Maka, super-hrana

Borovnice, losos, kurkuma, godži beri, kakao, čia seme, spanać, kefir, beli luk, avokado… Ne prođe dan a da ne naiđemo na podatke o namirnicama sa izuzetnim nutritivnim vrednostima, prepunim antioksidanata, polifenola, vitamina, minerala. Ako ih uvrstimo u redovnu ishranu, neka istraživanja kažu, smanjićemo mogućnost da obolimo od hroničnih bolesti, produžićemo život i njegov kvalitet, ređe će nas napadati virusi i lakše ćemo održavati poželjnu telesnu težinu. Takve namirnice su dobile ime – super-hrana.

Danas, više nego ikada, u našim prodavnicama možemo naći hranu iz svih krajeva sveta. Iako ne treba zanemariti ono što se lokalno uzgaja, jer je to hrana na kojoj su generacije odrasle, vredi probati i nešto novo sa druge strane planete. I upravo jedna takva super-namirnica nam dolazi iz dalekog Perua.

Zlatna maka je korenasta biljka koja se preko 3000 godina uzgaja na Andima. Koren koji liči na našu repu se bere, suši i melje.

Šta sadrži maka?

  • Preko 20 amino kiselina, od toga 8 esencijalnih
  • 20 masnih kiselina, uključujući laurinsku, oleinsku, linoleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu
  • vitamine B1, B2, C i E
  • minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, cink, mangan, fosfor, selen, sumpor, natrijum i gvožđe

Kako maka može da nam pomogne?

Maka balansira hormone, pospešuje plodnost i poboljšava muško i žensko reproduktivno zdravlje. Pomaže u smanjenju neprijatnih simptoma PMS-a, kod sindroma policističnih jajnika, jer, smatra se, balansira nivo estrogena u telu. Taj efekat se vidi i na licu, koža postaje čistija i akne nestaju. Maka je adaptogen, što znači da pospešuje regeneraciju i brzo nas oporavlja od umora. Odlična je pomoć u menopauzi kao i kod usporenog rada štitne žlezde jer podiže energiju i smanjuje depresiju. Kod muškaraca balansira nivo testosterona, pospešuje proizvodnju i pokretljivost sperme i pomaže kod uvećane prostate. Studije su pokazale da maka uspešno rešava seksualnu disfunkciju i povećava libido kako kod muškaraca tako i kod žena.

Osobe koje su redovno koristile maku u nekim studijama potvrdile su da im se povećao nivo energije, poboljšalo pamćenje i raspoloženje. Za razliku od kofeina koji brzo podigne energiju ali je odmah i spusti, maka nam energiju, ali i nivo šećera u krvi dugotrajno drži u balansu. Maka je izuzetan saveznik kod ljudi koji pate ili su skloni depresiji i teskobi. Ova biljka ima moć da reguliše rad hipotalamusa i hipofize koji su odgovorni za rad hormona u organizmu.

Maka je prirodni antioksidant. Ona podiže nivo enzima superoksid dismutaze, moćnog čistača slobodnih radikala. Takođe, maka podiže nivo glutationa, tripeptida koji sprečava oštećenja ćelija. Na taj način doprinosi sprečavanju pojave i širenja hroničnih oboljenja izazvanih lošim holesterolom i narušenom tolerancijom glukoze, jer balansira holesterol i snižava glukozu, zbog čega je idealna za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom. Iako ne postoje poznate kontraindikacije kod upotrebe make, osobe sa ozbiljnim oboljenjima moraju se obavezno konsultovati sa svojim lekarom pre nego što počnu da je koriste.

Kako se koristi maka?

Maka je obično dostupna u prahu, i najjednostavnije je staviti kašičicu praha u smuti koji sami napravimo od voća, povrća i zelenog lisnatog povrća. Kombinacija banane, jabuke, celera, šargarepe, nekoliko listova blitve, komadića svežeg đumbira, malo bobičastog voća i kašičica make izmiksanih u blenderu garantovano će vam podići energiju i zaštititi vas od virusa čak i u vreme sezone gripa.

A postoji još lakši način, i to u sjajnoj kombinaciji. Preparat Femisan A već dugi niz godina pomaže ženama kod poremećaja organa reproduktivnog sistema, PMS-a i neplodnosti. Iako je potpuno bezbedan i nema kontraindikacija, Femisan A su kapi u alkoholnoj tinkturi na koji su neke osobe alergične. Zato smo stvorili Femisan A kapsule i obogatili ih cinkom i super koncentratom zlatne make.

Femisan A plus zlatna maka kombinuje sva izuzetna svojstva, kako već čuvenog preparata, tako i zlatne make.

