Category Archives: Nefrovit

Hrana za radost bubrega

Daleki rođak joj je crni luk, a potiče iz istočnog Mediterana, tačnije severa Afrike. Gajili su je stari Egipćani, dok su je Grci uzdizali do svete biljke i afrodizijaka. Rimljani su je rado dodavali svojim hedonističkim gozbama, najčešće uz ribu. Tokom Srednjeg veka u Evropi je pala u zaborav, ali su Arapi nastavili da je gaje, pa je svoju evropsku renesansu doživela u 16. veku na dvorovima Starog kontinenta. Luj 14. je naročito cenio i zbog njega se posebno uzgajala. U njenom blagom ukusu i lekovitim svojstvima uživao je samo viši stalež, i tek se u 18. veku pojavila na tržnici i postala dostupna svima.  A ovih dana vaskrsla je i na beogradskim pijacama.

Na tezgi na Bajlonijevoj pijaci vezice špargle stidljivo proviruju međ’ rotkvicama i zelenim salatama. Mlade su i sveže, ne deluju da su iz uvoza, što potvrđuje i prodavačica. Domaći uzgajivač. Konačno je, nakon više milenijuma, stigla i kod nas. Špargla nije jednostavna za uzgoj, naročito za nestrpljive poljoprivrednike. Potrebno je 2 do 3 godine da počne pošteno da rađa, ali zato kada jednom počne, tokom naredne dve decenije veoma je darežljiva. Na proleće krene da izviruje iz zemlje kao armija patuljaka s visokim šeširima. Izdanci rastu iz podzemnih stabljika, rizoma, a osim što je jestiva i ukusna, cela biljka je veoma zdrava.

Špargla je najbolji čistač bubrega i urinarnog trakta. Podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, i na taj način ’opravlja’ niz poremećaja, od eliminacije urinarnih infekcija i upala, preko hormonalnog disbalansa kod žena, bola u zglobovima, zatvora, lošeg varenja, slabih nerava, a naročito kamenčića i peska u bubrezima i bešici. Kako čisti organizam iznutra, to se vidi i spolja, jer se i koža prolepšava, nestaju akne, vraća joj se gipkost, vlažnost i nestaju bore. Špargle su odličan izvor vlakana, vitamina C, K, B6 i folne kiseline (zbog čega su idealne za trudnice), vitamina E i niza minerala – kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, joda, selena, cinka… Pomoću svih njih sprečava anemiju i pomaže kod oboljenja pluća i disajnih organa.

Prust

Antički Grci su bili u pravu kad su joj pripisivali afrodizijačka svojstva, jer samim tim što čisti toksine iz organizma, špargla vraća energiju i živost telu i bistrinu duhu. Kada pojedemo špargle, osetićemo ubrzo njihov efekat po čudnom mirisu urina, već četvrt sata nakon obroka. Početkom 20. veka Marsel Prust je primetio kako špargle njegov nokšir pretvaraju u bočicu parfema. Za ovaj ’parfem’ zaslužan je aspargin, amino kiselina koja se razlaže prilikom varenja. Aspargin je taj koji igra najveću ulogu ’čistača’ kada jedemo ovo povrće, pa kada osetimo taj ’prustovski miris’ urina, znamo da smo učinili nešto dobro za svoje zdravlje. Aspargin je veoma blagotvoran za funkcije mozga, a odličan je i za šećeraše i gojazne jer sadrži hrom, mineral u tragovima, neophodan za pravilno funkcionisanje insulina. Ali to nije sve, tu je i glutation: izuzetno bitan antioksidans sa velikim moćima. Laboratorijska istraživanja su pokazala da glutation zaustavlja rast virusa SIDA, ćelije karcinoma, pospešuje imunitet i može da spreči prerano starenje i smrt usled kardiovaskularnih poremećaja.

Špargla je idealna namirnica za osobe na dijeti, 100 grama, oko 5 stabljika, sadrži samo 20 kalorija, nema masti i skoro da uopšte nema natrijuma. Da bi se zadržale hranljive materije, potrebno je kuvati ih što manje: ili na kratko blanširati, baciti na minut na tiganj ili u rernu. Prilikom spremanja potrebno je odseći donji, drvenasti deo, ali ga ne treba baciti, i njega možemo iskoristiti tako što ćemo ga dodati u čorbicu.

Špargle možemo, kao stari Rimljani, dodati glavnom obroku, ili ih staviti preko salate. Njihova intenzivna zelena boja osvežiće tanjir, i sigurno će nas inspirisati da budemo kreativni s hranom i uvrstimo što više boja. A ako imamo problema s bubrezima i urinarnim traktom, trebalo bi da je što češće imamo na trpezi. Ima li većeg prijatelja bubrega od špargle? Pa… tu je samo jedan: Nefrovit. Baš kao i špargla, i on je potpuno prirodan: čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić… sve su to prijatelji bubrega, znalački obrađeni i presuti u jednu staklenu bočicu. Da je Prust poživeo da proba Nefrovit, i njega bi ovekovečio svojim perom.

