Category Archives: lekovite biljke

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Samopouzdanje je pola uspeha

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima?

’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije.

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

  • Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
  • Šta god da dotaknem, upropastim.
  • Ne zaslužujem da budem srećan.
  • Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
  • Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
  • Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
  • Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
  • Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
  • Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi i konstantna briga. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju samopouzdanje. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok drugoga može ojačati.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što  stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Samopouzdanje ne možemo vratiti preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

  • osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
  • da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
  • voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
  • sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
  • pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
  • da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.
  • ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.

  • da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
  • da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
  • da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
  • da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

A kada vas okolnosti pritisnu, kada ste iscrpljeni, pod stresom i ne uspevate da se naspavate, tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, nedostatkom koncentracije, emotivnom nestabilnošću, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Uz Optima Formu, do optimalnog samopouzdanja!

Zdravi čoko-moka kolač

Za ljubitelje čokolade donosimo pravu poslasticu: jak čokoladni kolač, a pritom veoma zdrav i bez imalo dodatog šećera. Čokoladni ukus dobija od pravog, organskog kakaa, a slast od urmi. Kakao je poznat kao snažan antioksidant koji ima moć da spreči nastanak karcinoma i usporava proces starenja. Kakao prah sadrži dva puta više antioksidanata od crvenog vina i tri puta više od zelenog čaja.

Ova namirnica poboljšava cirkulaciju i održava zdravlje srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, kakao nam može pomoći da smršamo. On sadrži masnoće, proteine, celulozu, mnoštvo minerala i vitamina, a ima manje od 10% ugljenih hidrata – zato, kada redovno unosimo dozirane količine kakaa, povećavamo osećaj sitosti i balansiramo nivo šećera u krvi, i tako kontrolišemo apetit i sprečavamo nagomilavanje viška kilograma.

Kakao nam štiti kožu, sprečava negativan uticaj UV zraka, naročito pomoću vitamina A i cinka koje sadrži u velikim količinama. On sadrži teobromin, gorki alkaloid koji nam poboljšava moždane funkcije, podiže budnost i pospešuje koncentraciju, a i magnezijum koji pomaže stvaranje serotonina, hormona sreće i spokoja. Sadrži visok procenat gvožđa, fosfora i vitamina B. Zato nam može pomoći i da poboljšamo krvnu sliku, sprečimo anemiju i otklonimo depresiju.

Za ovaj jednostavni, zdravi kolač koji se ne peče potrebno je:

  • 200 grama urmi bez koščica
  • 100 grama sirovog badema
  • 3 u vrh pune kašike pravog kakaa
  • 1 puna kašika kokosovog ulja
  • 1 decilitar proceđene crne kafe, bez šećera
  • prstohvat soli
  • malo vanile
  • dodatni bademi i kakao za posipanje i ukrašavanje

U jak procesor staviti prvo bademe i kakao prah, da se grubo samelju i sjedine. Presuti u činiju, pa u isti procesor staviti urme, kafu, kokosovo ulje, malo soli i vanile. Kada se napravi glatka smesa, presuti je u činiju u kojoj su već samleveni bademi i kakao, i sve pažljivo sjediniti varjačom.

Smesu presuti u mali kalup, obavezno obložen peki-papirom (ovde imamo okrugli kalup prečnika 16 cm), poravnati i staviti u zamrzivač da odstoji petnaestak minuta do pola sata. Potom ga posuti dodatnim kakao prahom i po želji ukrasiti bademom.

Ovaj kolač će nam dati dodatnu energiju pre treninga i obuzdati glad u trenucima krize, ali ga treba oprezno dozirati – ne više od jednog parčeta dnevno. A ako želimo da smršamo, smanjimo osećaj gladi, izbacimo višak vode iz organizma, ubrzamo varenje i smanjimo celulit, tu je i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je sjajna pomoć u procesu skidanja viška kilograma.

