od karcinoma prostate je 18,3, odnosno raka grlića materice 12,2 na 100.000 stanovnika. Za razliku od nje, u Južnoj Koreji stopa smrtnosti od raka grlića materice je 1,9, odnosno raka prostate 4,5. Ovo se objašnjava učestalim praktikovanjem seksa bez zaštite u Južnoafričkoj republici, i samim tim visokom stopom prenosa HPV-a.

Osobe zaražene humanim papiloma virusom uopšte ne moraju imati vidljive simptome i zato je bolest vrlo nepredvidiva. Ali dobra vest je da protiv tipova HPV-16 i HPV-18 imamo vakcinu. ’Iako je humani papiloma virus samo jedan od mnogih patogena koji su identifikovani u karcinomu prostate, on je jedini zarazni patogen protiv kog se možemo vakcinisati, i zato je važno proceniti uzročnu ulogu HPV u raku prostate’, izjavio je Loson.

Ovaj istraživač je takođe objasnio da se pogrešno pretpostavlja da infekcije HPV-om izazivaju uglavnom karcinom kod žena. To nije istina. Humani papiloma virusi su takođe uobičajeni uzrok raka kod muškaraca. To su uglavnom genitalni karcinomi anusa i penisa, ali takođe i karcinomi usne duplje, jezika i grla. Zato je i više nego verovatno da se vakcinacijom protiv ovih virusa može sprečiti i širenje i raka prostate.

Uvećanje i upala prostate, u odnosu na zdravu prostatu

Iako je ova studija dokazala vrlo verovatnu povezanost HPV i raka prostate, potrebna su dodatna istraživanja, ali ono što je očigledno i definitivno je da su visokorizični humani papiloma virusi povezani s inflamatornim prostatitisom koji vodi ka benignoj hiperplaziji prostate da bi potom prerastao u karcionom prostate. Pored HPV, u semenoj tečnosti pacijenata sa prostatitisom otkriveni su i brojni drugi patogeni organizmi. Zato je potrebno reagovati već na prvu pojavu prostatitisa.

Za svoje zdravlje smo odgovorni sami, ali kao što vidimo, i za zdravlje nama bliskih ljudi. Zato, kao i kod svih seksualno prenosivih bolesti, i kod HPV važi pravilo da ne treba praktikovati seks bez zaštite, i važno je povremeno uraditi analize i obaviti osnovne preglede.

A kad su infekcije prostate u pitanju? Najbolja je preventiva, ili reagovanje na prvu pojavu simptoma. Ako je moguće na što prirodniji način. Zato Herba Svet muškarcima nudi idealno rešenje:

Alfa Aktiv HS PRO kapsule, između ostalog, sadrže i suvi ekstrakt testeraste palme, koja pomoću masnih kiselina i beta-sisterola uspostavlja pravilno funkcionisanje i efikasno sprečava benigno uvećanje prostate. Osim što štiti zdravlje prostate, ova formula sprečava urinarne infekcije, čuva kardiovaskularni sistem i gipkost krvnih sudova, eliminiše negativne posledice stresa, daje energiju i čuva seksualno zdravlje. I, što je najvažnije, prisutnim polifenolima sprečava nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, a posebno kontroliše količinu antigena kog luči prostata (PSA), sprečavajući tako rast i širenje tumornog tkiva.

Manjak prirode u telu i umu

Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji…

Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. On ne bira godine ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…

Hronični umor obično prate pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije.

Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…

Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, kovid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.

Kao što vidimo, umor može pogoditi sve sfere našeg života. A mi ćemo ga još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.

Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:

Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.

Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.

Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.

Vatra i koža

Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije.

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatra se zahvaćena površina i dubina oštećenja. Kod opekotina prvog stepena, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. One prolaze same od sebe i ne ostavljaju ožiljke.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plikova ispunjenih tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečila infekcija, i zaštititi sterilnom gazom.

Još ozbiljniji stepen je treći, i to su opekotine kod kojih su oštećeni svi slojevi kože, koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

Kod lakših opekotina, opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge. Na ranu nikako ne treba stavljati ulje jer ono sprečava rashlađivanje tkiva.