U restoranu a na dijeti

Taman ste se bacili na dijetu, disciplinovali i privikli, a društvo vas zove u restoran na večeru. Rado biste se družili, ali svesni ste koliki je to mamac, i da ako sad pokleknete, trebaće vam više dana da se vratite na pravi put. Jer nije samo hrana izazovna, već i alkohol, koji je prilično kaloričan. A u društvu sve lako klizi.

Postoje mali trikovi kako da prebrodite ovaj problem, i možete imati i jare i pare.

  • Pre svega, pripremite se. Pre odlaska u restoran pojedite užinu da ne budete suviše gladni kad stignete. Tako ćete moći lakše da se kontrolišete.
  • Ako znate u koji restoran ćete ići, proverite jelovnik preko interneta. Prostudirajte ga i izaberite nekoliko opcija koje vam se uklapaju u dijetu.
  • Ako to ne uspete, uvek se možete odlučiti za neku laganu salatu bez sira sa grilovanom piletinom. Unapred recite konobaru da vam ne donosi krompir ili hleb. U svakom slučaju izbegavajte kombinaciju mesa i skrobastog povrća i testa.
  • Probajte da izbegnete kafansku čorbicu jer obično u nju stavljaju dosta pavlake, ili ako baš morate, naglasite da želite ’tanku’ verziju.
  • Ako su porcije za glavno jelo prevelike, naručite ili pola porcije, ili odmah zamolite konobara da vam pola spakuje za poneti.
  • Prilikom izbora salate, tražite neku sa laganim prelivom, ili zamolite konobara da vam je donese bez preliva i dodajte samo malo maslinovog ulja.
  • Kada naručujete piće, trudite se da izbegnete opciju vina na flašu i konstantnog dolivanja. Naručite sebi jednu čašu i ograničite se na nju. Isto važi i za žestoka pića. Jedno je sasvim dovoljno, i pijte uz to dosta vode. Nikako nemojte piti gazirane i voćne sokove.
  • Ako svi naručuju dezert i vama se ne preskače, gledajte ili da ga podelite s nekim, ili naručite voćnu salatu.
  • I na kraju, nije sramota reći da ste na dijeti i zamoliti prijatelje za podršku. Unapred im objasnite da želite da smršate i da vas ne nude đakonijama.

Ovo poslednje naročito važi ako kod nekoga idete u goste. U našim krajevima, gostoljubivost se najviše iskazuje kroz hranu. Zato unapred najavite domaćinima da ste na ozbiljnoj dijeti i zamolite ih da vas ne teraju da jedete. Poslužite se skromno, pohvalite hranu i domaćicu koja se potrudila.

I obavezno pre večere popijte Equigal.

Verovali ili ne, gori od PMS-a je…

Verovatno nema žene koja ne zna šta je PMS i koja nije iskusila te nemile simptome, ali znate li šta je predmenstrualni disforični poremećaj? Zamislite PMS samo 10 puta jači. Noćna mora svake žene.

Od predmenstrualnog disforičnog poremećaja ili PMDD-a (premenstrual dysphoric disorder) pati do 8% žena, i to najčešće u razdoblju od početka dvadesetih do ranih tridesetih godina života. Kao i kod PMS-a, simptomi PMDD-a javljaju se u drugoj polovini ciklusa, nakon ovulacije, i nestaju tokom prvih dana menstruacije. Simptomi ovog sindroma su psihički i fizički, i ekstremno izraženi.

Od psihičkih simptoma javljaju se:

  • osećaj izuzetne tuge i potištenosti
  • beznađe, očaj
  • zebnja, anksioznost
  • preosetljivost, prevelika emotivnost
  • bes, ljutnja, svađalačko raspoloženje
  • nervoza, uznemirenost
  • lako ulaženje u konflikt i potreba za odvajanjem i samoćom.

U najekstremnijim slučajevima postoji veoma izražena želja za samoubistvom.

Fizički simptomi su:

  • nedostatak energije
  • umor, iscrpljenost
  • nemogućnost koncentracije i pamćenja
  • nesanica, isprekidan san
  • velika želja za prejedanjem
  • bol u grudima,
  • nadimanje, poremećaj varenja
  • glavobolja
  • bol u mišićima i zglobovima i
  • povećanje telesne mase.

Žene koje pate od PMDD-a imaju ozbiljan problem da obavljaju najosnovnije dnevne aktivnosti, pa ispaštaju posao, porodica i društveni odnosi. Moderna medicina ovaj problem rešava lekovima: antidepresivima, anksioliticima, hormonima… Teško je kada već u ranim dvadesetim moramo da koristimo toliko lekova samo da bismo normalno funkcionisali.

