Rasta, rasta, rastavić

Rastafarijanci, pripadnici religije potekle s Jamajke tridesetih godina prošlog veka koji veruju da je Car Etiopije, Hajle Selasije, bio inkarnacija Hrista, najprepoznatljiviji su po svojim dredovima. Dredovi, ’ućebani’ dugi pramenovi kose, inspirisani su biblijskom pričom o Samsonu, ili lavovskom grivom, i simbol su nekomformizma i slobode. Verovatno najpoznatiji pripadnik rastafarijanskog pokreta je nadaleko omiljeni muzičar Bob Marli, a rege muzika se sluša širom sveta. Rastafarijanci svoju spiritualnost izražavaju putem raznih, neortodoksnih običaja, između ostalog kroz ’duhovnu upotrebu’ kanabisa, negiranje i oštru kritiku materijalističkog načina života, propagiranje čulnog uživanja, umerenosti u hrani i vegetarijanstvo. Kako se protive svemu što je materijalno, ni njihova religija nije institucionalizovana. Ona je verovanje sa naglaskom na lični, intuitivni doživljaj i život u sadašnjem trenutku.

Bob Marli

Igrom slučaja, naziv ove religije i ime jedne biljke vrlo su slični. Ali sličnost nije samo u imenu. Rastafarijanski dredovi veoma liče na rastavić, biljku koja je jednako slobodarskog duha. Rastavić širi svoje ’dredove’ nesputano po vlažnim livadama, močvarnim predelima, poljima, uz potoke i duž puteva… Osim na rastafarijanski dred, podseća i na konjski rep, pa je još jedan narodni naziv kod nas i konjorep, na engleskom giant horsetail – veliki konjski rep, a čak i naučni, latinski naziv equisetum, ima isto značenje. Rastavić podseća i na minijaturnu jelku: listovi su mu igličasti, okrenuti na gore i – potpuno čudotvorni. On je toliko lekovit da bi se oko njega mogla isplesti čitava religija.

Stari narodi koristili su ga za razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je silicijumska kiselina ta koja je doprinosila da  posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva.

Smatra se da je, tokom paleozoika, najstarije ere planete Zemlje, i perioda karbona (perioda kada se taložio kameni ugalj), rastavić bio džinovska biljka, najdominantnija, i da je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra.

Rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karotin, mangan, kalijum, gvožđe, i vrlo korisnu silicijumsku kiselinu.

Da vidimo kakva sve lekovita svojstva ima rastavić:

  • Rastavić je diuretik, podstiče izbacivanje nagomilane tečnosti iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
  • Dijuretsko dejstvo ove biljke pomaže i kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
  • Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak kamenca. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Veoma je lekovit kod upale mokraćnih puteva i krvarenja, olakšava bolno mokrenje i sprečava upale bubrega i prostate.
  • On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
  • Silicijumska kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, bolova u kostima i zglobovima.
  • Silicijumska kiselina, pošto zaceljuje tkiva, korisna je i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, arteroskleroze i proširenih vena.
  • Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
  • On pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca pa je odličan kod anemije.
  • Ova biljka, odnosno njena silicijumska kiselina, jača kožu, kosu, nokte, dodaje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.

I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata. U bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima. Ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.

Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Čaj treba piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.

Rastavić je sastavni deo nekoliko preparata Herba Sveta: u Equigalu pomaže drenažu organizma i uklanja celulit. U Hipoprostatu štiti prostatu i olakšava mokrenje. U Nefrovitu štiti čitav urinarni trakt, sprečava infekcije, stravarnje kamenčića i njihovo izbacivanje. U Leokardinu izbacuje višak tečnosti i olakšava rad srca kod srčane insuficijencije.

Ova rastafarijanski slobodna biljka donosi najveće bogatstvo, ono nematerijalno: zdravlje.

Za lakši prelaz u novu fazu života

Od trenutka kada dobije prvu menstruaciju, do neke pedesete godine života, jajnici žene imaju sposobnost stvaranja jajnih ćelija. Reproduktivni period žene, koji traje 35-40 godina, karakterišu promene hormona u ujednačenom, mesečnom ritmu i konstantna spremnost tela na moguću trudnoću. Oko pedesete godine života, većina žena ulazi u menopauzu. Ta promena obično nije nagla, već je karakteriše period prilagođavanja – perimenopauza.

Iako i tokom perimenopauze postoji mogućnost trudnoće, znatno se smanjuje lučenje polnih hormona i slabi funkcija jajnika, što okida brojne simptome. Svaka žena ovaj prelazni period doživljava na svoj način, ali činjenica je da metaboličke promene koje se tada dešavaju mogu uticati na pojavu i razvoj niza bolesti, naročito kardiovaskularnih i osteoporoze.

