Neprijatelji sopstvene kože

Bubuljica samo što se pojavila, ali mi ne možemo da odolimo da je ne čačkamo i na kraju potpuno „raskopamo“, ostavljajući veliki crveni krater koji će zarastati danima. Zašto smo je uopšte dirali, kad sad izgleda sto puta gore nego kada se pojavila? Zašto nismo u stanju da se suzdržimo da ne diramo lice?

Ponekad smo samo malo nervozni, ili radoznali, pa se „iskalimo“ na sopstvenoj koži. Ali šta ako ova pojava pređe u naviku? Ili opsesiju? Ako stalno čačkamo kožu, bubuljice, akne, ožiljke ili bilo koje promene koje izazivaju i najmanju neravninu, i ako osećamo snažan nagon da to redovno činimo, bez obzira što sami sebi pravimo rane, onda se najverovatnije radi o dermatilomaniji.

Dermatilomaniju je prvi dijagnostifikovao francuski dermatolog Luj An Žak Brok, koji je opisao mladu ženu sa nekontrolisanom potrebom da dira akne. Ona se dijagnostifikuje pomoću sledećih simptoma:

  • stalna potreba za ekskorijacijom – grebanjem po koži koje ostavlja rane, a da ta radnja pritom nije povezana sa nekim fiziološkim poremećajem,
  • epizode grebanja, ceđenja ili češanja kože prati snažan osećaj uznemirenosti, napetosti i anksioznosti,
  • čest osećaj satisfakcije dok taj proces traje,
  • konstantni pokušaji da se prekine takav način ponašanja.

Dakle, problem je psihološke prirode, ali može imati neprijatne ili čak i ozbiljnije fizičke posledice. Rane koje sami sebi napravimo po koži mogu izazvati oštećenja kože, teže povrede i infekcije. U najozbiljnijim slučajevima može biti neophodno čak i presađivanje kože. Ali osećaj koji ostaje nakon ovakvih epizoda obično nosi sa sobom krivicu, stid i povlačenje u sebe.

Pa zašto umemo da budemo neprijatelji sopstvene kože? Neke teorije kažu da je dermatilomanija mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa prevelikom količinom stresa. Izvesni psiholozi tvrde da je ovaj poremećaj pokušaj da izrazimo svoj gnev prema previše strogim roditeljima. Rađene su i kliničke studije koje su dokazale čvrstu povezanost između trauma iz detinjstva i dermatilomanije, i često samopovređivanje ukazuje na seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Druge teorije ekskorijaciju smatraju opsesivno-kompulsivnim poremećajem, jer ona podrazumeva „ponovljene radnje u ponašanju s manjkom kontrole“, i doprinosi smanjenju anksioznosti. Ali mnogi ovu teoriju opovrgavaju jer, za razliku od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, dermatilomaniju ne izazivaju opsesivne misli.

Ali druge, neurološke studije, pokazale su vezu između dopamina i potrebe da grebemo kožu. Neke droge, kao što su kokain i metamfetamin (poznatiji kao „spid“), koje povećavaju efekat dopamina, stvaraju nekontrolisanu potrebu za grebanjem kože. Te droge izazivaju osećaj mravinjanja, kao da nam nešto gmiže pod kožom, pa se smatra da je dermatilomanija posledica nemogućnosti dopamina da okine osećaj zadovoljstva i nagrađivanja. Još jedno objašnjenje koje dermatilomaniju povezuje s neurologijom je da je njen uzrok poremećaj moždane kontrole motornih i senzornih funkcija, jer izaziva slična neurološka stanja kao kod osoba koje koriste metamfetamin.

Od dermatilomanije mnogo češće pate osobe ženskog pola, pa kada uzmemo u obzir činjenicu da žene vode više računa o svom izgledu, ne možemo a da se ne zapitamo da li namerna ekskorijacija kože ukazuje i na manjak samopouzdanja po pitanju sopstvenog fizičkog izgleda. Šta god bio uzrok dermatilomaniji, kod ozbiljnih slučajeva neophodno je angažovanje lekara i psihologa. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično žive sa osećajem stida i poniženja, i često ne vole da izlaze iz kuće, a kada to i učine nose duge rukave i oštećenja pokrivaju zavojima i flasterima kako bi ih prikrili. Taj osećaj stida često ih sprečava da potraže pomoć.