Kad ti život da limun…

Poznato je da su stanovnici mediteranskih zemalja dugovečni i vitki. Jedan od razloga je sigurno i zastupljenost limuna u svakodnevnoj ishrani. U grčkoj mitologiji, drvo limuna bilo je simbol besmrtnosti i plodnosti, zvali su ga ’drvo zlatnih jabuka’, i raslo je u vrtu Hesperida, kog je boginja Geja poklonila svojoj unuci Heri kada se udavala za Zevsa. Vrt je čuvao zmaj Ladon, i mnogi mitovi su vezani za njega jer su ’zlatne jabuke’ bile izazov za junake poput Perseja i Herakla. Danas znamo da nije mit, limun je veoma zdrav i koristan plod.

Frederik Lejton – Vrt Hesperida

Limun je odličan izvor kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamina C i pektinskih vlakana, dok u tragovima ima i gvožđa i vitamina A. Ima antibaktrerijska svojstva, štiti od infekcija i virusa i jača imunitet. Zato će vam telo biti zahvalno ako mu svakog jutra, na gladan stomak, darujete ovaj napitak:

  • Velika čaša mlake vode
  • pola kašičice meda
  • sok od pola svežeg limuna, najbolje organskog

Ovaj napitak bi trebalo da postane jutarnja rutina, a najbolje je s njim započeti vikendom, kada ste kod kuće jer prvih par dana efekat na creva može biti burniji.

’Topla limunada’ ima višestruki blagotvorni efekat po organizam:

  • balansira pH
  • hidrira organizam i daje mu neophodne elektrolite
  • pomaže varenje
  • pokreće rad i pražnjenje creva
  • sprečava gorušicu
  • jača imuni sistem i sprečava rast patogenih bakterija
  • podmlađuje kožu i vraća joj sjaj, usporava nastanak bora i sprečava akne
  • pokreće limfnu drenažu
  • jača nerve i ublažava depresiju
  • pospešuje rad žuči
  • čisti krv i čuva kardiovaskularni sistem
  • čisti jetru i pospešuje enzime jetre, balansira nivo kalcijuma i kiseonika u njoj
  • podiže raspoloženje i nivo energije, i osvežava dah
  • čuva vitkost i pomaže u procesu skidanja viška kilograma.

Limun sadrži pektinska vlakna koja smanjuju osećaj gladi, a kliničke studije su dokazale da namirnice koje imaju bazni efekat pomažu da skinemo višak kilograma. Nakon buđenja organizam je dehidrirao pa mu je hitno potrebna tečnost. Ako je ne unesemo, a naročito ako popijemo kafu koja je prirodni diuretik a ne popijemo dovoljno vode, osećaćemo umor, tromost, poremećaj krvnog pritiska, vrtoglavicu i bićemo podložniji stresu i infekcijama. Med dodatno aktivira hormone koji ublažavaju osećaj gladi i stabilizuje nivo šećera u krvi, a pritom daje energiju i ima antioksidativno dejstvo.

Ovakav napitak je idealan i tokom treninga, povremeno u manjim gutljajima, jer će sprečiti gubitak elektrolita i dati telu dovoljno energije. A ako patite od nadutosti stomaka, lošeg varenja, zatvora, nakupljanja viška tečnosti u tkivu, celulita i viška kilograma, može vam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je najbolji saveznik u procesu zdrave eliminacije prekomerne težine. Poslovica kaže ’Kada ti život da limun, napravi limunadu’. Uz kvalitetnu, zdravu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i Equigal, može se izvući ono najbolje od života.

Mesečne poplave

Svaka žena otprilike zna šta je ’normalno’ krvarenje tokom menstrualnog ciklusa. Medicina kaže da žena u proseku gubi oko 35ml krvi mesečno, a sve preko 80ml je preobilno i može dovesti do anemije, ali i ukazati na pojavu nekog poremećaja reproduktivnog sistema. Kod devojčica prve menstruacije mogu biti obilne iz jednostavnog razloga: nema redovne ovulacije, pa još uvek neuravnoteženi hormoni povremeno dovedu do jačeg endometrijuma. Kada dođe do menstruacije i endometrijum treba da se odvoji, logično dolazi i do većeg krvarenja. Kako vreme prolazi i hormoni polako dolaze u balans, tako i krvarenja prestaju da budu obilna.

Žene koje često obilno krvare u dvadesetim i tridesetim godinama života trebalo bi obavezno da konsultuju ginekologa, naročito ako su menstruacije duge a one osećaju konstantan umor, vrtoglavicu, lako se zadišu i imaju isprekidan san. Obično u ovakvim situacijama lekar traži da se uradi analiza krvi i odredi nivo gvožđa, jer obilne menstruacije mogu izazvati anemiju. Takođe, potrebno je utvrditi i njihov uzrok.

