Višestruka korist od redovnog vežbanja

Najveća motivacija da se pokrenemo i počnemo da vežbamo obično je fizički izgled. Svi bi voleli da izgledaju vitko i zategnuto, ali retki istrajavaju u svom naumu, svesni činjenice da se takav izgled postiže vremenom i upornošću. Ali redovno kretanje i vežbanje je mnogo više od fizičkog izgleda. Jeste, danas nije jednostavno naći načina za vežbanje. Mnogo vremena provodimo na poslu, najčešće sedeći ispred kompjutera, ne retko radimo prekovremeno, a i obaveze kod kuće se gomilaju… Ali naše telo ne sluša te razloge, već reaguje.

Očigledni znaci nedostatka kretanja i vežbanja su masne naslage koje se gomilaju posebno u predelu stomaka, pa su nam farmerke uske i moramo da kupimo broj veće, ali postoje i drugi znaci koje nam telo šalje, a nama nije uvek logično da ih povežemo s nedovoljnom aktivnošću.

Pre svega, kada smo pasivni i ne krećemo se, i naša creva postaju lenja. Ako pritom ne pijemo dovoljno vode i ne unosimo dovoljno vlakana, rezultat će sigurno biti zatvor. Osobe koje su silom prilika vezane za krevet to dobro znaju. Zašto? Zato što kretanje i vežbanje ne jača samo bicepse, tricepse i kvadricepse, već i mišiće unutrašnjih organa. Dnevna fizička aktivnost je neophodna za zdravu crevnu peristaltiku: ona skraćuje vreme koje je potrebno za zadržavanje sadržaja u debelom crevu kao i količinu vode koju telo apsorbuje iz stolice. Pritom, aerobne vežbe ubrzavaju puls čime se stimulišu kontrakcije mišića u crevima. Što veća kontrakcija, to bolja peristaltika. Ako patimo od zatvora, ne moramo raditi naporne vežbe u teretani. Dovoljno je da redovno hodamo, idealno bi bilo oko 45 do 60 minuta svakog dana, a ako tome još dodamo trčanje, plivanje ili ples, creva će nam biti veoma zahvalna.

A kad smo već kod mišića, ne samo onih u unutrašnjim organima, već i svih, i oni vole da budu stalno aktivni. Što ih više istežemo i pokrećemo, biće elastičniji. Ako prestanemo da ih koristimo, biće stegnuti i skratiće se. I onda počinje i onaj neprijatni osećaj kada nas sve boli i zateže, pa nam je teško i da se jednom sagnemo i dohvatimo nešto. Pored klasičnih aerobnih pokreta, mišići vole i istezanje. Možemo raditi klasične vežbe istezanja, ili, na primer, krenuti na jogu.

Zbog naše neaktivnosti pate i pluća i srce. I njima je potrebna redovna aktivnost da bi ostali u dobroj formi. Kada po ceo dan sedimo, i ta dva vitalna organa „zaborave“ šta znači raditi pod naporom. I onda se lako zadišemo prilikom najblaže aktivnosti. Imamo osećaj kao da ne možemo da udahnemo dovoljno duboko i da će nam srce iskočiti iz grudi. Najbolje ćemo im pomoći ako makar povremeno auto ostavimo parkiran i što više koristimo noge za obavljanje svakodnevnih obaveza. Što više aerobnih aktivnosti dodamo, to će nam srce i pluća biti „utreniraniji“.

Pored mišića, stežu se i zglobovi kada ne vežbamo. Naši zglobovi – kolena, ramena, skočni i ručni zglobovi, pokretljivi su zahvaljujući sinovijalnoj tečnosti koja ih stalno podmazuje. Ona omogućava slobodan pokret bez bola. Ali ako smo stalno pasivni, telo počne da luči manje sinovijalne tečnosti. Tada osećamo škripanje i puckanje u zglobovima, ujutru nam je posebno teško da se razmrdamo i profunkcionišemo.

Ali ne pati samo naše telo kada smo stalno zalepljeni za kauč. I naše raspoloženje jednako tone i propada. Redovna fizička aktivnost je najbolji način da se podstakne lučenje „hormona sreće“ – endorfina. A endorfin će nas nagraditi osećajem zadovoljstva, smanjiće napetost i stres, poboljšati nam samopouzdanje i podići energiju.

I kada sve saberemo, kada su naši mišići, creva, srce, pluća, zglobovi i um srećni jer redovno vežbamo, jednog dana ćemo se pogledati u ogledalo i prijatno iznenaditi. Uz sve koristi koje naš organizam ima, stigla je i lepota. Struk nam je uži jer se salo istopilo i nismo naduti, lice čisto jer je koža prokrvljena, ruke i noge vitke jer nam limfa slobodno cirkuliše, a sa usana ne skidamo osmeh. Vredelo je, zar ne?

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.