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Jedno od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Sva ona deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, ali i pantenol, bisabolol i alantoin. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se koža oštećena psorijazom, ekcemom, aknama, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, a ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija.

Afričko sunce i Devi melem

Još jedno iskustvo korisnice Devi melema za regeneraciju, testiranog u najekstremnijim uslovima, prenosimo ovde u celosti:

Alergiju na sunce imam godinama i godinama mi „upropasti“ svako letovanje. Tačnije imala sam godinama i godinama mi „upropašćavala“ svako letovanje! Imam je i dalje, jer jednom sklona alergijama – uvek se pojavljuje alergija. Ali od pre dve godine, tačnije tri, ovo je treće letovanje, da sam alergiju na sunce- ublažila, smanjila a ove godine i predupredila – i to DEVI MELEMOM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Naime, već evo treća godina, kako delim svoje iskustvo o korišćenju Devi melema za ublažavanje, sprečavanje …. alergija na sunce.  Blagodetno dejstvo Devi melema, sam osetila prvi put pre tri godine, kada mi se već pojavila do tada „neizbežna“ alergija na sunce, svi koji imaju ovaj problem znaju kako je to bolno, neprijatno…. kako je tu osip na koži, koji peče, svrbi, boli…. imala sam svojevremeno i takvu reakciju, kada je koža bila do te mere upaljena, da sam čak i temperaturu imala….

Dakle pre tri godine, sam već tako upaljenu, crvenu, bolnu kožu sa osipom, sasvim slučajno namazala Devi melemom, koji sam imala pri ruci i koristila ga u druge svrhe. Da je delovalo kao „rukom odnešeno“ (da upotrebim ove reči, koje se često čuju, kad se želi nešto dočarati, da je brzo prošlo) – jeste! Stvarno već pri prvom nanosu sam osetila olakšanje, a već do sutra, sa nekoliko puta nanešenim melemom, se sve povuklo. O tome sam odmah pisala, podelila svoje iskustvo i uvek o tome govorila u nadi da ću pomoći mnogima kojima je alergija veliki problem.

Sledeće godine, sam već na pocrvenela mesta, znajuću da će se ukoliko ništa ne preduzmem, već početi javljati osip, peckanje i bol…. odmah počela tretman sa Devi melemom…. Naravno crvenilo je bez alergije, za dva dana se povuklo.

Ove godine sam u šali govorila – a sada test za Devi melem u Africi, na afričkom suncu! Pošto sam letovala u Egiptu a zna se kolike su tamo temperature i koliko je visoko zračenje, skreće se pažnja na oprez prilikom sunčanja svima a onima koji su skloni alergijama na sunce, pogotovo! Uz maksimalni oprez i nanošenje Devi melema, svaki put posle sunčanja na osetljive i sklone alergijama delove tela, ja sam potpuno izbegla bilo kakvu alergiju, bilo kakvu iritaciju. Naravno uz maksimalni oprez, nemoguće je pri tim temperaturama izbeći crvenilo kože… ali se primenom Devi melema na tome završilo! Nanošenjem Devi melema, crvenilo se povlačilo i ono najvažnije – nije došlo do alergije!

Šta je to „čudotvorno“ u toj kutiji na kojoj piše – Devi melem za regeneraciju kože? Pa šta može biti osim sledećeg:

Kompanija HERBA SVET iz čije „kuhinje“ izlazi ovaj melem, kao i svi drugi njihovi proizvodi, s razlogom nose pečat 100% prirodno! – snaga biljaka pretočena u proizvode. Maksimalna iskorišćenost biljnog sveta, da bi se napravili proizvodi koji daju maksimalni efekat!

A DEVI MELEM – Baza pčelinji vosak – ulja – avokada, noćurka, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pa eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine – plus alantoin i pantenol!

Ovoliko sastojaka – od kojih svaki na svoj način ima neprocenjivu vrednost kada je u pitanju nega, regeneracija i zaštita kože – u jednom proizvodu! Pa rezultat je zagarantovan, koži je obezbedjeno sve ono najbolje, što se iz prirode može uzeti!