Kako se bliže menopauzi, usled oscilacije estrogena, žene mogu iskusiti povremena ili česta obilna menstrualna krvarenja. Taj problem je obično izraženiji kod gojaznih žena, pošto masne naslage proizvode androstenedion, koji se konvertuje u estrogen. Hormonske promene u ovom periodu mogu dovesti do pojave mioma i polipa, koji su kod oko 40% žena glavni uzrok produženog i obilnog krvarenja.

Iznenadno preobilna menstruacija može biti vrlo zastrašujuća. Ipak, nema mesta za paniku. U takvoj situaciji je najbolje uzeti olovku i papir i beležiti: datum početka i kraja menstruacije, koliko je obilna (koliko smo uložaka ili tampona promenile tokom jednog dana), da li je bilo velikih ugrušaka, kao i sve druge promene koje osetimo. Ukoliko i sledeća menstruacija bude preobilna, bilo bi dobro da konsultujemo lekara. Jedan od signala da menstruacija nije ’normalna’ je mera do koje nas sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, da li zbog nje moramo da izostanemo iz škole ili s posla. Ukoliko nam ugrožava socijalni život jer nas je sramota zbog količine krvi koju gubimo, onda nam definitivno treba pomoć stručnjaka.

Pa koji su najčešći razlozi obilnih menstruacija?

  • Promena metoda kontracepcije, naročito prelazak na spiralu u većini slučajeva će izazvati obilnija krvarenja. Takođe, kada prestanemo da uzimamo kontraceptivnu pilulu, telu će biti potrebno malo vremena da se uravnoteži, pa hormonalne oscilacije mogu izazvati jače krvarenje.
  • Obilne menstruacije mogu biti znak da imamo miom ili polip na materici. To su dobroćudne izrasline na endometrijumu, ali mogu izazvati pojačano krvarenje, ili pritiskati unutrašnje organe i tako izazivati bol.
  • Endometrioza može izazvati uvećanje materice i zadebljani endometrijum, što može biti vrlo bolno i uticati na ozbiljna krvarenja.

  • Do zapaljenske bolesti male karlice dolazi usled bakterijske infekcije materice ili jajovoda. U 90% slučajeva je izazivaju seksualno prenosive bolesti, kao što su hlamidija ili gonoreja. Osim što izaziva obilna krvarenja, može dovesti do ozbiljnih problema sa plodnošću.
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika može biti veoma bolan, do te mere da onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i izazvati obilne, duge menstruacije.
  • Karcinom endometrijuma može takođe izazvati obilno i neredovno krvarenje, srećom dešava se veoma retko.
  • U retkim slučajevima, neredovne i obilne menstruacije može izazvati poremećaj rada štitaste žlezde (hipotireoza), kao i poremećaj zgrušavanja krvi.

Uobičajeno rešenje koje moderna medicina nudi za ovakve probleme je kontraceptivna pilula. Statistički, ona će pomoći da se obilno krvarenje smiri kod osam od deset žena. Međutim, pilula može izazvati ozbiljne i neprijatne sporedne efekte, kao što su krvarenje između menstruacija, pojačana osetljivost i bol u dojkama, smanjeni libido, mučnina, glavobolja, iznenadno gojenje, promene raspoloženja, pa čak i probleme sa vidom kod osoba koje nose kontaktna sočiva.

Srećom, tu je i prirodno a vrlo efikasno rešenje: Femisan A. To je formula koja postoji u dva oblika – kapima i kapsulama. Femisan A sadrži kombinaciju lekovitog bilja koje deluje kao adstringent: sprečava obilno i produženo krvarenje. Pored toga, Femisan A je efikasan kod cista na jajnicima, mioma na materici, poremećaja ciklusa, bolnih menstruacija, PMS-a, endometrioze, policističnih jajnika, fibrocističnih promena u dojkama, ranica na grliću materice i ženske neplodnosti. Kako je potpuno prirodan, Femisan A se može koristiti neograničeno dugo, i to već od prve menstruacije.