Iako je ova promena prirodna i ne treba je shvatati kao bolest već kao normalno stanje, simptomi menopauze mogu biti prilično neprijatni:

  • valunzi – naleti toplote, preznojavanje i zajapurenost
  • poremećaj sna
  • lupanje srca i povišen pritisak
  • nervoza, uznemirenost, depresija
  • starenje kože usled nedostatka estrogena i kolagena
  • atrofija urogenitalne regije, suvoća vagine zbog manjka estrogena
  • pojačana maljavost
  • proređivanje kose
  • usporavanje metabolizma i dobijanje na kilaži

Najnovija istraživanja potvrdila su štetnost uzimanja estrogensko-progesteronskih preparata kod žena u menopauzi koji povećavaju rizik od raka dojke. Statini koji se prepisuju kako bi se smanjio nivo masti u krvi kao i antidepresivi povećavaju rizik od dijabetesa. Zato je najbolje koristiti prirodne metode. Bavljenje sportom, šetnje u prirodi, druženje, briga o telesnoj težini, uravnotežena ishrana, kontrola stresa, pomoći će svakoj ženi da ovaj period života prebrodi sa minimalnim neprijatnostima. Tu je i skup biljaka koje će uticati na smanjenje preosetljivosti nervnog sistema, nervozu, nesanicu, valunge, lupanje srca i pojačano znojenje: matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana i bela imela, deo su stručno osmišljenog i potpuno prirodnog preparata u kom su ove biljke upotrebljene u pravoj i najiskoristljivijoj razmeri – Femisana B.

Digestivni Jin i Jang

Kada pomislimo na bakterije, prva reakcija je odbojnost. Ali nisu sve bakterije štetne. Neke rade i u našu korist. Da nije bakterija, naše varenje, imunitet i opšte zdravlje bili bi drastično narušeni. Korisne bakterije treba kako unositi u organizam, tako i hraniti. Zato su nam potrebni probiotici i prebiotici.

Probiotici su kulture bakterija koje blagotvorno deluju na naš sistem za varenje. Oni ne samo pomažu varenje, već i sprečavaju štetne bakterije da se namnože i izazovu disbalans u crevima.

Prebiotici su hranljive materije kojima se dobre bakterije hrane, naročito vlakna, koja se prerađuju u tankom crevu da bi najveći posao odradile u debelom crevu u kom je nastanjena većina korisnih bakterija.

Priroda se postarala da dobre bakterije nastani u našem digestivnom traktu. Tek kada se njihov balans poremeti, zbog loše ishrane, stresa, pada imuniteta i naročito nakon upotrebe antibiotika i kortikosteroida, osećamo ozbiljne posledice. Jedna od njih je i nekontrolisano razmnožavanje kandide, gljivice koja inače prirodno živi u nama i ne šteti nam, sve dok se ne otme kontroli. Kada imamo manjak korisnih bakterija u crevima, Candida albicans može izazvati poremećaj varenja, ali i oboljenja kože, sluzokože, noktiju, organa, omesti vaginalnu floru i floru u ustima. Kandida se hrani šećerima i voli kiselu sredinu. U crevima podstiče stvaranje gasova i grčeva i izaziva proliv. Otrovi koji se pritom ispuštaju i dospevaju u krv znatno opterećuju jetru.

Dobre i loše bakterije u digestivnom traktu

Kako se osećamo kada nam se kandida prekomerno nazmnoži u crevima? Letargični smo, umorni, ošamućeni, depresivni, boli nas glava, bole nas mišići, nismo u stanju da se koncentrišemo, nadimamo se, imamo zatvor ili proliv, grčeve u crevima, i mnogo nam se jede slatko. Kao da nas je zaposeo neki vanzemaljac koji je isključio naše dugme za slobodnu volju i diktira nam šta da radimo. I onda posežemo za slatkišima, a kandida uživa i baškari se, jer je šećer njena omiljena hrana i pomaže joj da se još više množi.

Kandida

Ako ne reagujemo i ne rešimo odmah problem, naš imunitet će sve više stradati. Kandida će nas zatrpati toksičnim supstancama, virusi će nas sve više napadati, i vrlo je verovatno da ćemo dobiti neko od autoimunih oboljenja. Otvoren je i put alergijskim reakcijama pa ćemo postati preosetljivi na mnogo toga što smo pre bez problema tolerisali.

Kandida se može tretirati lekovima, međutim ako joj ne oduzmemo ono čime se hrani, vratiće se. Zato je neophodno potpuno izbaciti skrob i šećere tokom dužeg vremenskog perioda, najmanje par meseci. Ali najbolje je da uopšte ne dopustimo da nam se ovakav disbalans desi. To možemo postići tako što ćemo negovati svoje dobre, korisne bakterije. Koja hrana je bogata probioticima i prebioticima?