Moj test je uspeo! Na temperaturama afričkog sunca i sunca Sahare – Devi melem je sačuvao moju kožu!

Kompanija HERBA SVET pored liderstva koje drži za FEMISAN A – može s punim pravom postati lider i kad je u pitanju zaštita i regeneracija kože i to proizvodom DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

 Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Breme željene bremenitosti

Ono što je najintenzivnije obojilo vladavinu engleskog kralja Henrija VIII, bila je njegova očajnička želja da obezbedi muškog naslednika, i u toj nameri je istrajavao, promenivši čak šest zakonitih žena. Iako je imao dve kćerke, Meri sa prvom ženom Ketrin i Elizabetu s drugom, En Bolin, Henri je budućnost Engleske video u svom jedinom sinu Edvardu, iz braka sa Džejn Simor. Ali, nakon Henrijeve smrti, stvari se nisu odvijale baš onako kako je on bio zamislio. Edvard je došao na presto sa samo 10 godina i već u šesnaestoj godini tragično preminuo.

Meri Tjudor

Tron je potom pripao njegovoj najstarijoj sestri Meri, koja je u tom trenutku imala 37 godina, i od prvog trenutka svoje vladavine nastavila tradiciju porodične opsesije naslednikom. Tu žudnju podgrevao je strah da će Meri, vatrenoj katolkinji, presto oduzeti Elizabeta, njena mlađa sestra protestantkinja. Godinu dana kasnije Meri se udala za Filipa, španskog prestolonaslednika, s velikim planovima o ujedinjenju dve velesile i povratku Engleske katoličkoj veri.

Trideset osmogodišnja kraljica, odveć vremešna po tadašnjim standardima, bila je svesna da joj biološki sat već odavno otkucava, ali je verovala da će joj Bog uslišiti želju i podariti sina, posebno zato što mu je obećala da će veru svoje zemlje vratiti na pravi put, ka Rimu i Vatikanu. Venčanje se odigralo u julu 1554. godine, a vest o kraljičinoj trudnoći objavljena je već u septembru. Doktori su potvrdili da je kraljica bremenita, a i ona sama je govorila da oseća kako joj se dete pomera u materici. Srećna vest je odjeknula svetom, doprevši i do njenog oduševljenog svekra, kralja Španije, Karla V, koga ponovo u novembru španski ambasador izveštava da se kraljičina trudnoća već vidi i da su joj haljine tesne.

Naslednik se očekivao u maju naredne godine, a šest nedelja pred porođaj kraljica je trebalo da se, po običaju, zatvori u svoje odaje i u potpunosti posveti pripremama za dolazak bebe, bez muškog prisustva. U aprilu je na dvoru vladalo veliko uzbuđenje, dragoceni potomak se željno iščekivao, s velikim strahom i strepnjom, jer je kraljica pokazivala psihičku nestabilnost i manjak apetita. Potom su 30. aprila kraljevstvom počele da kruže vesti da je kraljica rodila zdravog dečaka. Radosna vest došla je i do Karla V, da bi već 8. maja dobio glas da je ipak bila lažna. Vreme je prolazilo, došao je već i jun, a malog kraljevića još uvek nije bilo, iako su svi simptomi poodmakle trudnoće bili tu. Počele su već da kruže glasine da kraljica zapravo nikada nije ni bila trudna, ali je na dvoru vera i dalje bila jaka. Međutim, i poslednji tračci nade raspršeni su kada je 11. meseca svoje ’trudnoće’ kraljica izašla iz svojih odaja, premršava, tiha i ponižena…

Danas znamo da je kraljica Meri patila od pseudocijeze – lažne ili fantomske trudnoće. I dan danas nauka nije uspela da u potpunosti objasni ovu pojavu, ali statistike kažu da je od 22.000 trudnoća oko šest lažno. Sirotoj kraljici Meri statistike nisu išle na ruku, ne jednom već dva puta: lažna trudnoća ponovila se par godina kasnije. I tako se njen najveći strah obistinio: jedini naslednik koga je imala bila je njena sestra Elizabeta. Imala je samo 42 godine kada je umrla, 17. novembra 1558, najverovatnije od cista i raka jajnika i materice. A nova, mlada i mudra kraljica Elizabeta, dokazala je svom ocu i sestri da nisu bili u pravu time što je bila jedan od najboljih monarha kog je Engleska imala i vladala je 45 godina, samouvereno, odbacivši pritiske okoline da se uda i ostavi potomke.

