Krastavac, i hrana i lek

Krastavac se kod nas masovno gaji i kada je u sezoni veoma je priuštiv. Zato često previđamo njegovu pravu vrednost. Osim što je sjajan elektrolit, prepun je vitamina i minerala, elemenata koji sprečavaju karcinom i blagotvoran je za ceo organizam.

Ovo sjajno povrće sadrži dosta kalijuma a malo natrijuma zbog čega ga ne treba uopšte soliti jer ćemo u suprotnom narušiti balans ovih minerala. Upravo zbog njih on je sjajan dijuretik, veoma koristan bubrežnim i srčanim bolesnicima, osobama koje boluju od artritisa ali i onima na dijeti za mršavljenje. Sjajan je kod PMS-a kada se često nagomilava tečnost u tkivu, kao i za detoks i protiv celulita. Krastavac pomaže varenje, reguliše stolicu, naročito ako se jede s korom (ali neprskan, organski), čisti jetru i balansira nivo insulina u krvi.

Krastavac je najstarije povrće koje su prvi kultivisali Indusi, čak pre oko 3000 godina. Jeli su ga stari Egipćani, Grci, Rimljani, a gajio se i na Balkanu u Srednjem veku. Smatra se da je Kolumbo prvi odneo krastavac na Haiti 1494. godine i da se tako proširio na novi kontinent.

Evo interesantnih činjenica o ovom sjajnom povrću koje će vas inspirisati da ga više koristite:

  • Krastavac je iz iste porodice kao i dinja, lubenica, tikvica i bundeva – Cucurbitaceae.
  • On sadrži više od 95% vode,
  • ali sadrži i iznenađujuće mnogo vitamina: B1, B2, B3, B5, B6, folnu kiselinu, C, K, kao i minerale gvožđe, magnezijum, mangan, jod, fosfor, kalijum i cink. Bogat je i zeaksnatinom, luteinom i polifenolima lignanima – pinoresinolom i lariciresinolom.

  • Pola šolje seckanog krastavca ima samo 8 kalorija, a više od 10% preporučenog dnevnog unosa vitamina K koji je veoma bitan za zdrave kosti.
  • Lignani iz krastavca koje bakterije u našim crevima pretvaraju u enterolignane, vezuju se za receptore estrogena i sprečavaju maligna oboljenja koja izaziva estrogenski poremećaj, kao što su karcinom dojke, jajnika, debelog creva i prostate.
  • Fitohemikalije iz krastavca neutrališu zadah tako što ubijaju bakterije. Stavite kolutić krastavca u usta, pritisnite ga uz nepce i držite 30 sekundi.
  • Ako seckani krastavac stavimo u ključalu vodu, isparenja će imati umirujući efekat. Probajte kada ste pod stresom.
  • Ako vam se magli ogledalo u kupatilu nakon tuširanja, pređite preko njega presečenim krastavcem. Osim što će ogledalo biti bistro, kupatilo će zamirisati.
  • Ako smo preterali s alkoholom, pred spavanje treba pojesti nekoliko kolutova krastavca. Vitamini, minerali i elektroliti u njemu će osvežiti telo i sprečiti jutarnji mamurluk.
  • Krastavac treba da bude sasvim zreo, u suprotnom izaziva nadimanje i teško se vari.

  • Stavite kolutiće krastavca na kapke, i spašće otok. To je zato što krastavac ima moć da snizi temperaturu krvi, a askorbinska i kafeinska kiselina smanjuju zadržavanje vode u tkivu.
  • Ako nam je pala energija a nemamo vremena da dremnemo, jedan krastavac nam je može podići bolje od energetskog napitka.
  • Ako izgorimo na suncu, najbolji način da smirimo kožu jeste da na nju nanesemo izgnječeni krastavac.

Pošto krastavac savršeno osvežava i rehidrira, nije ni čudo što je veoma zastupljen u ishrani u toplom Mediteranskom pojasu. Kada upeče zvezda, setite se da napravite caciki salatu.

Caciki salata

  • 2 manja ili 1 veći krastavac
  • 1 izgnječeni čen belog luka
  • 200 ml običnog jogurta
  • seckana sveža nana, biber

Krastavac sitno iseckati ili izrendati na krupnije rende, ostaviti da malo odstoji i pusti vodu. Potom dobro ocediti – tu vodu možemo popiti ili staviti u limunadu, odličan je elektrolit. Staviti oceđeni krastavac u činiju, dodati jogurt, beli luk, sitno seckanu nanu i biber i dobro izmešati. Držati poklopljeno u frižideru.

A tu je i sjajan napitak za detoks: kolutiće krastavca stavite u bokal, dodajte sveže vode, nacedite limun, narendajte komad svežeg đumbira i dodajte listiće sveže nane. Sve malo izgnječite varjačom i pijte ovo umesto jednog obroka. Jetra će vam biti zahvalna!

