Tag Archives: atletsko stopalo

Neka nas prepoznaju po gipkom hodu

Leti volimo da hodamo bosi, naročito na moru i plaži, i po povratku kući često se iznenadimo kada nam pogled padne na stopala. Iako po dolasku hladnijeg vremena nosimo čarape i cipele, ispucale pete nisu nikad poželjne, za oko, komfor ili zdravlje.

Naše pete prirodno apsorbuju šok i prilagođavaju se podlozi kako s njom dolazimo u kontakt prilikom hoda ili trčanja. Da bi ispunile svoju funkciju, pete i koža na njima moraju biti elastične. Suva koža je najveći krivac za nastanak pukotina na petama. Koža bez vlage postaje kruta, neelastična, pa kada se na sve to doda naša težina i pritisak, ’jastučić’ od masnog tkiva i kože ispod petne kosti se širi i koža puca. Ako patimo od prekomerne težine, i naše pete će neminovno osetiti razliku.

Petama ne pogoduju ni dugotrajno stajanje, naročito na tvrdim podlogama, neudobne cipele, cipele koje loše naležu pozadi pa se tokom hoda taru o petu, kao i nepravilan hod i gaženje samo jednom stranom stopala.

Kada duže hodamo bosi i pete će otvrdnuti jer će koža biti podložnija isušivanju, a ako ih zapustimo, pukotine će se širiti i produbljivati. Osim što nisu prijatne za oko, pukotine na petama mogu biti neprijatne, bolne, pa čak i prokrvariti. Tada su podložne infekcijama jer se nečistoće zavlače u njih i lako prodiru u krvotok. Osim zadebljanja i pukotina na petama, na ivicama se mogu pojaviti i žuljevi.

Kako žene češće nose neudobnu obuću, ali i duže stoje, statistički su duplo sklonije nastanku ispucalih peta. Kako godine odmiču, tako nam i koža postaje suvlja, naročito s početkom menopauze. Zato je redovna i pravilna nega vrlo bitna.

Ako su nam pete ekstremno ispucale i zapuštene, potrebna nam je pomoć stručnjaka. Ali ekstreme možemo izbeći redovnom negom. Povremeno je potrebno noge potopiti u toplu vodu i sačekati da koža omekša, pa pete istrljati grubim kamenom ili turpijom za pete. Tako ćemo skinuti odumrlu kožu, ali to nije sve – neophodno je da petama obezbedimo vlagu i da ih ’nahranimo’.

Za to su nam potrebni prirodni sastojci koji će ne samo doći u dodir s površinom kože, već prodreti u nju, regenerisati je i zadržati vlažnost. Jedan od takvih sastojaka je kakao buter. Osim svoje sjajne teksture i mirisa, kakao buter je pravi raj za kožu. Obilje antioksidanata u njemu sprečava starenje kože i uticaj štetnih materija iz okoline. Prepun je hranljivih materija, posebno masnih kiselina kao što su stearinska, palminska, miristička, arahidonska i laurijska, a sadrži i cink i vitamin E. Osim što hrani kožu, kakao buter ima veliku sposobnost zadržavanja vlage, pa tako sprečava pucanje. Kada na njega još dodamo i pčelinji vosak, sprečićemo dodatno upale i isušivanje.

Idealna prirodna ulja za negu kože su ulja semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i čileanske ruže. Ona će ne samo sprečiti pucanje i starenje kože, već i pospešiti zarastanje, regeneraciju, isušivanje, dubinski je nahraniti i stimulisati metabolizam kolagena. Mnoštvo minerala i vitamina, poput selena, hroma, bakra, joda, cinka, vitamina B kompleksa i vitamina E, daće petama blistavost, gipkost, sprečiti i otkloniti komplikacije i poremećaje kože, a njihovo antioksidantno dejstvo sprečiti prodiranje bakterija u epitel. Adekvatna hidratacija ali i zadržavanje vlage i hranljivih materija duboko u koži sprečiće deformitete, pojavu zadebljanja i žuljeva.

Kada je nega stopala u pitanju, bitno je, pored zadebljanja kože, sprečiti i pojavu infekcija i neprijatnog mirisa. Tu nam mogu pomoći eterična ulja, pre svega čajevca sa prirodnim antiseptičnim i antifungicidnim dejstvom. Udruženo s uljima žalfije i karanfilića, ulje čajevca će pomoći da se spreče i otklone gljivične infekcije stopala, ublažiće znojenje nogu i neprijatne mirise,  a efikasno je i kod virusnih bradavica.