Ali vratimo se lažnoj trudnoći kraljice Meri: zapisi potvrđuju da je nesrećna kraljica još od rane mladosti patila od ’zadržavanja menstrualne tečnosti’ i ’davljenja materice’. Kada je verovala da je trudna nije imala menstruacije, patila je od jutarnje mučnine, telo joj je bilo oteklo, grudi su se uvećale i čak je iz njih curelo mleko. Ali glavna babica je bila sumnjičava, jer je Meri sate provodila sedeći zgrčena na podu, s bradom pritisnutom na obgrljena kolena, očigledno u velikim bolovima. Sve to su simptomi raka jajnika: nateklost, posebno u stomaku, bol u stomaku, nedostatak apetita, mučnina, osećaj sitosti nakon par zalogaja, umor, bol u leđima, promene ciklusa… Uz fizičke manifestacije, ogroman pritisak da obezbedi naslednika ostavio je velike posledice po kraljičinu psihu.

Lažna trudnoća

Meri nije ni prva ni poslednja koja je patila od pseudocijeze. U starokineskoj medicini pominju se ’avetinjski fetusi’, a Hipokrat u svojim zapisima pominje 12 slučajeva lažne trudnoće. I danas fantomske trudnoće umeju da prevare čak i stručnjake, pa se dešavaju slučajevi da žene dođu u porodilište sa stomakom do zuba, čak i da im se po hitnom postupku, bez prethodnog ultrazvuka uradi carski rez, ali da se beba ne nađe. Paradoks je da se najveći broj lažnih trudnoća dešava udatim ženama, u najidealnijim godinama za majčinstvo. Ali ako malo bolje razmislimo, to je upravo situacija i period života žene kada je želja za majčinstvom najjača. Takođe, statistike kažu da je ova pojava mnogo češća u manje razvijenim sredinama, u kojima je tradicionalna uloga žene imperativ. Baš kao i kraljica Meri, i ove žene su pod velikim pritiskom da ostvare ulogu za koju društvo smatra da je za njih jedina, što tragično narušava njihove emocije i psihu. Breme željene bremenitosti tako izaziva hormonske promene koji uzrokuju fizičke simptome.

Kada je kraljica Meri po drugi put verovala da je trudna, karcinom je zapravo ušao u završnu fazu. Kraljica je verovatno imala najgori mogući oblik lažne trudnoće sa tragičnim krajem. Ipak, većina lažnih trudnoća ne ostavlja tako katastrofalne posledice, i više su psihičke nego fizičke prirode. Po brojnim psiholozima, u njihovoj osnovi je strah od gubitka i napuštanja, što potvrđuje i činjenica da postoje česti slučajevi žena koje pate od ovog sindroma baš u fazi razvoda. I danas, u 21. veku, žene masovno strahuju za svoj brak ako nisu u stanju da zatrudne. Dete se smatra krunom bračne zajednice, pa će tako odmah nakon venčanja okolina supružnike zasuti očekivanjima da se začuje plač bebe.

Ono što svaka samouverena, moderna žena zna je da je ona sama ta koja gradi svoju sreću i budućnost, bez obzira na bračno stanje i materinstvo. Isto tako, danas je sve jasnije da se pitanje ’kad će beba’ graniči sa nepristojnoću, i da je to intimna stvar svake žene ili svakog para. A kada postoji iskrena želja da se zaista začuje plač bebe, fiziološke prepreke ka njenom ostvarenju mogu se prevazići prirodnim putem. Bilo da se radi o pokušaju da se ostvare kao majke, ili da očuvaju zdravlje svog reproduktivnog sistema i lakše podnose mesečne promene, na strani svake žene je uvek Femisan A. Da je neki travar kraljici Meri podario kombinaciju lekovitog bilja iz ovog preparata, istorija bi definitivno krenula drugačijim tokom.

