Anti-stres bombice

Danas kada živimo potpuno drugačije od naših predaka, našem organizmu je potrebno da se prilagodi novim uslovima. Ono što naši stari nisu imali a čime smo mi danas okruženi bukvalno sa svih strana, su hormonalni disruptori. To su štetne materije kojih ima u zemljištu koje obiluje pesticidima, u vodotokovima u koje se hemikalije spiraju, ali i u svakom domaćinstvu koje obiluje predmetima od plastike i kućnom hemijom… Nije ni čudo što imamo pravu epidemiju endokrinih poremećaja i auto-imunih oboljenja.

Iako uporno pokušavamo da se vratimo prirodi, to nije u potpunosti moguće jer su nas moderna dostignuća prilično razmazila. Ali zato možemo izabrati ono najbolje iz prirode i uvesti u svakodnevnu upotrebu. O adaptogenim biljkama smo već pisali ovde: Sve je u ravnoteži, i koliko nam mogu pomoći da svoj organizam dovedemo u balans. Iako moderno doba nosi dosta mana, jedna od njegovih krupnih prednosti je da su nam dostupni proizvodi sa svih strana sveta. Tako možemo prizvati u pomoć adaptogene za koje naši stari nisu ni znali da postoje.

Danas u Herba Svetovoj kuhinji pravimo kuglice s dve adaptogene biljke: peruanskom makom i ašvagandom. Inače ove biljke obično dolaze u prahu i nisu mnogo ukusne, ali gde postoji volja, postoji i način da ih redovno koristimo. Ove kuglice obiluju ne samo sastojcima sa adaptogenim svojstvima, već i neophodnim mineralima i vitaminima, kao i antioksidansima. Možemo ih sve naći u prodavnicama zdrave hrane, neki su egzotični a neki dobro znani u našim krajevima:

  • Zlatna maka, peruanska super-biljka koja nam pomaže da imamo zdrav metabolizam, nervni sistem, imunitet, pravilan hormonalni balans, i štiti naše ćelije od oksidativnog stresa. Maka štiti naše kosti u menopauzi, daje nam izdržljivost i vitalnost, štiti naše seksualno zdravlje i pospešuje plodnost.
  • Ašvaganda, biljka-čudo iz Indije gde se vekovima koristi u ajurvedskoj medicini. Ona smiruje nervnu napetost i anksioznost, dovodi našu psihu i emocije u balans, podiže energiju, snižava stres, povoljno deluje na srce i krvotok, štiti zdravlje naše kože, i čuva celokupno zdravlje svojim antioksidativnim dejstvom.
  • Lukuma, egzotični plod poreklom iz Južne Amerike, poznatija kao „zlato Inka“, osim svog prijatnog, slatkog ukusa koji podseća na sladoled, snabdeva naše telo fosforom i gvožđem i tako pospešuje metabolizam, daje energiju, otklanja umor i jača imunitet.
  • Cimet sa Šri Lanke koji je snažan stabilizator insulina i borac protiv dijabetesa, sprečava upalne procese, održava zdrav krvni pritisak i sprečava neurološka oboljenja.
  • Tahini ili susamov taan, snažan antionsidans koji sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem i posebno je važan za žene koje ulaze u menopauzu jer reguliše nivo estrogena i štiti kosti od propadanja.
  • Kakao, još jedan moćni antioksidans, takođe smanjuje i sprečava upalne procese, štiti kardiovaskularni sistem, balansira nivo šećera u krvi, ima antibakterijsko dejstvo i podiže imunitet, pomaže osobama sa astmom i podiže raspoloženje.
  • Badem, prepun zdravih masti, proteina, magnezijuma i vitamina E snižava nivo šećera u krvi, reguliše krvni pritisak, opušta mišiće, snižava nivo lošeg holesterola i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.
  • Grožđice, prepune vitamina i minerala, posebno gvožđa, jačaju kosti, pospešuju varenje i daju energiju.
  • Rogač, prirodno slatkog ukusa a s malo kalorija, prepun je vlakana pa pomaže varenje i hrani dobre bakterije u crevima, održava zdravu telesnu težinu, stabilizuje nivo insulina i smanjuje osećaj gladi. Sadrži sastojke koji imaju antitumorna dejstva, a kako je bogat kalcijumom štiti zdravlje kostiju i sprečava osteoporozu.

Kada sve ove sastojke pomešamo i svakodnevno po malo uzimamo, činimo veliku uslugu svom telu i smanjujemo negativne posledice stresa. Pa evo i recepta za super-zdrave kuglice od ovih sastojaka (mera je šolja od 200ml):

  • ½ šolje zlatne make u prahu
  • ½ šolje ašvagande u prahu
  • ¼ šolje lukume u prahu
  • 1 kašičica cejlonskog cimeta
  • ½ šolje rogača
  • ½ šolje kvalitetnog kakao praha

Pomešati sve ove suve sastojke pa dodati:

  • 1 šolju tahinija
  • ½ šolje meda
  • ½ šolje putera od badema

Izmešati i dodati još:

  • ½ šolje seckanih badema
  • ½ šolje grožđica

Sve sastojke dobro sjediniti pa uzimati po malo, praviti kuglice i valjati ih u kakao prah. Čuvati u frižideru i svakog dana, najbolje ujutru, pojesti po jednu kuglicu.

Ove kuglice idealne su za žene koje su izložene stresu, pate od hormonalnog disbalansa ili ulaze u menopauzu. A ako nam je hormonalni disbalans doneo nemile pratioce kao što su ciste, miomi, neredovni, obilni ili bolni ciklusi, ako uporno pokušavamo da zatrudnimo ali nikako ne ide, tu je još jedna kombinacija najboljeg iz prirode: Femisan A plus maka kapsule.

Sve je u ravnoteži!

Danas često koristimo reč stres, ne bez razloga. Živimo u stresna vremena, a do sada smo već svi na sopstvenoj koži iskusili činjenicu da stres negativno utiče na naše zdravlje, na mnogo nivoa. Ali da li znamo ko je tvorac tog pojma i kako se do njega došlo?

Da bismo to saznali, putujemo u Beč početkom prošlog veka, tačnije 1907. godinu kada se rodio Hans Seli (Hans Selye), čiji su preci pet generacija unazad bili lekari. Otac Hugo, mađarskog porekla, bio je lekar u vojsci Austrougarske monarhije, a kasnije je osnovao svoju kliniku, koju je vodila Hansova majka Maria. Ovaj briljantni dečak je već u četvrtoj godini govorio četiri jezika i pokazivao veliko interesovanje za medicinu. Nakon što je dobio zvanje Doktora medicine i hemije u Pragu, Seli je otišao u Kanadu na Univerzitet Džon Hopkins u Montrealu, gde je i nastala teorija o stresu.

Izvor: Jean-Paul Rioux, Wikimedia

Ali sama ideja rodila se nešto ranije. Još dok je studirao medicinu Seli je primetio da pacijenti s različitim dijagnozama, od tuberkuloze do karcinoma, imaju isti niz simptoma. Kasnije, istražujući u svojoj kanadskoj laboratoriji, primetio je sličnu pojavu kod pacova: bilo da su bili izloženi velikoj hladnoći, imali konkretne fizičke povrede ili primali injekcije sa različitim supstancama, pacovi bi ispoljavali iste simptome. Seli je primetio da oni dolaze u tri faze – prvo bi nastupila alarmna reakcija, pa otpor ili adaptacija i na kraju iscrpljenost i smrt, i nazvao ih je „sindrom opšte adaptacije“ ili „Selijev sindrom“. Seli je, sarađujući sa doktorantom Tomasom MekKionom objavio izveštaj u kom je po prvi put upotrebio izraz stres pomoću kog je obuhvatio sve ove vrste odgovora na neželjene događaje.

Seli je rad u Kanadi započeo s ciljem da identifikuje različite ženske polne hormone koji tada još nisu bili otkriveni. Za tu svrhu prikupio je jajnike krava i ekstrakte iz njih ubrizgavao ženkama pacova  nakon čega je posmatrao reakcije. Autopsije su pokazale iznenađujuće rezultate – uvećanje nadbubrežnih žlezda, atrofiju limfnog sistema uključujući i timus, i čireve na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bez obzira na vrstu agensa koja je ubrizgavana u telo životinje. Potom je nastavio eksperiment tako što je pacove izlagao raznim ekstremnim situacijama, na primer stavljao ih je na točak na kom su morale uvek da trče da bi ostale u horizontalnom položaju, ili na krov zgrade fakulteta gde je bilo veoma hladno. Rezultati su bili potpuno isti kao kod pacova kojima su ubrizgavani razni agensi: adrenalna hiperaktivnost, limfatička atrofija i čirevi. Seli je sve ove rezultate povezao sa hipotalamičko-hipofizno-nadbubrežnom osovinom i načinom na koji se telo bori sa stresom.

Kada su jedinke izložene stresorima (bilo spoljašnjim ili unutrašnjim činiocima), prvo ih iznenadi promena, na šta reaguju pokušajem da zadrže ravnotežu, odnosno homeostazu tako što će se usprotiviti promeni, a potom će ih taj konstantni otpor potpuno iscrpeti i dovesti do bolesti i eventualno smrti. Stres je, dakle, niz događaja sa tačnom koreografijom, i može se primetiti kod bolesnika u svim fazama bolesti. On podrazumeva akutno otpuštanje neurotransmitera iz simpatičkog i centralnog nervnog sistema, kao i hormona iz nadbubrežnog korteksa, hipofize i ostalih endokrinih žlezda koje učestvuju u odgovoru na akutni stres.

Danas vlada prava epidemija raznih endokrinih poremećaja i auto-imunih oboljenja za koje nauka nema rešenje. Obično se za takva oboljenja prepisuju sintetički hormoni i bolesti se tretiraju odvojeno, na primer hipotireoza i miomi na materici, koji često idu zajedno, leče se zasebno. Ali, kao što vidimo, stres utiče na čitavo telo, i kod oboljenja koja on izaziva neophodan je holistički pristup: treba lečiti ceo organizam, a ne samo jedan organ. U potrazi za rešenjem, ponovo smo sagledali vrednost takozvanih „adaptogenih“ biljaka. To su biljke koje svojim blagim i upornim dejstvom normalizuju funkcije sistema i organa i pojačavaju otpornost organizma na stres. Adaptogeni deluju na endokrini, nadbubrežni i imuni sistem i tako pomažu organizmu da postigne ravnotežu. Osim što štite telo od negativnih posledica stresa, ove biljke podižu raspoloženje, jačaju imunitet, povećavaju fizičku i mentalnu izdržljivost, jačaju koncentraciju i doprinose hormonalnom balansu. Ali u današnja visoko stresna vremena, važno je i da njegove posledice ne samo lečimo, već i sprečimo – i tu opet na scenu stupaju adaptogeni koji regenerišu organizam, predupređuju nastanak oboljenja i aktiviraju metaboličke procese. Ove biljke bukvalno adaptiraju svoje dejstvo u skladu sa potrebama našeg organizma: na primer, ako imamo previsok nivo nekog hormona, one će uticati na njegovo spuštanje, a ako je nivo prenizak, pomoći će da se podigne – sve dok se ne izbalansira i ustali.

Moderna medicina nas je naučila da očekujemo instant rešenja za svoje probleme. Za razliku od pilula koje će odmah zamaskirati sve simptome, adaptogeni deluju postepeno, i neophodno je redovno ih koristiti najmanje mesec dana kako bismo osetili njihove blagotvorne efekte. A iako ih današnja zapadna medicina često odbacuje kao rešenje, drevne medicine i prakse poput ajurvedske, kineske i ruske u njih imaju puno poverenje.

Jedan od najmoćnijih biljnih adaptogena je zlatna maka. Koren ove biljke koji se vekovima koristi u njenoj postojbini, Peruu, prebogat je vitaminima i mineralima, ali to je i jedina biljka koja sadrži četiri jedinstvena alkaloida, makaina, koji se staraju da se svi njeni nutrijenti pravilno apsorbuju i iskoriste. Maka podiže izdržljivost organizma i imunitet, balansira hormone, pomaže kod neredovnih ciklusa i neplodnosti, blagotvorno deluje na centralni nervni sistem, varenje, mišiće i kosti. Zato je odlična kako za muškarce tako i za žene kojima je korisna ne samo u reproduktivnom periodu, već i tokom menopauze.

Iz tog razloga zlatna maka se u svom najboljem i najiskoristljivijem obliku našla i u Femisan A kapsulama. Ova jedinstvena formula namenjena ženama u reproduktivnom periodu balansira polne hormone, jača plodnost, pomaže kod neredovnih, bolnih i obilnih ciklusa, cista na jajnicima, mioma na materici, endometrioze, fibrocističnih promena u dojkama, ali i povećava nivo energije koja je modernoj ženi danas uvek neophodna. Jer, sve što nam danas treba je ravnoteža.