  • Jogurt i kefir. U slučaju kandidijaze se ne preporučuju nikakvi šećeri, pa ni laktoza koje ima u mleku i mlečnim proizvodima. Međutim, pošto se kefir pravi pomoću kefirne gljive koja se hrani laktozom, on je bezbedan i kod prekomerno razmnožene kandide. Bitno je uzimati kefir koji sami napravimo od kefirne gljive, ne industrijski. Takođe, najbolje je kupovati običan jogurt, onaj kome nisu dodati šećeri i pojačivači ukusa.
  • Fermentisana hrana. Kiseli kupus, kimči (prirodno ukiseljeno povrće), miso (pasta koja se koristi u istočnjačkoj kuhinji, od fermentisane soje), umeboši šljive.
Kimči, prirodno ukiseljeno povrće
  • Alge. Spirulina i hlorela su mikroalge koje hrane dobre bakterije u crevima, ali i daju energiju.
  • Kombuha. Čaj fermentisan pomoću ove gljive bori se ne samo protiv kandide, već i ešerihije koli.
  • Beli luk. Sjajan izvor prebiotika, a pritom i prirodni antibiotik.
  • List maslačka. Osim što ima dobra vlakna, prepun je vitamina i minerala i prirodni čistač organizma.
  • Banane. Obiluju vlaknima, naročito pre nego što skroz sazre, i bogate su kalijumom.
  • Praziluk. Sadrži čak 16% inulinskih vlakana, kao i flavonoide koje štite telo od oksidativnog stresa.

  • Ovas. Sadrži veliku količinu beta-glukana koji hrani dobre bakterije, snižava loš holesterol i reguliše nivo insulina.
  • Jabuke. Pektinska vlakna povećavaju buturate, masne kiseline koje hrane dobre bakterije i uništavaju loše.
  • Kakao. Sjajan izvor flavonoida sa jakim prebiotskim dejstvom.
  • Laneno seme. Sadrži do 40% rastvorivih vlakana, kao i antioksidante koji se bore protiv kancerogenih ćelija.

Šta još, pored unošenja ovih namirnica, možemo učiniti da očuvamo dobar balans korisnih bakterija?

  • Više kretanja,
  • manje stresa,
  • dovoljno sna i
  • najbitnije: kontrolisana telesna težina. Višak kilograma povezan je sa prekomernom konzumacijom skrobaste i slatke hrane koja remeti balans bakterija.

Tu je još jedan prirodni asistent: Equigal. Kombinacija lekovitog bilja u ovom prirodnom preparatu povoljno deluje na digestivni sistem, olakšava varenje, pokreće peristaltiku, čisti jetru, i pomaže nam da regulišemo telesnu težinu.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.

Zašto su jaja super-hrana?

Iako su jaja jedno vreme bila na crnoj listi, naročito žumance, istina je da se mogu svrstati među najzdravije namirnice. Jaja sadrže dobar holesterol i zapravo pomažu u regulaciji holesterola. Da vidimo zašto su još dobra:

  • Jaja jačaju imunitet jer su prepuna selena. Ovaj izuzetno korisni element nas štiti od infekcija i virusa, ali i reguliše hormone štitaste žlezde.
  • Jaja sadrže devet amino kiselina neophodnih telu za normalno funkcionisanje. Bez njih se osećamo umorno, tromo, pada nam imunitet, opada nam kosa a koža je sklona infekcijama.
Poširana jaja imaju najmanje kalorija
  • Već pomenuti dobar holesterol pomaže da se sa zidova arterija ukloni plak, naslage koje uzrokuju aterosklerozu. Na taj način jaja štite naš kardiovaskularni sistem.
  • Jaja su bogata vitaminom D, koji se inače retko sreće u hrani. Zato kad jedemo jaja, naše telo lakše apsorbuje kalcijum, pa su nam kosti i zubi jači.
Prepeličja jaja su posebno zdrava
  • Holin je neurotransmiter koji je neophodan telu, i ako ga nema dovoljno dolazi do neuroloških poremećaja i poteškoća u pamćenju. Jaja su bogata holinom.
  • Žumance sadrži lutein i zeaksantin, liposolubilne karotenoide. Ova dva elementa neophodna su za normalno funkcionisanje očiju i dobar vid. Tako, kad jedemo jaja, štitimo rožnjaču od degeneracije i sprečavamo pojavu katarakte.
  • Jaja sadrže vitamine B2, B5 i B12, koji su neophodni za zdravlje kože, kose, jetre i mozga.
Idealan doručak
  • Amino kiseline iz jaja su bitne za očuvanje mentalnog zdravlja. Zato, kad jedemo jaja, balansiramo nivo serotonina u nervnom sistemu i tako na prirodan način smanjujemo stres.
  • Jaja su odlična za osobe koje pokušavaju da smršaju, jer su puna proteina a imaju malo kalorija. Najbolje je jesti ih za doručak.

