Zaštitnik slabih i nemoćnih

Kada bismo napravili konkurs za najmoćniju biljku, na vrhu rang-liste sigurno bi se našla bela imela. Naši preci su je slavili od pamtiveka i pripisivali joj magične moći, a moderna nauka je dokazala da je ta magija stvarna. Imela je sama po sebi neobična: nema koren, već raste kao parazit na drveću i iz njih crpi hranu. Možemo je lako uočiti zimi, na ogoljenim krošnjama listopadnog drveća, jer je imela i dalje zelena. Njeni plodovi su veoma otrovni, ali sama biljka, kada se stručno pripremi, toliko je lekovita da ima moć da uništava čak i ćelije kancera. Interesantno je da lekovitost imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.

Ono što je uočeno u naučnim istraživanjima je da bela imela stimuliše imuni odgovor na ćelijskom nivou i selektivno napada i uništava ćelije raka. Zato se u brojnim klinikama zvanično koristi kao terapija kod malignih bolesti i predkanceroznih stanja. Ono što omogućava takvo dejstvo su viskotoksini – kardiotonični polipeptidi i lecitini iz bele imele, koji utiču na granulocite koji uništavaju patogene ćelije. Standardna antitumorna terapija inače upravo uništava granulocite, a samim tim i imunitet obolelog. Za razliku od nje bela imela, osim što eliminiše tumorne ćelije, štiti i jača imunitet.

Dejstvo bele imele je široko: ona je prirodni vazodilatator – širi arterije i prokrvljuje telo. Zato je sjajna kod kardiovaskularnih oboljenja, kao lek i preventiva. Imela snižava krvni pritisak, deluje okrepljujuće na srčani mišić i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma. Ova magična biljka smiruje grčeve, pomaže zarastanje rana i zaustavlja krvarenje, podstiče varenje i izbacivanje crevnih parazita, balansira hormone i pomaže kod dijabetesa. Kao efikasan diuretik može biti od pomoći kod oticanja, reume, upale zglobova i gihta. Ona je zaštitnik ženskog reproduktivnog sistema i jača kako žensku, tako i mušku plodnost.

Brojna istraživanja su potvrdila snažno antivirusno dejstvo bele imele, pa je, s pojavom SARS-CoV-2 virusa, ponovo došla u centar pažnje. Najviše se koristi u Kini, s ciljem da se inhibira 3CLpro, glavni protein pomoću kog se virus širi u telu domaćina. Ali njena uloga je najveća u zaštiti najosetljivijih: ono što je praksa potvrdila je da su pod najvećim rizikom od Covid-19 osobe koje već pate od nekih hroničnih oboljenja, naročito srčani bolesnici i dijabetičari. Zato je upravo tu dragoceno snažno dejstvo bele imele na žlezde s unutrašnjim lučenjem i kardiovaskularni sistem.

Imela je tako najveći zaštitnik slabih i nemoćnih, pravi Robin Hud među biljkama. Ona je tu da nam osnaži imunitet i pomogne našem telu da se izbori sa spoljnim neprijateljima, ali i da izbalansira funkcije u nama samima. Ono što je važno je da je ne koristimo na svoju ruku, već da pripremu prepustimo stručnjacima. A kao i svo lekovito bilje, i bela imela najbolje deluje kada se udruži sa drugima. Upravo takvo, sinergetsko dejstvo bele imele, deo je Disana – prirodnog bioeliksira koji nam jača imunitet, čuva vitalnost i zdravlje. Pored bele imele, u ovom prirodnom preparatu za naše zdravlje brinu se i bokvica, ehinacea, kopriva, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, zajedno s medom i vitaminom C. Osim što će nam pomoći da se izborimo s virusima, Disan će zaštititi naše disajne organe, pročistiti pluća, ublažiti i smiriti kašalj, podstaći cirkulaciju i mikrocirkulaciju, pročistiti krvne sudove, ali nas i umiriti i opustiti. Zato Disan pomaže i pušačima da se lakše odviknu od duvana.

Disan je zato obavezan deo kućne apoteke, bioeliksir koga vredi imati na polici, kao preventivu ili ’da se nađe’. Naročito u vreme epidemija kada je zaštita svima potrebna.