Nije potpuno jasno šta izaziva PMDD, ali najverovatnije je to reakcija na hormonalne promene u telu. Neka istraživanja otkrila su da žene koje pate od ovog sindroma imaju smanjeni nivo serotonina. Zato je pojačana fizička aktivnost izuzetno bitna, kao i veoma kontrolisana ishrana i potpuno izbacivanje šećera, brze i masne hrane, alkohola, kofeina i duvana. Dobro je pojačati unos integralnih žitarica, voća i povrća, unositi što više magnezijuma koji će smiriti grčeve i bol u mišićima, i vitamina B6.

Kao i kod PMS-a, i ovde lekovito bilje može veoma da pomogne. Virak, hajdučica, rusomača, neven, troskot, crveni zdravac, plod peršuna ulaze u sastav preparata Femisan A. Sve ove biljke, osim što olakšavaju neprijatne simptome koji se javljaju pred menstruaciju, deluju na srž problema: balansiraju hormone. A kada su u redu hormoni, beže od nas sindromi!

Zdrava čorbica

Proleće je vreme kada vegetacija krene da buja, pa treba iskoristiti sve blagodeti koje nam nudi. Kopriva je izuzetno zdrava biljka, prepuna gvožđa. Ima je svuda, besplatna je, a od nje se može napraviti sjajna čorbica. Potrudite se da uberete mladu koprivu u prirodi, dalje od naselja i puteva kojima prolaze automobili.

Operite koprivu, prelite je ključalom vodom, procedite i grubo iseckajte. Oljuštite jedan krompir, nekoliko mladih šargarepa i korena peršuna. Na malo ulja nakratko propržite 5-6 seckanih čenova belog luka, dodajte koprivu i povrće, nalijte vodom da sve prekrije. Dodajte kašičicu celerove soli, bibera i sudžuk paprike po ukusu. Kuvajte oko pola sata, dok sve dobro ne omekša. Dobro propasirajte, ako treba dodajte još malo vode kako bi se postigla zadovoljavajuća gustina.

Čorbicu servirajte uz prepečen integralni hleb. Izuzetno je ukusna i kremasta, nisko kalorična i drži sitost. Odlična je i kod malokrvnosti i za opšte jačanje organizma, a idealna za one koji žele da smršaju.

Kratki spoj psihe

Za razliku od osećaja slabosti koji se može javiti usled nedostatka nekih bitnih nutrijenata, bolesti ili fizičke iscrpljenosti, premor je nemogućnost da obavljamo fizičke radnje usled zamora mišića, i vrlo lako se rešava – odmaranjem. Baš kao što naši mišići mogu da se premore, isto se može desiti i sa našim mozgom. Predugi periodi kognitivne aktivnosti mogu dovesti do psihičkog premora i privremene mentalne blokade. Za razliku od zdravog fizičkog umora koji se postiže fizičkim radom ili vežbanjem, a koji veoma povoljno utiče na moždane funkcije i pomaže lučenje hormona koji podižu raspoloženje, mentalni premor nas iscrpljuje do te mere da osećamo da smo u nemogućnosti da obavljamo najjednostavnije radnje. To može naročito biti opasno ako smo na poslu koji zahteva dobru koncentraciju, ako vozimo ili upravljamo mašinama koje mogu povrediti nas ili ljude oko nas. Istraživanja su dokazala da ovaj ’kratki spoj psihe’ menja percepciju napora u mozgu, što kao posledicu ima smanjenje fizičke funkcije. Smatra se da ova pojava nastaje usled sniženog nivoa dopamina, neurotransmitera koji se povezuje sa motivacijom i učinkom.

Osim što je opasan, mentalni premor nije nimalo prijatan, i često je potrebno mnogo više vremena da se odmori psiha nego telo i mišići. Ako ignorišemo simptome koje nam naš mozak šalje, možemo oboleti od hroničnog premora koji potom može izazvati veoma ozbiljna stanja, autoimuna oboljenja, depresiju, disbalans hormona, neurološke i kardiovaskularne poremećaje pa čak i karcinom. Mentalni premor može toliko uticati na fizičke funkcije da u jednom trenutku ne budemo u stanju da obavljamo bazične radnje, na primer da se penjemo uz stepenice ili vozimo bicikl.

Doba u kom živimo mnogo više potencira mentalne od fizičkih radnji. Mehanizacija danas velikim delom zamenjuje ljudsku radnu snagu, pa sve više nas ima sedentne ili statične poslove koji zahtevaju veliki mentalni napor, često u otežanim uslovima, gužvi, buci, vremenskim rokovima koji nabijaju tenziju i toksičnim međuljudskim odnosima. Ako ste ceo dan proveli uz minimum pokreta, sedeći za radnim stolom ili pultom, i kada dođete kući osećate da nemate energije za porodicu, decu, prijatelje, spremanje večere, već samo imate potrebu da se ispružite u tišini, definitivno ste psihički premoreni. Ako se i nakon prospavane noći probudite sa istim osećajem bezvoljnosti, vaš psihički premor verovatno prerasta u hronični.

Koje signale telo šalje kada smo psihički premoreni? Da li se prepoznajete u nekoj od sledećih situacija:

  • Nemate mira i stalno nešto radite, kad probate da se opustite ne možete da se svrtite ni minut na jednom mestu.
  • Zaboravni ste, krenete po nešto pa već u sledećem trenutku ne možete da se setite šta ste hteli.
  • Često radite više stvari istovremeno i stalno strepite da ćete nešto propustiti.
  • Smetaju vam zvuci, jaka svetlost, gužva i ostali čulni doživljaji. Neko vam nešto priča, a vi na kraju shvatite da ništa zapravo niste čuli.
  • Previše ste emotivni, plačljivi, zabrinuti bez razloga, imate izlive besa.
  • Često se sukobljavate sa ljudima iz svoje okoline, obuzima vas veliki osećaj nepravde. Imate osećaj da ćete eksplodirati ako vas neko još nešto pita.
  • Misli vam se roje, a ne uspevate da se usredsredite na jednu konkretnu. Teško vam je da nađete rešenje u nekim jednostavnim situacijama koje uglavnom brzo i lako rešavate.
  • Često se razboljevate, svaki virus vas zakači, varenje vam je poremećeno, apetit vam je prenizak ili previsok, gojite se, patite od nesanice.
  • Kada odete na spavanje ne uspevate da isključite mozak, vraćaju vam se slike situacija koje ste proživeli tokom dana, analizirate šta vam je ko rekao i opterećuje vas kakva prikrivena značenja imaju nečije reči i postupci.

Najbolje je zauzeti položaj neutralnog posmatrača i iskreno proanalizirati sebe. Tek tada možemo sebi da pomognemo.

Pre svega, potrebno je da nam pređe u naviku da jednom godišnje odemo na sistematski pregled koji uključuje i osnovne laboratorijske analize. Na taj način možemo otkriti bilo koju bolest u ranoj fazi i sprečiti je ili izbeći njeno napredovanje.

Lagane fizičke aktivnosti dokazano mogu smanjiti nivo mentalnog premora za čak 65%, i znatno povećati nivo energije i motivaciju. Bez obzira koliko nas vuklo da po povratku s posla prilegnemo i ostanemo u tom položaju čitavo veče, važno je da se nateramo da steknemo naviku da vežbamo. Treba izabrati aktivnosti koje nam gode i postarati se da nam to postane prijatna navika a ne obaveza.

Odmor i san su neophodni u borbi protiv mentalnog premora. Treba odlaziti na spavanje pre ponoći i dopustiti sebi najmanje 7 sati sna. Sat vremena pre odlaska u krevet treba obavezno posvetiti laganim aktivnostima. Na poslu treba praviti kratke pauze, samo pet do deset minuta na svakih par sati može znatno doprineti psihičkom rasterećenju.

Danas smo okruženi zvucima na koje smo se toliko navikli da ih ni ne primećujemo i nismo svesni koliko nam smetaju. Treba isključiti sve uređaje koji prave buku a koji nam nisu neophodni: muzika, TV, ventilator, bilo šta što zuji i privlači pažnju. Bitno je postarati se da  svetlo u prostoriji u kojoj boravimo bude prijatno. Ako radimo pod veštačkim svetlom, povremeno treba izlaziti napolje, makar na par minuta. Prostorija treba da bude provetrena i treba izbegavati veštačke osveživače vazduha.

Iako se danas veoma cene radnici koji mogu da rade više stvari istovremeno, takozvani multitasking nas uništava. Žene su naročito preopterećene jer, osim na poslu, i kod kuće moraju da podele pažnju na više stvari: decu, kuvanje, planiranje… Rešenje je u delegiranju obaveza. Na poslu treba naučiti da obaveze delimo s kolegama umesto da sve radimo sami. Kod kuće svaki član porodice treba da ima svoja zaduženja. Ako se konstantno trudimo da ugodimo svima, u jednom trenutku ćemo se osetiti kao vreća u koju svako trpa svoj otpad.

Povremeno treba sebi priuštiti sitne radosti, od toga da odvojimo sat vremena da sami prošetamo u prirodi, odemo na masažu, do vikenda u banji ili kraćeg putovanja. Još jedna veoma bitna stvar je da naučimo da budemo sami sa sobom. Ljudi koji ne umeju da cene i prigrle samoću već konstantno traže ljudsko društvo, pa kakvo god, mnogo teže nalaze mentalni mir.

Ako umemo da budemo sami, nećemo imati potrebu da tražimo trivijalne stimulanse koji donose trenutno zadovoljenje ali zato oduzimaju duševni mir. Samoća se često shvata u negativnom kontekstu i poistovećuje s usamljenošću. To je znak da smo otuđeni i od društva i od prirode. Osoba koja intuitivno oseća da je njeno postojanje dragoceni deo ovog sveta i ume da se stopi sa prirodom, da uživa u zvezdanom nebu i pogledu na reku ili drvo, nikada se neće osećati usamljeno već će ceniti samoću i blagodeti koje ona pruža. Kratki spoj psihe treba zameniti velikim, smislenim spojem sa sopstvenom egzistencijom.

Kad nas hormoni gurnu nizbrdo

Muče li vas akne, hroničan umor, loše pamćenje, depresija, nervoza ili poremećaj sna? Da li se često osećate rastrzano, plačljivo i ne možete da kontrolišete apetit? Imate li glavobolje izazvane stresom, iritabilno crevo, nadimanje i naglo ste se ugojili? Da li nedostatak seksualne želje uništava vašu vezu ili brak?

Znate li da sve ove simptome i stanja može izazvati hormonalni poremećaj? Naš moderan način života odveo nas je daleko od prirode. Često nekontrolisano pijemo lekove, zatrpani smo toksičnom plastikom i okruženi zagađenim vazduhom, hranimo se nezdravo, unosimo previše loših masti, šećera i mesa prepunog steroida i antibiotika, previše sedimo, premalo vremena provodimo napolju na suncu, i koristimo kontraceptivne pilule. I tako smo danas svedoci epidemije hormonalnih poremećaja kod žena širom sveta.

Može proći dosta vremena pre nego što shvatimo da su simptomi koje imamo izazvani hormonalnim poremećajem. Osim po reproduktivni sistem, on može naneti štetu našoj štitastoj žlezdi, kostima i mišićima, srcu i krvotoku, kao i povećati rizik od nastanka tumora. Pored navedenih simptoma, kod žena može još izazvati i:

  • neredovne mestruacije ili njihov izostanak
  • neplodnost
  • sindrom policističnih jajnika
  • ciste na jajnicima
  • ranice na materici
  • endometriozu
  • miome na materici
  • PMS
  • pojačane menstrualne bolove i krvarenje
  • fibrocistične promene na dojkama.

Kada se hormoni jednom poremete, teško je vratiti ih u normalu. Danas smo zahvalni modernoj medicini na svim neverovatnim dostignućima i inovacijama u lečenju ozbiljnih oboljenja, ali kada je reč o hormonalnim poremećajima, osim sintetičke zamene, ona nema mnogo toga da ponudi. A kako je uzrok problema u našem odaljavanju od prirode, rešenje je, logično, da joj se opet približimo.

Tokom istorije, žene su spas tražile na zelenim poljima i šumarcima. S kolena na koleno prenosila su se bogata znanja koja danas ne može da porekne ni moderna nauka. Znamo da neke biljke pomažu, a kliničke studije su dokazale da su ta verovanja osnovana.

Virak se vekovima koristi za ženske bolesti i neplodnost. Sadrži tanine koji su moćan astringent pa sprečavaju jako krvarenje, što objašnjava zašto pomaže ženama kod obilnih menstruacija i mioma. Istraživanja su dokazala da virak ima sposobnost da spreči rast tumora. Takođe su dokazani njegovi povoljni efekti kod gastrointestinalnih poremećaja.

Hajdučka trava, dobro znana od davnih dana, smiruje grčeve i bol, naročito u donjem stomaku. Njeni flavonoidi imaju spazmolitički efekat, a pro-azuleni smiruju upale. Hajdučica je odlična kod bolnih menstruacija.

Neven ima sposobnost da zaleči rane, smanji infekcije, ubija mikrobe i parazite, i odličan je diuretik. Sprečava zadržavanje vode u organizmu tokom pred-menstrualne faze i efikasan kod mioma na materici, cista i ranica. Takođe pomaže i kod dismenoreja – bolnih menstruacija.

Crveni zdravac je još jedna veoma moćna biljka koja leči rane, reguliše krvotok i deluje kao blagi sedativ. Ima jaka antioksidantna svojstva pa sprečava infekcije i jača imunitet. Takođe sadrži tanine koji sprečavaju obilna krvarenja.

Rusomača reguliše kontrakcije materice i krvarenje tokom menstruacije. Ona leči rane i opekotine, a veoma je blagotvorna i po srce i krvne sudove.

Ovih pet biljaka udružile su se u Femisanu A u dobro izbalansiranim dozama, kako bi pomagale ženama od trenutka kada uđu u pubertet, sve do menopauze. Femisan A je moćni zaštitnik žena koji nas približava prirodi.

Najveće ubice libida

Vreme u kom živimo donosi nam niz prednosti i naizgled udobnih pogodnosti. Na prvi pogled osećamo se ušuškano i bezbedno, ali ako svoj život raščlanimo na pojedinačne faktore, shvatićemo da nas mnogo toga što smatramo normalnim zapravo polako ubija. Seksualna želja je jedan od pokazatelja zdravlja kod reproduktivno sposobnog muškarca i žene. Da vidimo šta sve na nju utiče.

  • Stres – napada nas sa svakog ćoška i na njegove uzroke možda ne možemo mnogo uticati, ali zato možemo uticati na način na koji ćemo ga kanalisati i eliminisati njegove posledice. Pozitivan stav, boravak u prirodi, bavljenje sportom, jogom, tai čijem, praktikovanje hobija koji nas opuštaju… svako treba da pronađe svoju tehniku.
  • Nedovoljno sna – ako ne odlazite na spavanje na vreme, ili imate poremećaj sna kao što je apnea, možete biti stalno umorni i bezvoljni. Potrudite se da se disciplinujete i odete u krevet pre ponoći, a ako je poremećaj u pitanju, obavezno potražite stručnu pomoć jer vam zdravlje i život mogu biti ugroženi.
  • Alkohol – on ubija mnogo više od libida, i ako ga redovno konzumirajte zapitajte se šta pokušavate na taj način da rešite. Šta god to bilo, alkohol nije rešenje već može samo doliti ulja na vatru. Nije sramota potražiti pomoć.
  • Lekovi: antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, kontraceptivne pilule, hemoterapija… svi oni mogu uticati na seksualnu želju. Posavetujte se sa lekarom o alternativama, ili kako da prevaziđete problem.
  • Nedostatak samopouzdanja o sopstvenom izgledu. Ovaj problem pogađa naročito žene. Danas smo sa svih strana bombardovane neralnim zahtevima za ’savršeni’ izgled. Pre svega potrebno je da shvatimo da to nema veze sa nama, već da jednostavno neko pokušava nešto da nam proda. Slike manekenki i glumica su toliko obrađene u fotošopu da ni one same ne prepoznaju sebe. Umesto da dopustite da konzumerizam dominira vašim životom, naučite da volite sebe, sa svim svojim vrlinama i manama.
  • Gojaznost. Ovaj problem ubija libido ne samo zato što su gojazne osobe često svesne svojih fizičkih nedostataka, već i zato što višak kilograma utiče na rad hormona. Gojaznost je ozbiljan problem i može značajno ugroziti zdravlje. Nije šala, potrudite se da smanjite kilažu.
  • Problemi s erekcijom. Erektilna disfunkcija danas pogađa veliki broj muškaraca, i uzroci mogu biti razni, uključujući i sve ovde nabrojane. Poseta urologu nije bauk, konsultujte se sa stručnjakom.
  • Nizak nivo testosterona. I kod muškaraca, kao i kod žena može doći do poremećaja hormona. Opet, mnogo toga može uticati na smanjeni nivo testosterona, nezdrava ishrana prepuna loših masti i ugljenih hidrata, pušenje, alkohol, i opet – obavezno posetite urologa.

  • Depresija. Jedini psihički poremećaj koji se smatra smrtonosnim, jer veliki broj obolelih uspe da okonča sopstveni život. Danas vlada prava epidemija depresije, i ona ubija mnogo više od libida. Ako primetite da imate simptome depresije koji traju duže od dve nedelje, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
  • Menopauza – ulazak u novu fazu života. Njeni simptomi mogu biti neprijatni, od napornih valunga, nervoze, lupanja srca do gubitka seksualne želje. Pored zdravog načina života, bavljenja sportom i dobrom ishranom, i lekovito bilje može mnogo da nam pomogne.
  • Problemi u partnerskim odnosima kao što su loša komunikacija, osećaj izneverenosti, problemi sa poverenjem… Potrebno je vremena i truda da bi se izdgradili partnerski odnosi. Ako nešto ne funkcioniše, nemojte prvo kriviti partnera. Razmislite šta vi možete učiniti da bi se situacija poboljšala. Načinite prvi korak. Ako niste sigurni kako da se ponašate, potražite pomoć stručnjaka.
  • Nedostatak bliskosti s partnerom. Danas smo preopterećeni jurnjavom za karijerom, provodimo previše vremena na poslu, svi redom imamo finansijskih poteškoća… I često smetnemo s uma da, iako nam se nameću kao primarne, sve su to sporedne stvari. Prisetite se šta vam je najvažnije. Delite svoja razmišljanja i probleme s partnerom. Potrudite se da odvojite vremena za kvalitetno druženje.
  • Roditeljstvo. Deca su ukras sveta, ali ko ih ima zna da je roditeljstvo veoma zahtevno, naročito kad još imate i posao od 9 do 5. Idite sa decom što češće u prirodu, prijaće i vama i njima, a potrudite se da organizujete povremeno čuvanje kako biste imali vremena za sebe i partnera.