Čaj slobode

Kraj 1773. godine doneo je prekretnicu u istoriji severnoameričkog kontinenta. Kolonisti, nezadovoljni činjenicom da im Velika Britanija oporezuje niz osnovnih životnih namirnica, uključujći i čaj, a pritom ne daje ništa zauzvrat, čak ni učešće u Parlamentu, organizuju proteste duž istočne obale. Bunt je kulminirao 16. decembra kada ’Sinovi slobode’ složno marširaju u bostonsko pristanište i bacaju s brodova tek pristigli čaj u more, čak 45 tona koje su u to vreme vredele oko 10.000 funti, čitavo malo bogatstvo. I dok je more danima nakon incidenta valjalo gomile nabubrelog čaja po obali, a u 13 kolonija se zahuktavala Američka revolucija koja je vodila ka nezavisnosti i, konačno, 1783. rođenju Sjedinjenih američkih država, čaj, onaj klasični, crni, kakav se i dalje servira u 5 u Engleskoj, postao je naširoko omražen. Naravno, bile su potrebne alternative. I kako je čaju smrklo, tako je osvanulo kafi i još jednoj biljci koja raste kao korov širom sveta: zlatnici.

Zlatnica ili solidago je u Americi postao poznat kao ’čaj slobode’, masovno se pio, i čak izvozio u Kinu. Zapravo, zlatnica ima vrlo interesantnu trgovačku istoriju. U 12. veku veliki egipatski vezir Saladin, koji se borio protiv Kralja Ričarda u III Krstaškom ratu, veoma je cenio zlatnicu kao lek. Preko Bliskog istoka dobra reputacija zlatnice dospela je i do Engleske, gde je u doba kraljice Elizabete uvrštena u herbalističku riznicu. Interesantno je da su Englezi na istoku ostavili mnogo zlata za ovu biljku, sve dok napokon nisu shvatili da u obilju raste i kod njih, u divljini.

Zlatnice ima svuda, koristili su je i američki Indijanci, a bilo je i svagda, pa je deo je i starogrčkih mitova. Zevsova kćer Astreja, očajna zbog opšteg pada morala i ljudske izopačenosti, reši da se povuče na nebo. Smestila se u sazvežđe Virgo, Devica, koje i danas treperi u vedrim noćima. A moralni posrtaj je kažnjen potopom, i nakon što se voda povukla i ostavila blato, Astrejina suza samilosti je zalila seme iz kog je nikla biljka zlatnih cvetova, simbol vere u bolja vremena: zlatnica. Solidago virgaurea herba.

Zlatna šiba, čelebi-grana, štapika, zlatna rutvica, štap Svetog Petra… sama činjenica da u našim krajevima za zlatnicu postoji toliko naziva govori koliko je uvažena. A šta je to što se znalo o njoj kroz istoriju, od Starih Grka, preko Saladina, Elizabetanaca, do naših Balkanaca? Osim što pomaže kod niza bolesti, od upale krajnika do bronhitisa i depresije, zlatnica je veoma cenjeni narodni lek kod infekcija urinarnih puteva. Deluje kao blag diuretik i antiseptik, pa pomaže da se ’isperu’ mokraćni putevi. Kako ima moć da izbaci višak vode iz organizma, zlatnica je vrlo korisna kod svih oboljenja i poremećaja koje otoci dodatno komplikuju: reume, gihta, visokog krvnog pritiska, ali i kod gljivičnih i bakterioloških infekcija, kako u urinarnom traktu, tako i vaginalnom ili kod infekcija sluzokože usta i grla. Odlična je pomoć u izbacivanju peska i kamenčića. Osim što zlatnica čisti urinarni trakt, ima i spazmolitičko dejstvo: opušta bešiku i tako ublažava bol koji je čest pratilac infekcija.

Trojno dejstvo ove biljke – protivupalno, diuretičko i spazmolitičko, razlog je što često ulazi u sastav biljnih mešavina za čišćenje mokraćnih puteva, a koristi se i kao pomoćna terapija uz antibiotike. Tako se obrela i u Nefrovitu. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. Njegovo diuretičko dejstvo doprinosi pravilnoj preraspodeli tečnosti u organizmu, smirivanju akutnih i hroničnih upala bubrega, bešike i mokraćnih puteva, a pomaže i kod bakterijskih infekcija, uključujući i najuporniju – ešerihiju. Nefrovit sprečava nastanak peska i kamenčića i pospešuje njihovo izbacivanje.

Kako je zlatnica, ’čaj slobode’, nekad davno donela veliko olakšanje i nezavisnost severnoameričkim kolonistima, tako i dan-danas pruža utehu i rasterećenje od velikih muka koje izazivaju urinarne infekcije. Zlatnica, čestoslavica, maslačak, breza, rastavić… Nefrovit! Za slobodu!

Kad ‘podstanari’ podivljaju

Iako ga doživljavamo kao samo svoje, naše telo nije u potpunosti naše. Naseljavaju ga brojne bakterije kojih naročito mnogo ima u organima za varenje, najviše crevima. Sve one pripadaju našoj crevnoj flori i čine jedinstvenu simbiozu čoveka i okom nevidljivih bića. Da, okom nevidljivih, ali svakako sposobnih da nam daju do znanja da su tu ako nešto krene naopako. Jedni od naših ’podstanara’ su i enterokoke. One su deo crevne flore i mi nismo ni svesni njihovog postojanja sve dok nam ne padne imunitet.

U stanju oslabljenog imuniteta organizma, naši ’podstanari’ se otimaju kontroli i množe. Enterokoke su poznate po tome što haraju po bolnicama, a mogu izazvati uretritis, sepsu, endokarditis, i slična stanja, manje ili više opasna, ali svakako neprijatna. Enterokoke slabo reaguju na antibiotike, i kada se jednom preterano namnože, teško ih je obuzdati. Tada se šire po čitavom organizmu, pa napadaju sve, od bešike do srčanih zalizaka.