Voli me… ne voli me…

Sigurno smo je svi brali kao deca i čupkali njene srcolike listiće dok smo odbrojavali ‘hoću, neću’ ili ‘voli me, ne voli me’… Rusomača je još jedna široko rasprostranjena, otporna korovska biljka, pomalo neugledna, ali izuzetno lekovita. Rusomača se još zove i devojačka trava, s dobrim razlogom: ima sposobnost da leči bolne menstruacije.

Rusomača počne da buja čim sneg okopni na proleće. Naučni naziv joj je Capsella bursa pastoris, u prevodu ‘pastirska torbica’, a isto značenje zadržala je i u engleskom jeziku, shepherd’s purse. Iako tako ne deluje, ona je iz iste porodice kao i kupusnjače, ren i slačica. Kokoške vole da je pasu, i jaja koka koje se slobodno kreću po dvorištu i imaju pristup rusomači su prirodna i zdrava.

Rusomača je riznica korisnih materija: flavonoida, polipeptida, holina, acetilholina, histamina, karotenoida, glukozinolata i vitamina A, B, C i K. Upravo zbog peptida koji imaju hemostiptičko dejstvo, ova biljka ima veliku sposobnost da smanji krvarenje, spoljno i unutrašnje, i smiri upale i opekotine. Zato je sjajna kod obilnih i bolnih menstruacija, ali i hemoroida, krvarenja iz nosa i upaljenog zubnog mesa koje krvari.

Pored toga što povoljno utiče na menstrualne odlive, rusomača može da zaustavi i prolaps materice, ojača je, i pomaže oporavak nakon porođaja. Jača ne samo mišiće unutrašnjih organa već se može primenjivati i spolja: kada se umasira u slabe i bolne mišiće, tinktura biljke će im ojačati tonus, što se naročito preporučuje tokom oporavka od lomova ekstremiteta, nakon skidanja gipsa.

Rusomača je korisna i ženama koje ulaze u menopauzu, a umiriće i lupanje srca, ojačati srce, sniziti krvni pritisak i odlična je kod angine pektoris. Ima dobar uticaj i na urinarni trakt, smiruje upale bešike i koristi se kod pojave krvi u mokraći.

Još jedan dokaz da je rusomača prijatelj žena je i činjenica da su obloge od nje velika pomoć dojiljama: odvarom biljke se natapaju maramice i stavljaju na grudi, ubrzo nakon čega donose osećaj olakšanja.

Ova za žene izuzetno korisna biljka ulazi u sastav Femisan A kapsula. Femisan A plus maka kapsule su prirodna formula koja doprinosi očuvanju normalnih fizioloških funkcija ženskih reproduktivnih organa. Ona balansira telesne funkcije, dovodi hormone u ravnotežu i može se primenjivati kod sledećih tegoba:

  • ciste na jajnicima
  • miomi na materici
  • poremećaji menstrualnog ciklusa
  • bolne menstruacije
  • endometrioza
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika
  • fibrocistične promene u dojkama
  • ženska neplodnost – sterilitet
  • ranice na grliću materice
  • PMS

Pored rusomače, u sastav Femisan A kapsula ulaze i sledeće lekovite biljke: virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac i koren zlatne make. Kapsule su obogaćene i cinkom, mineralom koji je neophodan za reproduktivno zdravlje.

Više nema potrebe za čupkanjem srcolikih listića rusomače: možete biti sigurni da ima neko ko vas voli. Femisan A.

 

Troskot, simbol snage i opstanka

Najstariji zapisi o njemu dosežu 3000. godinu pre naše ere i vreme vladavine kineske dinastije Šin. Koristio se kao lek protiv crevnih parazita, dijareje i dizenterije, žutice i gonoreje, kao dijuretik, naročito u slučajevima otežanog mokrenja. Troskot je biljka koja se verovatno koristi onoliko dugo koliko seže ljudska istorija. S obzirom da raste kao korov i ne smetaju mu ni suša ni mraz, može se naći u svim krajevima sveta. Naučni, latinski naziv mu je Polygonum aviculare, a druga reč naziva potiče od ‘avis’ – ptica. I u tom imenu krije se još jedna interesantna činjenica o troskotu: široko je rasprostranjen baš zahvaljujući pticama koje se hrane njegovim semenjem i, na kraju ‘digestivnog puta’ ga poseju uz adekvatnu dozu prirodnog đubriva.