  • Proteini u jajima utiču na apetit. Jaja su na vrhu liste namirnica koje dugo drže osećaj sitosti.
  • Pošto sadrže riboflavin, jaja su odličan izvor energije i pomažu u sagorevanju kalorija. Zato treba da ih jedu sportisti i svako ko želi da poveća mišićnu masu, kao i osobe koje su izložene većem mentalnom naporu, na primer studenti.

Najbolje je kupovati jaja od prirodno gajenih kokošaka, pa se potrudite da nađete pouzdanog dobavljača. Isplatiće se.

 

Kako ubrzati metabolizam?

Ako vam je cilj da skinete višak kilograma, veoma je bitno da ubrzate metabolizam, odnosno vreme tokom kog naš organizam sagoreva energiju. Kako to učiniti? Spremili smo vam pregršt saveta:

  • Potrudite se da uvek budete dobro naspavani, jer nedostatak sna stimuliše hormone koji pojačavaju apetit i menjaju aktivnost insulina.
  • Zaljutite hranu. Ljuti začini kao što su papričice, ren, vasabi, đumbir, biber, pokreću naš metabolizam nekoliko sati nakon jela. Osim što nam pomažu da dođemo do željene figure, ljuti začini podstiču lučenje endorfina, hormona sreće.

  • Pijte zeleni čaj. Osim što jača imunitet, štiti srce i sadrži antioksidante, zeleni čaj ubrzava metabolizam.
  • Proterajte stres iz života. Stres je štetan po kardiovaskularni sistem i usporava metabolizam. Radite vežbe disanja, družite se, idite u prirodu, slušajte muziku, vežbajte jogu…
  • Pijte dovoljno vode. Ako pijemo dovoljno vode, možemo ubrzati metabolizam i za 30%. Dobra hidriranost će nam i smanjiti apetit i sprečiti nas da se prejedemo tokom obroka.

  • Jedite jabuke. Jabuke su sjajan izvor minerala i vitamina, hidriraju, prepune su dobrih vlakana koja podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam.
  • Napravite plan vežbanja i strogo ga se držite. Koristite svaku priliku za kretanje. Penjite se stepenicama, pešačite do prodavnice, dok stojite za kuhinjskim pultom radite nogama, marširajte ili izvedite mini varijantu svog omiljenog plesa…
  • Radite vežbe snage. Mišići su ti koji ubrzavaju metabolizam. Oko 30% kalorija koje sagorimo zavise od mišićne mase.

  • Jedite supe i čorbe. Ako ručak počnete na starinski način, supom, možete smanjiti glavni obrok jer će vas supa već zasititi. Supa smanjuje apetit i pomaže u sagorevanju masti. Pravite sami svoju supu i izbegavajte industrijske začine.
  • Unosite dovoljno omega-3 masnih kiselina. One igraju veliku ulogu u sagorevanju masti. Losos, tuna, ili perlice ribljeg ulja, orašasti plodovi i laneno seme, pomoći će našem telu da uravnoteži nivo šećera u krvi.
  • Izbacite proste ugljene hidrate i zamenite ih složenim. Belo testo, beli pirinač, šećer, najveći su neprijatelji metabolizma. Telu treba više vremena i energije da svari integralne žitarice, i na taj način ubrzava metabolizam.

  • Jedite mahunarke. One su prepune vlakana i proteina koji dugo drže sitost. Pritom su prepune vitamina i minerala.
  • Izbacite rafinisana ulja iz kuhinje. Koristite dobra, prirodna ulja kao što je maslinovo, ulje avokada, koščica grožđa, ili pronađite u radnjama zdrave hrane hladno ceđeno suncokretovo ulje. Za razliku od industrijskog, ovo ulje zaista miriše na suncokret.
  • Jedite jaja. Jaja su sjajan izvor proteina, a niskokalorična su. Jedno bareno jaje na integralnom tostu daće vam energije i držati sitost.

  • Uvedite brokoli u ishranu. Osim što je prepun kalcijuma i vitamina C i K, sadrži folate, dobra vlakna i antioksidante koji će vam očistiti telo od toksina.
  • Koristite citruse. Limun, narandže, mandarine, grejp, pomažu u sagorevanju masti i ubrzavaju metabolizam. Osim što su prebogati vitaminom C, imaju i moć da regulišu nivo insulina.
  • Jedite lubenice kad su u sezoni. Lubenice sjajno hidriraju organizam, daju mu neophodne elektrolite i sadrže likopen koji štiti srce.

