Endokrini disruptori

Naše doba obeležila su velika naučna i tehnička dostignuća, a s njima je stigao i ogroman broj hemikalija. Smatra se da danas koristimo oko 100.000 najrazličitijih hemikalija, koje su svuda oko nas – od plastičnih posuda, preko kozmetike i higijenskih proizvoda, nameštaja, igračaka, a pre svega, ima ih u elementima od kojih nam zavisi život: vodi, vazduhu i zemlji, kao i u hrani koja je tretirana pesticidima i navodnjavana zagađenim vodama.

Mnoge od tih hemikalija perfidno i konstantno negativno utiču na rad naših žlezda koje su zadužene za lučenje hormona, i kao takve, za normalno funkcionisanje organizma – to su takozvani endokrini disruptori. Bez nesmetanog rada endokrinog sistema nema zdravlja. Ali, nažalost, nema ni budućnosti, jer od njega veoma zavisi i funkcionisanje naših reproduktivnih organa, plodnost i dolazak beba na svet.

Danas imamo globalni problem ekspanzije oboljenja endokrinog sistema koja traje već nekoliko decenija. Sa njom došli su i poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, pa više nego ikada pre, žene pate od endometrioze, sindroma policističnih jajnika, mioma na materici, neplodnosti, a čak i kada uspeju da zatrudne te trudnoće su problematične, s velikim rizikom od pobačaja ili poteškoćama u razvoju ploda. Devojčice sve ranije ulaze u pubertet a već sa prvom menstruacijom javljaju se ciste i problemi koje ne bi trebalo da imaju već na samom početku svog reproduktivnog perioda.

Ni muškarci nisu pošteđeni: istraživanja su pokazala da je tokom poslednjih nekoliko decenija broj spermatozoida kod muške populacije opao čak za 50% u odnosu na prethodni period. Pored smanjenog broja i lošeg kvaliteta spermatozoida, endokrini disruptori kod muškaraca utiču na smanjenje nivoa testosterona pa samim tim i na plodnost, a kod novorođenih dečaka izazivaju urođeni kriptorhizam (problem sa spuštanjem testisa kod beba) i hipospadiju  (urođena anomalija razvoja otvora mokraćne cevi na pogrešnom mestu).

Ono na šta sigurno endoktrini disruptori utiču kod oba pola je gojaznost, i za to postoji sve više dokaza. Organska jedinjenja kalaja, na primer, TBT – tributil-kalaj-hlorid i TPT – trifenil-kalaj-hlorid, kojih ima u PVC proizvodima, od tekstila preko boja, podnih obloga i čak na papiru za pečenje, deluju na delove endokrinog sistema koji je odgovoran za metabolizam, energiju i apetit. Zato je danas sve više slučajeva gojaznosti od najranijeg detinjstva, što izaziva i rani pubertet. Brojna istraživanja uočila su da kod devojčica rast dojki danas počinje već od sedme godine života.

I tako smo suočeni s apsurdom da je sve ono što smo proizveli da bismo imali udobniji i kvalitetniji život zapravo počelo da nas ubija i smanjuje nam natalitet. Moderna medicina se protiv toga bori tako što ženama prepisuje sintetičke hormone koji neko vreme maskiraju simptome. Ali i ti hormoni preko kanalizacije dospevaju u vodotokove, tamo truju biljni i životinjski svet, i vraćaju nam se, opet preko vode koju pijemo ili kojom navodnjavamo useve. Naučnici su uočili pojavu feminizacije mužjaka riba u rekama pod uticajem rasta koncentracije sintetičkog estrogena koji preko kanalizacije dospeva u reke i jezera, i koji na taj način izaziva neplodnost, a samim tim i pomor riba. A to je samo jedna karika u lancu problema.

Smatralo se da ksenoestrogeni, veštačke supstance koje ometaju rad endokrinog sistema tako što oponašaju rad estrogena, nisu štetni jer ih u životnoj sredini ima u malim količinama. Potom je uočeno da, kada se oni udruže s prirodnim estradiolom, organizam duplo jače reaguje na njihovo dejstvo. Danas znamo da endokrini disruptori menjaju koncentraciju estrogena u organizmu žene i tako izazivaju poremećaj menstrualnog ciklusa, njegovo trajanje i obilnost, bolne menstruacije, ali i ozbiljnije poremećaje poput PCOS, endometrioze, mioma, neplodnosti i komplikacija tokom trudnoće. Niz studija koje su proučavale žene koje rade u proizvodnji olovnih baterija, žene izložene hlorodibromometanu u pijaćoj vodi i dihlor-difenil-trihloretanu (DDT), pokazale su da sve imaju skraćeni menstrualni ciklus. S druge strane, uočen je produženi menstrualni ciklus sa abnormalnim i bolnim krvarenjima kod žena izloženih dioksinima, pesticidima, polihloriranim bifenolima i etilen glikolima. Trudnice izložene olovu, živi, kadmijumu, etilen glikolu, DDT, pod velikim su rizikom od pobačaja ili prevremenog porođaja. Danas se i dalje ne zna tačan uzrok endometrioze, ali činjenica je da estrogen, odnosno njegov disbalans, igra veliku ulogu u nastanku poremećaja. Uočena je i učestala pojava mioma na materici kod žena koje istovremeno pate od smanjene funkcije štitaste žlezde. Hormonalni mehanizam koji stoji iza svih tih poremećaja je uticaj endokrinih disruptora na neuronske krugove hipotalamusno-hipofizno-gonadalne osovine, odnosno na zajedničko dejstvo endokrinih žlezda.

S obzirom da su endokrini disruptori toliko zastupljeni u našoj okolini, kako možemo pomoći sebi? Pre svega, možemo pokušati da što više smanjimo upotrebu proizvoda koji sadrže hemikalije. Umesto teflonskih tiganja možemo se vratiti starinskim, tučanim. Umesto modernih, plastičnih podova, možemo postaviti klasičan parket ili pločice. Plastične posude u kuhinji bi trebalo da zamenimo staklenim. Hranu bi trebalo da nabavljamo od pouzdanih dobavljača a vodu filtriramo. Uz prirodnu kozmetiku i sredstva za održavanje higijene i što češći boravak u prirodi, trebalo bi da svom endokrinom sistemu omogućimo nesmetani rad. Naravno, na rasprostranjenost ksenoestrogena u zemlji, vodi i vazduhu ne možemo mnogo uticati. Ali možemo se zaštititi prirodom.

Zato je tu Femisan A: to je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji omogućava dobar hormonalni balans i nesmetani rad ženskog reproduktivnog sistema, kao i normalan ciklus i plodnost. Postoji rešenje i za muškarce: Alfa Aktiv, jednako prirodno, utiče na normalizaciju nivoa testosterona i poboljšanje broja i kvaliteta spermatozoida. Udruženi, Femisan A i Alfa Aktiv doprinose plodnosti parova koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. U eri kada moderna dostignuća rade protiv nas, moramo se vratiti prirodi kako bismo obezbedili budućnost.