Pa ako imate želju da skinete koji kilogram, nema potrebe da se izgladnjujete – jedite krastavca kad god osetite glad. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Grudi, ukras ženskog tela

Danas su velike grudi u modi, i estetska hirurgija cveta. Ženama se grudi često opuste nakon porođaja, što može negativno uticati na samopouzdanje. Ne samo da grudi izgube volumen, već se i koža nabora i deluje par decenija starija nego što jeste. Iako svakoj ženi treba dopustiti pravo na izbor, mudar savet bi bio da se sve proba pre nego što se ode ’pod nož’. Nije potrebno da izgledamo kao manekenke iz časopisa, kojima je, inače, bujnost grudi dodatno prenaglašena u fotošopu. Bitno je da smo negovane i zdrave.

Šta učiniti da bi nam grudi uvek lepo izgledale? Evo nekoliko saveta koji ne iziskuju mnogo napora, ne bole i ne zahtevaju višemesečni oporavak:

  • Nosite grudnjak koji vam odgovara. Dobro se izmerite, uzmite odgovarajuću veličinu i nemojte da vam bude mrsko da isprobate više modela. Ako treba, konsultujte se sa prodavačicom i zatražite savet. Grudi treba da udobno leže u korpama, a kada se zakopča, grudnjak ne sme da se useca i pravi jastučiće ispod pazuha i na leđima.
  • Bolje uložite u jedan dobar grudnjak nego pet loših. Perite ga ručno kako bi vam duže trajao i kako se elastin ne bi razvukao.

  • Negujte kožu dekoltea. Ako su grudi opuštene, a koža suva i ispucala, izgledaće još opuštenije. Tokom tuširanja uradite piling dekoltea jednom nedeljno. Tušem potom prelazite preko dekoltea naizmenično hladnom i toplom vodom kako bi se poboljšala cirkulacija. Na kraju pustite jak mlaz hladne vode prema stopalima i podižite ka grudima. Hidrirajte kožu redovno prirodnim preparatima.
  • Održavajte svoju idealnu telesnu masu. Česte dijete i naglo mršavljenje pa gojenje veoma loše utiču na elastičnost grudi. Nemojte se izgladnjivati, to nije dobro ni za opšte zdravlje, a preterana mršavost se najpre odrazi na grudima.
  • Nemojte pušiti jer duvan uništava protein elastin koji daje koži elastičnost. Hranite se zdravo, uključite u ishranu dosta vitamina C koji podstiče stvaranje kolagena, i kvalitetnih proteina, na primer jaja. Izbegavajte prženu hranu i prazne kalorije.

  • Radite vežbe za grudi. Postavite šake ispred grudi i snažno pritiskajte dlanom o dlan. Potom lezite na leđa, uzmite tegiće ili, ako ih nemate, napunite flašice vodom, polako podižite tegove iznad glave da se spoje ruke, pa ih spuštajte u početni položaj u nivou ramena. U sedećem položaju stavite šake na ramena i kružite laktovima u oba smera. Plivanje je takođe odlično za tonus grudi.

Postoji još jedan način da se grudi voluminiziraju, a poznat je u narodu od davnina. Biljka piskavica u kombinaciji sa hmeljom prirodno prokrvljuje mlečne žlezde i na taj način učvršćava i podiže tonus grudi. Kada se tome još dodaju vitamini A i E iz ulja avokada i čileanske ruže, lep, čvrst i baršunast dekolte je zagarantovan. Svi ti sastojci dostupni su na jednom mestu – u Devi gelu za grudi.

Devi gel – za savršeni dekolte!

Ne držite bubreg u loju

Bubrezi su čistači organizma. Zahvaljujući njima, višak vode i sve nečistoće u telu izvlače se iz sistema i izbacuju kroz mokraću. Na taj način u telu se održava balans elemenata, naročito soli, kalijuma i kiselosti. Bubrezi igraju ulogu i u održavanju normalnog krvnog pritiska i opšteg zdravlja kardiovaskularnog sistema, u sintezi vitamina D koji nam je bitan za kosti, i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Možemo biti potpuno nesvesni činjenice da nam bubrezi ne rade kako treba. Simptomi često mogu izostati ili biti neprimetni, pa bubrezi mogu izgubiti čak 90% svoje funkcije a da ne osetimo nikakvu promenu. U Srbiji je čak 5400 osoba na dijalizi. Dijaliza zamenjuje samo 10% funkcije bubrega, i ne uspeva da reši ostale probleme koje izaziva propadanje ovog organa, poput anemije i kardiovaskularnih oboljenja. Zato je veoma bitno da se svaki problem sa radom bubrega otkrije na vreme.

Koji su simptomi otkazivanja rada bubrega?