 

Uzroci neplodnosti – HPV

Američki patolog grčkog porekla Jorgos Papanikolau uočio je početkom 20. veka da se rak materice može otkriti pomoću mikroskopske analize ćelija iz tkiva unutrašnjosti vagine. Svoju metodu je uobličio 1953. godine, a bilo je potrebno da prođe još 7 godina da se počne sa njenom konkretnom primenom. Od uvođenja ovog testa, po svom tvorcu nazvanog PAPA test, procenat obolelih žena od raka materice u SAD smanjio se za čak 70%. I danas se u ginekologiji koristi klasifikacija osmišljena sredinom prošlog veka, koja se sastoji od 5 nivoa, od urednog nalaza do karcinoma.

Jorgos Papanikolau

Danas je poznato preko 100 tipova HPV – humanog papiloma virusa. Većina ih je bezopasna, ali ima i onih koji nas mogu koštati života: tipovi 16, 18, 31 i 33 izazivaju kancerogene promene na grliću materice. Srećom, oni se mogu otkriti jednostavnim PAPA testom. Ovaj test preporučuje se svim seksualno aktivnim ženama, kao i onima koje su starije od 18 godina, najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće.

PAPA bris pod mikroskopom

Broj obolelih od HPV znatno je porastao tokom poslednjih par decenija. Ovaj virus je za sada najveći poznati uzročnik raka grlića materice, ali može izazvati i druge vrste karcinoma, poput analnog raka. I ne pogađa samo žene, njim mogu biti zaraženi i muškarci, i prenositi ga seksualnim kontaktom, a da pritom nemaju nikakve simptome. Kondom nije sigurna zaštita u ovom slučaju. HPV u najgorem slučaju, kod muškaraca može izazvati karcinom penisa, karcinom usne duplje i glasnih žica ili rak anusa.

Humani papiloma virusi su veoma zarazni, a prenose se preko kože, sluzokože i pomoću telesnih tečnosti, na mestima gde postoji seksualni kontakt, pa su zabeležene infekcije i respiratornog sistema i očiju. Naravno, najčešće je pogođena genitalna regija. Najopasniji tipovi HPV mogu uzrokovati epitelne izrasline, takozvane kondilome, koji se pojavljuju unutar i na vagini, oko anusa ili na telu, najčešće oko korena penisa. Ređe se javljaju u rektumu ili u ustima. U početku nema značajnih simptoma i oni mogu izostati čak i godinama; kasnije se javljaju male ružičaste tačkice ili plikovi, koji liče na male bradavice, najčešće u analno-genitalnoj regiji.

Karcinom penisa uzrokovan HP virusom, pod mikroskopom

Postoji niz metoda za tretiranje kondiloma, ali sama HPV infekcija se ne može u potpunosti izlečiti. Zato su redovni ginekološki pregledi i PAPA testiranje, odnosno pregledi urologa neophodni, kako bi se promene uočile na vreme, jer rano uočene promene na PAPA testu podrazumevaju mnogo lakšu i bezbolniju terapiju i smanjenu mogućnost razvoja raka grlića materice.

Kako za HPV nema efikasnog leka, i virus se uporno opire svim poznatim vrstama lekova, danas se intenzivno radi na njegovoj prevenciji pomoću vakcinacije, u koju su uključene devojčice starosti 9-12 godina, i žene do 26 godina starosti, a u nekim zemljama vakcinišu se i dečaci, tj. muškarci starosti 9-26 godina. U Srbiji je vakcina Gardasil u upotrebi od sredine 2007. godine, i pomaže u prevenciji 4 vrste HPV koji su mogući uzročnici raka grlića materice, a od nedavno i vakcina Cervarix koju mogu primiti žene od 10 do 45 godina. Bez obzira na vakcinu, i dalje se preporučuje redovan PAPA test.

Svetska zdravstvena organizacija izjavila je da je HPV drugi vodeći uzrok smrtnosti od karcinoma kod žena. Kod nas od ove vrste karcinoma svakog dana obole 4 žene, a 1 umire. HPV može izazvati abnormalne ćelijske promene na grliću materice što može dovesti do neplodnosti.

S obzirom da lek ne postoji, kako se, osim vakcinacijom, zaštititi od HPV? Kao i svaki virus, i ove vrste virusa najlakše inficiraju organizam kome je nizak imunitet. Ako se nekvalitetno hranimo, nedovoljno spavamo, živimo neuredno, pušimo, naš imunitet je ugrožen. Zato je jak imunitet najbolji neprijatelj humanog papiloma virusa.

Pored zdravog i urednog života i promišljenog odabira seksualnih partnera, rešenje za očuvanje opšteg reproduktivnog zdravlja žene je Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi 6 biljaka uravnotežava funkcije u organizmu, jača matericu, sprečava pojavu ranica na grliću, balansira hormone i jača plodnost žene, od puberteta do menopauze.

