Lep i koristan

Ima naše ime, ali dolazi iz daleka i visoka: sa peruanskih planina. Narodi južne Amerike su ga oduvek koristili kod rana i posekotina, jer ih savršeno dezinfikuje i zaceljuje. Kada je donet na naš kontinent, u 16. veku, svi su bili fascinirani prvo njegovom lepotom. Krasio je bašte i puzao uz ograde, ali ubrzo se pokazalo da nije samo lep, već i veoma koristan. Dragoljub je drag i ljubak, ali je je u prisustvu bakterija, gljivica i štetočina žestok i nemilosrdan.

Dragoljub (Tropaeolum majus) je najlepši ukras bašte. Ima simpatičan, okruglasti list i prelep cvet narandžaste ili žute boje. Baškari se na suncu i voli toplotu, a svaki baštovan će ga rado saditi, naročito u organskim baštama, jer štiti okolno bilje na prirodan način. Cvetići dragoljuba privlače biljne vaši i štetočine, pa su sve okolne biljke potpuno bezbedne.

Nije tu samo da bi pozirao: dragoljub je jestiv, ukusan i izuzetno zdrav. List, cvet i seme mogu se koristiti u ljudskoj ishrani, posebno je zanimljiv u salati. Aromatičnog je ukusa, a sadrži više vitamina C od limuna, narandže ili paprike, i do 300 mg na 100 grama. Sastojak je i nemačkog kapra, pikantnog začina koji se u Nemačkoj pravi od pupoljaka i ploda ove biljke.

Osim što se nekada, zbog vitamina C, koristio protiv skorbuta, njegovo antibiotsko dejstvo je od davnina sprečavalo infekcije rana. Pored bakterija, dragoljub ima moć da uništava i gljivice, da dezinfikuje i jača imunitet. Ako ga redovno dodajemo salatama, povećaćemo otpornost organizma, ali i ubrzati varenje, poboljšati peristaltiku creva i izlučivanje viška vode iz organizma.

Šta je toliko moćno u dragoljubu? Sumporasto etarsko ulje (heterozid glikotropaeolozid) koje se iz njega dobija, zaustavlja razmnožavanje gram-negativnih i uništava gram-pozitivne bakterije. Za razliku od sintetičkih antibiotika, dragoljub neće uništiti crevnu floru i izazvati nekontrolisano razmnožavanje kandide. Sumporasto ulje je veoma korisno i kod plućnih tegoba – astme, bronhitisa, upala, kašlja i prehlada. Podstiče izbacivanje sluzi i olakšava disanje.

List i cvet dragoljuba prepuni su luteina, karotenoida koji je neophodan za normalno funkcionisanje oka i smanjuje rizik od razvoja katarakte i glaukoma. Karotenoidi su neophodni i za zdravu kožu, a antiseptička svojstva biljke pomažu kod kožnih nečistoća i iritacija, kao i opekotina. Dragoljub je čest sastojak losiona za jačanje korena dlake, sprečava opadanje kose i perut.

Ali ono gde se baktericidna svojstva dragoljuba najbolje osete su infekcije urinarnog trakta. Ova biljka pomaže kod oboljenja bubrega, infekcija mokraćnih kanala, upala, otežanog mokrenja, i koristan je kako ženama, tako i muškarcima, naročito od srednjeg doba kada čuva vitalnost prostate i sprečava njene akutne i hronične infekcije. Efikasan je i kod otežanog rada jetre i žuči.

Za dragoljuba samo reči hvale. Ipak, koliko god da je divan, nije baš za svakoga: čiraši treba da ga izbegavaju, jer može iritirati sluzokožu creva. Svi drugi mogu uživati u salati od dragoljuba, soku od ceđenog lista ili alkoholnoj tinkturi. A možemo ga uvek imati pri ruci ako ga posadimo u saksiju ili baštu, i tako ulepšamo životni prostor.

Dragoljub je jedna od pet biljaka koje ulaze u sastav biljnih kapi Hipoprostat. Namene su muškoj populaciji za preventivu ili terapiju kod uvećanja, adenoma, akutnih ili hroničnih infekcija prostate, smanjuju učestalost mokrenja, eliminišu otežano mokrenje, a čuvaju i zdravlje bubrega, bešike i mokraćnih kanala.