Lekoviti „skupljači“

Svima nam je poznat taj osećaj kada zagrizemo nezrelu voćku pa nam se „skupe usta“. Voćka je mudra i uči nas da je ne jedemo pre nego što sazri tako što pusti svoje tanine da nas opomenu. Ima voća koje i kad je zrelo stvara sličan osećaj, na primer aronija, brusnica, dunja ili limun. One u našim ustima izazivaju jednostavnu reakciju: tanini vezuju proteine iz pljuvačke čije lučenje podstiču, dok imamo onaj čudni osećaj kao da smo upravo pojeli šmirglu. U blažem obliku isti osećaj možemo imati kada pijemo jak crni čaj ili neka crna vina, na primer Merlo ili Kaberne Sovinjon. Ali iako osećaj nije baš prijatan, to ne znači da je loš po nas, naprotiv.

Reč astringens ili adstringens potiče od latinskog adstringere, što znači „brzo vezati“. U medicini su astringensi veoma bitni jer izazivaju skupljanje ili kontrakciju sluzokože i kože i tako smanjuju i zaustavljaju lučenje krvi i drugih telesnih tečnosti. Od koristi su celom telu, od kože lica, preko grla, creva do nožnih prstiju. Kada se primene na kožu, astringensi će izazvati blagu koagulaciju proteina kože što dovodi do njenog skupljanja, a što je vrlo korisno kod posekotina, opekotina, akni, ujeda insekata ili gljivičnih infekcija. Ali još korisniji su „iznutra“, jer mogu zaustaviti krvarenja koja ne vidimo golim okom, a koja nam izazivaju velike tegobe i zdravstvene poremećaje, na primer kod čira, hemoroida ili vanmenstrualnog ili obilnog menstrualnog krvarenja.

Medicina priznaje brojne astringense koji se koriste za tretiranje rana, od alkohola, preko Burove vode (aluminijum acetata), tinkture benzoina, a ima i onih koji su nekada bili vrlo popularni ali se ispostavilo da su štetni. Jedan od njih je Gulardova voda koja se naširoko koristila od 18. pa sve do početka 20. veka. Ime je dobila po svom tvorcu Tomasu Gulardu, a kada saznamo da je za sastojke imala živin acetat i živin oksid, svima će nam biti jasno zašto se više ne koristi. Jedan drugi astringens je ušao u žargon i danas je u čestoj upotrebi: stipsa. So aluminijum-kalijum-sulfata od velike pomoći je muškarcima kada se poseku prilikom brijanja, a kako brzo ume da „skupi“ ranu, stipsa je svoje značenje prenela i na one koji preterano „stežu“ novčanik.

Ali da bismo izvukli maksimalnu korist od astringensa, nema potrebe da potežemo za komplikovanim hemijskim jedinjenjima koji, kao u slučaju Gulardove vode, mogu biti i štetni. Priroda nam je sve već lepo pripremila i upakovala u lekovito bilje. Čuvene biljke u našem narodu, koje su pritom i odlični astringensi, su hajdučka trava, crveni zdravac, rusomača i virak. Za njih su znali i drevni junaci koji su njima previjali rane, a jedna od njih, Achillea millefolium, naučno ime je upravo dobila po antičkom junaku Ahilu, dok je kod nas nazvana po hajducima. Međutim, svi već znamo da su upravo žene te koje svakog meseca vode ljute bitke. Menstrualni ciklus je uobičajena i prirodna pojava koja prati svaku ženu, od puberteta do menopauze. Kada su hormoni u balansu, ciklus radi kao sat i menstruacija dolazi i završava se na vreme. Ali, nažalost, taj sat ponekad zakaže jer hormoni zaborave da ga „našteluju“. I tada menstruacija izostane, kasni ili bude preobilna i dođe dvaput tokom istog meseca. Upravo u takvoj situaciji nam u pomoć mogu priskočiti ovi prirodni, lekoviti „skupljači“: oni će skupiti krvne sudove i stegnuti sluzokožu, čime će onemogućiti preterano krvarenje.

Virak i hajdučka trava su mnogo više od astringenasa: oni imaju i tonizirajuće, diuretično, spazmolitičko, protivupalno i emenagogično dejstvo, ukratko brinu se da naši reproduktivni organi ispravno funkcionišu na svim frontovima, i pre nego što treba da nam vidaju rane, staraju se da do njih uopšte ni ne dođe. A ako i dođe, odradiće to junački – diskretno i odlučno.

Virak, hajdučka trava, crveni zdravac i rusomača ulaze u sastav Femisan A kapsula sa zlatnom makom. Pomoću dve kapsule dva puta na dan naš ciklus će raditi kao sat pa se bezbrižno možemo prepustiti svojim junačkim poduhvatima. Jer svaka žena je heroina koja u svom malom svetu čini svakodnevna čuda.