Vesnik demencije

S godinama možda taložimo mudrost i iskustvo, ali nažalost, i plak na zidovima arterija. Kako nas naš zaštitnik, estrogen, polako napušta, tako smo pod većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Brojni su naučni dokazi da estrogen sprečava razvoj ateroskleroze. Žene koje pre dolaska menopauze imaju nizak nivo estrogena, a naročito ako su pritom pušači i imaju visok krvni pritisak, pod većim su rizikom da obole od kardiovaskularnih poremećaja.

Kako nivo estrogena opada kada pređemo četrdesetu, tako su moguće i aterosklerotske lezije koje se, ako ne povedemo računa, mogu kasnije manifestovati kao koronarna bolest srca – angina pektoris ili infarkt, cerebrovaskularna oboljenja – moždani udar, ili periferna vaskularna oboljenja – bol i grčevi u nogama čiji je uzrok intermitentna klaudikacija, ili gangrena. Ateroskleroza nastaje stvaranjem ateroma – plaka koji se sastoji od lipida – pretežno LDL, ’lošeg’ holesterola, pokrivenih fibroznom kapom. Kada plak naraste može doći do njegove rupture – kidanja, ili kalcifikacije, što povećava rizik od nastanka tromba ili aneurizme.

Istraživanja su pokazala da su mlađe žene sa smanjenim nivoom estrogena pod sedam puta većim rizikom da obole od ateroskleroze. Kada, nakon 40. godine života, estrogen prirodno naglo opada, postepeno dodatno raste rizik od nastanka aterosklerotskih lezija s fibroznom kapom. A kada konačno nastupi menopauza, ateroskleroza može uznapredovati, uz upalu i pojavu kalcifikovanih ateroma u zidu krvnih sudova. Ali ono što danas znamo, a što je vrlo zabrinjavajuće, je da visoki krvni pritisak koji se iznenada javi kod žena u srednjim godinama predstavlja vrlo pouzdanog vesnika demencije u poznijem dobu: sa verovatnoćom od čak 73%.

Da estrogen, odnosno njegov nedostatak igra bitnu ulogu u razvoju poremećaja kod žena dokazalo je i istraživanje sprovedeno u Kaliforniji na preko 7000 ispitanika koje je započeto sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Kada su ispitanici, oni koji su bili još uvek živi, ponovo kontaktirani 1996. godine, prikupljeni su podaci o svima koji su patili od demencije, i potom su praćeni još narednih 15 godina. Zaključak je sledeći: žene koje su u četrdesetim godinama razvile visok krvni pritisak imale su 73% veće šanse da u starosti obole od demencije u odnosu na one sa normalnim pritiskom u srednjem dobu. Ova statistika ne važi za muškarce.

Sama demencija je skup simptoma pre nego konkretna bolest, i podrazumeva smetnje u pamćenju, govoru i orijentaciji, promene u ponašanju i nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti. Pored Alcahmerove bolesti, jedan od čestih oblika demencije je i vaskularna demencija – propadanje moždanih ćelija do kog dolazi usled moždanog udara. I tu se vraćamo na temu sa početka priče: krvne ugruške koji sprečavaju protok krvi zbog čega neki delovi mozga ne bivaju ishranjeni, ili pucanje krvnog suda u mozgu.

Najveći rizici za nastanak vaskularne demencije su povišeni krvni pritisak, pušenje i visoki LDL holesterol. Ako na sve to dodamo dijabetes, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti, budućnost nije mnogo svetla. Zato, kada smo na sredini svog životnog puta, nije loše da povremeno zastanemo i osmotrimo situaciju, jer od toga zavisi koliko ćemo daleko stići: s prvim nagoveštajima menopauze veoma je važno da delujemo preventivno na oboljenja koja su česta kada ona konačno nastupi.

Femisan B, osim što ima moć da ublaži i eliminiše neprijatne simptome menopauze – valunge, preznojavanja, nervozu, nesanicu, deluje i preventivno na poremećaje koji se u prelaznom periodu često javljaju: visoki krvni pritisak, aterosklerozu, dijabetes i osteoporozu. Preparat sadrži lekovite biljke koje su u našim krajevima poznate od davnina: matičnjak, hajdučku travu, neven, valerijanu, i za prevenciju posebno korisnu belu imelu. Poznata i kao biljka koja dokazano uništava ćelije tumora, bela imela je koronarni i periferni vazodilatator – ona širi arterije i olakšava protok krvi, a ima i kardiotonično dejstvo – okrepljuje srčani mišić. Zato efikasno reguliše krvni pritisak, ali i pospešuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, sprečava dijabetes, poboljšava metabolizam i, što je za našu priču najbitnije, skida naslage sa krvnih sudova, čisti ih i tako sprečava aterosklerozu. Pored svega toga, bela imela efikasno otklanja i valunge i nervozu. Zato možemo slobodno reći da je ova biljka najbolji saputnik žena od pete decenije života i idealan ulog u starost.