 

Obrnuti pubertet

Nakon što pređe tridesetu, u telu muškarca dešava se promena koja nije odmah vidljiva, ali proces se definitivno odvija: svake godine nivo testosterona padne za prosečno 1%. Tokom mladosti, nivo ovog hormona prelazi 1000 ng/dl, da bi u osamdesetim iznosio samo 200 ng/dl. Iako muškarci ne doživljavaju tako dramatične promene kao žene, većina njih će oko pedesete iskusiti andropauzu – mušku menopauzu.

Testosteron igra veliku ulogu u životu muškaraca ali i žena, jer je neophodan za normalno fizičko i mentalno zdravlje, razvoj mišića i mišićne mase, seksualne funkcije i polni nagon. To je hormon koji muškarcima daje muževni, duboki glas, jake crte lica, mišićavo poprsje, gustu bradu i maljavost. Kada uđe u pedesetu, muškarac već ima oko 20% manje testosterona nego kada je bio u punoj snazi. Danas, u eri nezdrave hrane, sedentnog načina života i sveopšteg zagađenja, taj procenat je često i mnogo veći, i sve je više muškaraca koji u andropauzu ulaze već od 38. godine života.

Simptomi andropauze su uglavnom individualni, ali neki od najčešćih su sledeći:

  • pad energije, umor
  • depresija
  • promene raspoloženja
  • nemogućnost koncentracije, zaboravnost
  • gubitak mišićne mase
  • višak telesnih masti
  • smanjen libido
  • otežana ili slaba erekcija
  • valunzi
  • nesanica
  • izražene grudi
  • lupanje srca

Pored neprijatnih simptoma, andropauza, baš kao i menopauza kod žena, nosi konkretne zdravstvene rizike, pre svega od osteoporoze i kardiovaskularnih poremećaja, dok su muškarci dodatno izloženi i povećanom riziku od raka prostate. Iako simptomi ne moraju biti tako intenzivni kao kod žena, mogu trajati čak 15 do 20 godina.

Nezdravi način života, brza i masna hrana i izloženost stresu danas muškarce sve ranije gura u andropauzu, čak u drugoj polovini tridesetih, baš u vreme kada se mnogi odlučuju da osnuju porodice. Tada se ispoljava rastući problem našeg doba – muška neplodnost. Usled niskog nivoa testosterona opada i broj i pokretljivost spermatozoida, koji udruženi s nedostatkom seksualne želje i padom samopouzdanja mnoge parove sprečavaju da se ostvare u ulozi roditelja. Simptomi andropauze često ostaju neprepoznati, često i zbog stida prikriveni, i muškarci retko traže pomoć, zapadajući sve dublje u depresiju i gubeći veru u sebe. Neki pomoć mogu tražiti ’indirektno’, ponašanjem koje okolini deluje naporno ili trivijalno, ili kanalisati svoje probleme kupovinom novog automobila ili iznenadnim interesovanjem za ekstremne sportove.

Kako ponašanje muškarca koji prolazi kroz izraženu andropauzu može podsećati na ono kod adolescenata, ovaj period se često naziva i obrnuti pubertet. Ali andropauza je prirodni proces i kao takvog je treba i razumeti. Naročito zato što se njeni simptomi i rizici mogu znatno ublažiti prihvatanjem zdravijeg načina života: kvalitetnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima, izbegavanjem duvana i alkohola i održavanjem zdrave telesne mase. Bitno je ne zaboraviti ni psihu i baviti se aktivnostima koje angažuju moždane funkcije, negovati prijateljstva i zdrave društvene odnose i provoditi dovoljno vremena u prirodi.

Tako se može zaustaviti nagli pad nivoa testosterona, koji se može čak i povratiti potpuno prirodnim putem: pomoću lekovitog bilja. Prirodna laboratorija Herba Sveta muškarcima nudi dve opcije: Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO.