  • Lupanje srca – kada bubrezi ne rade kako treba, gomila se kalijum u organizmu što može izazvati lupanje srca.
  • Smanjeno mokrenje – tečnost se zadržava u tkivu, umesto da se drenira i sliva u bešiku, pa ređe odlazimo u toalet. U tom slučaju bitno je obratiti i pažnju na boju mokraće. Ako inače pijemo dovoljno vode a mokraća je veoma tamna, to je znak da sa bubrezima nešto nije u redu. Ako analiza urina ukaže na pojavu belančevina, to je još jedan nemili dokaz.
  • Oticanje – Bubrezi dreniraju telo. Ako im je rad poremećen, tečnost će se nagomilavati u tkivu što za posledicu ima edeme – oticanje.
  • Manjak apetita, mučnina, zbrkane misli – kako se štetne materije nagomilavaju u organizmu i nemaju mogućnosti da se kanališu, tako ceo sistem počinje da pati, uključujući i organe za varenje i mozak.
  • Visok krvni pritisak – rad bubrega je izuzetno bitan za regulaciju krvnog pritiska u telu. Unutar samog organa, ako je oštećen, krvotok će biti preopterećen, krv će prejako pumpati i oštetiti zidove krvnih sudova.
  • Pospanost i umor – bubrezi, između ostalog, utiču na nivo hemoglobina. Ako ne mogu da rade kako treba, to može izazvati anemiju, što uzrokuje osetni pad energije.

Najveći neprijatelji bubrega su visok šećer u krvi i visok pritisak. Zato su izuzetno bitni redovni sistematski pregledi kod kardiologa i endokrinologa, kao i redovna kontrola kreatinina i glukoze u krvi. U suprotnom, ako zapustimo ova dva zdravstvena aspekta, može doći do bubrežne insuficijencije – trajnog oštećenja bubrega. Još jedan neprijatelj bubrega, koji je često udružen sa pomenuta dva poremećaja, jeste gojaznost. Umerena i zdrava ishrana i unošenje dovoljnih količina čiste i kvalitetne vode, uz redovno vežbanje treba da nam postane stil života, ne samo zarad zdravlja bubrega već i opšte dobrobiti.

Zato nemojte držati svoj bubreg u loju, već ga obilno zalijte čistom vodom. A tu je i Nefrovit, prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji obezbeđuje bolju razmenu materija, eliminaciju mokraćne kiseline i drugih toksina i štetnih metabolita iz organizma. Nefrovit čuva bubrege, deluje kod infekcija i upala, olakšava mokrenje, pomaže kod peska i kamena i pospešuje drenažu organizma.

Jagodica dijetica

Ova nežna a moćna voćka, kakvu danas poznajemo i kupujemo na pijaci, potiče iz Evrope, tačnije iz Bretanje u Francuskoj gde je prvi put, sredinom 18. veka, odgojena ukrštanjem dve divlje vrste donete iz severne i južne Amerike. Naučni naziv joj je fragaria ananassa, za razliku od šumske jagode, fragaria vesca. Ova potonja pominje se u starorimskim spisima kao lek, smatralo se, s pravom, da uklanja upale, infekcije, kamen u bubregu, giht imnoge druge bolesti. U 14. veku uzgajana je u kraljevskim vrtovima Šarla V u Francuskoj, a gajila se i u 16. veku u Engleskoj tokom vladavine Henrija VIII. Interesantno je da je En Bolin, druga žena ovog kralja, inače omražena u narodu, na vratu imala beleg u obliku jagode, zbog čega su mnogi tvrdili da je veštica.

Sa druge strane Atlantika jagodu su negovali čileanski Indijanci, koji su izgnječene plodove mešali sa kukuruznim brašnom i tako pravili hleb. Kada su stigli španski osvajači, ovaj ’recept’ su preradili u kolačiće s jagodama koji je vekovima docnije evoluirao u danas poznati ’strawberry shortcake’, što je i ime čuvene junakinje crtanog filma, kod nas poznatije kao Jagodica Bobica.

Jagoda je tokom vekova često bila predmet verovanja i mitova. U bavarskoj se još uvek u proleće kače korpice s jagodama kravama na rogove kako bi se odobrovoljili dobri duhovi i povećali prinos mleka. Trudnice su nekada nosile lišće jagode u džepu kako bi smanjile porođajne bolove. Smatralo se da jagoda može da prizove ljubav, pojača plodnost, pa je bila simbol Venere, boginje ljubavi, pre svega zbog boje i oblika srca.

Verovali ili ne, sa naučne tačke gledišta, jagoda i nije plod, to je razrasla cvetna loza a plodovi su one male zelenkaste tačkice i to su zapravo male orašice. Zato se misli da je jagoda  jedino voće koje svoje seme nosi spolja, a ne u sredini ploda. U njenom razmnožavanju u prirodi najveću ulogu imaju ptice, koje je rasejavaju svojim izmetom, i na taj način joj omoguće i savršeno đubrivo. Semenu nije potrebno da bude pokriveno zemljom da bi proklijalo, već više reaguje na svetlost i toplotu sunca.

Porcija od 100 grama jagoda sadrži 65% dnevne potrebe vitamina C, vitamine A, E, K, B1, B2, B3, B5, B6, B9 (folnu kiselinu), 153 mg kalijuma, 0,39 mg – 17% dnevne potrebe mangana, folate, aminokiseline, holin, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar i selen. Jagode po sastavu čini 91% vode, 7,7% ugljenih hidrata, imaju samo 0,3% masti, oko 7 grama šećera i ’teške su’ oko 30 kalorija po porciji.

