Probava kao brzi voz

Kada putujemo prinuđeni smo da promenimo način ishrane pa nam obično creva odreaguju. Zatvor je česta pojava, i kada potraje ume da bude i veoma neprijatna. Uglavnom ga prate gasovi i nadutost, a ponekad mogu da nastupe grčevi i bolni hemoroidi.

Srećom, tu je biljka koja se koristi od davnina – krušina. Za nju je znao i Galen u 2. veku naše ere, a od srednjeg veka se redovno koristi u medicinske svrhe. Raste u obliku žbuna koji može da naraste i do 6 metara. Krase je crvene, odnosno tamne bobice kada sazru (zbog kojih je zovu i pasje grožđe), ali kako su otrovne one nisu predmet našeg interesovanja, osim ako nam treba prirodna zelena boja za tkaninu. Da bi krušina bila od zdravstvene koristi, moraju je ubrati i preraditi znalci. Jer kao i svaki lek, prava doza u pravom obliku može biti spas, a nestručno obrađen i doziran može čak biti i poguban.

Kada razumemo dvojne osobine ovog žbuna, shvatamo zašto se tokom istorije koristio i za vradžbine, zaštitu od demona, i eliminaciju nepoželjnih osoba. Danas je koristimo samo da eliminišemo boljke, i to pomoću njene kore – tamnosive, sa belim prugicama, koja se skuplja u rano proleće. Tračice kore se moraju dobro osušiti, jer sveže iritiraju organe za varenje.

Ono što tražimo u kori krušine je purgativni efekat koji je tu zahvaljujući emodinima, izoemodinima, derivatima antrakinona i hrizofanskoj kiselini. Kada se koristi u preporučenoj dozi, kora krušine ima nežan laksativni efekat, ali to nije sve. Ova biljka ima niz korisnih dejstava:

  • eliminiše nadutost
  • smanjuje osećaj pritiska u grudnom košu izazvan viškom vazduha u želucu
  • podstiče rad creva
  • čisti creva
  • smiruje hemoroide
  • smanjuje grčeve
  • reguliše varenje i sprečava hronični zatvor
  • pomaže kod oboljenja jetre – ciroze i hepatitisa
  • pomaže kod zastoja izlučivanja žuči i upale žučne kese
  • sprečava stvaranje kamena u žučnoj kesi
  • eliminiše crevne parazite.

Krušina se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina. Treba da je izbegavaju i osobe koje pate od ileusa, čira na želucu i upala creva i trbušne maramice.

Kao i svaki laksativ, i krušina nam može pomoći u regulisanju telesne težine. Ono što je dobro kod nje je da se u pravoj dozi, spremljena po pouzdanoj recepturi, može koristiti tokom dužeg perioda jer ne nadražuje sluznicu creva. Ali najefikasnija je u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem: korenom anđelike koji olakšava varenje i odstranjuje gasove, ivanjskim cvećem koje pomaže izlučivanje mokraće i utiče na smanjenje osećaja gladi, rastavićem koji pospešuje izbacivanje viška vode iz organizma i poboljšava razmenu materija, nevenom koji ublažava grčeve i smanjuje hemoroide…

Svih ovih pet biljaka u idealnoj razmeri mogu se naći u Equigalu. Equigal je potpuno prirodni preparat, na bazi lekovitog bilja koji pomaže u procesu skidanja viška kilograma, uklanjanja celulita, eliminacije problema s varenjem i zatvora, i odličan je kod prolećnih i jesenjih tretmana čišćenja organizma. A i idealan je saputnik. Uz Equigal u putnoj apoteci možemo slobodno da se opustimo i ukrcamo u brzi voz koji sigurno ne kasni.

Gravitostat

Jedan od najkrupnijih problema današnjice je gojaznost koja poprima razmere epidemije. Okruženi smo raznim savetima kako smršati, dijete postaju sve komplikovanije i skuplje, često je neophodna stručna pomoć, i sve to navodi na logično pitanje: ako u životinjskom svetu ne postoji gojaznost, kao što je nije bilo ni u praistoriji čoveka, otkud nama danas?

Jedine gojazne životinje koje možemo videti su one koje su pod ’negom’ čoveka. Životinja u prirodi, osim što nema uvek dostupnu hranu, i kada je ima zna kada je dosta, bez razmišljanja, brojanja kalorija i komplikovanih elaborata. Kako je civilizacija, koja je omogućila da odemo na Mesec i do najdublje tačke okeana, došla u situaciju da nije u stanju da reši jedan tako naizgled jednostavan problem?

Tim sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, predvođen profesorom Jansonom proučavao je fiziološke funkcije miševa i pacova u pokušaju da pronikne u tajnu gojaznosti. Ubacivanjem kapsula u stomak miševa i pacova težine 6, odnosno 80 grama, naučnici su imali za cilj da kod njih imitiraju gojaznost. Nakon samo dve nedelje životinje su izgubile na telesnoj masi, miševi 4 grama, a pacovi oko 55 grama. Šta više, izgubljeni kilogrami su poticali direktno iz telesnih masti, a kod životinja se poboljšalo i stanje insulina.

Rezultat je naveo naučnike do zaključka da su, nakon dodavanja veštačke telesne mase, glodari sami smanjili unos hrane. Profesor Janson je tu pojavu objasnio kao postojanje ’prirodne vage’ u organizmu koja šalje signal mozgu da je vreme da se manje jede. Tim je ovakvom sistemu regulisanja telesne težine dao i odgovarajući naziv: gravitostat.

Iako je ova teorija tek u povoju i treba je još dokazati, veruje se da se ’senzori’ za gojaznost nalaze u kostima, konkretno u butnoj kosti. Do tog zaključka se došlo tokom druge studije, kada su stvorene genetske mutacije kod miševa tako da imaju manjak osteocita, koštanih ćelija čija je uloga, između ostalog, i da signaliziraju kada su kosti preopterećene. Miševi bez osteocita nisu bili u stanju da izgube višak telesne mase, za razliku od onih koji nisu prošli kroz genetsku mutaciju.

I tu se vraćamo na pitanje – zašto danas toliko kuburimo s gojaznošću, više nego ikad tokom istorije? Rezultati ovih studija ukazuju da je razlog u sedentnom načinu života. Danas sedimo više nego ikad, i nedostatak kretanja je negativno uticao na našu ’unutrašnju vagu’. Poremetili smo gravitostat. Njegovi fini senzori više nisu u stanju da otkriju kada su nam kosti opterećene.