Alfa Aktiv, pomoću damjane, L-karnitina, acetil-L-karnitina i cinka doprinosi normalnom nivou testosterona, poboljšava broj i pokretljivost spermatozoida ali i sprečava depresiju, podiže nivo energije i libida, uz dodatno kardioprotektivno dejstvo.

Alfa Aktiv HS PRO, pored onih koje sadrži klasičan Alfa Aktiv, donosi i sastojke koje štite zdravlje prostate, sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija, smanjuju ili otklanjaju neprijatne simptome edema prostate – učestalo i otežano mokrenje, ali i dodatno čuvaju gipkost krvnih sudova, uravnotežuju krvni pritisak i eliminišu posledice stresa. Testerasta palma, trans resveratrol, 3-β-sitosterol, dihidrokvercetin i ekstrakt nara tako, uz damjanu, L-karnitin i cink predstavljaju dobitnu kombinaciju koja čuva zdravlje muškarca, obezbeđuje mu potrebnu energiju, jača imunitet i mentalnu stabilnost. Uz Alfa Aktiv i Alfa Aktiv HS PRO, nema reprize puberteta, već je tu samo stabilna, zdrava muškost.

Geološke formacije u našim bubrezima

Naše telo je deo prirode, pa je sasvim logično da njime vladaju prirodni zakoni. Nedavno je geolog Brus Fauk, posmatrajući kristale oko toplih izvora u nacionalnom parku Jelouston, došao do zaključka da je nastanak i nestanak kamena u prirodi ništa drugo do ogledalo onoga što se dešava u našim bubrezima, suprotstavljajući se tako čvrstom stavu moderne medicine da se kamen u bubregu ne može rastvoriti.

Kamen iz bubrega pod mikroskopom, izložen ultraljubičastom svetlu

Fauk, koji je tokom svog radnog veka, proučavajući minerale i kristale, posetio brojne termalne izvore i koralne grebene, tvrdi da svaki kamen raste i rastvara se. Kamen koji nastaje u bubregu sastoji se od kalcijuma i oksalata, a kada se u njega upere ultraljubičasti zraci, postaju vidljivi tanki slojevi minerala koji liče na dragi kamen. Te prelepe boje kamen duguje raznim organskim materijama, mikrobima, ćelijama bubrega i hemikalijama koje oni stvaraju. Fauk tvrdi da, baš kao i mikrobi u termalnim izvorima Jeloustouna, i mikrobi iz bubrega podstiču rast kristala. Ako uspemo da bolje razumemo strukturu kamena, možemo doći do rešenja kako da se kamen u bubregu rastvori i da se zaustavi njegov ponovni rast, kaže ovaj naučnik.

Faukove tvrdnje imaju smisla. Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. Danas je nefrolitijaza, kako se zvanično zove prisustvo kamena u bubregu, prilično zastupljen poremećaj koji mnogo češće pogađa muškarce nego žene. Da nas je moderan način života saterao u ćorsokak potvrđuje i činjenica da se kamen u bubregu znatno češće javlja u razvijenim zemljama i kod osoba višeg društvenog statusa. Dakle način ishrane igra veliku ulogu u njegovom nastanku, kao i kvalitet i količina vode koju pijemo.

Kada putem mokraće izlučujemo previše minerala, a pritom organizam nema dovoljno tečnosti, minerali počnu da se kristalizuju. Neki od čestih faktora koji su zaslužni za stvaranje kamena u bubregu su infekcije mokraćnih puteva i oboljenja koja izazivaju zastoj mokraće, kao i poremećaji metabolizma i endokrinog sistema. Kada u prečniku imaju par milimetara, ovi kamenčići smatraju se peskom. Ali kada kamen ima više od 7 milimetara, najverovatnije će se zaglaviti u mokraćnom kanalu i sprečiti normalan protok mokraće, a pritom će konstantno oštećivati sluzokožu, što je idealna sredina za nastanak infekcije. Sve veće od toga ne može da uđe u kanal i ostaje u bubregu gde se vremenom sve više širi.