A evo kako priroda može da pomogne: Femisan A dovodi hormone žene u balans i na taj način održava zdravlje reproduktivnih organa. Alfa Aktiv jača srce i krvne sudove muškarca, povećava izdržljivost i imunitet, otklanja depresiju, erektilnu disfunkciju, povećava nivo testosterona. Femisan B je pomoć ženama koje ulaze u menopauzu i otklanja sve neprijatne simptome, ali i smanjuje rizik od nastanka oboljenja koja su karakteristična za ovu fazu života. Optima Forma olakšava ulazak u san, prirodno smiruje, otklanja posledice stresa, povećava mentalnu i fizičku izdržljivost. Equigal pomaže kod mršavljenja, čisti jetru, poboljšava varenje i otklanja višak vode iz organizma.

Zdrava večera

Večera treba da bude lagana ali da sadrži dovoljno proteina i dobrih ugljenih hidrata, onih bez skroba. Hleb, peciva i testeninu koju pojedemo uveče, telo neće stići da energetski iskoristi, pa će nam se taložiti u obliku sala. Zato su zeleno lisnato povrće i tikvice u kombinaciji sa nekim laganim mesom ili jajima idealna kombinacija. Evo jednog predloga za zanimljivu, vrlo zdravu i iznenađujuće ukusnu večeru.

Posebnom ‘ljuštilicom’ koja povrće seče na rezance možemo praviti špagete od tikvice koje su sjajnog ukusa i odlična zamena za testeninu.

Potrebno je po osobi:

  • 1 tikvica
  • 1 veza blitve
  • malo maslinovog ulja
  • kašičica pesta sa bosiljkom (ili putera od suncokreta, oraha, badema…)
  • nekoliko sušenih paradajza u ulju
  • nekoliko sušenih crnih maslina
  • 1 jaje (ovde je korišćeno guščije, ali kokošije je sasvim dobra varijanta)
  • malo soli i tucane sudžuk-paprike
  • kašičica prepečenog susama za posipanje

Tikvicu i blitvu oprati. Listove blitve složiti jedno na drugo pa iseckati popreko na rezance. Stabljike skloniti (možemo ih upotrebiti za nešto drugo).

Tikvicu iseckati na rezance pomoću posebnog nožića za ljušćenje (ima ga po samoposlugama), ili jednostavno običnim nožićem za ljušćenje odvajati tračice. Tako raditi sve dok ne stignemo do dela sa semenkama, on nam više ne treba.

Provriti pola litre vode u lončiću i povrće na kratko blanširati pa sipati u cediljku da se ocedi.

U međuvremenu jaje ispržiti, skuvati, poširati – po želji.

Oceđene tračice blitve i tikvice staviti u tanjir, sipati malo maslinovog ulja i promešati. Dodati malo pesta i pažljivo promešati, da se lepo rasporedi. Dodati seckani sušeni paradajz, masline i začiniti. Odozgo staviti jaje. Posuti prepečenim susamom.

Užitak je garantovan, kao i sitost. Večeru je najbolje pojesti pre 7 sati uveče. I ne zaboravite da popijete Equigal pre jela.

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.

Zdrava ishrana, šta je to?

Svi smo mi svesni da bi trebalo da se hranimo zdravo, ali znamo li šta zdrava ishrana zapravo podrazumeva?

Hraniti se zdravo znači pružiti svom telu hranu bogatu elementima koji su neophodni za održavanje dobrog nivoa zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, kao i nivoa energije. A kako možemo biti sigurni da je hrana koju jedemo kvalitetna i da su nam obroci ispravni? Evo nekoliko smernica:

  • Prilikom nabavke hrane treba da vodimo računa da je što bliža svom izvornom stanju. Ako je spisak sastojaka na etiketi dug, znači da je namirnica previše prerađena i prepuna konzervansa.
  • Najbolje je kupovati sveže namirnice, voće, povrće, meso, koje nisu već procesirane. To se naročito odnosi na soseve. Industrijski sosovi prepuni su aditiva. Zato je najbolje da sami napravimo svoj.

  • Prilikom nabavke i pripreme namirnica treba da vodimo računa da su što raznovrsnije. Proteini treba da budu kako iz mesa, tako i iz ribe, jaja, mleka, orašastih plodova i povrća, naročito mahunarki. Ugljeni hidrati treba da uključuju najraznovrsnije povrće i integralne žitarice. Što raznovrsniju hranu unosimo, to možemo biti sigurniji da neće doći do nedostatka nekog vitalnog elementa u organizmu.
  • Što šarenije to bolje: ako vam se na tanjiru nađe samo hrana smeđe ili bele boje, znači da jedete uglavnom meso i skrobastu hranu. Dodajte šareno povrće, jer svaka boja ukazuje na postojanje nekog nutrijenta.
  • Bitno je i gde nabavljamo hranu. Najbolje je kupovati kod svog lokalnog mesara, pekara, piljara koji prodaju hranu iz uže okoline. Hrana iz uvoza mora biti više tretirana hemikalijama kako bi izdržala transport i duže zadržala svežinu.

  • Iako nam je danas dostupna hrana iz celog sveta, veoma je bitno jesti ono što je u sezoni. Naš organizam je usaglašen s prirodom i njenim ciklusima, pa je paradajz najbolje jesti kada tu gde živimo prirodno zri, svaku voćku kada sazri u jeku sezone, jer ti plodovi tada sadrže najviše hranljivih materija, a i najukusniji su.
  • Kada sami spremamo svoju hranu znamo kakve sastojke koristimo. Prilikom pripreme treba koristiti što manje industrijskih začina, soli, šećera, veštačkih aroma, trans masti… Treba koristiti prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, banana, stevija… Umesto raznih začina koji se prave od mešavine soli i sušenog povrća, a sadrže i natrijum glutaminat i šećer, bolje je da koristimo celerovu so. Ukus jela možemo poboljšati tako što ćemo dodati prirodne začine: peršunov list, majčinu dušicu, beli luk, ruzmarin, ili cimet, muškatni orah, vanilu…
  • Priprema hrane bi trebalo najviše da podrazumeva kuvanje i dinstanje, povremeno pečenje i grilovanje, a prženje, naročito u dubokom ulju treba potpuno izbaciti.
  • Bitno je voditi računa o porcijama. Jedna porcija mesa bi trebalo da bude veličine špila karata. Naš želudac može da primi količinu koja je ekvivalentna veličini dve spojene pesnice. Sve više od toga preopterećuje organizam.
  • Proporcija namirnica je još jedan bitan element. Piramida ishrane kaže da najveći deo naše porcije treba da čine integralne žitarice, povrće pa voće a značajno manji meso i riba, dok bi ulja i masti trebalo da koristimo vrlo dozirano.
Piramida ishrane
  • Zdrava ishrana podrazumeva zdrave navike: obroke treba jesti svakoga dana u slično vreme, i podeliti ih u tri manja plus dve užine, umesto jednog preobilnog i povremenog grickanja. Najveću količinu hrane treba uneti u prvom delu dana, a manju tokom popodneva.
  • Važno je i kako jedemo. Obrok koji pojedemo na miru za stolom dokazano se bolje vari nego onaj pojeden s nogu. Varenje počinje već u ustima gde se aktiviraju digestivni enzimi. Ako hranu ne sažvaćemo kako treba, već u samom startu ne dozvoljavamo svom telu da je pravilno iskoristi, i sami sebi izazivamo poremećaj varenja.
  • Nije dovoljno voditi samo računa o hrani već i piću. Najbolje je privići se na čistu vodu, a ako nam je bezukusna, dodati malo limunovog soka, listića sveže nane ili prirodnih začina. Ako pijemo sokove, bitno je da ih sami napravimo. Gazirani slatki i energetski napici su veoma štetni i nismo ni svesni kolike količine šećera unosimo kad ih pijemo.
  • Treba izbegavati iscrpljujuće dijete jer mogu naneti više štete nego koristi. Ako želimo da smršamo, najbolje je da prigrlimo zdrav način života, i rezultat će sam doći.
Porodični obrok je mesto gde deca stiču zdrave navike.

Zdrava hrana je bitna svakome, bez obzira na uzrast i pol, i može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života. Nezdrava hrana može doprineti razvoju raznih oboljenja, mnogih smrtonosnih kao što je karcinom, i dovesti do povećanja kilaže koja opet vodi u nova oboljenja.

Kada zdravu ishranu iskombinujemo sa dovoljno fizičke aktivnosti, dovoljno odmora i sna, smanjimo nivo stresa i postaramo se da imamo dovoljno društvenih kontakata, možemo reći da dobro vodimo računa o sebi i svojoj dobrobiti.

Prirodno je uvek najbolje, a baš takav je i Equigal: stručno osmišljeni preparat na biljnoj bazi koji pospešuje varenje, izbacivanje viška vode iz organizma, nadimanje, pomaže da skinemo višak kilograma i oslobodimo se celulita, a idealan je za čišćenje organizma.

Zdrava ishrana znači zdravlje, a to je nešto u šta vredi ulagati.