Poljubac ispod imele

U svom čuvenom delu Naturalis Historia, Plinije Stariji, okoreli Rimljanin i kao takav prirodni neprijatelj Kelta, odaje poštu galskim druidima. Ovi varvari, grubi, kosmati divljaci, kako su ih Rimljani etiketirali, imali su posebne moći i znanja koja su se prenosila s kolena na koleno. Čuveni Aspiriniks koga su oživeli Gošini i Underzo, tvorci stripa i filma o Asteriksu i Obeliksu, ako ne bere trave po šumi, kuva čarobni napitak, do čije recepture gramzivi Rimljani nikako ne uspevaju da dođu. Kelti za sobom nisu ostavili gotovo nikakvog pisanog traga, i o njima, paradoksalno, možemo najviše saznati iz zapisa onih koji su se svojski potrudili da ih unište.
Dobar deo naših gena je keltski. Pre nego što su Rimljani dospeli na Balkan, Kelti su uveliko, milenijumima naseljavali ova područja i ubirali plodove prirode. Današnje beogradsko naselje Karaburma nekada je bilo keltsko, a na mestu gde je sada pijaca, stajala je velika nekropola. Lutali su Kelti po priobalju Dunava, obožavali su visoko drveće, naročito hrast, koji zauzima glavno mesto i u slovenskoj mitologiji. A na visokom, jakom drveću neretko su nailazili na ključni sastojak za pripremu svog ’čarobnog napitka’ – imelu.

I upravo zbog imele im je Plinije Stariji skinuo kapu. U njoj Kelti nisu videli beznačajnu, parazitsku biljku, kako na prvi pogled deluje, već biljku velikih moći i mogućnosti. Imela je postala osnov njihovih mitova, rituala, predanja i što je najbitnije – medicine. Koliko su druidi bili moćni govori i činjenica da su Rimljani shvatili da ako žele da podjarme ove varvare, moraju da se prvo reše druida. U prvom veku naše ere Tiberije pokreće masovnu egzekuciju druida u Galiji, a Klaudije ih zakonom zabranjuje. Oni Kelti koji su prihvatili Hrišćanstvo, protkali su ga paganskim nitima, dali su mu svoj pečat, a predanja nastavili da prenose na nove generacije.

Zašto je imela toliko posebna? I šta je to što su druidi shvatili u ta davna vremena kada nije bilo hemijskih analiza, laboratorija i mikroskopa?

Pre svega, način na koji se razmnožava: da bi imela živela, neophodno je da ptica pojede zrelu bobicu, tako što će kljunom istisnuti meku opnu, a potom kljun sa lepljivim semenom  obrisati o koru drveta. Kada se lepljivi sadržaj osuši i stvrdne, seme se čvrsto zakači za drvo i proklija, otimajući od svog domaćina hranljive materije i vodu. Kelti su verovali da imela, osim nutrijenata, od drveta preuzima i njegov duh, i na taj način ostaje zelena i tokom zime, kada je veći deo vegetacije uspavan.

Ovaj modus vivendi imele, sposobnost da crpi energiju svog domaćina, sagledaćemo u novom svetlu kada saznamo da ta izuzetna biljka ima moć da uništi ćelije tumora. Ovu činjenicu je priznala i moderna medicina, pa neke klinike koriste imelu za lečenje karcinoma jer je naučno dokazano da sprečava rast krvnih sudova malignog tkiva. Treba imati u vidu da su plodovi imele za čoveka veoma otrovni, pa se ova biljka može koristiti samo ako se stručno preradi.

Pored suzbijanja malignih ćelija, imela ima moć da:

  • reguliše krvni pritisak i sprečava aritmiju
  • sprečava vrtoglavicu i grčeve
  • reguliše hormone
  • poboljšava metabolizam
  • sprečava dijabetes
  • pospešuje rad limfnog sistema
  • otklanja valunge i razdražljivost
  • deluje na žlezde sa unutrašnjim lučenjem

Nervoza, lupanje srca, promene raspoloženja, nesanica, razdražljivost, valunzi, simptomi su koje prepoznaje svaka žena koja ulazi u menopauzu. I kao što su nekada davno činili druidi, Herba Svet danas ima svoj čarobni napitak – Femisan B. Bela imela je jedna od 5 biljaka koje su sastavni deo ovog dragocenog preparata.

Za kraj, da ne zaboravimo čuveni običaj koji se praktikuje širom sveta za Božić: ako žena stoji ispod imele, muškarac ima pravo da je poljubi. A da ne popije šamar. Jer je baš tad krenuo valung i skroz je nervozna…