Enterokoka ima preko 17 vrsta, a one koje najviše vršljaju po ljudskom telu su Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium. Dakle, ima ih u fecesu – stolici, pa ih na razne načine možemo uneti u organizam, nedovoljnom, ali i preteranom higijenom, nepravilnim brisanjem nakon vršenja nužde, preko katetera, polnim putem, prilikom porođaja s majke na bebu, nakon operacija…

Enterokoke najčešće nasele urinarne puteve, i to se manifestuje kroz bol i peckanje prilikom mokrenja, kao i učestalo ali otežalo mokrenje. Stomak je često nadut, a u donjem delu stomaka oseća se pritisak. Kod muškaraca se bakterija može proširiti na spermu pa izazvati crvenilo, pojavu sekreta i neprijatnog mirisa na polnom organu, kao i remetiti erekciju i ejakulaciju. Kod žena se može javiti svrab, pojačan sekret, peckanje i bol prilikom odnosa, i enterokoke se obično lako utvrde cervikalnim brisom. Česte su i u trudnoći. Osim neprijatnosti koju enterokoke izazivaju, ne retko je prisutan i prilično jak bol.

Svako zapuštanje stanja daje prostora bakteriji da se sve više širi putem krvnih sudova, sve do srca. Tada situacija postaje ozbiljna i može ostaviti trajne posledice. Kada nastupe simptomi poput groznice, drhtavice, glavobolje, bola iza grudne kosti, iznemoglosti i preznojavanja, znači da je enterokoka napala srčane zalistke.

Kod enterokoka je preventiva najbolja terapija. Bitno je održavati razumnu higijenu kako se ne bi dozvolilo da bakterija dospe do mokraćnih kanala, ali i čuvati opšti imunitet. Međutim, kada se već inficiramo bakterijom, bitno je da brzo reagujemo, potražimo stručnu pomoć, ali i dodatno se potrudimo tako što ćemo korigovati ishranu, izbaciti slatkiše i belo testo, unositi što više vitamina preko svežeg voća i povrća. Mogu nam pomoći i prirodni antibiotici, kao što su đumbir, beli luk, med, divlji origano…

A tu su i lekovite biljke. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić, deo su Nefrovita, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja namenjenog očuvanju i poboljšanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. Nefrovit pomaže i kod bakterijskih infekcija, uključujući i enterokoke. Može se koristiti istovremeno uz obaveznu terapiju antibioticima koju prepiše lekar, kako kod žena, tako i kod muškaraca, ali i kao preventiva nakon završene terapije, da se bakterija ne bi vratila. Nefrovit može ublažiti i eliminisati bol koji se javlja kod infekcije enterokokama, i značajno olakšati mokrenje.

Uz Nefrovit i naš imunitet raste, pa enterokoke prestaju da budu neprijatni podstanari i postaju uobičajeni, redovni stanovnici naše crevne flore u broju koji nam ne remeti sistem.

Dobar protok zlata vredi

Kada vodovodne cevi popuste i počnu da cure, efekat se ne vidi odmah. One su ukopane u zid i potrebno je vreme da se voda nakupi, nađe put i slije. Slično je i sa našim telom. Naš ’vodovod’, bubrezi i urinarni trakt, radi najbolje što može u postojećim uslovima. Ako mu dajemo šta mu treba, služiće nas dugo i dobro. Ako ga maltretiramo, pojačavamo pritisak, ’cevi’ će naprsnuti i biće potrebno dosta vremena da se problem manifestuje. Kao i voda koja u zidu nađe put pa procuri daleko od napukline, tako se i problemi s bubrezima mogu manifestovati na najmanje očekivane načine.

Većina oboljenja i poremećaja sa bubrezima i urinarnim traktom razvije se bez ikakvih simptoma, da bi, kad se konačno uspostavi dijagnoza, bolest već bila hronična. Tada nisu ugroženi samo bubrezi, već ceo organizam, od kardiovaskularnog sistema do kostiju.

Hronične bolesti bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija, kako se još zove, u usponu je u svetu, i danas statistike kažu da svaka deseta osoba ima neku vrstu ove bolesti. Nezdravi način života, loša ishrana, gojaznost, pušenje, preterana upotreba lekova i hemikalija, samo su neki od okidača, a bolest često ostaje skrivena kod osoba koje nemaju redovne sistematske preglede i analize. Najbolji pokazatelj oboljenja je povišeni nivo kreatinina u krvi. Ako se otkrije na vreme, slabljenje funkcija bubrega može da se zaustavi ili uspori. Zapušteno stanje može dovesti do trajnog gubitka bubrežnih funkcija.

Pored povišenog kreatinina u krvi, problemi sa bubrezima manifestuju se i na načine koje je teško povezati s ovim organima. Jedan od čestih simptoma je stalni osećaj umora. Zdravi bubrezi proizvode glikoproteinski hormon eritropoetin koji kontroliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca snabdevaju ceo organizam kiseonikom. Kada ga nema dovoljno, patimo od anemije, i mišići nam se lako umore. Još jedan znak da smo anemični je stalni osećaj hladnoće, iako smo u toplom prostoru.