Samo 8 jagoda ima više C vitamina nego pomorandža. Vitamin C je neophodan za imunitet, opšte funkcionisanje organizma, naročito za zdravlje i lepotu kože jer je neophodan za proizvodnju kolagena, a elagična kiselina iz jagoda štiti kolagen i ćelije i tako sprečava nastanak bora. Folna kiselina koju sadrže jagode bitna je za metabolizam amino kiselina i dobru krvnu sliku. Ova divna voćka dokazano smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, a njena dobra vlakna štite i kardiovaskularni i digestivni sistem.

Osobe koje pate od hroničnih upala (na primer zbog artritisa, naročito reumatoidnog, upale desni, iritabilnog creva…) mogu imati velike koristi od jagoda koje inhibiraju enzim koji izaziva upalne reakcije. Niska kaloričnost i nizak glikemijski indeks jagoda čini ih idealnim i za dijabetičare, kao i za sprečavanje razvoja ove podmukle bolesti.

Jagode sadrže korisne kiseline koje povoljno deluju na zube i prirodno ih izbeljuju. Spadaju u 5 voćki koje sadrže najviše antioksidanasa koji nam jačaju imunitet i sprečavaju nastanak karcinoma. I, na kraju, još jedna veoma bitna osobina koja će zanimati sve osobe sa viškom kilograma ili one koji žele da održe vitku liniju: sjajne su za dijetu i sportiste. Tokom Vimbldonskog turnira pojede se oko 27 tona jagoda. Razlog: imaju malo kalorija, lako se vare i ne opterećuju organizam, a sadrže visok procenat vode i dosta kalijuma što ih čini sjajnim elektrolitom.

Brojne su dijete sa jagodama, a dovoljno je i samo da porciju pojedete za užinu, ili da ih dodate u kašu ili smuti. Kada su u sezoni, iskoristite ih maksimalno, a kada nisu, zamrznute će sasvim dobro poslužiti. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Maka, super-hrana

Borovnice, losos, kurkuma, godži beri, kakao, čia seme, spanać, kefir, beli luk, avokado… Ne prođe dan a da ne naiđemo na podatke o namirnicama sa izuzetnim nutritivnim vrednostima, prepunim antioksidanata, polifenola, vitamina, minerala. Ako ih uvrstimo u redovnu ishranu, neka istraživanja kažu, smanjićemo mogućnost da obolimo od hroničnih bolesti, produžićemo život i njegov kvalitet, ređe će nas napadati virusi i lakše ćemo održavati poželjnu telesnu težinu. Takve namirnice su dobile ime – super-hrana.

Danas, više nego ikada, u našim prodavnicama možemo naći hranu iz svih krajeva sveta. Iako ne treba zanemariti ono što se lokalno uzgaja, jer je to hrana na kojoj su generacije odrasle, vredi probati i nešto novo sa druge strane planete. I upravo jedna takva super-namirnica nam dolazi iz dalekog Perua.

Zlatna maka je korenasta biljka koja se preko 3000 godina uzgaja na Andima. Koren koji liči na našu repu se bere, suši i melje.

Šta sadrži maka?

  • Preko 20 amino kiselina, od toga 8 esencijalnih
  • 20 masnih kiselina, uključujući laurinsku, oleinsku, linoleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu
  • vitamine B1, B2, C i E
  • minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, cink, mangan, fosfor, selen, sumpor, natrijum i gvožđe

Kako maka može da nam pomogne?

Maka balansira hormone, pospešuje plodnost i poboljšava muško i žensko reproduktivno zdravlje. Pomaže u smanjenju neprijatnih simptoma PMS-a, kod sindroma policističnih jajnika, jer, smatra se, balansira nivo estrogena u telu. Taj efekat se vidi i na licu, koža postaje čistija i akne nestaju. Maka je adaptogen, što znači da pospešuje regeneraciju i brzo nas oporavlja od umora. Odlična je pomoć u menopauzi kao i kod usporenog rada štitne žlezde jer podiže energiju i smanjuje depresiju. Kod muškaraca balansira nivo testosterona, pospešuje proizvodnju i pokretljivost sperme i pomaže kod uvećane prostate. Studije su pokazale da maka uspešno rešava seksualnu disfunkciju i povećava libido kako kod muškaraca tako i kod žena.

Osobe koje su redovno koristile maku u nekim studijama potvrdile su da im se povećao nivo energije, poboljšalo pamćenje i raspoloženje. Za razliku od kofeina koji brzo podigne energiju ali je odmah i spusti, maka nam energiju, ali i nivo šećera u krvi dugotrajno drži u balansu. Maka je izuzetan saveznik kod ljudi koji pate ili su skloni depresiji i teskobi. Ova biljka ima moć da reguliše rad hipotalamusa i hipofize koji su odgovorni za rad hormona u organizmu.

Maka je prirodni antioksidant. Ona podiže nivo enzima superoksid dismutaze, moćnog čistača slobodnih radikala. Takođe, maka podiže nivo glutationa, tripeptida koji sprečava oštećenja ćelija. Na taj način doprinosi sprečavanju pojave i širenja hroničnih oboljenja izazvanih lošim holesterolom i narušenom tolerancijom glukoze, jer balansira holesterol i snižava glukozu, zbog čega je idealna za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom. Iako ne postoje poznate kontraindikacije kod upotrebe make, osobe sa ozbiljnim oboljenjima moraju se obavezno konsultovati sa svojim lekarom pre nego što počnu da je koriste.