Ali ono što je najstrašnije kod kamena u bubregu je bol koji izaziva. Kada uđe u mokraćni kanal, kamen izaziva nesnosan bol koji kreće u slabinskom delu kičme, širi se ka preponi i traje od 20 minuta do više sati. Prate ga povišena temperatura, mučnina, povraćanje, često i krv u mokraći. Infekcije mokraćnih puteva su redovni pratilac ovog stanja. Bol može biti toliko intenzivan da izaziva gubitak svesti. Upravo je bol ono što nas natera da se konačno pozabavimo stanjem svojih bubrega. Ali čak i kada se primene razne metode razbijanja i uklanjanja kamena, postoje velike šanse, čak do 70% da će se ponovo pojaviti.

Zato bi svi trebalo da obratimo pažnju na to kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. I posebno – u kojoj količini. Osobe koje već imaju kamen u bubregu trebalo bi da piju toliko tečnosti da izluče putem mokraće najmanje dve litre. Prerađena hrana je prepuna soli koja veoma nepovoljno utiče na rad bubrega i sprečava drenažu. Umesto industrijski prerađene hrane, najbolje je da sami pripremimo svoje obroke od svežih namirnica. Veliki prijatelji našeg urinarnog trakta su peršun, celer, brusnica, bobičasto voće, lubenice, i najvažnije od svega – čista, kvalitetna voda bez previše minerala.

Ali ono što nam najviše može pomoći, kao preventiva ili kada već postoji problem, je lekovito bilje. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza i rastavić su herojska petorka koja efikasno rešava urinarne infekcije, čak i kad je u pitanju najupornija bakterija, Ešerihija koli, smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih puteva, ima diuretičko dejstvo i doprinosi pravilnoj raspodeli tečnosti u organizmu, a preventivno deluje protiv nastanka peska i kamena u bubregu, dok kod već prisutnih kristala olakšava bolne krize. Svih ovih pet prirodnih junaka deo su preparata Nefrovit.

Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. A uz Nefrovit, kamen u bubregu ne dobija šansu da raste i izaziva infekcije.

Moćan saveznik modernog muškarca

Iz laboratorije Herba Sveta stiže nam još jedan proizvod koji se stara o zdravlju muškaraca: Alfa Aktiv HS PRO. Za razliku od Alfa Aktiva koji se već više godina uspešno brine o seksualnom zdravlju muškaraca, Alfa Aktiv HS PRO svojim dopunjenim spiskom aktivnih sastojaka ima široki dijapazon dejstava.

Pored sjajne damjane, biljke koja deluje kao prirodni afrodizijak, pospešuje erektilnu funkciju i poboljšava kvalitet i broj spermatozoida, ali štiti i mentalno zdravlje boreći se protiv depresije i štetnog uticaja stresa, cinka koji je neophodan za normalnu plodnost i reprodukciju, acetil-L-karnitina koji poboljšava energiju i deluje kardioprotektivno, Alfa Aktiv HS PRO donosi još nekoliko izuzetnih dodatnih sastojaka.

Suvi ekstrakt testeraste palme (Serrenoa repens L.) obiluje slobodnim masnim kiselinama i beta-sisterolom koji su neophodni za pravilno funkcionisanje prostate, a vrlo su efikasni kod benignog uvećanja prostate. Svojim aktivnim dejstvom, testerasta palma smanjuje proizvodnju dihidrotestosterona, čime direktno doprinosi umanjenju oticanja prostate. Na taj način sprečava ili značajno smanjuje neprijatne simptome edema prostate: učestalo i otežano mokrenje, zastoj mokraće, noćno mokrenje, osećaj nagle potrebe za mokrenjem…