Troskot može mnogo da nas nauči o snalažljivosti, dovitljivosti i izdržljivosti. To ćemo najbolje uočiti ako malo bolje zagledamo pukotine u asfaltu, popločane staze i ivice puteva: ne retko ćemo ga tu naći kako uporno prkosi civilizaciji. I kada probamo da ga iščupamo, shvatićemo da to nije nimalo lako. Zbog toga je u Engleskoj jedno od njegovih imena armstrong – snažna ruka. Drugi naziv mu je knot grass – čvornovata trava, zbog karakterističnih čvorića ili ’zglobova’ duž stabljike.

Osim što je izuzetno otporan, troskot je i veoma koristan za okolinu: pošto je dobro i široko ukorenjen sprečiće eroziju tla, a i životinje ga rado jedu. U engleskom se još zove i cowgrass i hogweed (kravlja trava i svinjski korov), dok u našim krajevima troskot se zove još i pasja trava, kokošica, ptičja trava, živinska trava… A kod ljudi, osim što se hiljadama godina koristi kao lek, koristio se i u magijskim obredima i vradžbinama: verovalo se da čvorovi na njegovoj stabljici simbolično mogu da ’vežu’ i ljude, da ih sputaju ili ograniče.

Verovalo se i da njegovi čvorovi mogu da ’svežu’ sve probleme, pa bi se biljka stavljala na dlan, i zamišljali svi problemi kako se skupljaju u struku troskota koji bi se potom zapalio, a pepeo rasuo. Svakako, ova krajnje nenaučna upotreba troskota nije mogla imati nikakav drugačiji efekat osim psihološkog, ali ako je pomagao nekome da olakša svoj mentalni teret na taj način, i taj ritual je sasvim imao smisla. Severnoamerički indijanci nosili su njegov prah u džepu da privuku ljubav i krišom ga stavljali u piće izabranika da bi ga očarali. Šekspir ga pominje u Snu letnje noći, a u brojnim srednjovekovnim spisima se pominje kao biljka koja smiruje upale, čisti i leči rane i gnojne čireve. Osim kao lek, koristio se i za bojenje tkanine u indigo-plavu boju, najverovatnije pomoću listova.

Šta je to u troskotu što je lekovito? On sadrži flavonoidne glikozide, fenolnu kiselinu, kumarine, tanine, silicijumovu kiselinu, sluzi, esencijalna ulja, cink i vitamin C. Troskot se koristi i kao salata, što se ipak ne preporučuje zbog prisustva oksalne kiseline. Ona se eliminiše preradom i kuvanjem, pa je potrebno biljku koristiti u proverenim preparatima, ili čaj kuvati u skladu sa uputstvom.

Kako je adstringent (supstanca koja ima sposobnost da skuplja tkivo), troskot je dobar prijatelj žena kojima može pomoći kod obilnih i produženih menstruacija. Ista osobina je korisna kod rana koje krvare, naročito kod unutrašnjih krvarenja, pored materice i želuca, creva i pluća. Troskot je koristan kod bronhitisa i za iskašljavanje, malokrvnosti, čira na želucu, dijareje, otežanog mokrenja, zadržavanja viška vode u organizmu, kamena u bubregu ili žuči, nadražaja creva i viška želudačne kiseline. Dobar je i kod površinskih rana i iritacija, upala kože i sluzokože i hemoroida, i u tim slučajevima se primenjuje kao oblog, bilo cela izgnječena biljka ili njen sok. Troskot se preporučuje i kao dodatna terapija tokom upotrebe kortikosteroida jer poboljšava njihovo dejstvo, a umanjuje kontraindikacije.

Ovaj prijatelj žena našao je svoju primenu i u preparatu za žene: Femisan A kapima. Zahvaljujući troskotu, menstruacije neće biti obilne i duge, a u kombinaciji sa preostalih pet lekovitih biljaka, Femisan A kapi će pomoći i kod drugih, neprijatnih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema.