Šta nam je činiti? Potrebno je obavezno smanjiti vreme koje provodimo sedeći, što više stajati, hodati, vežbati. A na nauci je da dalje ispita teoriju o gravitostatu, i eventualno dođe do ’leka’ koji bi ga kalibrisao. Ali ako je rešenje tako jednostavno, zašto nam je to toliko teško? Prethodne studije rađene od pedesetih godina prošlog veka na ovamo, uključujući i nedavnu koja je rađena na 6 klinika u SAD-u, došle su do zaključka da gojaznost izaziva nedostatak leptina, koji ima moć da kontroliše apetit. Leptin je proteinski hormon koji igra ulogu u regulisanju unosa i potrošnje energije. On šalje signal hipotalamusu kada dođe do sitosti. Ali leptin ima i drugu ulogu: u eri gladi on poručuje organizmu da štedi potrošnju energije.

Osim gojaznosti, još jedna karakteristika našeg modernog doba je da za sve tražimo prečice. Pitanje je da li su sve dosadašnje teorije o gojaznosti tačne, ali odgovor je da sigurno ne postoji magična pilula. Osim što se ne krećemo i provodimo previše vremena prikovani za televizor i kompjuter, okruženi smo i hemikalijama koje deluju kao endoktrini disruptori – remete rad naših hormona. Bisfenol-A, ftalati, atrazin, PFOA… sve su to sintetičke materije koje se masovno koriste kako bi nam olakšale život, a zapravo u našem organizmu imitiraju hormone, i to od najranijih dana. Istraživanja su pokazala da čak 96% trudnica u SAD-u u urinu ima BPA – bisfenol-A, koji liči na estradiol i vezuje se za receptore estrogena u organizmu, a dokazano uzrokuje gojaznost.

Dakle rešenje mora biti kompleksno, i moramo mu pristupiti savesno. Što više kretanja, što zdravija hrana, najbolje ona u izvornom obliku koju sami pripremamo, izbegavanje plastike, pesticida, konzervanasa, aditiva… svega što nije prirodno. Samo tako možemo kalibrisati naš ’gravitostat’.

Otmica amigdale

Ona je sitna, ali žestoka, i može da nas u trenutku izbaci iz koloseka, kao što okidač izbaci metak iz puške. Ima jedno ime, ali se sastoji od dve žlezde veličine badema koje se nalaze u mozgu, s obe strane slepoočnica. Amigdala. I odgovorna je što su nam u strahu velike oči.

Amigdala skuplja sve informacije koje pristižu preko čula, obrađuje ih, sortira, i ’uključuje alarm’ čim prepozna pretnju koja bi mogla da nas ugrozi. Zahvaljujući njoj smo opstali od praistorije do danas, i zahvaljujući njoj i dalje izbegavamo opasne situacije, stisnemo kočnicu u autu kad neko pretrčava ulicu, trgnemo ruku kada pas krene da nas ujede, branimo se kada nas neko napadne… Ali amigdala je mnogo više od toga. Ona ’fajlira’ sećanja i emocije koje su s njima povezane i utiče na emocionalno pamćenje. Bez nje ne bismo mogli da prepoznamo druge ljude, kao ni da osetimo emocije prilikom sećanja: ostali bismo ravnodušni i na miris bakinih krofni, i na omiljenu pesmu iz mladosti, i na sliku nasilnika koji nas je opljačkao i pretukao u mračnom ulazu zgrade.

Kada nam je lepo, amigdala nema mnogo posla. Tada se luče hormoni sreće koji je uljuljkaju, pa zato kad smo zaljubljeni postajemo slepi kod očiju, stresne situacije nas manje dotiču i spremniji smo da se bezglavo srljamo u propast. Amigdala više voli stres. Ona je okidač naše reakcije na rizične situacije i savetuje nas u deliću sekunde da li da bežimo, borimo se ili se pritajimo. Tada se momentalno odvija odgovarajuća reakcija čitavog organizma, krv se preusmerava iz unutrašnjih organa u ruke i noge koje su spremne za akciju, a naš fokus je sav isključivo na onome što je izaziva. I tako nama vlada impuls i pokreće reakcije koje mogu biti nadljudske i mnogo ekstremnije nego što je sama situacija.

Impuls nam ne dozvoljava da trezveno razmišljamo, više nemamo kontrolu nad sobom i svojim rečima. I to su trenuci kada najčešće izgovorimo nešto zbog čega se posle kajemo. Psiholog Danijel Goleman, u čuvenom bestseleru Emocionalna inteligencija, opisao je ovaj trenutak veoma adekvatnom kovanicom: otmica amigdale.

Nekada bi naš predak, pri susretu s opasnom životinjom pomislio ’da li da je pojedem ili da ona pojede mene?’. Danas su opasne životinje zamenili agresivni kolega, nervozni vozač na raskrsnici koji je legao na sirenu i ne pušta, neko ko bi da se ubaci preko reda u samoposluzi, ali i, nažalost, nama bliski ljudi: partner, roditelj, dete… bilo koja stresna situacija. Kada smo u kandžama amigdale, partner može u trenutku postati naš najgori neprijatelj, van svake logike i zdravog razuma.

’Snažne negativne emocije upijaju svu pažnju pojedinca i onesposobljavaju svaku nameru da učini bilo šta drugo’, objasnio je Goleman. A kako smo danas konstantno pod stresom, stalne i intenzivne emocije koje on izaziva i hormoni koji ne prestaju da vršljaju po našem telu mogu dovesti do ’emotivnog mamurluka’, što je još jedan Golemanov termin. Tada smo stalno umorni, iscrpljeni, a fitilj nam je sve kraći u najbanalnijim situacijama.

Kako ne dopustiti amigdali da nas otme? Prvi korak je da shvatimo kako funkcioniše njen mehanizam, a drugi, kako savetuje Goleman, je da radimo na tome da što više širimo prostor između impulsa i akcije. I tu dolazimo u domen svesti. Kada upražnjavamo svesno ponašanje, dobijamo par trenutaka tokom kojih možemo da promenimo odnos prema sopstvenom iskustvu, da ne dozvolimo impulsu da nas ponese, već da sagledamo da li ima mesta za drugačiji, bolji izbor.