Kako se koristi maka?

Maka je obično dostupna u prahu, i najjednostavnije je staviti kašičicu praha u smuti koji sami napravimo od voća, povrća i zelenog lisnatog povrća. Kombinacija banane, jabuke, celera, šargarepe, nekoliko listova blitve, komadića svežeg đumbira, malo bobičastog voća i kašičica make izmiksanih u blenderu garantovano će vam podići energiju i zaštititi vas od virusa čak i u vreme sezone gripa.

A postoji još lakši način, i to u sjajnoj kombinaciji. Preparat Femisan A već dugi niz godina pomaže ženama kod poremećaja organa reproduktivnog sistema, PMS-a i neplodnosti. Iako je potpuno bezbedan i nema kontraindikacija, Femisan A su kapi u alkoholnoj tinkturi na koji su neke osobe alergične. Zato smo stvorili Femisan A kapsule i obogatili ih cinkom i super koncentratom zlatne make.

Femisan A plus zlatna maka kombinuje sva izuzetna svojstva, kako već čuvenog preparata, tako i zlatne make.

U restoranu a na dijeti

Taman ste se bacili na dijetu, disciplinovali i privikli, a društvo vas zove u restoran na večeru. Rado biste se družili, ali svesni ste koliki je to mamac, i da ako sad pokleknete, trebaće vam više dana da se vratite na pravi put. Jer nije samo hrana izazovna, već i alkohol, koji je prilično kaloričan. A u društvu sve lako klizi.

Postoje mali trikovi kako da prebrodite ovaj problem, i možete imati i jare i pare.

  • Pre svega, pripremite se. Pre odlaska u restoran pojedite užinu da ne budete suviše gladni kad stignete. Tako ćete moći lakše da se kontrolišete.
  • Ako znate u koji restoran ćete ići, proverite jelovnik preko interneta. Prostudirajte ga i izaberite nekoliko opcija koje vam se uklapaju u dijetu.
  • Ako to ne uspete, uvek se možete odlučiti za neku laganu salatu bez sira sa grilovanom piletinom. Unapred recite konobaru da vam ne donosi krompir ili hleb. U svakom slučaju izbegavajte kombinaciju mesa i skrobastog povrća i testa.
  • Probajte da izbegnete kafansku čorbicu jer obično u nju stavljaju dosta pavlake, ili ako baš morate, naglasite da želite ’tanku’ verziju.
  • Ako su porcije za glavno jelo prevelike, naručite ili pola porcije, ili odmah zamolite konobara da vam pola spakuje za poneti.
  • Prilikom izbora salate, tražite neku sa laganim prelivom, ili zamolite konobara da vam je donese bez preliva i dodajte samo malo maslinovog ulja.
  • Kada naručujete piće, trudite se da izbegnete opciju vina na flašu i konstantnog dolivanja. Naručite sebi jednu čašu i ograničite se na nju. Isto važi i za žestoka pića. Jedno je sasvim dovoljno, i pijte uz to dosta vode. Nikako nemojte piti gazirane i voćne sokove.
  • Ako svi naručuju dezert i vama se ne preskače, gledajte ili da ga podelite s nekim, ili naručite voćnu salatu.
  • I na kraju, nije sramota reći da ste na dijeti i zamoliti prijatelje za podršku. Unapred im objasnite da želite da smršate i da vas ne nude đakonijama.

Ovo poslednje naročito važi ako kod nekoga idete u goste. U našim krajevima, gostoljubivost se najviše iskazuje kroz hranu. Zato unapred najavite domaćinima da ste na ozbiljnoj dijeti i zamolite ih da vas ne teraju da jedete. Poslužite se skromno, pohvalite hranu i domaćicu koja se potrudila.

I obavezno pre večere popijte Equigal.

Verovali ili ne, gori od PMS-a je…

Verovatno nema žene koja ne zna šta je PMS i koja nije iskusila te nemile simptome, ali znate li šta je predmenstrualni disforični poremećaj? Zamislite PMS samo 10 puta jači. Noćna mora svake žene.

Od predmenstrualnog disforičnog poremećaja ili PMDD-a (premenstrual dysphoric disorder) pati do 8% žena, i to najčešće u razdoblju od početka dvadesetih do ranih tridesetih godina života. Kao i kod PMS-a, simptomi PMDD-a javljaju se u drugoj polovini ciklusa, nakon ovulacije, i nestaju tokom prvih dana menstruacije. Simptomi ovog sindroma su psihički i fizički, i ekstremno izraženi.

Od psihičkih simptoma javljaju se:

  • osećaj izuzetne tuge i potištenosti
  • beznađe, očaj
  • zebnja, anksioznost
  • preosetljivost, prevelika emotivnost
  • bes, ljutnja, svađalačko raspoloženje
  • nervoza, uznemirenost
  • lako ulaženje u konflikt i potreba za odvajanjem i samoćom.

U najekstremnijim slučajevima postoji veoma izražena želja za samoubistvom.

Fizički simptomi su:

  • nedostatak energije
  • umor, iscrpljenost
  • nemogućnost koncentracije i pamćenja
  • nesanica, isprekidan san
  • velika želja za prejedanjem
  • bol u grudima,
  • nadimanje, poremećaj varenja
  • glavobolja
  • bol u mišićima i zglobovima i
  • povećanje telesne mase.

Žene koje pate od PMDD-a imaju ozbiljan problem da obavljaju najosnovnije dnevne aktivnosti, pa ispaštaju posao, porodica i društveni odnosi. Moderna medicina ovaj problem rešava lekovima: antidepresivima, anksioliticima, hormonima… Teško je kada već u ranim dvadesetim moramo da koristimo toliko lekova samo da bismo normalno funkcionisali.

Nije potpuno jasno šta izaziva PMDD, ali najverovatnije je to reakcija na hormonalne promene u telu. Neka istraživanja otkrila su da žene koje pate od ovog sindroma imaju smanjeni nivo serotonina. Zato je pojačana fizička aktivnost izuzetno bitna, kao i veoma kontrolisana ishrana i potpuno izbacivanje šećera, brze i masne hrane, alkohola, kofeina i duvana. Dobro je pojačati unos integralnih žitarica, voća i povrća, unositi što više magnezijuma koji će smiriti grčeve i bol u mišićima, i vitamina B6.

Kao i kod PMS-a, i ovde lekovito bilje može veoma da pomogne. Virak, hajdučica, rusomača, neven, troskot, crveni zdravac, plod peršuna ulaze u sastav preparata Femisan A. Sve ove biljke, osim što olakšavaju neprijatne simptome koji se javljaju pred menstruaciju, deluju na srž problema: balansiraju hormone. A kada su u redu hormoni, beže od nas sindromi!

Zdrava čorbica

Proleće je vreme kada vegetacija krene da buja, pa treba iskoristiti sve blagodeti koje nam nudi. Kopriva je izuzetno zdrava biljka, prepuna gvožđa. Ima je svuda, besplatna je, a od nje se može napraviti sjajna čorbica. Potrudite se da uberete mladu koprivu u prirodi, dalje od naselja i puteva kojima prolaze automobili.

Operite koprivu, prelite je ključalom vodom, procedite i grubo iseckajte. Oljuštite jedan krompir, nekoliko mladih šargarepa i korena peršuna. Na malo ulja nakratko propržite 5-6 seckanih čenova belog luka, dodajte koprivu i povrće, nalijte vodom da sve prekrije. Dodajte kašičicu celerove soli, bibera i sudžuk paprike po ukusu. Kuvajte oko pola sata, dok sve dobro ne omekša. Dobro propasirajte, ako treba dodajte još malo vode kako bi se postigla zadovoljavajuća gustina.

Čorbicu servirajte uz prepečen integralni hleb. Izuzetno je ukusna i kremasta, nisko kalorična i drži sitost. Odlična je i kod malokrvnosti i za opšte jačanje organizma, a idealna za one koji žele da smršaju.

Kratki spoj psihe

Za razliku od osećaja slabosti koji se može javiti usled nedostatka nekih bitnih nutrijenata, bolesti ili fizičke iscrpljenosti, premor je nemogućnost da obavljamo fizičke radnje usled zamora mišića, i vrlo lako se rešava – odmaranjem. Baš kao što naši mišići mogu da se premore, isto se može desiti i sa našim mozgom. Predugi periodi kognitivne aktivnosti mogu dovesti do psihičkog premora i privremene mentalne blokade. Za razliku od zdravog fizičkog umora koji se postiže fizičkim radom ili vežbanjem, a koji veoma povoljno utiče na moždane funkcije i pomaže lučenje hormona koji podižu raspoloženje, mentalni premor nas iscrpljuje do te mere da osećamo da smo u nemogućnosti da obavljamo najjednostavnije radnje. To može naročito biti opasno ako smo na poslu koji zahteva dobru koncentraciju, ako vozimo ili upravljamo mašinama koje mogu povrediti nas ili ljude oko nas. Istraživanja su dokazala da ovaj ’kratki spoj psihe’ menja percepciju napora u mozgu, što kao posledicu ima smanjenje fizičke funkcije. Smatra se da ova pojava nastaje usled sniženog nivoa dopamina, neurotransmitera koji se povezuje sa motivacijom i učinkom.

Osim što je opasan, mentalni premor nije nimalo prijatan, i često je potrebno mnogo više vremena da se odmori psiha nego telo i mišići. Ako ignorišemo simptome koje nam naš mozak šalje, možemo oboleti od hroničnog premora koji potom može izazvati veoma ozbiljna stanja, autoimuna oboljenja, depresiju, disbalans hormona, neurološke i kardiovaskularne poremećaje pa čak i karcinom. Mentalni premor može toliko uticati na fizičke funkcije da u jednom trenutku ne budemo u stanju da obavljamo bazične radnje, na primer da se penjemo uz stepenice ili vozimo bicikl.