Sada kada znamo koliko je ova biljka korisna, sigurno ćemo prestati da je posmatramo kao korov, i pustiti je da slobodno raste u bašti, između kamenih ploča stazice ili verande.

Dubinske masti, dubok problem

Da li se štipkate za stomak i smetaju vam ’sarmice’ koje ga obavijaju? Iako vam one mogu naružavati izgled, najopasnije masne naslage su one koje ne možete ‘uštinuti’. One obavijaju unutrašnje organe, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Potkožne masti

Priroda nam je omogućila da, u trenucima krize i gladi, crpimo snagu iz depoa u kojima se nakuplja višak energije tokom perioda izobilja. Zahvaljujući tom mehanizmu čovek, ali i brojne životinjske vrste, uspevaju da opstanu i prežive velike prirodne katastrofe. Određena količina masti u telu nam je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. U našem telu postoje dve vrste masnih naslaga: potkožne i visceralne. Potkožne taložimo svuda po telu, a kada imamo viška, najčešće nam smetaju one na bokovima, zadnjici, donjem stomaku i butinama. Visceralne masti se talože u trbušnoj regiji, ispod sloja mišića, i oblažu unutrašnje organe: bubrege, jetru, pankreas, srce… One ne moraju biti tako očigledne kao potkožne masti, a čak i naizgled mršave osobe mogu ih imati u nezdravom procentu.

Visceralne masti

Dugo se smatralo da masne naslage imaju prostu funkciju, da skladište višak energije i štite nas od hladnoće. Međutim, pokazalo se da naše masno tkivo nije nimalo pasivno. Ono ima sposobnost da luči brojne supstance, uključujući i hormone. Naše potkožno masno tkivo, u zdravom procentu i idealnim uslovima, luči adiponektin koji nas štiti od upala, poboljšava sagorevanje esencijalnih masnih kiselina, stabilizuje insulin u ćelijama i sprečava da se mast stvara tamo gde joj nije mesto, u mišićima, mišićnim organima, jetri i pankreasu.

Potkožno masno tkivo luči i leptin koji nam, u ’dosluhu’ s mozgom, stvara osećaj sitosti i na taj način reguliše apetit. Visceralne masti u zadovoljavajućem procentu štite unutrašnje organe. Ali kada ih je previše, one imaju sposobnost da do jetre, preko glavne, portalne vene koja je snabdeva krvlju iz sistema za varenje, dovode upalne supstance, takozvane citokine, koji narušavaju normalnu funkciju jetre i remete metabolizam masti i ugljenih hidrata. Masne kiseline koje otpušta visceralna mast na taj način dopiru i do drugih unutrašnjih organa i ’zatrpavaju’ ih masnoćom.

Od ukupne masnoće koju imamo u telu, visceralnu bi trebalo da sačinjava do 20% kod muškaraca, a kod žena samo 5-8%. Razlog za ovu drastičnu razliku u količini visceralne masti kod polova je što žene luče estrogen koji ima sposobnost da deponuje masne kiseline ispod kože, i to je vidljivo na prvi pogled, jer žene imaju obline, odnosno više potkožnog masnog tkiva na kukovima i butinama. Muškarci imaju manje potkožne, ali više dubinske masti. I dok žene estrogen štiti od viška visceralnih masti u reproduktivnom periodu, muškarci su mu skloniji, naročito ako ne vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i unosu alkohola. ’Pivski stomak’ je najbolji primer viška visceralnih masti.

Ipak, ni žene nisu potpuno bezbedne. Ako tokom reproduktivnog perioda (odnosno u periodu kada dobijaju menstruaciju) kod žena dođe do hormonalnog poremećaja, kao i nakon završetka reproduktivnog perioda i po početku menopauze kada se luči sve manje estrogena, doći će i do viška kilograma, naročito u obliku visceralnih naslaga. Ovaj proces je obično uzročno posledični, pa koliko hormonalni disbalans utiče na nastanak viška masnih naslaga, toliko i ove masne naslage negativno utiču na rad endoktrinih žlezda.

Samo merenje telesne mase nije pouzdano jer su mišići teži od sala.

Previsok procenat visceralne masti, pored negativnog uticaja na naš hormonalni sistem, utiče i na imunitet i povećava rizik od nastanka tumora i kardiovaskularnih oboljenja. Visceralno masno tkivo koje se otpušta preko portalne vene u jetru utiče na proizvodnju lipida u krvi. Zato osobe sa viškom ove vrste masti mogu izgledati mršavo, a ipak imati povišen krvni pritisak, trigliceride i holesterol i patiti od insulinske rezistencije. Činjenica da nam unutrašnje masne naslage mogu narušiti rad organa, poremetiti hormonalni sistem i dovesti do tumora i karcinoma, dovoljan je razlog da se svojski potrudimo da ih dovedemo u normalne granice.

Pre svega, potrebno je da utvrdimo u kom procentu ih imamo. Danas postoje vage za merenje telesne težine koje mere i procente potkožne i visceralne masti takozvanom biolelktričnom impedansom – pomoću posebnih elektroda koje držimo u ruci, uređaj (potpuno bezbolno) meri električni otpor minimalne količine struje koja prolazi kroz telo. Uređaj je u stanju da razlikuje mišiće od masti jer je otpor kod mišićnog tkiva značajno manji od otpora masnog tkiva. Ako je nemamo kod kuće, ovakvu vagu možemo potražiti u nutricionističkim ordinacijama. Još jedan od mnogobrojnih metoda je da se premerimo: ako je struk veći od 100 cm (kod muškaraca) i 88cm (kod žena), najverovatnije imamo višak visceralnih masti. Osobe koje imaju građu ’jabuke’, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat visceralne masti od ’kruškastog’ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Vaga koja meri procenat telesne masti, potkožne i visceralne

Da bismo se oslobodili viška masnih naslaga, treba da eliminišemo ono što do njih dovodi: sedentni način života i konzumiranje hrane koja sadrži loše masti, šećere i ugljene hidrate. Dakle, pokrenite se, krećite se što više i izbacite hranu koja sadrži nezdrave masti (prženo, pohovano, mesne prerađevine, brza hrana, mlečne masnoće), šećer (slatkiši, kupovni kolači, napici, voćni sokovi, sosevi, čokoladni kremovi, kupovne energetske štanglice, sladoledi…), gazirana pića, prerađene ugljene hidrate (lisnata i druga testa, bela peciva i hlebovi, pite i bureci…), a povećajte unos kvalitetnog povrća, naročito zelenog lisnatog, voća sa manjim procentom šećera (najbolje bobičastog), biljnih proteina, orašastih plodova i kvalitetnih životinjskih proteina. Veoma je bitna hrana bogata vlaknima, pa žitarice treba uzimati u što izvornijem, neprerađenom obliku, a najveći neprijatelj visceralnih masti je ječam jer sadrži beta-glukan koji utiče direktno na njihovo smanjenje.

Visceralne masti se teže skidaju od potkožnih, što je još jedan razlog da se ne bacamo na ekstremne, restriktivne dijete koje mogu samo još više pogoršati situaciju. Rešenje je u promeni životnog stila i prihvatanju zdravog načina života na svim poljima. U tom procesu vam može pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji čisti i pomaže rad jetre, pospešuje drenažu i varenje, smanjuje osećaj gladi, ubrzava metabolizam i smanjuje osećaj nadutosti.

Equigal, za dubinsko čišćenje!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Šećer nije uvek sladak

Šećer je nekada davno bio retka dragocenost, a danas je postao jeftina napast. Da zlo bude veće, unosimo ga i kada nismo svesni: smatra se da je moguće dnevno uneti čak 22 kašike šećera indirektno, iz raznoraznih grickalica, gaziranih pića, pahuljica, hleba, testenina i drugih prerađevina. Povećani unos šećera ne samo da se negativno odražava na naš izgled jer je jedan od osnovnih uzroka gojaznosti, već je i glavni krivac za niz oboljenja i poremećaja, pre svega dijabetes, visoki krvni pritisak, srčani i moždani udar.

Šećer koji unosimo podiže nivo glukoze u krvi i podstiče pojačano lučenje insulina, smanjuje nivo dobrog holesterola i podstiče rast triglicerida. Čitav ovaj proces doprinosi upalnim stanjima u organizmu. To je razlog što se šećer danas s pravom smatra otrovom sa sporim dejstvom. Pored preteranog unosa nezdrave hrane, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na rast glukoze u krvi, na primer hormoni koji se luče u stresnim situacijama ili nedostatak fizičke aktivnosti.