Kako prirodnim putem izbalansirati hormone?

Živimo u dobu kada je sasvim normalno da nam je hrana zatrovana antibioticima, steroidima, konzervansima… Sredstva za higijenu su prepuna parabena i hemikalija koje utiču na hormonalni balans. Zatrpani smo toksičnom plastikom. U takvom okruženju teško je ostati zdrav. Srećom, takođe smo svedoci sve većeg rasta opšte svesti o važnosti povratka prirodi.

Kako da zaštitimo zdravlje? Postoje namirnice koje su ne samo zdrave, prepune antioksidanasa koji nas štite od bolesti i bogate mineralima i vitaminima, već imaju i moć da nam izbalansiraju hormone. Umesto da se trujemo prerađevinama i brzom hranom, potrebno je da se što više okrenemo ovim sjajnim izvorima zdravlja:

  • LANENO SEME. Zahvaljujući lignanima, fitoestrogenima, laneno seme nas štiti od više vrsta karcinoma, naročito raka dojke, prostate i debelog creva. Takođe, prepuno je esencijalnih masnih kiselina koje regulišu nivo holesterola u krvi.
  • KUPUSNJAČE – karfiol, brokoli, kelj, kupus, sadrže izocijanate, fitonutrijente koji smiruju metabolizam estrogena i tako sprečavaju rast tumora.
  • ZELENI ČAJ. Više studija potvrdilo je da zeleni čaj ubrzava metabolizam. Na taj način pomaže nam u regulaciji telesne težine. Višak kilograma može lako izazvati poremećaj hormona.
  • MASLINOVO ULJE. Ali ono hladno ceđeno, ekstra devičansko. Vredi dati više novca na ovakvo ulje i koristiti ga u salatama. Mononezasićene kiseline iz ovog ulja podstiču rad hormona leptina koji reguliše nivo insulina. Leptin kontroliše apetit pa je sjajan za dijete.

  • CRVENO VINO. Ali u količini od 2-3 čaše nedeljno. Polifenoli, antioksidanti iz crvenog vina čuvaju srce, sprečavaju upale i razvoj nekih vrsta karcinoma.
  • AVOKADO. Beta-sitosterol iz avokada snižava nivo holesterola u krvi i balansira nivo kortizola, hormona stresa.
  • JABUKE. Ali organske, neprskane. Kvercetin je antioksidantni flavonoid i prirodni antihistamin, što znači da nas štiti od alergija. Kvercetin ima i fitoestrogena svojstva. Jabuke će nam pomoći da duže ostanemo mladi, da sprečimo osteoporozu, srčana oboljenja, moždani udar, dijabetes i karcinom.
  • ČIA SEME. Ova žitarica bez glutena koja se nedavno pojavila i u našim krajevima, prebogata je omega 3 masnim kiselinama, zapravo smatra se namirnicom sa najvećim nivoom ovih korisnih materija, kao i najvećim izvorom vlakana. Čia stabilizuje nivo šećera u krvi, snižava krvni pritisak i reguliše metabolizam. Zato je sjajna za dijete.

  • ORAŠASTI PLODOVI. Većina orašastih plodova ima visok nivo beta-sitosterola, kao i avokado. Pored njega, prepuni su proteina, vlakana, minerala i vitamina. Badem ima sposobnost da uspori apsorpciju ugljenih hidrata i zato je dragocen za dijabetičare. Orasi sadrže melatonin, hormon koji nam pomaže da bolje spavamo.
  • SURUTKA. Izuzetno niske kalorijske vrednosti, ova namirnica nam pomaže da izgubimo neželjene kilograme, jača nam imunitet, čisti jetru od toksina, oporavlja mišiće nakon napora, a triptofan iz surutke podiže nivo serotonina i smanjuje stres.
  • BOROVNICE. Ovo bobičasto voće snižava nivo šećera u krvi i stabilizuje insulin pomoću antocijanina koji direktno utiču na pankreas.

  • CIMET. Izuzetno zdrav začin koji ima moć da kontroliše nivo insulina u krvi, tako što podstiče ćelije u mišićima i jetri da reaguju na insulin. Bitno je napomenuti da je cejlonski cimet taj koji ima posebna svojstva, pa treba obratiti pažnju prilikom kupovine da ne uzmemo indonežanski koji je najčešće u ponudi.
  • OVSENE MEKINJE. Za razliku od pšeničnih, ovsene mekinje sadrže rastvoriva vlakna, ali i hranljive materije: vitamin E, cink, selen, bakar, gvožđe, mangan i magnezijum. Sve ovo čini ih idealnom namirnicom za balansiranje nivoa šećera u krvi i smanjenje holesterola. Dobra vlakna pomažu varenje i apsorpciju korisnih materija iz hrane, i štite debelo crevo.
  • HELJDA. Heljda je odlična zamena za žitarice kod osoba koje su osetljive na gluten. Ima visok nivo proteina a nizak glikemijski indeks, pa pomaže organizmu da sporo otpušta insulin, za razliku od skrobastih žitarica. Heljda sprečava upale, alergije i sjajno čisti organizam.