Doba u kom živimo mnogo više potencira mentalne od fizičkih radnji. Mehanizacija danas velikim delom zamenjuje ljudsku radnu snagu, pa sve više nas ima sedentne ili statične poslove koji zahtevaju veliki mentalni napor, često u otežanim uslovima, gužvi, buci, vremenskim rokovima koji nabijaju tenziju i toksičnim međuljudskim odnosima. Ako ste ceo dan proveli uz minimum pokreta, sedeći za radnim stolom ili pultom, i kada dođete kući osećate da nemate energije za porodicu, decu, prijatelje, spremanje večere, već samo imate potrebu da se ispružite u tišini, definitivno ste psihički premoreni. Ako se i nakon prospavane noći probudite sa istim osećajem bezvoljnosti, vaš psihički premor verovatno prerasta u hronični.

Koje signale telo šalje kada smo psihički premoreni? Da li se prepoznajete u nekoj od sledećih situacija:

  • Nemate mira i stalno nešto radite, kad probate da se opustite ne možete da se svrtite ni minut na jednom mestu.
  • Zaboravni ste, krenete po nešto pa već u sledećem trenutku ne možete da se setite šta ste hteli.
  • Često radite više stvari istovremeno i stalno strepite da ćete nešto propustiti.
  • Smetaju vam zvuci, jaka svetlost, gužva i ostali čulni doživljaji. Neko vam nešto priča, a vi na kraju shvatite da ništa zapravo niste čuli.
  • Previše ste emotivni, plačljivi, zabrinuti bez razloga, imate izlive besa.
  • Često se sukobljavate sa ljudima iz svoje okoline, obuzima vas veliki osećaj nepravde. Imate osećaj da ćete eksplodirati ako vas neko još nešto pita.
  • Misli vam se roje, a ne uspevate da se usredsredite na jednu konkretnu. Teško vam je da nađete rešenje u nekim jednostavnim situacijama koje uglavnom brzo i lako rešavate.
  • Često se razboljevate, svaki virus vas zakači, varenje vam je poremećeno, apetit vam je prenizak ili previsok, gojite se, patite od nesanice.
  • Kada odete na spavanje ne uspevate da isključite mozak, vraćaju vam se slike situacija koje ste proživeli tokom dana, analizirate šta vam je ko rekao i opterećuje vas kakva prikrivena značenja imaju nečije reči i postupci.

Najbolje je zauzeti položaj neutralnog posmatrača i iskreno proanalizirati sebe. Tek tada možemo sebi da pomognemo.

Pre svega, potrebno je da nam pređe u naviku da jednom godišnje odemo na sistematski pregled koji uključuje i osnovne laboratorijske analize. Na taj način možemo otkriti bilo koju bolest u ranoj fazi i sprečiti je ili izbeći njeno napredovanje.

Lagane fizičke aktivnosti dokazano mogu smanjiti nivo mentalnog premora za čak 65%, i znatno povećati nivo energije i motivaciju. Bez obzira koliko nas vuklo da po povratku s posla prilegnemo i ostanemo u tom položaju čitavo veče, važno je da se nateramo da steknemo naviku da vežbamo. Treba izabrati aktivnosti koje nam gode i postarati se da nam to postane prijatna navika a ne obaveza.

Odmor i san su neophodni u borbi protiv mentalnog premora. Treba odlaziti na spavanje pre ponoći i dopustiti sebi najmanje 7 sati sna. Sat vremena pre odlaska u krevet treba obavezno posvetiti laganim aktivnostima. Na poslu treba praviti kratke pauze, samo pet do deset minuta na svakih par sati može znatno doprineti psihičkom rasterećenju.

Danas smo okruženi zvucima na koje smo se toliko navikli da ih ni ne primećujemo i nismo svesni koliko nam smetaju. Treba isključiti sve uređaje koji prave buku a koji nam nisu neophodni: muzika, TV, ventilator, bilo šta što zuji i privlači pažnju. Bitno je postarati se da  svetlo u prostoriji u kojoj boravimo bude prijatno. Ako radimo pod veštačkim svetlom, povremeno treba izlaziti napolje, makar na par minuta. Prostorija treba da bude provetrena i treba izbegavati veštačke osveživače vazduha.

Iako se danas veoma cene radnici koji mogu da rade više stvari istovremeno, takozvani multitasking nas uništava. Žene su naročito preopterećene jer, osim na poslu, i kod kuće moraju da podele pažnju na više stvari: decu, kuvanje, planiranje… Rešenje je u delegiranju obaveza. Na poslu treba naučiti da obaveze delimo s kolegama umesto da sve radimo sami. Kod kuće svaki član porodice treba da ima svoja zaduženja. Ako se konstantno trudimo da ugodimo svima, u jednom trenutku ćemo se osetiti kao vreća u koju svako trpa svoj otpad.

Povremeno treba sebi priuštiti sitne radosti, od toga da odvojimo sat vremena da sami prošetamo u prirodi, odemo na masažu, do vikenda u banji ili kraćeg putovanja. Još jedna veoma bitna stvar je da naučimo da budemo sami sa sobom. Ljudi koji ne umeju da cene i prigrle samoću već konstantno traže ljudsko društvo, pa kakvo god, mnogo teže nalaze mentalni mir.

Ako umemo da budemo sami, nećemo imati potrebu da tražimo trivijalne stimulanse koji donose trenutno zadovoljenje ali zato oduzimaju duševni mir. Samoća se često shvata u negativnom kontekstu i poistovećuje s usamljenošću. To je znak da smo otuđeni i od društva i od prirode. Osoba koja intuitivno oseća da je njeno postojanje dragoceni deo ovog sveta i ume da se stopi sa prirodom, da uživa u zvezdanom nebu i pogledu na reku ili drvo, nikada se neće osećati usamljeno već će ceniti samoću i blagodeti koje ona pruža. Kratki spoj psihe treba zameniti velikim, smislenim spojem sa sopstvenom egzistencijom.

Kad nas hormoni gurnu nizbrdo

Muče li vas akne, hroničan umor, loše pamćenje, depresija, nervoza ili poremećaj sna? Da li se često osećate rastrzano, plačljivo i ne možete da kontrolišete apetit? Imate li glavobolje izazvane stresom, iritabilno crevo, nadimanje i naglo ste se ugojili? Da li nedostatak seksualne želje uništava vašu vezu ili brak?

Znate li da sve ove simptome i stanja može izazvati hormonalni poremećaj? Naš moderan način života odveo nas je daleko od prirode. Često nekontrolisano pijemo lekove, zatrpani smo toksičnom plastikom i okruženi zagađenim vazduhom, hranimo se nezdravo, unosimo previše loših masti, šećera i mesa prepunog steroida i antibiotika, previše sedimo, premalo vremena provodimo napolju na suncu, i koristimo kontraceptivne pilule. I tako smo danas svedoci epidemije hormonalnih poremećaja kod žena širom sveta.

Može proći dosta vremena pre nego što shvatimo da su simptomi koje imamo izazvani hormonalnim poremećajem. Osim po reproduktivni sistem, on može naneti štetu našoj štitastoj žlezdi, kostima i mišićima, srcu i krvotoku, kao i povećati rizik od nastanka tumora. Pored navedenih simptoma, kod žena može još izazvati i:

  • neredovne mestruacije ili njihov izostanak
  • neplodnost
  • sindrom policističnih jajnika
  • ciste na jajnicima
  • ranice na materici
  • endometriozu
  • miome na materici
  • PMS
  • pojačane menstrualne bolove i krvarenje
  • fibrocistične promene na dojkama.

Kada se hormoni jednom poremete, teško je vratiti ih u normalu. Danas smo zahvalni modernoj medicini na svim neverovatnim dostignućima i inovacijama u lečenju ozbiljnih oboljenja, ali kada je reč o hormonalnim poremećajima, osim sintetičke zamene, ona nema mnogo toga da ponudi. A kako je uzrok problema u našem odaljavanju od prirode, rešenje je, logično, da joj se opet približimo.

Tokom istorije, žene su spas tražile na zelenim poljima i šumarcima. S kolena na koleno prenosila su se bogata znanja koja danas ne može da porekne ni moderna nauka. Znamo da neke biljke pomažu, a kliničke studije su dokazale da su ta verovanja osnovana.

Virak se vekovima koristi za ženske bolesti i neplodnost. Sadrži tanine koji su moćan astringent pa sprečavaju jako krvarenje, što objašnjava zašto pomaže ženama kod obilnih menstruacija i mioma. Istraživanja su dokazala da virak ima sposobnost da spreči rast tumora. Takođe su dokazani njegovi povoljni efekti kod gastrointestinalnih poremećaja.

Hajdučka trava, dobro znana od davnih dana, smiruje grčeve i bol, naročito u donjem stomaku. Njeni flavonoidi imaju spazmolitički efekat, a pro-azuleni smiruju upale. Hajdučica je odlična kod bolnih menstruacija.

Neven ima sposobnost da zaleči rane, smanji infekcije, ubija mikrobe i parazite, i odličan je diuretik. Sprečava zadržavanje vode u organizmu tokom pred-menstrualne faze i efikasan kod mioma na materici, cista i ranica. Takođe pomaže i kod dismenoreja – bolnih menstruacija.

Crveni zdravac je još jedna veoma moćna biljka koja leči rane, reguliše krvotok i deluje kao blagi sedativ. Ima jaka antioksidantna svojstva pa sprečava infekcije i jača imunitet. Takođe sadrži tanine koji sprečavaju obilna krvarenja.

Rusomača reguliše kontrakcije materice i krvarenje tokom menstruacije. Ona leči rane i opekotine, a veoma je blagotvorna i po srce i krvne sudove.

Ovih pet biljaka udružile su se u Femisanu A u dobro izbalansiranim dozama, kako bi pomagale ženama od trenutka kada uđu u pubertet, sve do menopauze. Femisan A je moćni zaštitnik žena koji nas približava prirodi.