Anemija utiče i na pluća koja ne uspevaju da dobiju dovoljno kiseonika. Tada se lako zadišemo. Ali zadihanost može biti i posledica nakupljanja viška tečnosti u plućima usled nedovoljnog rada bubrega. Tada nam je teško da spavamo na ravnom, gušimo se i osećamo se oteklo. Pored toga što se tečnost nakuplja u plućima, otiču i ruke, prsti i zglobovi na nogama, toliko da postaje teško da se obujemo. Otok je vidljiv i na licu, a u težim oblicima može biti i bolan na dodir.

I mozak pati kada nema dovoljno kiseonika, pa tada osećamo česte nesvestice, vrtoglavicu i opštu slabost. Teže pamtimo i ne uspevamo da se koncentrišemo na jednostavne zadatke koje smo pre bez problema obavljali.

Usled hiperkalemije, previsokog nivoa kalijuma u krvotoku kog bubrezi ne mogu da prečiste, može doći do poremećaja srčanog ritma, tahikardije, kao i zadihanosti zbog slabijeg rada dijafragme. Hiperkalemija se može pouzdano utvrditi samo laboratorijskim testovima.

Još jedan veoma karakterističan znak da sa bubrezima nešto nije u redu je osećaj svraba. Bubrezi uklanjaju otpadne materije iz krvotoka, a kada rade otežano, onda nam se taj otpad nakuplja u krvi i izaziva osećaj jakog svraba po celom telu.

Bubrezi mogu uticati na naše čulo ukusa. Uremija – povišeni nivo otpadnih materija u krvi, od kojih je najzastupljenija urea, može nam promeniti ukus hrane, pa nešto što smo veoma voleli ranije sada nam može postati gadno. Obično se pacijenti žale da hrana ima ukus metala. Zbog toga se apetit drastično smanjuje, pa i telesna masa. Uremija utiče i na dah, koji postaje neprijatan bez obzira koliko prali zube i koristili tečnosti za ispiranje.

Kada se problem s bubrezima zahukta i otpadne materije se neprekidno nakupljaju i ostaju u krvotoku, imamo stalan osećaj mučnine i potrebu za povraćanjem. Kao da ništa što pojedemo ne može da nam se zadrži u stomaku. Pored povraćanja, pojačava se potreba za mokrenjem, a boja urina je ili veoma bleda, ili previše tamna, ponekad i krvava, i urin može delovati penasto usled povećanog nivoa proteina. I pored toga što osetimo veliku potrebu za mokrenjem, ono može biti vrlo otežano uz osećaj pritiska u donjem delu stomaka.

Osobe koje pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja, pušači i gojazni, kao i osobe starije od 60 godina pod većim su rizikom da obole od poremećaja rada bubrega. Kada stanje ode u ekstrem, rešenje su dijaliza ili transplantacija. Jasno je onda koliko je važna preventiva.

Bubrege možemo očuvati, revitalizovati i brojne probleme s njima eliminisati pomoću lekovitog bilja. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić, samo su neki od darova prirode koji nam mogu olakšati veoma neprijatna stanja. I svi oni su u Nefrovitu. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja sa diuretičkim dejstvom koji direktno utiče na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu. On smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Pomaže i kod Ešerihije koli, veoma uporne bakterije koja izaziva neprijatne infekcije. Nefrovit pospešuje eliminaciju peska i sitnijih kamenčića iz bubrega, ali i sprečava njihov nastanak. Nefrovit, za odličan protok u našem ’vodovodu’! 

Maskirani bol

Kada nas zaboli u leđima, obično pomislimo na kičmu, ispali disk ili lumboišialgiju. Ipak, poremećaj rada nekih unutrašnjih organa može izazvati bol u lumbalnom delu koji nas lako može zavarati.

Pored porođajnog bola i bola kod diskus hernije, jedan od najjačih koji možemo doživeti je bol izazvan pokretanjem kamena u bubregu. Bubrezi se nalaze u predelu struka, sa obe strane kičme. Njihova uloga je da izvuku višak vode i otpadne materije iz krvi i izluče ih putem mokraće. Kada mokraća sadrži previše minerala i soli, u bubrezima mogu nastati kamenčići. Oni obično miruju unutar bubrega i mi ih ne osećamo. Ali zato kada se pokrenu u bubregu ili mokraćnom kanalu koji povezuje bubrege sa bešikom, nastaje jak bol u lumbalnom delu leđa. Način da bol od kamena u bubregu razlikujemo od bola u leđima su ostali propratni simptomi: osećaj peckanja prilikom mokrenja, mučnina i povraćanje.

Osim kamena, bol u bubregu i mokraćnim kanalima, ali i bešici, može izazvati i infekcija. Bubrezi su podložni virusnim i bakterijskim infekcijama. Bakterije koje dospeju u mokraćni kanal iz sistema za varenje lako pređu put od bešike do bubrega, naročito ako u mokraćnom traktu postoji još neka prepreka, poput tumora, peska ili sličnih poremećaja. Infekcija bubrega može izazvati upalu koja se manifestuje kroz bol sa one strane leđa gde se nalazi bubreg koji je njom zahvaćen. Upalu možemo razlikovati od bola u leđima po ostalim simptomima, kao što su povišena temperatura, mučnina s povraćanjem i bol prilikom mokrenja.

Ulcerozni kolitis je upala creva koja najčešće zahvata debelo crevo i rektum. Izaziva jak i oštar bol u leđima i stomaku i često se oseća s obe strane. Prate ga i dijareja, bol u rektumu i nagli gubitak telesne težine. Ne zna mu se pravi uzrok, ali je primećeno da genetika igra ulogu, kao i stres i loša ishrana.