Visok nivo šećera u krvi vodi u insulinsku rezistenciju i dijabetes, ozbiljne poremećaje koji nam se mogu polako prikrasti a da nismo ni svesni. Zato je bitno osluškivati telo i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju početak pojave ovih poremećaja:

  • Povećan osećaj žeđi – kada nam je visok nivo šećera u krvi, bubrezi su preopterećeni i izlučuju više urina nego inače kako bi ’isprali’ višak glukoze koji nisu u stanju da apsorbuju. To je razlog što telo lakše dehidrira pa imamo potrebu da pijemo više vode. A to, opet, dovodi do sledećeg simptoma:
  • Učestalo mokrenje – ako primetimo da iz sata u sat imamo potrebu da odlazimo do toaleta, to može biti znak da nam je šećer previsok, ali može ukazivati i na druge vrste poremećaja. U svakom slučaju, to je signal da treba da odradimo kontrolne preglede.
  • Pojačana glad – Kada nam je visok nivo šećera u krvi, glukoza nije u stanju da prodre u ćelije, što može ukazivati na manjak insulina ili insulinsku rezistenciju. Telo tada nije u stanju da hranu iskoristi za stvaranje potrebne energije i traži još hrane u pokušajima da proizvede glukozu.

  • Gojenje – Logično je da u čitavom tom procesu počnemo da dobijamo na kilaži. Kada ćelije više ne reaguju na insulin, nisu u stanju da preuzmu glukozu iz krvi i nivo šećera u krvi raste. Imamo pojačanu potrebu za hranom kako bi telo stvorilo energiju neophodnu za najbazičnije aktivnosti. Apsurd je da i pored sve hrane koju unosimo imamo:
  • Stalni osećaj umora – Opet, kako telo nije u stanju da iskoristi glukozu i stvori energiju, a pritom imamo pojačanu potrebu za mokrenjem i često dehidriramo, logično je da ćemo stalno biti umorni.
  • Suva koža – Visok nivo šećera u krvi deluje nepovoljno po nervni sistem, i telo ubrzano dehidrira. Tokom vremena koža će nam se isušiti i pucati.
  • Zamućen vid – Poremećaj šećera u krvi utiče i na očno sočivo koje otiče. Zbog toga je moguće da nam se povremeno ili učestalo zamuti vid.

Ovi simptomi su znak da je potrebno da hitno uradimo sistematski pregled i analize krvi pre nego što se situacija iskomplikuje. Ali čak i ako utvrdimo da nemamo dijabetes, oni nam signaliziraju da smo na putu da ga dobijemo. Zato je neophodno odmah promeniti način ishrane, izbaciti brzu hranu, testa, slatkiše, prerađevine, alkohol, gazirana pića i sokove, industrijske voćne jogurte, prženo, pohovoano meso i skrobasto povrće, jake kupovne sosove, a povećati unos svežeg povrća i voća sa manjim procentom fruktoze, integralnih žitarica, naročito ovsa, i hranu pripremati sa malo ulja tako da se sačuvaju njene nutritivne vrednosti. Umesto prženja i pohovanja bolje je bariti ili dinstati, a nezdrave masti treba zameniti zdravima, kvalitetnim uljima i namirnicama bogatim omega 3 masnim kiselinama – nerafinisanim maslinovim uljem, mesom lososa, avokadom, orašastim plodovima…

Pored kvaliteta ishrane treba je i ’disciplinovati’, uvesti redovne obroke i lagane užine koje će sprečiti drastične padove i skokove insulina u krvi. Kada nam je ishrana uredna, fizički smo aktivni, nemamo višak kilograma i umemo da kontrolišemo i kanališemo stres, biće nam uredan i nivo šećera u krvi.

Zato naučite da život ’zasladite’ lepim trenucima i osećajem zadovoljstva a ne industrijskim šećerom. U tom procesu može vam pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji smanjuje osećaj gladi, čisti organizam od toksina, smanjuje celulit,  pospešuje rad jetre, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje i sprečava zatvor i nadutost. Equigal je pomoć u zdravom procesu skidanja viška kilograma.