Visok krvni pritisak je znak da kardiovaskularni sistem radi pod opterećenjem i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i moždani i srčani udar. Danas se dosta priča o hipertenziji jer ona postaje globalni problem, u eri eksplozije gojaznosti, metaboličkih poremećaja, sedentnog načina života i konstantnog stresa. Ali šta se dešava kada je situacija obrnuta – kada je pritisak previše nizak? Iznenadan drastičan pad inače visokog pritiska može predskazati pojavu srčanog udara. Ali postoje osobe koje konstantno imaju vrlo nizak pritisak i ne osećaju se dobro, iako im na sistematskom pregledu obično bude saopšteno da je sve u redu.

Pod hipotenzijom ili niskim krvnim pritiskom smatra se onaj niži od 90/60 mm Hg. Većina lekara smatra da je hronični niski pritisak opasan ukoliko izaziva određene simptome, kao što su vrtoglavica, mučnina, padanje u nesvest, dehidratacija, preznojavanje i hladna koža, zamućenost vida, kratak dah, umor i depresija. Takvi simptomi mogu biti signal da vitalni organi ne dobijaju dovoljno krvi. Ako se simptomi zanemare moguće su ozbiljne posledice, poput otkazivanja rada bubrega, cirkulatornog šoka, pa i moždanog i srčanog udara.

Zvezdice koje ponekad vidimo kada naglo ustanemo izaziva upravo iznenadni pad pritiska: sila zemljine teže nagoni krv u noge, što telo obično rešava tako što ubrzava rad srca i skuplja krvne sudove kako bi mozak dobio dovoljno krvi. Ali kod osoba sa niskim pritiskom telo nije u stanju da izvede ovaj manevar, što za posledicu ima vrtoglavicu, zamućen vid, pojavu iskrica ili zvezdica, a u težim slučajevima i padanje u nesvest. To je takozvana ortostatska ili posturalna hipotenzija. Za razliku od nje, postprandijalna hipotenzija se javlja nakon jela, jer se krv sjuri u organe za varenje, a telo opet ne uspeva da pomoću ubrzanog rada srca i skupljanja krvnih sudova dovoljno snabde mozak. Postoji i neuralno-posredovana hipotenzija koja se javlja nakon dugog stajanja i takođe se manifestuje vrtoglavicom, ponekad i mučninom, a može kulminirati gubitkom svesti.

Veoma nizak pritisak obično prati određena stanja ili situacije:

• Tokom trudnoće pritisak može biti nizak iz prostog razloga što krv majke sada mora da snabdeva i fetus koji stalno raste i razvija se
• Ukoliko se povredimo i naglo izgubimo veliku količinu krvi
• U slučaju loše cirkulacije usled zakazivanja srčanog zaliska
• Prilikom anafilaktičkog šoka, jake alergijske reakcije
• U slučaju sepse – trovanja krvi
• Kod poremećaja endoktrinog sistema, dijabetesa, poremećaja rada štitaste žlezde i bubrežne insuficijencije
• Upotreba određenih lekova može uticati na snižavanje krvnog pritiska, na primer beta blokatora, nitroglicerina, diuretika, antidepresiva…

Ali možemo ga izazvati i sami ako ne brinemo o sebi, na primer ako ne pijemo dovoljno vode, ne unosimo hranu bogatu mineralima i vitaminima i imamo neredovne obroke, jedemo previše prostih ugljenih hidrata (slatkiša i peciva), preterujemo s fizičkim aktivnostima, tuširamo se vrelom vodom…

Ako smo skloni niskom pritisku, pre svega je potrebno da redovno kontrolišemo kardiovaskularno zdravlje i rad srčanih zalistaka. A ako je sve u redu, mogu nam pomoći sledeći saveti:

• Pre svega, obavezno treba piti dovoljno vode, oko dve litre na dan, naročito nakon fizičke aktivnosti i tokom toplijih dana
• Izbegavati tuširanje previše toplom vodom i boravak u sauni
• Kada ležimo, glava treba da bude uzdignuta
• Ne treba stajati u mestu tokom dužeg perioda
• Ne treba podizati teške stvari i raditi previše naporne vežbe, kao ni one koje aktiviraju velike grupe mišića. Bolje je baviti se umerenim aktivnostima, šetnjom u prirodi ili plivanjem
• Ne treba jesti bela peciva i slatkiše koji naglo menjaju nivo insulina u krvi i što više izbegavati alkohol
• Bolje je uzimati manje obroke a češće tokom dana
• Ne treba jesti grejpfrut koji je bogat kalijumom pa neutrališe efekat natrijuma i tako dodatno snižava pritisak
• Ne treba uzimati suplemente koji sadrže koenzim Q10 jer i on dodatno snižava krvni pritisak
• Malo više posoliti hranu, ili konzumirati onu koja je inače slana, kao što su masline, tvrdi sir, supa iz kesice…
• U ishranu uneti što više namirnica bogatih vitaminima i mineralima, naročito B12, folnom kiselinom i gvožđem, jer anemija takođe izaziva nizak pritisak
• Crna kafa će naglo podići pritisak, ali će ga isto tako naglo i spustiti. Zato je bolje izbegavati je i umesto nje popiti zeleni čaj.

Da bismo došli do ’zlatne sredine’ možemo u pomoć pozvati i lekovito bilje. Acetil-holin prisutan u određenom lekovitom bilju dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen i podiže snižen. Holin deluje povoljno na krvne sudove i sprečava arteriosklerozu a minerali iz bilja na gipkost njihovih zidova i normalizaciju srčanog ritma. A koje biljke su dobre za srce i krvne sudove? Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… upravo sve one koje ulaze u sastav prirodnog preparata Leocardin. S Leocardinom do lavovskog srca i zlatnog rezultata na skali aparata za pritisak!