Do nedavno se verovalo da slepo crevo nema nikakvu ulogu u organizmu da bi od skora zavladalo uverenje da je ipak bitno za očuvanje imuniteta. Međutim, kada se upali, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom delu stomaka i bol koji upala izaziva sličan je bolu u donjem delu leđa. Ali tu su i dodatni simptomi: visoka temperatura, mučnina i otok na tom delu stomaka.

I pankreas može izazvati bol. Gušterača ili pankreas je mala žlezda veličine oko 15 cm, koja se nalazi u stomačnoj duplji i pomaže varenje i regulaciju nivoa šećera. Upala pankreasa, pankreatitis, može nastati kada digestivni enzimi koji nastaju u pankreasu oštete ovu žlezdu. Može biti akutni ili hronični, ali svakako izaziva bol u gornjem delu stomaka, sa protezanjem u donjem delu leđa. Pored bola, ostali simptomi su povišena temperatura, povraćanje i mučnina.

Kod žena bol u leđima mogu izazvati miomi na materici. To su dobroćudne fibroidne izrasline na zidu materice, spoljnom ili unutrašnjem, i obično nastaju usled hormonalnog disbalansa, konkretno estrogena i progesterona. Miomi mogu biti manji ili veći, mirovati ili naglo rasti, pa neke žene ne osećaju nikakve promene dok druge mogu iskusiti veoma obilna menstrualna krvarenja, često mokriti ukoliko miom pritiska bešiku, ili osećati bol u lumbalnom delu leđa. Najbolji način da se utvrdi prisustvo mioma je redovan ginekološki pregled ultrazvukom.

Još jedan ginekološki poremećaj može izazvati veoma jak bol u leđima. Endometrioza nastaje kada endometrijum, tkivo koje oblaže matericu, počne da raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Bol koji pritom može biti prisutan je najčešće veoma oštar, kao ubod nožem. Pravi uzrok endometrioze je nepoznat, mada hormonalni disbalans može igrati veliku ulogu, kao i kod svih ginekoloških poremećaja.

Jedno je sigurno, bol nikada nije prijatan i uvek nas uplaši i zabrine. Najbolji način da ga izbegnemo je da sprečimo bolest.

Kada su bubrezi u pitanju, bitno je da pijemo dovoljno vode, da izbegavamo gazirana pića i preterani unos soli. Pored vode, najbolji prijatelj bubrega je Nefrovit. To je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. On će smiriti upale i ukloniti bakterijske infekcije, ali i olakšati izbacivanje peska i kamenčića.

Ženama je najbolji prijatelj hormonalni balans. On se postiže zdravim načinom života, kvalitetnom ishranom bez veštačkih aditiva, a tu je i Femisan A. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku kapi i kapsula. Femisan A uspostavlja hormonalni balans, i na taj način je najbolji saveznik u borbi protiv cista, mioma, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, PCOS, PMS-a… Jedini bol do kog Femisan A može dovesti je porođajni, jer jača plodnost i olakšava začeće.

Pankreas, ali i zdravlje creva možemo sačuvati kvalitetnom ishranom bez veštačkih šećera i masti, bogatom dobrim vlaknima, kao i redovnim kretanjem, vežbanjem i održavanjem zdrave telesne mase. U tom procesu je uz nas Equigal. Lekovito bilje u ovom prirodnom preparatu može nam pomoći da dostignemo i sačuvamo vitkost, poboljšamo varenje, sprečimo zatvor, izbacimo višak vode iz organizma, smirimo upalu creva, hemoroide i nadutost. Odličan je za prolećne i jesenje tretmane čišćenja organizma.

Bol se može maskirati, ali ne može dugo trajati uz super heroje, kao što su Nefrovit, Femisan A i Equigal. Ali jedno moramo shvatiti: najveći heroji naših života smo mi sami. I sami se moramo pobrinuti za svoje zdravlje, pre ili kasnije. Bolje je pre. Zapravo odmah!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Kako sami sebi uništavamo bubrege

Pored jetre i mokraćnih kanala, bubrezi su čistači organizma koji pomažu izbacivanje toksina. Kada bi bubrezi prestali s radom na samo dva dana, došlo bi do do zadržavanja metaboličkih toksina u krvi, i nastupila bi uremija. Prvi simptomi uremije su mučnina, svrab, gubitak apetita, gubitak osećaja ukusa za neke vrste hrane, umor, nedostatak koncentracije, i bol i grčevi u nogama. Teži slučajevi uremije mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, anemije, bolesti srca i oštećenja mozga.

Sada je jasno koliko su bubrezi bitni za opšte zdravlje i normalno funkcionisanje organizma. Nažalost, neretko ih sistematski uništavamo lošim navikama i izborima, čega postajemo svesni tek kada ih izgubimo. Jednostavnim promenama životnog stila možemo učiniti mnogo za svoje bubrege.

Evo koje loše navike moramo promeniti:

  • ne pijemo vodu ili je pijemo nedovoljno, što dovodi do nakupljanja toksina u organizmu. Dehidracija može izazvati mnogobrojna oboljenja, a najčešće se prvo manifestuje infekcijama bubrega. Osobe koje su sklone bolestima bubrega i mokraćnih kanala ne smeju dozvoliti da dehidriraju. Dve litre vode je optimalna mera tokom jednog dana, a kada je napolju toplo ili smo izloženi jačem telesnom naporu, potrebno je i više. Unošenjem dovoljne količine čiste vode – ne sokova i gaziranih napitaka – sprečavamo nastanak peska i kamenčića u bubrezima, ali i omogućavamo ispiranje bakterija i na taj način sprečavamo infekciju.
  • trpimo punu bešiku i ne odlazimo na vreme u WC. Zadržavanje urina može povećati rizik od infekcije ili oboljenja bubrega. To se naročito odnosi na trudnice koje su pod većim rizikom.
  • presoljavamo hranu. Telu je potrebna određena količina soli kako bi se održao balans tečnosti, ali mi je unosimo sasvim dovoljno iz voća i povrća. Kada unosimo previše kuhinjske soli, bubrezi reaguju tako što zadržavaju vodu kako bi razblažili elektrolite u krvi radi normalnog funkcionisanja srca. Bubrezi su tada preopterećeni, a ako duže vremena unosimo previše soli, možemo pored bubrega oštetiti i aortu.

  • pijemo previše alkohola. Alkohol je diuretik i utiče na bržu dehidraciju organizma. Pored toga, alkohol povišava krvni pritisak i tako direktno opterećuje bubrege. Više od dva alkoholna pića na dan može izazvati i infekcije bubrega i njihovo trajno oštećenje.
  • pijemo previše kafe. Svi napici koji sadrže dosta kafeina opterećuju bubrege. Kafein je stimulant, pojačava krvotok i pritisak krvi u bubrezima. Takođe je i diuretik, i može uticati na naglo izbacivanje tečnosti iz organizma nakon kog sledi dehidracija. Nije dobro piti više od dve kafe na dan, a uz kafu treba obavezno popiti i čašu vode.

  • previše lekova protiv bolova negativno utiče na funkcije bubrega. Neki analgetici su čak i zabranjeni jer je utvrđeno da izazivaju nefropatiju. Osobe koje pate od hroničnog bola i često uzimaju analgetike, neretko završe s bubrežnom insuficijencijom a da toga postanu svesne tek kad bude suviše kasno.
  • previše proteina. Visoko proteinska ishrana može opteretiti bubrege i onemogućiti izbacivanje toksina. Previše mesa povećava rizik od nastanka kamena u bubregu. Proteini životinjskog porekla stvaraju kiselu sredinu u organizmu, a pošto telu više prija bazna sredina, ono izvlači kalcijum i ostale mineralne soli iz kostiju kako bi neutralisalo kiselost. Taj višak kalcijuma se potom pretvara u kalcijum oksalat u bubrezima, odnosno kamen.
  • jedemo GMO hranu. Genetski modifikovana hrana negativno utiče na funkcije bubrega i jetre, što je dokazano eksperimentima na pacovima. S obzirom da je GMO hrana prisutna relativno kratko vreme, još nije poznato kakve sve posledice može ostaviti. Zato je najbolje potpuno je izbegavati.

  • koristimo veštačke zaslađivače. Šećer svakako treba umereno koristiti, ali ako umesto njega koristimo zaslađivače, svom telu nanosimo još više štete. Ako popijemo dva napitka sa veštačkim zaslađivačem na dan, bubrezi ubrzano propadaju.
  • pijemo gazirane napitke. Gazirana i energetska pića direktno utiču na nastanak kamena u bubrezima. Ako pijemo dve ili više čaše kole dnevno, povećavamo rizik od nastanka hroničnog oboljenja bubrega.

Pored vode, bubrezi vole limun i druge citruse, bobičasto voće, brusnice, lubenice i dinje, kivi, kajsije i suve šljive.  Preko njih dobijaju dovoljno kalijuma koji pomaže čišćenje bubrega. Brusnice su naročito dobre jer sadrže kinin koji se u jetri pretvara u hipuričnu kiselinu. Ona pomaže u otklanjanju viška mokraćne kiseline iz bubrega. Brusnice uništavaju i bakterije i spečavaju infekcije. Još jedna namirnica koja je dobar prijatelj bubrega je ječam. Dobar detoks za bubrege je ječmena voda: ječam se uveče potopi u vodu, koja se ujutru popije i pomaže da se bubrezi očiste od toksina.

A tu su i lekovite biljke: koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze, rastavić, vrbovica, koren koprive, rastavić, dragoljub… One utiču na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu, pomažu izbacivanje viška tečnosti, smiruju upale bubrega, bešike, mokraćnih kanala i prostate, pomažu izbacivanje peska i sprečavaju nastanak kamena, a imaju moć i da unište uporne bakterije, poput Ešerihije. Osim što se mogu naći u prirodi, ima ih i u dva stručno osmišljena proizvoda Herba Sveta: Nefrovitu i Hipoprostatu. Sada je pravi trenutak da preispitamo svoje navike i sačuvamo bubrege. Jer, treba da nam traju do kraja života.

Šta imaju zajedničko veštice, metle i kamen u bubregu?

Veštice lete na metlama od davnina do Hari Potera. Preteče ‘Nimbusa 2000’ koristili su stari narodi, od severa Evrope do američkih Indijanaca. Smatra se da su druidi, šamani, vračevi koristili razne halucinogene biljke tokom spiritualnih rituala, pomoću kojih bi stvarali iluziju letenja. Let je predstavljao simboličnu vezu između materijalnog i duhovnog sveta, vezu sa umrlima i precima, spajanje sa bogovima.

Iako prevladava mišljenje da su veštice isključivo žene, najstariji pisani dokument o veštičarenju iz 1453. godine pominje izvesnog Gijoma Edelina kako leti na metli. Bez metle, Hari Poter ne bi pobeđivao u kvidiču, a njegov sjajni nimbus ima dršku od mahagonija, i grančice od breze ili leske, zavisno od namene: breza omogućava žustro poletanje, a leska precizan okret.

Tradicionalne veštičje metle su imale dršku od jasena na čijem kraju bi bile privezane grančice breze. Po keltskoj legendi, veštice bi odlazile u šumu i molile vile da im pokažu najbolje drvo za metlu. Na taj način bi ’etiketirale’ svoje metle kao magične i moćne, ’dodirnute’ duhom natprirodnog, i svi bi verovali u njihovo magijsko dejstvo. A zašto baš grančice breze?

Naziv ovog prelepog drveta potiče iz sanskritskog – bhurga, sa značenjem ’drvo po čijoj kori može da se piše’. Od bhurge, reč je evoluirala do keltskog betu, engleskog birch, ruskog bereza i našeg breza. To je prvo drvo koje je niklo nakon Ledenog doba, a isti scenario ponavlja se i svake godine u proleće kada breza prva propupi. Logično je da je naš predak prepoznao moć i simboliku ovog drveta i preneo je kako u mitologiju, tako i u svakodnevni, praktični život. Brezovo drvo je savitljivo, ali i izdržljivo, pa se od njega vekovima pravilo sve, od kanua, preko korpi do koliba. Američki Indijanci su verovali da grom ne može da udari u brezu i pod njom tražili utočište tokom olujnih noći.

Breza je deo tradicionalnih obreda širom sveta. Kod nas, kada svatovi polaze iz kuće u crkvu, preskaču brezovu metlu koja ’čisti’ svo zlo i uroke. Smatra se da ovaj običaj potiče od starih Kelta koji su masovno naseljavali naša područja i mešali se sa Slovenima. Kod Kelta, metla je predstavljala savršeni balans viših sila, jer sadrži mušku i žensku energiju. Mušku simbolizuje drška falusnog oblika a žensku deo sa povezanim grančicama. I danas se, zato, i u Škotskoj koristi u svadbenim ceremonijama.

Rusi grančice breze postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi se zle sile zadržale napolju. Viktorijanci u staroj Engleskoj bi šibali decu brezovim grančicama, s ciljem da se iz njih isteraju zle sile. Kolevke su se pravile od brezovog drveta da zaštite novorođenčad, a u škotskom visokogorju krave bi se gonile brezovim štapovima da bi donosile na svet zdravu telad. Breza je diljem sveta simbol obnove i pročišćenja. I to nije slučajno. Moderna fitofarmacija je dokazala da breza ima veliku moć da pročisti organizam.

Postoji mnogo podvrsta breza, a nama su najpoznatije dve – bela (obična) i cvetna (severna). Obe su lekovite i kao lek mogu se koristiti list, pupoljak, kora i sok. Danas znamo da list breze sadrži flavonoide, tanine, saponine, fenil karbonske kiseline, triterpenske alkohole i vitamin C. Šta to sve znači? Pre svega da je breza jak urinoantiseptik i diuretik. Naučna studija Evropskog naučnog udruženja za fitoterapiju (ESCOP) dokazala je da breza moćno pročišćava urinarni trakt, naročito u slučajevima upala, peska i kamena u bubregu, i odlična je kao pomoćna terapija u lečenju bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Breza je diuretik, pospešuje drenažu – izbacivanje viška vode iz organizma, štiti organe za varenje, i ima sposobnost da smiri upale. Odlična je kod infekcija, cistitisa i drugih upalnih stanja mokraćnih kanala i prostate.

Osim što je sjajna za mokraćne puteve, odlična je i za kožu. Svi se sećamo čuvenih šampona od breze u litarskim pakovanjima, iz skromnih vremena kozmetičke industrije. Breza je odlična kod dermatitisa i lišajeva, smiruje kožu i balansira njenu pH vrednost. Pošto je diuretik, breza pomaže i kod bolnih zglobova, reumatizma, problema sa jetrom i gojaznosti.

Breza je, pored još 4 lekovite biljke, našla svoje mesto i u modernom preparatu osmišljenom na postulatima tradicionalne biljne medicine. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih kanala i prostate. Nefrovit smiruje upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, efikasan je kod bakterija, ešerihije i drugih infekcija. Pomaže u eliminaciji peska i kamenčića iz bubgrega. Uz Nefrovit – pesak i kamen, kao metlom odnešen!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Urin, ogledalo zdravlja

Po legendi australijskih Aboridžina, Bog se jednog dana naljutio na ljude i rešio da ih udavi –  sopstvenom mokraćom. Tako su nastali okeani. Ovo je verovatno najluđa teorija o nastanku okeana, ali po sastavu, urin i morska voda su prilično slični. Okeani su, na neki način, ogromni toaleti morskih bića – smatra se da jedan kit dnevno izbaci 600-900 litara urina.

Neke životinje uopšte ne mokre, na primer ptice višak vode izbacuju zajedno sa stolicom, dok zmije uopšte nemaju bešiku ni sposobnost da zadrže mokraću, već je izbacuju čim se formira. Urin je od velikog značaja i ima široku upotrebnu funkciju, kako kod životinja koje ga koriste za obeležavanje teritorije, rashlađivanje, teranje insekata, tako i kod ljudi, tokom istorije. Pre par vekova, u Engleskoj i Francuskoj smatralo se da urin osvežava kožu lica i daje joj sjaj, što nije daleko od istine – danas se u laboratorijama proizvodi sintetička urea koja se stavlja u kozmetiku. Pre otkrića kvasca u Evropi, za narastanje hleba koristio se – da, urin! Pre pojave savremenih analiza, lekari su prosipali mokraću u pesak da vide da li će privući insekte i na taj način donosili dijagnozu o šećernoj bolesti. Stari Grci su lečili psihičke poremećaje magarećim urinom. Nemački alhemičari probali su da od mokraće naprave zlato, ali umesto toga otkrili su beli fosfor. Eskimi su natapali travu urinom i njom čistili zube nakon jela…

Interesantno je da su žene do pre samo par vekova mokrile stojeći. Nosile su široke suknje do zemlje, a donji veš tada još nije bio otkriven. Muškarci i žene ne samo da koriste drugačije ’alate’ za pražnjenje bešike, već se i tehnike razlikuju: ženama pomaže gravitacija, dok se kod muškaraca kontrahuje mišić nekoliko puta kako bi se bešika ispraznila do kraja. Kod muškaraca je bešika dugačka oko 20 cm, a kod žena samo 5. To bi moglo da objasni velike razlike u konzumaciji piva.

Naši bubrezi konstantno rade i prerađuju otpadne materije, soli i druge neželjene supstance iz krvi, i izbacuju ih iz organizma putem mokraće. Jedan bubreg je u stanju da u potpunosti isfiltrira krv, i u situacijama kada jedan od bubrega otkaže, drugi ima sposobnost da se uveća za 50% za samo dva meseca i preuzme kompletunu funkciju na sebe. Tokom života, bubrezi prečiste dovoljno tečnosti da se napuni jedno manje jezero.

Urin se sastoji od 95% vode, 2,5% uree i 2,5% raznih minerala, soli, kreatina i enzima. I danas u nekim zemljama vlada uverenje da je lekovit. U Nemačkoj ga pije oko 5 miliona, a u Kini oko 3 miliona osoba. ’Urinoterapiju’ koristili su Gandi, Džon Lenon, Džim Morison i Boj Džordž. Mokraća jeste sterilna, ali samo dok je u bešici. Onda kada napusti telo, puni se bakterijama. Takođe, mokraća sadrži soli koje mogu pojačati dehidrataciju, pa se ne savetuje piti je čak ni u ekstremnim situacijama kada nemamo vode.

Mokraća je odličan pokazatelj stanja organizma, i to se može videti već na prvi pogled. Svetla, blago žućkasta boja ukazuje na to da smo zdravi i da pijemo dovoljno vode. Bledo narandžasta ukazuje na prekomeran gubitak vitamina B iz krvotoka. Tamno žuta ili smeđa govori da smo dehidrirali. Braonkasta ukazuje na problem s jetrom ili žuči, žuticu ili Gilbertov sindrom. Crnu ili tamnu boju izaziva melanom. Crvena boja mokraće znači da je prisutna krv, i da je potrebno hitno posetiti lekara. Mokraća može biti i plava, kada unosimo previše hrane ili napitaka sa veštačkim bojama. Narandžasta ili ružičasta je bezazlena – znači da smo jeli cvekle ili šargarepe. Ukoliko je prisutna pena, to može biti znak prisustva proteina u mokraći. I to je signal da treba otići na kontrolu.

Čudan miris mokraće se može osetiti nakon što smo jeli špargle, beli luk, pili malo više kafe i alkohola. Ako je miris izrazito neprijatan, to može ukazivati na bakterijsku infekciju ili seksualno prenosivu bolest. Miris amonijaka nam govori da smo dehidrirali, a slatkasti ili voćni miris da treba da proverimo nivo šećera u krvi, jer je moguće da imamo dijabetes. Posebna ’nota’ oseća se u urinu trudnica tokom prvog tromesečja, i za nju su zaslužni hormoni. Preterani unos suplemenata ili neki lekovi mogu izazivati promenu boje i mirisa urina.

Važno je bešiku redovno prazniti i ne trpeti jer u suprotnom može da nam oslabi mišić dna karlice. Posledica je loša kontrola funkcije bešike, što može biti veoma neprijatno i poremetiti nam društveni život. Takođe, spazam mišića koji drže bešiku može prerasti u bol, koji može potrajati danima. Još jedna posledica preteranog zadržavanja mokraće može biti i prekomerno istezanje bešike. Zato, koliko god da smo prezauzeti, bešika mora biti na prvom mestu.

Prvi i najvažniji preduslov za dobro funkcionisanje bubrega i bešike je dobra hidratacija. Našem telu je voda neophodna, i dobro je dnevno popiti dve litre. Na taj način, čak i ako postoje preduslovi za bakterijske infekcije, možemo drastično da ih smanjimo. A tu je i prijatelj našeg urinarnog sistema – Nefrovit. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji sprečava upalu bubrega i bešike, infekcije mokraćnih puteva, efikasan je kod ešerihije koli, sprečava nastanak i pospešuje eliminaciju peska i kamenčića, i olakšava bolne krize.  Nefrovit, za lepši odraz zdravlja u ogledalu!