  • KEFIR. Ali onaj koji napravimo sami od kefirne gljive, jer kupovni kefir često nije pravi, već napitak s ukusom kefira. Ova namirnica ima brojna blagotvorna svojstva a mogu je koristiti i osobe osetljive na laktozu, jer se kefirna gljiva upravo njom hrani. Kefir je sjajan za varenje, detoksifikaciju organizma, kod dijeta, a dokazano je da je snažan borac protiv karcinoma.
  • NAR. Ova voćka ima protivupalno dejstvo i snažan je antioksidant koji štiti od raka dojke, kože i debelog creva. Nar ima prirodne sastojke koji utiču na estradiol, hormon za koji je poznato da može izazvati rak dojke.
  • KURKUMA. Još jedan snažan začin koji je izuzetno moćan stabilizator hormona. Takođe ima moć da spreči ili smanji upalne procese u organizmu, ublaži bol i otok.
  • ĐUMBIR. Ovaj koren specifičnog mirisa i ukusa najbolji je lek protiv mučnine, kako kod putovanja ili trudnoće, tako i kod hemoterapije. Đumbir ima velika anti-oksidantna svojstva, i odličan je borac protiv infekcija, virusa i bakterija.

Pored hrane, i lekovito bilje nam može pomoći da izbalansiramo hormone. Stručno odabran skup biljaka u preparatima Femisan A i B, uspešno regulišu hormone žene. Formula u preparatu Equigal pomaže kod balansiranja nivoa insulina jer smanjuje apetit, ubrzava metabolizam i oslobađa organizam od toksina. Alfa Aktiv je preparat namenjen muškarcima koji utiče na nivo testosterona.

Uz zdravu ishranu i Herba Svet proizvode do savršenog balansa!

Koje su masti dobre za nas?

Dok je više decenija vladala pomama da se masti što više izbace iz ishrane, istraživanja su dokazala da su ljudskom organizmu one itekako potrebne. Sve osim trans-masti – onih koje susrećemo u prženoj, brzoj hrani, grickalicama i slatkišima, koje povećavaju trigliceride i holesterol u krvi.

Za razliku od trans-masti, blagotvorne i neophodne telu su sledeće:

  • Mononezasićene masne kiseline kojih ima u maslinama, kikirikiju, avokadu, orasima…
  • Polinezasićene masne kiseline iz nerafinisanih biljnih ulja, semenja, orašastih plodova, soje, suncokreta, kukuruza, lanenog semena…
  • Esencijalne masne kiseline – Omega 3 i Omega 6, koje srećemo u morskim plodovima, rečnoj ribi, lososu, skuši, žitaricama, piletini…
  • Zasićene masne kiseline iz putera, svinjske masti, jaja, mesa, mlečnih proizvoda…
Loše – trans masti

Prve tri treba što više koristiti, a poslednje umereno. Masti nam daju osećaj sitosti, balansiraju nivo šećera u krvi i rastvaraju liposolubilne vitamine (A, D, E, K) koje telo potom može da iskoristi. Masti daju energiju – 1 gram masti oslobađa 9 kalorija, dok ugljeni hidrati i proteini oslobađaju tek 4 kalorije. Masti hrane mozak koji se i sam sastoji od čak 70% masti. Mijelin je sloj masti koji obavija i štiti nerve, a masti ulaze i u sastav ćelijskih membrana. Deo su i prostaglandina koji regulišu brojne telesne funkcije. Masti utiču na vid, kožu, srce, koncentraciju, pamćenje i nivo raspoloženja.

Dobre masti

Nauka kaže da do 30% kalorija unetih tokom dana treba da bude iz masti. Zato umereno zalijte salatu nekim kvalitetnim uljem, uzmite komad lososa radije nego šniclu, namažite avokado na hleb umesto margarina. Umesto čipsa grickajte bademe i suncokret. A povremeno probudite sećanja na detinjstvo, namažite krišku hleba svinjskom mašću i pospite alevom paprikom. Samo povremeno. Uspomena radi.

Gomilanje holesterola u krvnim sudovima

Kako nam šećer uništava telo i psihu?

Još se u elizabetanskoj Engleskoj, u 16. veku video pogubni uticaj šećera. Kraljica Elizabeta je ovu, tada luksuznu i retkima dostupnu namirnicu, obožavala i stavljala u sva moguća jela. Da bi vladavinu završila bez zuba.