Ali ako primetimo da smo skloni čačkanju kože kad god smo malo nervozni, ili to možda činimo iz čiste radoznalosti kada nam izađe neka bubuljica, da povratimo samo-kontrolu i umanjimo osećaj nervoze, na prirodan način nam može pomoći Optima Forma. Tri lekovite biljke u ovoj formuli će nas opustiti, pomoći da lakše zaspimo i bolje spavamo, a tokom dana imamo više samokontrole i bolje razmišljamo. A ako je šteta već učinjena i koža nam liči na bojno polje, da bolje zaraste i da nam ne ostanu ožiljci pomoći će nam Devi melem za regeneraciju. Visokokvalitetna prirodna ulja i puteri u ovom melemu podstiču zarastanje kože, podmlađuju je i vremenom uklanjaju ožiljke, pa je melem koristan i kod ozbiljnijih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema.

Uz Optima Formu i Devi melem lakše ćemo okončati rat sa sobom i postati prijatelji sopstvene kože, u kojoj ćemo se osećati baš onako kako treba – kao kod svoje kuće.

Drvo koje nas gađa svojim plodom

Kada su prvi doseljenici iz Evrope, puritanci, stupili na tlo severnoameričkog kontinenta, doneli su sa sobom tvrda religijska ubeđenja, stav da je rad bogougodan i da je uposlenost jedna vrsta molitve, i prilježno počeli da osnivaju nova naselja u netaknutoj prirodi. Uz upravnike kolonija, članove administracije i predstavnike crkve, sa sobom su dovodili i osuđenike koje su očekivali najteži poslovi i najsuroviji tretman. Nije bilo lako pokoriti divljinu o kojoj se malo znalo. U Novom svetu važila su nova pravila.

Svako ko je odbijao da se povinuje strogim pravilima bio bi surovo kažnjavan, a smrtna kazna bi se izricala često i sprovodila javno, kako bi služila kao primer i podsetnik. S premalo nauke i previše vere u natprirodno, u ovom svetu religija se zloupotrebljavala za postizanje pokornosti, i božje zapovesti bi se često prilagođavale potrebama onih na vlasti. Tako je krajem 17. veka u Masačusetsu nastala prava masovna histerija zasnovana na religijskom ekstremizmu, koja se smatra jednom od najozloglašenijih u istoriji Sjedinjenih američkih država. Bio je to čuveni progon veštica iz Salema koji se odigrao 1692-1693. godine, kada je više od 200 osoba, uglavnom žena, optuženo za veštičarenje, njih 30 proglašeno krivim a 19 osuđeno na smrt vešanjem – 14 žena i 5 muškaraca. Puritanci su verovali da su žene posebno podložne prokletstvu i ’đavoljim rabotama’ i malo je bilo potrebno da u neku bude uperen prst, pa da bude izložena mukotrpnom ispitivanju i mučenju kako bi priznala svoje ’grehe’. Pod lupom je bila svaka žena koja odudara od puritanskih normi, naročito one neudate i bez dece. Naravno, komšijske razmirice su se ne retko rešavale prijavljivanjem izmišljenih đavoljih znakova ili bačenih čini.

Zamislite sada ljude tog doba koji, pod takvom psihozom i s takvim strahovima prolaze pored neobičnog žbunastog drveta koje odjednom počne da ih gađa svojim plodovima, čak sa udaljenosti od 6-7 metara! Kada se to dešavalo u gustoj šumi, začuo bi se zvuk nalik eksploziji nakon kog bi usledio eho kršenja okolnog rastinja. Zato ne čudi što je ovaj čudni primer botanike tada dobio ime ’veštičji lešnik’ – witch hazel. Njegovo prividno ‘veštičarenje’ bilo je, ipak, sasvim bezazleno: kako plod sazreva, tako čaura puca i on odskače uz prasak.

Međutim, kako su se doseljenici upoznavali sa okolnim rastinjem, ali i dolazili u dodir sa starosedeocima, shvatili su da je ova biljka ipak bogom dana. To je docnije potvrdila i nauka, koja joj je dala mnogo pitomije ime – hamamelis, što znači ’zajedno s plodom’, opisujući neobično svojstvo ove vrste da cveta dok na granama još uvek ima prošlogodišnje plodove.

Indijanci su oduvek koristili hamamelis: od njegovih listova kuvali su čaj kojim su lečili prehlade, bol u grlu i grudima. Od lišća i unutrašnje strane kore pravili su tonik kojim su lečili osip, svrab, opekotine od otrovnih biljaka, obilno menstrualno krvarenje, rane, hemoroide, modrice, bol u mišićima…

Klinička istraživanja su dokazala da hamamelis ima jednaka antiinflamatorna svojstva kao kortikosteroidne kreme, ali za razliku od njih nema neželjena dejstva. Zato je odličan izbor kod atopijskog dermatitisa, psorijaze, ekcema, a čest je sastojak preparata za problematičnu i mešovitu kožu, naročito onu sklonu aknama. Hidrolat hamamelisa je snažan antioksidans, deluje kao adstringens – skuplja kožu, pa je zato veoma efikasan kod proširenih pora. Njegovo dejstvo je antibakterijsko i regenerativno, pa će ubrzo po upotrebi podstaći regeneraciju kože, smanjiti crvenilo, svrab i osip. Jedna studija je dokazala snažno antimikrobno i antifungicidno dejstvo hamamelisa na stafilokoke i kandidu, što je veoma korisno kod atopijskog i intertrigo dermatitisa.

Hamamelis pomaže kod najtežih poremećaja kože. Kod psorijaze, koja je hronična, zapaljenska bolest kože, ova biljka će ispoljiti svoje protivupalno dejstvo, ublažiti neprijatne iritacije i svrab i podstaći regeneraciju nove kože ispod zadebljalog i perutavog sloja. Veoma je efikasan i kod opekotina od sunca, ublažiće crvenilo kože i sprečiti njeno ljuštenje. Hamamelis je prirodni ovlaživač, pa poboljšava hidrataciju spoljašnjeg sloja kože i održava je mekom i elastičnom. Ali verovatno najzanimljivije dejstvo hamamelisa je adstringentno, koje poseduje zbog visokog nivoa tanina iz svojih listova. Zahvaljujući njima proteini u koži formiraju zaštitni sloj koji zaustavlja krvarenje i pomaže zarastanje. To dejstvo je naročito vidljivo u slučaju ekcema i hemoroida.

Da je hamamelis sve samo ne veštičje drvo potvrđuje i njegov doprinos lepoti – uz redovnu upotrebu sa lica nestaju bubuljice, mitiseri, akne, koža prestaje da luči višak sebuma, pore se skupljaju, nestaju crvenilo, podočnjaci i bore. Zbog svih svojih blagotvornih osobina, hamamelis je ušao u sastav Devi melema za regeneraciju. U sinergiji sa drugim sjajnim i potpuno prirodnim puterima i uljima, hamamelis u ovom visokokvalitetnom melemu pomoći će kako kod ozbiljnih i upornih poremećaja kože, poput psorijaze i ekcema, tako i kod onih koji nam narušavaju estetiku lica: akni, crvenila, proširenih pora, bora, depigmentacija, opekotina… Nije veštičarenje, već prava i prelepa magija prirode!

Tečno zlato

Indijanci koji su naseljavali polupustinje Arizone, Baha Kalifornije i Meksika koristili su je vekovima, i prenosili s kolena na koleno znanja o njoj. Pomagala im je oduvek da zaštite kožu od jakog sunca, da leče rane i smire bolove u mišićima i kostima, ali i da omekšaju kožuhe prilikom štavljenja. Beli čovek se nije mnogo interesovao za ovaj čudni plod sve dok 1971. nije uvedena zabrana lova na kitove ulješure i trgovina kitovom masti. Tada je krenula potraga za nečim što ima sličan sastav i upotrebu. I tako je počelo interesovanje za nju – jojobu.

Naziv ove biljke je uto-astečkog porekla, od hohowai, i pravilno se izgovara ‘hohoba’, ali je brzo prisvojen i asimilovan pa ga amerikanci danas izgovaraju džodžoba, francuzi i rusi žožoba, dok je kod nas, po Vuku, jojoba. A kako je to jojoba uspela da zameni kitovu mast? Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu. Seme jojobe ne sadrži trigliceride, kao sva ostala biljna ulja, već vosak. Osim što podseća na kitovu mast, smatra se da vrlo liči na ljudski sebum po svom sastavu.

Jojobin tečni vosak je termički vrlo stabilan, ne oksidira i neće se užegnuti, može da se zagreva na preko 200 stepeni ili zamrzne na -10, bez ikakvih promena. I sama biljka je vrlo otporna i jednostavna za uzgoj i može da podnese surove pustinjske uslove. Zato plantaže jojobe danas predstavljaju unosan biznis, što su, uostalom, stari Indijanci odavno prorekli kada su njeno ulje nazvali ‘tečnim zlatom’.

Ulje (ili vosak) jojobe je prebogato vitaminima i mineralima, pre svega vitaminom E koji je poznat kao zaštitnik kože, i kompleksom B vitamina, kao i hromom, cinkom i jodom. Zato je idealno za tretiranje suve kože, naročito iritacija nakon izlaganja suncu. Sastav ovog ulja ima snažno antibakterijsko dejstvo pa pomaže i kod poremećaja kože, a naročito kod akni jer stabilizuje lučenje sebuma.

To što su ga Indijanci koristili i kao lek, bili su potpuno u pravu: jojobino ulje sadrži mirističnu kiselinu koja deluje protivupalno, pa osim kod infekcija kože može da pomogne i kod reumatizma i artritisa. Danas znamo da jojoba snažno deluje i kod poremećaja kože kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, seboreja, perut, rozacea i razne upale. Jojoba neće iritirati kožu, izazvati alergije ni zatvoriti pore, odlično se podnosi i može se koristiti i za negu kože beba. Vrlo brzo nakon nanošenja pomaže kod svraba, perutanja kože i iritacija.

Koliko je moćno ulje od jojobe govori i činjenica da ono ima sposobnost da uništi određene bakterije i gljivice, uključujući i one koje izazivaju salmonelu, E. coli i kandidu. Antioksidanti u ulju podstiču proizvodnju kolagena, koji prirodno opada s godinama što je jedan od glavnih razloga pojave bora i starenja kože. Pored toga, jojoba podstiče i zarastanje rana i isceljivanje ožiljaka, a naročito je efikasna kod ožiljaka od akni.

Iako ima vrlo snažno dejstvo, jojoba je lagana i ne opterećuje kožu. Nakon nanošenja lako se upija, ne zapušava pore i ne ostavlja teški, masni trag na koži. Zato je podjednako efikasna i podesna za sve tipove kože.

I eto, sve to nalazi se u jednom malom plodu žbunaste, pustinjske biljke. A osim što spašava našu kožu, spašava i kitove od izlovljavanja. Danas je samo u SAD preko 40000 hektara pod ovom biljkom, a uzgaja se još i u Meksiku, Peruu, Argentini, Australiji i Izraelu. Jojoba nije mnogo zahtevna: može da uspeva na siromašnom tlu, čak i slanom, samo je bitno da je rastresito i da ima dobru drenažu. Podnosi velike vrućine, ali ne voli mraz. Retko je napadaju korov i insekti. Zato nije ni čudo što se koristi i za sprečavanje širenja Velike indijske pustinje Tar, između Indije i Pakistana.

A koristimo je i u Herba Svetu: Devi melem za regeneraciju i Devi melem za pete, pored ostalih visokokvalitetnih ulja, sadrže i ulje od jojobe. Uz ovo tečno zlato, naša koža više neće biti kao pustinjska zemlja.

 

Akne kad im vreme nije

Kada prvi put dođe do naleta hormona u pubertetu, celo telo počinje da se menja, a dotad glatka, detinja koža lica može početi da liči na bojno polje istačkano crvenim i oteklim bubuljicama. Akne su u pubertetu normalna pojava usled porasta testosterona kod oba pola, koji ima svoju bitnu ulogu – dečacima daje telesne osobine muškarca, dok kod devojčica pomaže u jačanju mišića i kostiju. Testosteron tokom ove mladalačke metamorfoze hoće da prodrma lojne žlezde, pa se pojačava lučenje sebuma oko korena dlake. Iako sebum ima svoju svrhu, da štiti i vlaži kožu, kada ga ima previše ume da se udruži sa odumrlim ćelijama kože i začepi folikul dlake.

Akne su zapaljenje kože koje nastaje u tri faze: seboreja – kada se proizvodi višak sebuma, ali se još uvek ne vide promene na površini kože, hiperkeratoza – kada se na površini kože stvara zadebljanje i izbočina usled povećane proizvodnje korneocita, ćelija kože u kanalićima lojnih žlezda, koje udružene sa odumrlim ćelijama zadržavaju višak sebuma. Pošto zarobljeni sebum blokira kanal lojne žlezde, folikul dlake se puni gnojem. To je idealno tlo za razvoj bakterija, pa tada dolazi do treće faze, bakterijske, kada bakterija Propionibacterium acnes(P. acnes), razgrađujući zarobljeni sebum, izaziva zapaljenje. U ovoj fazi akne su veoma vidljive, koža oko njih je crvena i upaljena, a sam vrh akne može biti crn ili beo.

Kada prođe pubertet i hormoni se ustale i smire, prolaze i akne. Tako bi trebalo, ali nažalost, tokom poslednjih par decenija pojava akni kod odraslih osoba je u porastu. Po poslednjim procenama, čak 50% žena starosti 20-29 godina pati od akni. Samo polovina njih će ih se kasnije osloboditi, a 25% žena će nastaviti da kuburi s ovim problemom i u petoj deceniji života.

Zašto se to dešava, i zašto smo baš sada svedoci prave epidemije akni? Znamo da ovu nemilu pojavu izazivaju hormoni, a danas smo više nego ikada preplavljeni ’disruptorima hormona’ u svojoj neposrednoj okolini. Oni su maskirani u sve ono što nam na prvi pogled štedi vreme i povećava kvalitet života: brzu hranu prepunu aditiva i trans-masti, slatkiše koji su nam svuda na dohvat ruke, plastične kutije za čuvanje hrane, plastične čaše i flaše, gazirane napitke, tiganje na kojima možemo začas da pripremimo hranu koja se neće zalepiti, deterdžentima i sredstvima za higijenu, ali ima ih i u osnovnim namirnicama: voću i povrću koje je tretirano pesticidima, mesu i mleku koje je prepuno antibiotika i hormona… Sve ono što nam naizgled štedi vreme, zapravo nam ga krade.

Normalni hormonalni balans koji nam je priroda dala remete produkti visoke tehnologije. Tome su naročito podložne žene koje svakog meseca prolaze kroz ustaljenu smenu hormona, a koja je deo normalnog reproduktivnog ciklusa. Ali kada se balans hormona poremeti, dolazi do poremećaja koji se najčešće ispoljavaju u vidu neredovnih menstruacija, cista, mioma, sindroma policističnih jajnika (PCOS)… i akni.

PCOS je naročito i često udružen s aknama kod žena tokom reproduktivne faze života, a kada krene menopauza, pad estrogena i porast androgenih hormona može dovesti do nove najezde akni. Pored androgenih hormona, pojavu akni može okinuti i stres, odnosno hormon kortizol. Akne izazvane hormonalnim promenama kod žena obično izbijaju u predelu brade i vilice, pojačavaju se i smanjuju ciklično, baš kao i sam menstrualni ciklus, a obično se javljaju na istom mestu, odnosno pori koju je već proširila prethodna bubuljica.

Ma koliko nas pogled na akne u odrazu ogledala iritirao, nikako ih ne treba dirati i stiskati. Ovde je neophodan pregled i savet dermatologa koji će prepisati odgovarajuću terapiju i negu. Lice treba umereno umivati, koristiti blage sapune i pilinge. Ono što može značajno pogoršati akne i upale kože je teška šminka i loša navika odlaska na spavanje bez temeljnog skidanja šminke i čišćenja lica.

Iako je kontraceptivna pilula uobičajeni savet lekara kod akni izazvanih hormonalnim disbalansom, problem će se najčešće vratiti čim prestanemo da je koristimo. Prirodna rešenja zahtevaju više vremena i truda, ali na duge staze se veoma isplate. Tako je i sa lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u rešavanju poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što u osnovi balansira hormone. Mogu ga koristiti i devojčice, već od prve menstruacije. Kada se estrogen i testosteron dovedu u pravu meru, uz adekvatnu negu i ishranu i akne će se povući. Ali to se neće desiti preko noći. Kod biljnih preparata je veoma bitna redovna i dugoročna upotreba, a čak i kada se problem reši, dobro je još neko vreme zadržati preventivnu dozu.

Takođe je vrlo bitno pripaziti na ishranu. Gotova peciva od belog brašna i masnoća, pržena hrana, grickalice, kremovi, čokoladice i industrijski kolači ne samo da će doprineti stvaranju masnih naslaga na telu, već će nam sigurno uticati i na hormone. Ako akne pokušavamo da rešimo jednom terapijom, a nastavimo sa načinom života koji je do njih i doveo, nećemo imati dobre ili dugotrajne rezultate.

Nažalost, i kad akna prođe, može ostaviti gadan ožiljak u slučaju težih upala. Tada na scenu stupa Devi melem za regeneraciju. Ovaj visoko kvalitetni melem na bazi prirodnih ulja i pčelinjeg voska smiruje upalne procese, reguliše vlažnost, ima antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, dovodi do bržeg obnavljanja oštećenog epidermisa kože, smanjuje ožiljke i hiperpigmentaciju.

Akne su uporne, pa to moramo biti i mi. Svakako će doći trenutak kada se pogledamo u ogledalo i shvatimo da se upornost isplatila.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!