Svest i znanje idu ruku pod ruku, pa kada dođe trenutak suočavanja s impulsom koji besni, reži i skače po kavezu, nestrpljiv da mu otvorimo vrata, dovoljno je da izbrojimo do tri, setimo se da to nismo mi nego naša amigdala, pomazimo zver po glavi i odemo korak unazad. Koliko već par minuta kasnije bićemo srećni što smo sebe poštedeli jednog velikog kajanja.

’Nikada nisam zažalio kad bih nešto prećutao, ali sam mnogo puta zažalio zbog nečeg što sam izgovorio’. Omar Ibn Al-Hatab

Sklekovi za jako srce

Svakog dana u našoj zemlji pedesetak osoba doživi infarkt, od kojih, nažalost, njih petnaestak ne preživi. U najvećem broju slučajeva, uzrok infarkta je ateroskleroza koronarnih arterija koje krv provode kroz srčani mišić. Plak koji se stvara unutar krvnog suda puca, cepa ga iznutra i zatvara. Taj ’čep’, odnosno tromb blokira dovod krvi u srčani mišić – miokard, koji dvadesetak minuta nakon njegovog nastanka počinje da odumire. Osoba koja doživi infarkt oseća stezanje iza grudne kosti koje se širi i sve više pojačava ka levoj ruci, ali i niže, ka stomaku, i više, ka vilici.

Iako se još uvek ne zna zašto, infarkt preferira muškarce. Muškarci u proseku oboljevaju 10 godina ranije od koronarnih poremećaja nego žene, i pod duplo većim su rizikom da dožive infarkt. Ranije se smatralo da žene štite hormoni sve do menopauze kada im se šanse izjednačavaju, ali novije studije pokazuju da su i tokom menopauze žene pod manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja nego muškarci. Nažalost, infarkt se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina.

Ako obratimo pažnju na muškarce našeg podneblja, možemo primetiti da upravo sredinom i krajem tridesetih počnu da menjaju fizički opis. Većina postaje dosta inertnija i ne vodi računa o ishrani, čemu doprinosi i celodnevno, stresno radno vreme i rad za kompjuterom, što neminovno uzrokuje gojaznost, naročito u predelu stomaka. Visceralne masti su mnogo opasnije od površinskih jer direktno oblažu unutrašnje organe. Nezdrava i obilna hrana dovodi do povišenih masnoća, šećera u krvi i hipertenzije, a kada se sve to udruži s duvanom i alkoholom, rizik vrtoglavo raste.

Početkom 2019. godine grupa naučnika s Harvarda došla je do jednostavnog testa za predviđanje budućnosti muškog srca: ukoliko muškarac srednjih godina može da uradi više od 40 sklekova, tokom narednih 10 godina ima za 97% manji rizik da oboli od kardiovaskularnih poremećaja, dok 11 do 20 sklekova smanjuje rizik za 64%. ’Sklek metoda’ pokazala se kao prilično pouzdana, jednostavna, jeftina, i što iznenađuje, dosta tačnija od kardio testa na traci za trčanje. Za studiju su korišćeni zdravstveni podaci 1104 vatrogasaca, prosečne starosti 39,6 godina, koji su prikupljani od 2000. do 2010. godine.

Ova studija ističe značaj fizičke kondicije i njen uticaj na zdravlje, i savetuje lekarima da prilikom pregleda testiraju i nivo fizičke spremnosti. Pritom, fizička aktivnost treba da bude redovna i umerena, a ne samo povremena pa ekstremna, jer takva donosi više štete nego koristi: dosta slučajeva infarkta miokarda dešava se upravo nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili stresa. Redovno vežbanje i kretanje treba da postane potreba, baš kao i hrana i voda. Nešto o čemu ne razmišljamo mnogo, već samo upražnjavamo.

Pored gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti, postoje i dva faktora rizika kod muškaraca koja predviđaju da će im srce biti u problemu: nizak nivo testosterona i erektilna disfunkcija. Naravno, sva ova četiri rizika su deo istog vrzinog kola: gojazne osobe, naročito sa salom oko stomaka, često imaju nizak nivo testosterona. Erektilna disfunkcija je takođe znak upozorenja da nešto nije u redu s celokupnim kardiovaskularnim zdravljem, jer je i penis vaskularni organ. Pošto su arterije u njemu dosta sitnije nego u srcu, njihovo oštećenje se obično prvo tu pokaže, i rezultira nedovoljnom ili nikakvom erekcijom. Kada se sve to začini stresom, koji je u današnje vreme neizbežan, šanse srca se sve više smanjuju.

Uz redovno vežbanje, zdravu ishranu i pozitivan način života, za muškarce je tu i Alfa Aktiv. Ovaj potpuno prirodni preparat u obliku kapsula, osim što doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i očuvanju opšteg seksualnog zdravlja, ima veoma povoljan uticaj i na kardiovaskularni sistem. Alfa Aktiv deluje kardioprotektivno, utiče na smanjenje triglicerida i povećanje HDL-holesterola (dobrog holesterola), a pomaže i u boljem iskorišćavanju energije tokom fizičke aktivnosti.

Ali to nije sve. Još jedan prirodni preparat koji hrani srce i usporava propadanje krvnih sudova je Leocardin. To su kapi na bazi šest lekovitih biljaka koje jačaju srce, balansiraju krvni pritisak, usporavaju deponovanje masnoća u zidove krvnih sudova i stvaranje plaka. Osim što preventivno daje gipkost krvnim sudovima, Leocardin je tu da pomogne i nakon što se dogode infarkt ili virusne infekcije koje slabe srčani mišić.

Vodite računa o svom srcu i ne dajte ga tek tako. Budite ponosni izuzetak od nepovoljne statistike.

Hormoni i varenje

Ljudsko telo je kompleksna mašinerija, i ne postoji ni jedan njen deo koji funkcioniše nezavisno, bez uticaja na ostale. Žene su naročito toga svesne. Tokom mesečnog ciklusa osećamo razne tegobe koje se smenjuju, od perioda ovulacije do i tokom menstruacije. Uvek je lakše kada znamo zašto nam se neke promene dešavaju, a naročito kada možemo da utičemo na njih i da ih ublažimo, ako ne i potpuno eliminišemo.

Danas žene dosta pate od digestivnih smetnji, šta više, moglo bi se reći da našim dobom dominiraju iritabilna creva, nadutost, gasovi, smena opstipacija i dijareja i da su žene više pogođene od muškaraca. Iako deluju bezazleno, ove smetnje utiču na kvalitet života, a mogu lako dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i autoimunih oboljenja. Zdravlje na usta ulazi, ali to je samo početak. Ono što je mnogo bitnije je kako se hrana koju unesemo svari i kako je organizam iskoristi.