Elizabeta I

Danas znamo da šećer ima moć da nam uništi mnogo više od zuba. Da zlo bude veće, nismo ni svesni koliko ga u sebe unosimo. Svi znamo da šećera ima u kolačima, sladoledu, čokoladi… ali da li smo svesni da ga ima i u začinima, mesnim prerađevinama, mlečnim proizvodima, hlebu i slanom pecivu, raznim industrijskim pahuljicama i kašama, a o gaziranim pićima i da ne govorimo. Kada bismo analizirali hranu koju smo tokom današnjeg dana uneli u svoj organizam, iznenadili bismo se koliko u njoj ima šećera.

Pa da vidimo, šta nam to šećer radi:

  • Šećer podstiče jetru da ga gomila u organizmu u obliku masti što dovodi do gojaznosti, i još gore, do stvaranja masnih naslaga oko vitalnih organa.
  • Šećer nam daje mnogo više kalorija nego što nam je potrebno, i tako povećava rizik da obolimo od dijabetesa.
  • Pored dijabetesa, šećer utiče i na razvoj kardiovaskularnih oboljenja.
  • Višak insulina u krvi koji izaziva šećer, oštećuje vene i arterije, što vodi do povišenog krvnog pritiska, koji potom dalje vodi do srčanog ili moždanog udara.
  • Šećer povećava nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi, što podstiče jetru da proizvodi još više holesterola, a pritom blokira sposobnost organizma da ih se oslobodi.
  • Dijabetes izazvan prekomernom konzumacijom šećera može dalje dovesti do Alchajmerove bolesti, s obzirom da kod ove bolesti mozak nije u stanju da koristi glukozu kako bi proizveo energiju. Najnovija istraživanja ukazuju da je Alchajmerova bolest zapravo bolest metabolizma.
  • Šećer ne uništava samo telo, već i psihu. On ima efekat droge jer okida oslobađanje hemikalija u centru za osećaj prijatnosti u mozgu, baš kao i opijati. I kao i narkomani, osobe koje konzumiraju previše šećera osećaju sve veću potrebu za njim. Studije na pacovima dokazale su da ove životinje nekontrolisano jedu šećer kada im je dostupan, a kada im se oduzme prolaze kroz krizu pa im cvokoću zubi, tresu se i nervozni su.
  • Dokazano je da prekomerna upotreba šećera utiče na sposobnost tela da pošalje signal mozgu da je sito. Leptin je hormon sa ulogom da pošalje mozgu poruku ’Dosta mi je, sit sam!’, sve dok ga ne zavara šećer i omete mu posao. I zato nam nije dovoljan samo taj jedan komad torte.
  • Eksperimenti su pokazali da, nakon konzumacije jedne čokoladice, nivo energije u telu ekstremno skače, ali i ekstremno opada nakon samo pola sata. I nakon toga smo opet veoma gladni. Zato jedna čokoladica traži i drugu, i treću…
  • Šećer utiče na otpuštanje serotonina, koji je zadužen, između ostalog, i za dobar san. Zato ako jedemo dosta šećera uveče, može se desiti da ne možemo da zaspimo.
  • Baš kao i droga, šećer nam trenutno daje osećaj uživanja i veliki nalet energije, ali nakon višegodišnje nekontrolisane konzumacije vrlo je verovatno da će nam izazvati ozbiljnu depresiju.
  • Šećer ne izobličava samo naše telo, već i lice. On se u krvotoku vezuje za proteine i tako se stvaraju štetni molekuli, tzv. AGE, završni produkti glikacije. AGE potom napadaju sve okolne proteine, uključujući i kolagen i eastin, koji su od izuzetne važnosti za čvrstinu i elastičnost kože. I to nije sve, AGE potom uništavaju i prirodne antioksidante koji bi trebalo da se izbore s ovim problemom. Rezultat: bore, koža podložna infekcijama, aknama, tamni podočnjaci…

Ako ste veliki zavisnik od šećera, probajte da ga ne jedete cela dva dana. Biće teško i kriziraćete, ali ako izdržite, trećeg dana ćete shvatiti da više ne osećate toliku potrebu za njim. I ne samo to, osetićete mentalnu vedrinu.

Osvestite svoju ishranu. Proveravajte sastav proizvoda koje kupujete u prodavnicama. I trudite se da što više jedete pravu, neprerađenu hranu, koju ćete sami pripremiti. A kada poželite nešto slatko, uzmite jednu urmu ili suvu šljivu, jabuku, ili kockicu prave, crne čokolade.

Još jedan pomoćnik, kako u trenucima krize, ili za svakodnevnu dobrobit tela, je Equigal. Equigal je kombinacija lekovitog bilja, potpuno prirodni preparat, koji smanjuje apetit, čisti telo od toksina, reguliše varenje i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma.