Crna hronika biljaka

Čovek je oduvek lek tražio u prirodi i saznanja o lekovitim karakteristikama bilja sežu milenijumima u prošlost. Verovatno su i ti prvi pokušaji nosili sa sobom određeni broj žrtava dok nije postalo jasno koja biljka je lek, koja otrov, a koja može biti oba zavisno od obrade, doze i primene. Ali tradicionalna medicina i danas koristi neke biljke koje su u manjoj ili velikoj meri toksične.

Ako posmatramo situaciju sa stanovišta biljaka, kao neko ko nema noge i ne može da pobegne morale su razviti strategije opstanka kako bi izbegle da postanu nečija hrana. Baš kao što se razlikuju po izgledu, veličini, boji, cvetu, biljke se razlikuju i po tim odbrambenim mehanizmima: neke imaju trnje, neke rastu u visinu gde ih nije lako dohvatiti, a neke u pomoć prizivaju hemiju: sadrže supstance zbog kojih su krajnje neukusne, ili čak i otrovne.

Ali i otrovne biljke koje se ne koriste za lečenje su bile korisne tokom istorije, upotrebljavale su se za uništavanje štetočina u poljoprivredi i domaćinstvu, a naročito u ratnim uslovima: dovoljno je da se prisetimo vrhova strela umočenih u otrov. Bilo je, nažalost, i situacija kada bi se biljka, odnosno njen otrov, koristio sa proračunatim, malicioznim namerama – za ubistvo.

Kukuta

Jedna od najpoznatijih biljaka-ubica tokom istorije je kukuta, a sigurno njena najčuvenija žrtva je starogrčki filosof Sokrat. Iako je Sokrat bio nadaleko poznat po svojoj mudrosti, nije verovao u demokratiju i stao je na žulj vlasti koja ga je godine 399. p.n.e. izvela pred sud i optužila da kvari atinsku omladinu i da odbija da prihvati zvaničnu religiju. Nakon izlaganja optužbe od strane tri atinska građanina i Sokratove odbrane, porota je demokratski izglasala presudu da je filosof kriv. Ponuđeno mu je da izabere presudu sam, i da je hteo, verovatno bi mogao da se izbori da samo bude prognan. Ali, dosledan sebi i svojim principima, ostavio je odluku poroti koja ga je osudila na smrt ispijanjem kukute. Dakle Sokrat je bio primoran da izvrši samoubistvo.

Kada je Sokrat ispio otrov, prekorio je svoje učenike koji su u tamnici sedeli s njim i počeli da plaču, rekavši im da želi da umre u tišini. Onda je hodao po zatvorskoj ćeliji kako bi otrov brže delovao, nakon čega su mu prvo udovi utrnuli, a potom je u celom telu osetio hladnoću i ukočenost, da bi preminuo kada je otrov stigao do srca. Poslednje Sokratove reči bile su ’Kritone, dugujemo Asklepiju petla. Plati mu. Nemoj da zaboraviš’. Sokratovi biseri mudrosti danas su nam poznati zahvaljujući Platonu koji je zapisao njegove čuvene dijaloge, a poslednji dani filosofa su detaljno opisani u ’Odbrani Sokratovoj’.

Velebilje, beladona

Kukuta je jedan od moćnih biljnih otrova zahvaljujući cikutoksinu koga ima najviše u korenu. Pored nje, čuvene ’trovačice’ su beladona ili velebilje koja je ušla u legendu zahvaljujući Magbetu čiji su vojnici potrovali armiju Danaca vinom ’začinjenim’ ovom biljkom. Velebilje sadrži atropin i skopolamin i izaziva paralizu mišića u telu, a samim tim i srca. Beli medić ili ageratina altissima sadrži otrov od kog je stradala majka Abrahama Linkolna – trematol, toksični alkohol. Nesrećna majka predsednika SAD nije namerno otrovana već je pila mleko krave koja je pasla u polju, i pojela i ovu biljku. I zaista, mleko i meso krava koje pojedu belog medića mogu preneti otrov na ljude.

Beli medić

Još jedna vrlo otrovna biljka koja može biti i vrlo lekovita je ricinus. Seme ricinusa sadrži ricin, vrlo otrovnu supstancu, opasniju od kobrinog otrova. Zato se ricinus obrađuje posebnim postupkom da bi se dobilo lekovito ulje a eliminisao toksin. U skorijoj istoriji žrtva ricinusa bio je bugarski novinar Georgi Markov 1978. godine, koji je ubijen nakon što je otvoreno govorio protiv vlasti. Ali najveći broj slučajeva trovanja ricinusom dešava se slučajno, uglavnom kada deca ili kućni ljubimci pojedu semenke koje liče na pasulj.

Ricinus

Biljka lepog izgleda koju često vidimo kada odemo na more, lijander, ušla je i u čuvenu frazu ’čaj od lijandera’ koji se u pošalicama kuva nekome koga ne volimo. Lijander sadrži oleandrin i neriin, otrovne glikozide koji izazivaju grčeve, komu i smrt. Lijander je toliko otrovan da nam može škoditi čak i med od polena njegovog cveta kog su skupljale pčele. Ali jedna od najotrovnijih biljaka je ona koja je u masovnoj upotrebi: duvan. Svi delovi biljke, naročito list, sadrže toksične alkaloide nikotin i anabasin. Njihova konzumacija izaziva halucinacije ali može biti i smrtonosna. Svakako znamo da pušenje cigareta u svetu godišnje uzrokuje 5 miliona smrtnih slučajeva i da izaziva zavisnost.

Lijander

Kada su u pitanju naši prostori, čuvena je biljka tatula koja sadrži atropin, hioscijamin i skopolamin, a koji deluju kao delirijanti i u većim dozama je smrtonosna. Za tatulu se vezuje i priča o čuvenoj ’Banatskoj veštici’ baba Anujki, koja je u svojoj 92. godini 1928. dospela na sud nakon niza misterioznih smrti u Petrovom Selu, današnjim Vladimirovcima i okolini. U ovoj sredini prepunoj verovanja u vradžbine i natprirodne sile, baba Anujkina agentkinja je obilazila sela i osluškivala nevolje ljudi, pa ih je upućivala na ovu čuvenu vračaru i travarku. A ona bi im pripremala flašicu ’bajane vodice’ koja bi žrtvu polako, nakon više dana slabosti i bolesti, dovela do smrti. Znala je da proračuna potrebnu dozu otrova po kilaži žrtve kako smrt ne bi nastupila odmah, već nakon osmog dana. Smatra se da je od njene bajane vodice stradalo preko 150 ljudi, a iako je osuđena na 13 godina zatvora, puštena je u 98. godini zbog starosti i umrla dve godine kasnije.

Tatula

Kao što vidimo, sa biljkama se nije igrati. Ali iako mogu biti otrovne, ipak od većine imamo više koristi nego štete. Zapravo, možemo imati samo koristi ako ih koristimo na ispravan način. Zato je bitno pripremu preparata od lekovitog bilja prepustiti stručnjacima. Na primer, nestručnom licu je veoma lako da u polju pomeša kukutu i hajdučku travu. Danas su tradicionalna znanja udružena sa modernim pristupom i tehnologijom prerade sažeta u preparatima Herba Sveta. U malim bočicama ove ozbiljne kompanije koja traje na našem tržištu preko dve decenije, kriju se mešavine lekovitog bilja u najboljim kombinacijama i razmerama i potpuno su bezbedne za upotrebu.