Belu imelu nikako ne smemo uzimati na svoju ruku jer je otrovna. Zato je važno njeno branje i preradu prepustiti stručnjacima. A u Femisanu B je imamo u najiskoristljivijem obliku, sinergetski udruženu s ostalim dragocenim biljkama. Zato, kada menopauza zakuca na vrata, pod ruku s Femisanom B jasno i glasno recimo NE demenciji u poznom dobu. Zato što imamo pametnije planove.

Zloslutni prorok

Danas u svetu više od milijarda ljudi pati od visokog krvnog pritiska, i taj trend raste. Za pet godina očekuje se da će se taj broj povećati za 29%. I dalje ne postoji definitivan odgovor na pitanje šta izaziva povećanje krvnog pritiska, ali je sigurno i očigledno da nezdrav stil života tu daje najveći doprinos. Unošenje previše soli, loših masti, alkohola, kao i nekretanje i gojaznost osnovni su okidači hipertenzije.

Sigurno već svi znamo zašto nije dobro imati povišeni krvni pritisak. Kada su zidovi arterija pod konstantnim ’udarom’ krvi, strada ceo kardiovaskularni sistem, i pod velikim smo rizikom da dobijemo srčani ili moždani udar. Nažalost, većina ljudi koja pati od ovog problema obično prolazi bez simptoma, pa ako se pritisak namerno i ciljano ne kontroliše, može nam na drastične načine objaviti svoje postojanje.

Ali rezultati istraživanja koji traju od šezdesetih godina prošlog veka naovamo su ukazali na još jedan razlog što je hipertenziju veoma bitno otkriti i rešavati na vreme, naročito kada se radi o ženama u petoj deceniji života. Jer, nije reč više samo o našem kardiovaskularnom sistemu, već i o mozgu. Hipertenzija koja se pojavi kod žena u četrdesetim godinama, čak sa 73% verovatnoće najavljuje pojavu demencije kasnije tokom života. Istraživački tim iz Kalifornije došao je do tih rezultata na osnovu preko 5000 ispitanika koje su pratili od sredine šezdesetih godina, pa ponovo 1996, od toga poslednjih 15 godina intenzivno.

I najmanje oscilacije krvnog pritiska utiču na naš mozak i izazivaju njegovo smanjivanje – konkretno sive mase. Siva masa je glavna komponenta centralnog nervnog sistema, i sadrži većinu neuronskih ćelija mozga. Ona obuhvata delove mozga koji kontrolišu rad mišića, čula, pamćenje, emocije, govor, samokontrolu i odlučivanje. Pored smanjene sive mase, osobe sa hipertenzijom u starosti imaju i manji hipokampus, deo mozga zadužen za formiranje memorije i učenje. Hipertenzija uništava nežne krvne sudove u mozgu, što narušava ravnotežu između protoka krvi i neuronske aktivnosti. Tako se povećava rizik od moždanog udara, ali i demencije i to čak dva do tri puta. Jedna studija je pokazala da osobe s visokim krvnim pritiskom imaju i povišen nivo proteina amiloida, koji je jedan od pokazatelja Alchajmerove bolesti.

Ali ono što je bitno istaći je da je kalifornijski istraživački tim utvrdio da su pod najvećim rizikom, kada se radi o korelaciji hipertenzije i kasnije pojave demencije – žene. Još uvek se ne zna zašto i kako promene krvnog pritiska različito deluju na pripadnike dva pola, i to će sigurno biti tema nekih novih istraživanja. Ali svakako i ovo što do sad znamo je dovoljno da shvatimo koliko je bitno ulaganje u sopstvenu budućnost. Naročito kada je krvni pritisak nešto na šta definitivno možemo da utičemo.

Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje alkohola i duvana, preduslovi su za kvalitetan život ne samo kad je krvni pritisak u pitanju. Pored sintetičkih lekova, hipertenziju možemo regulisati i na prirodan način, pomoću lekovitog bilja. Lekovito bilje sadrži za mozak veoma bitnu komponentu – slobodne amine. Konkretno, acetilholin deluje kao antihipertenziv i parasimpatikomimetik – on dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen a podiže snižen. Istovremeno, holin deluje i lipolitički – razlaže masnoće, usporava njihovo deponovanje u zidove krvnih sudova i formiranje plaka. Lekovito bilje bogato je i mineralima koji krvnim sudovima daju gipkost, što dodatno poboljšava cirkulaciju i normalizuje pritisak.

Naravno, ne bilo koje lekovito bilje. Najbolje za tu svrhu, u savršenom odnosu i obliku, nalazi se u bočici Leocardina. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela pomoći će ne samo da dođemo do savršenog krvnog pritiska, već i kod poremećaja srčanog ritma, angine pektoris, nakon infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, kod povišenog holesterola i problema s cirkulacijom.

Ulaganje u dobar krvni pritisak u srednjem dobu doneće nam kvalitetnu starost i omogućiti da sačuvamo sve uspomene, ne samo na starim fotografijama, već i u svom umu. Da prepoznamo drage ljude i sećamo se jednako davnih dana kao i skorašnjih događaja. I da ne zaboravimo da popijemo 30 kapi Leocardina. Nazdravlje! 