Ali, kada su žene u pitanju, digestivne smetnje ne moraju obavezno poticati iz digestivnog sistema. Ako tokom ciklusa obratimo pažnju na organe za varenje, možemo prepoznati promene koje se u većoj ili manjoj meri ponavljaju svakog meseca. Hormoni koji se smenjuju tokom 28 dana izazivaju nadimanje, grčeve, oticanje, zatvor ili dijareju.

Progesteron, hormon zahvaljujući kome se endometrijum materice obnavlja svakog meseca, i koji je na vrhuncu u periodu ovulacije, može izazvati zatvor. Ovaj hormon opušta glatke mišiće, uključujući i creva, pa tako smanjuje njihovu aktivnost. Nakon ovulacije nastupaju prostaglandini – nezasićene masne kiseline, koji izazivaju zapaljensku reakciju i grčenje materice koje se često protumači kao bol u stomaku. I creva na njega reaguju, pa u ovom periodu tik pre i tokom menstruacije često nastupa dijareja.

Sve ovo je vrlo logično, sa fiziološke tačke gledišta. Telo i materica se do ovulacije pripremaju za oplodnju, a kada do nje ne dođe, telo odbacuje višak, pročišćava se i priprema za novi ciklus. U normalnim okolnostima, ove promene izazivaju manje nelagodnosti koje ponekad ni ne primetimo. Nažalost, danas su okolnosti sve manje normalne. Hrana od koje nam zavisi život nam polako ali sigurno narušava hormonalni balans, pa se krivulja rasta i pada hormona otima kontroli.

Kako bi se nahranila ova naša prenaseljena planeta, tokom masovne proizvodnje namirnica, sve manje se vodi računa o kvalitetu, a njena svežina i lep izgled ne mogu da se očuvaju bez konzervansa. Konzervansi oponašaju estrogen u našem organizmu, čak i oni koji se smatraju ’bezbednim’ i po zakonu ne moraju biti navedeni na deklaraciji pakovanja, kao što je butilhidroksianizol – BHT, koji se rastvara u mastima i uljima i sprečava njihovo kvarenje. Ovaj ’lažni estrogen’ nam remeti reproduktivni i endoktrini sistem, izaziva gojaznost i neplodnost, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Pesticidi, herbicidi i hormoni rasta koji se dodaju proizvodima životinjskog porekla, vezuju se za receptore hormona na ćelijskom nivou i blokiraju vezivanje prirodnih hormona. Herbicid glifosat, kojim se suzbijaju korovi u usevima, zadržava se u zrnu žitarica koje konzumiramo od najranijih dana, baš kao i hormoni rasta u mleku, mlečnim proizvodima i mesu. Zato danas devojčice, nažalost, doživljavaju ozbiljan homonalni disbalans već od prve menstruacije.

Čak i nešto što deluje bezazleno, kao plastične slamčice, boce i posuđe, može izazvati hormonalni disbalans. Bisfenol A i S (BPA i BPS), nezaobilazni sastojci plastike, blokiraju funkcije tiroidne žlezde, remete rad srca i varenje.

Dakle, osim što nam ’smena hormona’ tokom ciklusa može dosta uticati na varenje, nezdravim načinom života još više dolivamo ulje na vatru. Nažalost, dosta toga ne možemo izbeći, čak i ako veoma vodimo računa, jer je danas zagađenje globalni problem, ali tegobe možemo dosta smanjiti ako iz ishrane u potpunosti izbacimo industrijske prerađevine. Što jednostavnija hrana, to bolje. Pored toga, neke vrste hrane u određenim fazama ciklusa nam mogu olakšati tegobe. Kako telo estrogen, između ostalog, razgrađuje i u crevima, naročito tokom folikularne faze (6-14 dan ciklusa), u ovom periodu je mudro pojačati unos hrane sa dobrim bakterijama, kao što su fermentisano povrće, jogurt i kefir. Tokom lutealne faze (18-28 dan ciklusa), kada nivo progesterona raste pa osećamo pojačan umor, zatvor i nadimanje, dobro je uzeti adaptogene, kao što je zlatna maka, i unositi hranu bogatu vlaknima – integralne žitarice, sveže voće i povrće. Tada naročito treba izbegavati veštačke zaslađivače koji dodatno nadimaju i remete varenje.

Zlatna maka je adaptogen, jača otpornost organizma. Maka podiže nivo energije, balansira hormone i podstiče plodnost.

Pored kontrolisane ishrane, veoma je bitno redovno kretanje i vežbanje, naročito tokom ovulativne faze (15-17 dan ciklusa). U tom periodu imamo najviše energije, pa je možemo iskoristiti za pošten trening, nakon kog obavezno treba uneti kvalitetne proteine i ugljene hidrate kako bi se mišići oporavili.

Na hormonalni balans možemo uticati i lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat, bez veštačkih materija, boja i hormona. Šest lekovitih biljaka u Femisan A kapima, a još dodatno zlatna maka i cink u Femisan A kapsulama, na prirodan način dovode naše hormone u balans, regulišu ciklus, eliminišu tegobe PMS-a, normalizuju menstrualno krvarenje, pa tako pomažu i kod ozbiljnijih poremećaja reproduktivnog sistema, kao što su policistični jajnici, miomi, ciste, ranice na grliću i neplodnost. Mogu ih koristiti i devojčice, već od prve menstruacije.

Kada su hormoni u balansu, čitav organizam funkcioniše, pa i ako osećamo promene koje se normalno smenjuju tokom ciklusa, one nam ne remete kvalitet života i ne utiču na svakodnevne aktivnosti.

Ista stvar, drugo pakovanje

Duvan i cigarete su dugo gospodarili našim životima, a danas, kada se pušenje sve više zabranjuje na javnim mestima, pojavljuju se alternative koje bi pušačima trebalo da obezbede sličan užitak i zadovoljenje zavisnosti, a navodno bez štetnih posledica. Ako su pedesete i šezdesete bile godine duvana, naše digitalno doba je doba elektronskih cigareta.

One su masovno u upotrebi, a zadovoljni korisnici ih pućkaju mirne duše jer su ubeđeni da ne mogu da škode, da u njima nema, ili je mnogo manje štetnih, kancerogenih materija nego u klasičnim cigaretama.  Pritom lepo izgledaju i ne smetaju okolini. Šta više, zbog elegantnog dizajna, atraktivnih boja, simpatičnih pakovanja i velikog izbora aromatičnih ukusa, ’vejp’ gedžeti deluju više kao igračke nego kao cigarete, pa su sve popularnije i među tinejdžerima.

Marketinška kampanja za e-cigarete danas dosta podseća na nekadašnje kampanje duvanske industrije koja je cigarete prikazivala kao deo atraktivnog imidža

Otkako su izmišljene, istovremeno se vodi i polemika u naučnim krugovima da li su ove vrste cigareta štetne, a jedno istraživanje u Francuskoj iz 2013. godine kategorički je tvrdilo da su bezopasne i čak ih preporučivalo kao odličan metod za odvikavanje od pušenja. Profesor Luj Žanin, pneumolog iz Dižona, branio ih je argumentom da je dobro bilo šta što bi pušače navelo da manje konzumiraju obične cigarete, kao i da je bolje koristiti e-cigarete tokom odvikavanja od duvana nego lekove za smirenje. On se pozivao na istraživanja koja su sprovodilli vodeći evropski brendovi elektronskih cigareta, a koja su tvrdila da se nikotin u njima potpuno razlikuje od nikotina u klasičnim cigaretama, jer je proizveden u laboratoriji i samim tim i bezopasan. Žanin je, šta više, bio i protiv predloga zakona da se maloletnicima zabrane e-cigarete, smatrao je da one mogu da doprinesu da se smanji broj pušača među decom.

Iz današnje perspektive posmatrano, pitanje je kakav ’uticaj’ su veliki brendovi e-cigareta imali na dr Žanina i njemu slične. Jer, nažalost, ispostavilo se da e-cigarete nisu nimalo naivne. A posebno su ugrožena deca.

Kod dece školskog uzrasta u SAD primećeno je da je upotreba e-cigareta u poslednjih godinu dana porasla čak za 80%, a sada je već sasvim izvesno da one vrlo negativno utiču na razvoj moždanih funkcija, kao i da vode ne samo u konzumaciju pravih cigareta već i želju za upotrebom droga. Ali kada su deca u pitanju, ono što najviše zabrinjava je što se još uvek ne zna kakvi su efekti dugoročne upotrebe ovih cigareta.

Prema rezultatima studija iz 2017. godine objavljenim u Časopisu američkog fakulteta za kardiologiju, aromatizovane tečnosti za elektronske cigarete negativno utiču na ćelijske funkcije i skraćuju životni vek ćelija. Osim što imaju loše dejstvo na ceo organizam, posebno štete ćelijama u krvnim sudovima, podstiču upalne procese, sistematski uništavaju srce i povećavaju rizik od srčanog udara.

Istraživanja su pokazala da se tečnosti za e-cigarete razlikuju po koncentraciji nikotina, kao i po toksičnom efektu. Tim doktora Džozefa Vua sa Stenfordskog kardiovaskularnog instituta testirao je šest vrsta tečnosti za e-cigarete i posmatrao njihov efekat na indukovane pluripotentne matične ćelije – humane ćelije koje se stvaraju u laboratoriji za potrebe istraživanja od reprogramiranih zrelih ćelija. Serum iz e-cigareta je kod ovih ćelija izazivao oštećenje endotela, što je stanje koje obično prethodi kardiovaskularnim oboljenjima. Dakle, krvni serum korisnika e-cigareta pokazivao je sličan štetni efekat po krvne sudove kao i kod pušača klasičnih cigareta. Ali nivo oštećenja zavisio je i od arome tečnosti: najnegativniji efekat su imale tečnosti sa aromom cimeta i mentola.

Ova istraživanja su tek u povoju, i o negativnom uticaju e-cigareta ćemo sigurno tek slušati. Kako kaže doktor Vu, deca koja danas puše e-cigarete će postati odrasli ljudi a, nažalost, vrlo verovatno i pacijenti koje će on lečiti. Pouka koju iz svega ovoga možemo da izvučemo je da jednu vrstu zavisnosti ne treba da lečimo drugom, kao i da nešto što je na prvi pogled simpatično, šareno i lepo upakovano ne mora obavezno biti i dobro. Tu je i još jedna tužna istina našeg doba: veliki brendovi će zarad profita učiniti sve da svoje proizvode prikažu kao kvalitetne, korisne, pa čak i zdrave. Zato je danas, više nego ikada, potrebno raditi na unapređenju lične svesti.

Dobri, rezistentni skrob

Kada smo na dijeti, najviše treba da izbegavamo namirnice bogate skrobom, testa, peciva i slatkiše. Tada moramo pronaći alternative koje će zadovoljiti naše potrebe za ugljenim hidratima i obezbediti dovoljno vlakana za dobar rad creva i zdrav osećaj sitosti.

Srećom, tu je idealna namirnica koja se sad sve češće može naći u većini prodavnica – slatki krompir ili batat. Mnogo je razloga da batat uvrstimo u svakodnevnu ishranu, bili na dijeti ili ne:

  • Jedna porcija slatkog krompira sadrži trećinu dnevnih potreba za manganom, koji pomaže proizvodnju kolagena i tako štiti elastičnost kože i zdravlje kostiju.
  • Bogat je vitaminima A i C, pa jača imunitet i pomaže nam da se lakše izborimo s infekcijama. Ovi vitamini igraju ulogu antioksidanata, štite ćelije od starenja i propadanja. Tu su i vitamin B6 koji štiti kardiovaskularni sistem, i vitamin D koji jača kosti i čuva kožu.

  • Sadrži sastojke koji deluju protivupalno na ćelijskom nivou, štite tkivo mozga, ali i sprečavaju hronična oboljenja, gojaznost, dijabetes tipa 2, koronarna oboljenja i karcinom.
  • Jedan osrednji pečeni batat sadrži oko 950 mg kalijuma, duplo više od banane. Kalijum uklanja višak natrijuma i tečnosti iz organizma, pa tako snižava krvni pritisak i reguliše ritam srca i rad srčanog mišića.
  • Prepun je vlakana koja drže nivo insulina pod kontrolom i pomažu varenje pospešujući kulture dobrih bakterija u debelom crevu. Zahvaljujući rezistentnom skrobu, koji se razlikuje od običnog skroba iz krompira, batat pomaže sagorevanje masti u organizmu nakon obroka i podstiče lučenje hormona sitosti. Zato je odličan za osobe na dijeti.

To su samo neke od dobrih osobina batata, a idealan je i zato što ga možemo spremiti na bezbroj načina: skuvati, ispasirati, ispeći – isečenog na kriške, kolutove, ili celog u ljusci, staviti u variva ili kolače… Ako želimo da smršamo, batat nam može pomoći da lakše preživimo bez testa. Potrebno je samo da budemo maštoviti.

I tako danas puštamo mašti na volju i pravimo dijetalnu picu. Umesto podloge od testa koristimo batat.

Za ovu verziju pice potrebno je svega nekoliko jednostavnih sastojaka:

  • 1 srednji batat, oljušten i izrendan
  • 1 sveži paradajz, ili pelat iz konzerve
  • kašika parmezana
  • so, biber
  • nadev za picu po želji – ovde koristimo jaja

Rendani batat posolimo, pobiberimo pa rasporedimo i dobro sabijemo po podmazanom dnu malog pleha sa ivicama koje se skidaju. Preko položimo tanko sečene kolutove paradajza i preko svega razbijemo jedno ili više jaja. Umesto jaja možemo koristiti pečurke, šunku, artičoke, špargle, komadiće piletine, kolutove paprike, tunjevinu, inćune… šta god inače najviše volimo kao nadev za picu. Preko svega rasporedimo kašiku rendanog parmezana.

Pleh stavimo u zagrejanu rernu i pečemo na 200 stepeni oko 35 minuta, ili dok ivice ne porumene i počnu da se odvajaju od pleha. Gotovu picu možemo dodatno ukrasiti maslinama, rukolom, feferonama, origanom, i uživati u njenom punom ukusu ali i spoznaji da činimo nešto dobro za svoje telo.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Zlo i dobro u nama

Posmatrajući prirodu možemo zaključiti da se u njoj sve dešava prema zakonima na koje ne možemo primenjivati društveno svojstvene kategorije: prirodna katastrofa ili nepogoda nije ni dobra ni zla, ona jednostavno jeste, postoji takva kakva je. I ako velike katastrofe posmatramo iskoračivši na tren iz kratkog i skučenog života ljudske jedinke, možemo zaključiti da imaju i svoje pozitivne strane i da su, sa stanovišta prirode, čak neophodne. Vulkanske erupcije mogu zbrisati čitavu populaciju ali stvaraju plodno tlo za novi život. Požari uništavaju šume, ali postoji semenje koje klija samo nakon vatre…

A šta je sa ljudima? Da li postoje iskonsko zli ljudi i iskonski sveci? Istorija bi nam mogla dati više dobrih primera pravog zla. Šta više, biće da mračni likovi više privlače našu pažnju i potrebu da ih analiziramo nego sveci. Kada kažemo ’ljudi smo’, obično to činimo da bismo opravdali svoje ili tuđe ’grehe’. Ponekad se ispostavi da su ti gresi imali i pozitivan efekat po društvo, jer ono što nas nagoni na dela nije čist razum, već i naša podsvest koju sačinjavaju slojevi i slojevi kako naše ličnosti tako i iskustava, ličnih i tuđih. Da li su velike katastrofe koje izazovu ljudi, poput ratova, samo još jedna od prirodnih nepogoda ili su društveni zakoni, naročito danas u vreme visokih tehnologija, kategorija za sebe?

Sa stanovišta psihologije, ono mračno u ljudima se može čak i izmeriti. Osobe s narcističkim poremećajem ličnosti, psihopate i sadisti imaju mračnu osobinu da sebe stavljaju ispred drugih i do ciljeva dolaze na njihov račun, a količina ’crnila’ u nama se može čak izmeriti i testom. Takozvani D-faktor (D-factor, D od ’dark’, mračan), uključuje narcisizam – ekstremnu sebičnost, Makjavelizam – spremnost da se manipuliše drugima zarad postizanja sopstvenih ciljeva, i psihopatiju – bezosećajnost i antisocijalno ponašanje. Tim psigologa koji se intenzivno bavi analizom ovih osobina predvodi Ingo Zelter, Profesor psihologije Univerziteta u Kopenhagenu. Zelter je ’mračnoj trijadi’ dodao još 6 osobina: egoizam – fokus na isključivo lična dostignuća, udaljavanje od morala – verovanje da se pravila etike ne odnose na nas, podsvesno polaganje prava – ubeđenje da na nešto imamo više prava od drugih, sadizam – zadovoljstvo kada druge povređujemo, inaćenje – želja za osvetom, čak i na sopstvenu štetu, i samointeres.

Istraživači su prikupili veliki broj podataka pomoću upitnika kog je popunilo više hiljada ispitanika (koji je svima dostupan OVDE), na osnovu čega su napravili statistički model kako bi utvrdili da li sve ove osobine idu zajedno i u kom nivou. I odgovor je potvrdan. Nažalost, D-faktor je očigledan, čak i kada se izostave pitanja iz neke od 9 kategorija mračne ličnosti. Istraživanja se nastavljaju, a rezultati imaju široku primenu u psihologiji i sociologiji i mogu nam pomoći da razumemo kako se prikrivene osobine ispoljavaju u različitim situacijama, na primer u poslovnom okruženju.

Za razliku od ’mračne trijade’, drugi tim s Fakulteta Barnard u Njujuorku, koji vodi psiholog Skot Beri Kaufman, istražuje njenu suprotost. ’Skala svetle trijade’ (LTS – Light triad scale), sastoji se od 12 pitanja koja svrstavaju osobine u tri pozitivne kategorije: Kantijanizam – osobina da privatamo druge kao ličnosti a ne kao cilj koji opravdava sredstvo, humanizam – vera da su ljudi u osnovi dobri, i vera u čovečnost. I ovaj test je svima dostupan na interentu OVDE. Nakon što ga je uradilo preko 1500 osoba, tim je utvrdio da je test vrlo pouzdan, baš kao i test koji određuje D-faktor.

Upoređujući obe skale, psiholozi su zaključili da svako od nas ima i svetle i mračne crte ličnosti, ali da odsustvo mračnih ne mora obavezno podrazumevati i prisustvo svetlih. Interesantno je da su ispitanici sa visokim rezultatom na skali svetle trijade većinom starije osobe, ženskog pola i one koje su imale manje nepredvidivih situacija tokom detinjstva. Ove osobe su takođe pokazale viši nivo spiritualnosti, zadovoljstva životom, prihvatanja drugih, vere u dobrotu (svoju i tuđu), saosećanja, otvorenosti za nova iskustva i savesnosti. Osobe sa visokim rezultatom na skali mračne trijade su većinom mlađe, muškog pola, koje za motivaciju imaju moć, uspeh i površne veze. Oni su pokazli manji nivo saosećanja, zadovoljstva sopstvenim životom i vere u druge.

Naravno, ovi testovi su tek odškrinuli vrata za nova istraživanja, a sigurno mogu biti korisni svakome od nas, naročito kada nas drugi navode da poverujemo da smo zla osoba, a zapravo smo samo pokušavali da zaštitimo sebe i svoja uverenja. Ali predstavljaju i osnov za brojna razmišljanja, na primer, u kojoj meri nas moderno društvo uči da budemo dobri ili loši, kakvi primeri se serviraju deci i mladima kao model uspeha, i, što je najvažnije, da li je lako biti dobra osoba, i, ako to jesmo, kakve mehanizme moramo usvojiti da bismo opstali u ovom vrlo materijalističkom društvu.

Jedna od osobina koja svakako ide uz dobrotu je integritet – potreba da živimo u skladu sa svojim uverenjima čak i kada nas život stavlja u teška iskušenja. A to nije nimalo lako.

’I dalje verujem, uprkos svemu, da su ljudi istinski dobri u srcu.’

Ana Frank

Biljka za bujni dekolte

Lekovito bilje obično ima široki spektar dejstava, ali verovatno najsvestranija među njima je piskavica. Poznata i kao grčko seme, trigonella foenum-graecum, koristila se od praistorije u mediteranskom pojasu i Aziji u domaćinstvu, industriji, kulinarstvu i medicini, pa čak i u procesu mumifikacije tela kod starih Egipćana. Jarko žutom bojom koju njeno seme ispušta bojila se vuna, njenim lišćem terali komarci, a na istoku je jedan od obaveznih sastojaka kari začina. Piskavica je poznata i kao ’lek za sve’, jer pomaže kod niza poremećaja, od rana koje teško zaceljuju, preko artritisa, bronhitisa, apcesa, poremećaja varenja, i ženskog i muškog reproduktivnog sistema.

Piskavica je, reklo bi se, ’Katica za sve’. I moderna istraživanja su to dokazala. Studije su pokazale da piskavica može da utiče na smanjenje nivoa glukoze i holesterola u krvi, kao i da je efikasna kod dijabetesa tipa 1 i 2. Razlog što je često prisutna u začinskim mešavinama je što zaista pomaže varenje i reguliše apetit, jer je bogata vlaknima i lecitinom koji utiču na pravilan rad creva i metabolizam masti, a može da pomogne i kod trenutnih neprijatnosti kao što su grčevi u stomaku, nadimanje, gasovi i dijareja. Piskavica je odlična i za respiratorni sistem, ublažava hronični kašalj, smiruje nadraženo grlo, infekcije disajnih organa i usne duplje.

Ova biljka se tradicionalno koristila za jačanje plodnosti, kako muške tako i ženske, a moderne studije su pokazale da je to apsolutno imalo smisla. Jedna studija je ispitivala uticaj semena piskavice na grupu muškaraca sa dijagnozom hipogonadizma (manjka testosterona), koji su dobijali dozu od 500 mg ekstrakta ove biljke tokom 12 nedelja. Na kraju studije je ustanovljeno da je kod svih ispitanika nivo testosterona porastao za 90%, kao i broj, kvalitet i pokretljivost spermatozoida.

A kod žena je efekat piskavice još interesantniji, kako na zdravlje tako i estetiku. Seme piskavice umiruje burne efekte PMS-a, uredovljuje ciklus, ali i pomaže ženama prilikom ulaska u menopauzu. Još jedna klinička studija iz 2017. godine pratila je 115 žena sa simptomima menopauze, starosti 40-65 godina. Njih 59 dobijalo je tokom 12 nedelja po 600 mg ekstrakta semena piskavice, da bi na kraju studije prijavile značajno smanjenje simptoma menopauze i poboljšanje kvaliteta života.

A estetski deo? Fitoestrogeni koje sadrži ova biljka utiču na cirkulaciju i nivo vode u tkivu i podstiču proizvodnju prolaktina koji stimuliše mlečne žlezde, što sve skupa kao rezultat daje lepe i bujne grudi. Piskavica je posebno korisna kod dojilja jer povećava lučenje mleka, i to čak za 103% kako je dokazala jedna prošlogodišnja studija u trajanju od 4 nedelje.

Piskavica se može koristiti u raznim oblicima, ali ako želimo bujnije grudi, najbolje je da je primenjujemo spolja. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim biljkama i prirodnim uljima, a idealna kombinacija sastojaka je baš u Devi gelu za grudi. Pored ove biljke, gel sadrži i ekstrakt hmelja koji pojačava dejstvo piskavice, a tu su i visokokvalitetna vitaminska ulja avokada i čileanske ruže koja poboljšavaju cirkulaciju u tkivu i usporavaju starenje kože. Avokado hrani kožu bogatim esencijalnim masnim kiselinama, pa tako sprečava isušivanje i daje koži elastičnost. Ulje divlje ruže podstiče sintezu kolagena i na taj način sprečava pojavu bora na dekolteu i nastanak strija na grudima.

Devi gel za grudi se jednostavno primenjuje: umasira se u grudi kružnim pokretima nekoliko puta na dan, što ima i trenutni efekat, a nakon par meseci redovne upotrebe grudi postaju vidno čvršće i bujnije, a koža dekoltea nežna i baršunasta.

U zemljama bliskog istoka piskavicu žene redovno koriste u ishrani jer im daje zavodljive obline i štiti hormonalni balans. Međutim, na ukus piskavice se treba navići: prilično je jak i gorak, i mora se pažljivo dozirati i mešati s drugim začinima. A kad je Devi gel za grudi u pitanju, na njega je lako navići se. Jer koja žena ne želi čvrste grudi i nežan dekolte?

Manje je više

Iako, kada kažemo ’post’, obično prvo pomislimo na religiju, praksa suzdržavanja od hrane tokom određenog perioda ima korene u dalekoj istoriji, o čemu svedoče običaji naroda koje danas nazivaju ’primitivnim’, mada bismo ih bolje opisali kao ’privržene prirodi’. Među mnogima i dalje, pre nego što polože ’ispit zrelosti’ – odu u rat, ulove sami opasnu životinju ili prežive samostalno u netaknutoj prirodi, dečaci moraju da prođu kroz strogi post.