Svi ovi sjajni sastojci deo su visokokvalitetnog i prirodnog melema za negu stopala – Devi melema za pete. Pored udobne i kvalitetne obuće i čistih pamučnih čarapa, Devi melem za pete je treći neophodni činilac srećnih, mekih i glatkih peta. Upotreba nikad jednostavnija: nakon tuširanja ili kupanja dovoljno je da stopala namažemo ovim melemom, obučemo čiste pamučne čarapice (možemo imati jedan par specijalno za tu svrhu) i pustimo melem da odradi svoje. A na ulici će nas prepoznati i pre nego što ugledaju naše lice po gipkom hodu.

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!

Za stopala bez podstanara

Stopala su naš oslonac u životu, naš vodič, naše prevozno sredstvo. Često se o gumama svog automobila više brinemo nego o sopstvenim stopalima. Nemar nas može skupo koštati.

Ako primetite na stopalima i nožnim noktima sledeće promene, važno je da odmah reagujete:

  • koža stopala i između prstiju je suva i perutava
  • stopala svrbe
  • koža puca i javljaju se plikovi, ili čak krvare
  • nokat je zadebljao
  • nokat je promenio boju
  • nokat je krt, lista se i lako puca
  • iz nokta dopire neprijatan miris
  • nokat deluje dislocirano, odvojeno.

Gljivična oboljenja nogu su veoma uporna i vraćaju se čak i kad mislimo da smo se izlečili. Evo koja su dva najčešća gljivična oboljenja stopala:

Tinea pedis, atletsko stopalo izazivaju gljivice dermatofite kojima pogoduje vlažna i topla sredina, na primer vlažne čarape i patike. Česta je kod sportista, a veoma lako se prenosi od stopala do stopala na javnim površinama kao što su tuševi i svlačionice u teretanama. Manifestuje se suvom kožom koja počne da se peruta, naročito između prstiju i na tabanima, a u kasnijoj fazi koža se ljušti, stvaraju se plikovi i otvaraju se ranice koje su veoma neprijatne, svrbe i peku. Promene mogu zahvatiti i nokte i izazvati dodatne komplikacije.

Tinea unguium, onihomikoza je gljivično oboljenje noktiju, koje može ali i ne mora biti povezano s atletskim stopalom. Pored istih gljivica, izaziva je i kandida i neke vrste plesni. Na površini nokta se mogu javiti male fleke, a najčešće nokti postaju zadebljani, oker-žute boje. U odmakloj fazi počinju da se mrve i otpadaju. I ovde su veoma ugroženi sportisti kojima se savetuje pojačana higijena nogu, ali onihomikoza se javlja i kod starijih ljudi sa lošom perifernom cirkulacijom.

Gljivice vole vlagu i toplotu, a haraju na javnim površinama. Ako često idete u teretanu ili bilo koju sportsku ustanovu u kojoj koristite zajedničku svlačionicu ili često koristite javni bazen, bitno je da ne hodate bosi. Treba imati u vidu da je i dobar imunitet jedan od faktora koji nas štiti od nepoželjnih gljivica, kao i da neko može biti prenosnik a da ne oboli. Zato nikada ne treba koristiti tuđu obuću.

Preventiva je najbolji lek, pa osim što ćete nositi papuče ili japanke u svlačionicama i zajedničkim tuševima, vodite računa o higijeni nogu. Često menjajte čarape, perite patike, dezinfikujte ih, i negujte kožu stopala. Patike možete povremeno dezinfikovati tako što ćete u flašicu sa pumpicom sipati malo vode i dodati 5-6 kapi ulja od čajevca, pa dobro isprskati obuću iznuta i ostaviti na promaji. Patike ne držite stalno u najlon kesi, čim stignete kući izvadite ih iz sportske torbe i dozvolite im da se provetre.

Nakon svakog tuširanja preporučuje se upotreba Devi melema za pete. Osim što neguje stopala i sprečava pucanje kože, ovaj melem sadrži i eterična ulja čajevca, žalfije i karanfilića koji su sjajna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija, a sprečavaju i neugodni miris nogu. Uz dobru higijenu i Devi melem za pete, sprečićemo pojavu ’podstanara’ na stopalima.