Reynoutria japonica Hoitt. ili Fallopia japonica, japanski dvornik, zeljasta biljka sa izuzetnim sposobnostima preživljavanja i razmnožavanja, osim što ima jestive listove, tradicionalno se koristi u kineskoj i japanskoj medicini zbog visoke količine trans resveratrola. Upravo iz tog razloga čist ekstrakt resveratrola izolovan iz ove biljke našao se u novoj formuli Alfa Aktiv HS PRO. Trans resveratrol je element dugovečnosti i produžene mladosti koji štiti kardiovaskularni sistem, čuva gipkost krvnih sudova, uravnotežuje krvni pritisak a posebno se preporučuje osobama sa istorijom kardiovaskularnih bolesti u porodici. Osim što smanjuje šanse pojave ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, ovaj snažni antioksidans nam, neutrališući štetni uticaj slobodnih radikala, poboljšava opšte zdravlje i eliminiše negativne posledice stresa, pojačanog fizičkog i mentalnog napora i pušenja cigareta.

Pomoću 3-β-sitosterola, suvi ekstrakt korena koprive (Urtica dioica L.) uspešno apsorbuje višak masnoće u krvnim sudovima, održavajući normalne nivoe holesterola i triglicerida u krvi, ali doprinosi i normalnom funkcionisanju urinarnog trakta i prostate. Svojim diuretičkim svojstvima, kopriva olakšava i pospešuje izbacivanje mokraće, sprečavajući tako pojavu urinarnih infekcija. Beta-sisterol je prirodni čistač organizma, pomaže telu da se izbori sa toksinima i da ih izbaci iz organizma, pa na taj način štiti i jača i naš imunitet.

Još jedan izuzetan antioksidans našao se u ovom preparatu pomoću suvog ekstrakta nara (Punica granatum L.). Nar je poznat kao vitaminska bomba, a ono najvrednije u njemu su polifenoli, antioksidansi koji štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju nastanak i razvoj kancerogenih ćelija, čuvajući nas tako od raka, posebno raka prostate. Brojne studije su pokazale da nar smanjuje količinu antigena kog luči prostata (PSA) i tako sprečava razvoj i rast tumornog tkiva. I nar je bogat polifenolima, pa u ovoj formuli pojačava snažno kardioprotektivno dejstvo, ali igra i veliku ulogu u sprečavanju Alchajmerovog oboljenja i poboljšava memoriju. To nije sve: ekstrakt nara poboljšava izdržljivost tokom fizičkog napora, pospešuje varenje, sprečava i olakšava bol u zglobovima i jača libido.

Podjednako koristan sastojak preparata Alfa Aktiv HS PRO je dihidrokvercetin. Ovaj bioflavonoid ima mnogostruko korisna dejstva po organizam: deluje protivupalno, antialergijski, antireumatski, antivirusno i antikancerogeno. Svojim izuzetnim antioksidantnim dejstvom pozitivno deluje i kod ozbiljnih malignih oboljenja: raka debelog creva, prostate, pluća, jetre, leukemije… Ali najbitniji razlog što se našao u ovoj ‘muškoj’ formuli je njegovo protivupalno dejstvo, posebno kada je prostata u pitanju. Kvercetin sprečava proinflamatorne enzime, pa tako eliminiše upalne procese u prostati i odlična je terapija kod hroničnog prostatitisa, a svojim antioksidansima deluje antitumorski, štiteći ovu žlezdu od karcinoma. Kvercetin je popularan i među sportistima, ne bez razloga: dobro je poznato da povećava energiju, pospešuje oksidaciju masti i termogenezu. On širi krvne sudove, pojačava njihovu elastičnost, pa tako doprinosi normalizaciji krvnog pritiska ali i opštem kardiovaskularnom zdravlju.

Na kraju ovog brzog putovanja kroz sastojke potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv HS PRO, možemo sa sigurnošću zaključiti da smo dobili još jednog moćnog saveznika muškog zdravlja: osim što štite prostatu, urinarni trakt i pospešuju seksualno zdravlje i plodnost, elementi ovog preparata povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, štite srce i krvne sudove, normalizuju pritisak, eliminišu višak holesterola, ali utiču i na imunitet i opšte zdravlje, poboljšavajući tako i nivo energije, mentalne budnosti i sposobnosti borbe protiv najvećeg neprijatelja modernog doba – stresa.