Tokom istorije, o blagodetima posta pisali su Pitagora, Hipokrat, Plutarh, Platon, Aristotel, Paracelzus, Franklin… Pomno posmatrajući prirodu, stari Grci su zapazili da životinje tokom bolesti odbijaju hranu. Smatra se su ta antička zapažanja, dopunjena kasnije i grčkim pravoslavnim postom, iznedrila najzdraviji način ishrane – mediteranski.

Vladari, države i epohe dolaze i prolaze, ali ono što najduže čuva običaje i nameće red i ispravan način života kod jednog naroda je religija. Bilo da smo religiozni ili ne, moramo priznati da sve religije u osnovi propovedaju vrlo razumne smernice. Tumačenja su ta koja ih mogu iskriviti i zloupotrebiti kako bi se manipulisalo ljudima. I ono što je zajedničko svim religijama je baš post, u čije isceliteljske moći su verovali i Isus, i Buda i Muhamed.

Iako su i stari Grci pisali o tome, religije su te koje su najviše isticale duhovne blagodeti posta. Jom kipurski, ramadanski, 40-dnevni hrišćanski post, ili post sredom i petkom kod hrišćana, odnosno ponedeljkom i četvrtkom, kako je savetovao prorok Muhamed, budističko uzdržavanje od hrane nakon podneva kao i tokom meditacije, ne samo da je korisno za fizičko zdravlje, već i za dušu. U pravoslavnoj grčkoj teologiji, sinergija tela i duše dala je složenicu koja se od 1938. redovno koristi i u modernoj medicini: psihosomatika. Svi znamo da napaćena psiha definitivno ima svoje telesne manifestacije.

Izvorni religijski post podrazumeva potpuno suzdržavanje od hrane. Danas postoje razne vrste posta u razne svrhe, ali religijski post ne uključuje samo izbegavanje hrane, već i bilo čega što bi moglo da naruši duhovni sklad, uključujući i loše misli, zle reči, licemerje, svađu, gordost, srebroljublje i telesna uživanja. Post treba da nam pomogne da pustimo ovozemaljske sitničavosti i okrenemo se višem, duhovnom, božanskom.

A šta kaže nauka? Kaže da su zapažanja naših starih bila potpuno ispravna. Dugogodišnja istraživanja su pokazala da smanjeni unos kalorija aktivira gene koji ćelijama diktiraju da ’štede snagu’. Umesto da rastu i dele se, ćelije stagniraju. Na taj način postaju otporne na bolesti i stres, i ulaze u proces autofagije – ’samoizjedanja’, neke vrste reciklaže tokom koje se odbacuju sve otrovne ili izumrle materije. Zdrave ćelije prerađuju oštećene i obolele, a razgrađeni materijal se koristi za stvaranje novog i kvalitetnog materijala. Ali to nije sve. Hormon rasta, poznat kao protein IGF-1, koji se normalno proizvodi u jetri kako bi pospešio rast ćelija, podržao rast i razvoj dece, kod odraslih baš suprotno povećava rizik od nastanka tumora (naročito raka debelog creva, dojke i prostate) i ubrzava starenje. Nivo IGF-1 tokom strogog posta značajno opada, čak za 60%, a kada se nakon posta vratimo uobičajenom načinu ishrane, njegov nivo poraste tek za do 20%. Danas znamo da autofagija ima brojne prednosti, da se pomoću nje možemo uhvatiti u koštac s autoimunim oboljenjima, bolestima kardiovaskularnog sistema, dijabetesom, infekcijama, kao i usporiti starenje i ublažiti njegove posledice.

Prvo naučno istraživanje posta odigralo se relativno nedavno – četrdesetih godina prošlog veka, da bi 1946. bila objavljena prva studija kojom je dokazano da su pacovi kojima je hrana uskraćivana svaki treći dan živeli duže i imali manje tumora od kontrolne grupe. Kasnije je dokazano da post ima moć i da nam ’drmne’ metabolizam i pomogne da smršamo i održimo zdravu kilažu, pa je našao široku primenu u dijetetici i borbi protiv gojaznosti. Pokazalo se da se višak kilograma može efikasno skinuti čak i ako samo dva puta nedeljno ograničimo unos hrane na do 500 kalorija. Post će nam pomoći ne samo da smršamo, već će i suzbiti napade gladi, kako kaže studija objavljena prošle godine. Ispitanici koji su postili dva puta nedeljno, ostalim danima nisu osećali potrebu da jedu više nego inače, šta više, prirodno su smanjili unos hrane tim danima za 25%.

Dakle, Isus i Muhamed su bili u pravu, i to ne samo kad je u pitanju post dva puta nedeljno. Da suzdržavanje od hrane utiče i na dušu, dokazala je nedavna studija koja kaže sledeće: tokom posta pada nivo glikogena, ćelijske glukoze. Telo tada automatski prelazi sa jednog ’goriva’ na drugo, pa umesto da koristi glukozu, počinje da troši masne kiseline kao energiju. Tada se u jetri stvaraju ketoni, molekuli energije, a jedan od njih, BHB (beta hidroksi butirat) posebno povoljno utiče na mozak, podstiče pamćenje, olakšava učenje, koncentraciju i stimuliše neurone u hipokampusu koji ne samo da utiču na kognitivne procese, već nam poboljšavaju i raspoloženje. Ukratko – tada se osećamo bistrije. I sve to ima evolutivnog smisla. Naš predak je možda danima gladan tragao za hranom, ali bi mu upravo ta glad izoštrila čula i poboljšala koncentraciju, zahvaljujući čemu je mogao da bolje i preciznije baci koplje ili osmisli novo oruđe.

Iako mi prirodno težimo udobnosti, sitosti, ušuškanosti i užitku, ono što nas tera napred, što omogućava progres, ideje i boljitak, upravo su neudobne, ekstremne i rizične situacije. Ipak, treba imati meru, makar kod neudobnosti koju sami izazovemo. Preterani post ima i svoje naličje, pa može oslabiti imunitet, naročito kod vrlo mladih i starih, a može i uticati na gubitak koštane mase. Pa, kao što reče Hipokrat, ’Neka nam hrana bude lek, i lek hrana’. Prava hrana, i u pravim količinama. Za telo i dušu.