Fizička i mentalna oštrina, ruku pod ruku

Istraživanja pokazuju da se svake četiri sekunde na svetu zabeleži po jedan novi slučaj demencije. Iako se demencija smatra oboljenjem starih, nažalost, ona ne bira godine i može pogoditi i tridesetogodišnjake. Kod mlađih osoba ona se teže primećuje i dijagnostifikuje. Neki od prvih signala su problemi sa kratkoročnom memorijom, poteškoća da se pronađe prava reč, ali i promene raspoloženja, apatija, konfuzija, nemogućnost da se obavljaju uobičajene radnje, dezorijentisanost, bespotrebno ponavljanje uobičajenih svakodnevnih radnji.

Naše pamćenje može biti kratkoročno i dugoročno, i dok je ovo prvo ograničeno, dugoročno pamćenje je kao bunar bez dna. Za razliku od kompjutera ili memorijskih kartica koji imaju ograničenu memoriju, ljudsko pamćenje može biti neiscrpno. Neka istraživanja su pokazala da kratkoročno možemo pamtiti 4 do 9 informacija, dok dugoročno možemo skladištiti bezbroj sećanja i podataka. Ako izuzmemo gubitak pamćenja iz psiholoških razloga, usled traumatičnih događaja koje potiskujemo, razlog zaboravnosti leži u nemogućnosti skladištenja podataka, kao i preuzimanja tih podataka iz ’skladišta’ memorije.

Kognitivne rezerve našeg mozga, njegova mogućnost da prevaziđe neurološka oštećenja usled niza faktora, najčešće starenja, vremenom se smanjuju. Ali ono što mozak sigurno ’pamti’ zauvek je način na koji ga hranimo. Mozak se sastoji od oko 75% vode, i najmasniji je organ u telu: ima najmanje 60% masti. Za optimalno zdravlje mozga neophodne su esencijalne masne kiseline, od trenutka začeća do smrti. Osim što su neophodne za samu strukturu mozga, esencijalne masne kiseline omogućavaju sintezu i pravilno funkcionisanje moždanih neurotransmitera.

Mozak možemo dobro nahraniti ako redovno konzumiramo orašaste plodove, maslinovo ulje, masnu ribu poput lososa i tunjevine i avokado, ali potrebno je i da ga treniramo. Učenje stranih jezika, računanje napamet umesto pomoću digitrona, sviranje muzičkih instrumenata, šah, hobiji koji zahtevaju istančanu motoriku poput veženja, crtanja, slikanja, slaganja slagalica, odličan su ’kognitivni trening’.

Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da i redovna fizička aktivnost veoma povoljno deluje na očuvanje i poboljšanje pamćenja. Tako je jedna klinička studija, rađena na 36 zdravih ispitanika u ranim dvadesetim godinama dokazala da je samo deset minuta laganog vežbanja na dan dovoljno da poboljšamo pamćenje. Tokom ove studije, ispitanici bi prvo radili lagane vežbe, jogu ili brzo hodanje tokom deset minuta, da bi potom dobili zadatak da zapamte niz pojmova dok je istovremeno rađeno snimanje mozga magnetnom rezonancom. Ne samo da su uspevali da dobro reše zadatke, već je snimanje pokazalo pojačanu vezu između hipokampusa, dela mozga zaduženog za skladištenje memorije, i kortikalne oblasti mozga koja je odgovorna za povratak memorije. U drugom delu istraživanja rađen je isti test i snimanje, ali bez prethodnog vežbanja. Ovog puta komunikacija između hipokampusa i kortikalne regije bila je vidno slabija.

Kada ne vežbamo, ili prestanemo da vežbamo, usporava se dotok krvi u 8 moždanih regija, uključujući i hipokampus pomoću kog stvaramo, čuvamo i vraćamo memoriju. Na taj način povećavamo i rizik od neurodegenerativnih oboljenja, kao što su Alchajerovo i Parkinsonovo oboljenje. Kako starimo, tako veze između delova mozga postaju sve slabije što se prvenstveno odražava u nemogućnosti da razlikujemo slične događaje iz prošlosti. Već tokom perioda od deset godina može doći do značajnog smanjenja zapremine mozga i mentalnog propadanja.

Još jedna studija rađena u Kanadi bavila se merenjem nivoa proteina BDNF – moždanog neurotrofičnog faktora, koji doprinosi normalnom rastu, opstanku i održanju neurona.  U studiji je učestvovalo 95 mladih odraslih ispitanika koji su bili podeljeni u tri grupe: prva je bila uključena u fizički i kognitivni trening, druga samo u fizički i treća nije imala nikakav trening. Fizički trening sastojao se od 20 minuta intenzivnih intervalnih vežbi. Rezultat je pokazao da fizičke vežbe ne samo poboljšavaju kognitivne funkcije, već dovode i do povećanja nivoa BDNF proteina.

Dakle, pored toga što nam daruje vitkost, stabilan nivo insulina u krvi, dobru cirkulaciju i rad kardiovaskularnog sistema, redovna aktivnost nam čuva moždane funkcije i poboljšava pamćenje. Zato patike na noge, pa u šetnju! Budite pozitivno zarazni po svoju okolinu, naterajte prijatelje i članove porodice vam se pridruže. Nema boljeg ulaganja u budućnost.