Tag Archives: Devi melem

Akne kad im vreme nije

Kada prvi put dođe do naleta hormona u pubertetu, celo telo počinje da se menja, a dotad glatka, detinja koža lica može početi da liči na bojno polje istačkano crvenim i oteklim bubuljicama. Akne su u pubertetu normalna pojava usled porasta testosterona kod oba pola, koji ima svoju bitnu ulogu – dečacima daje telesne osobine muškarca, dok kod devojčica pomaže u jačanju mišića i kostiju. Testosteron tokom ove mladalačke metamorfoze hoće da prodrma lojne žlezde, pa se pojačava lučenje sebuma oko korena dlake. Iako sebum ima svoju svrhu, da štiti i vlaži kožu, kada ga ima previše ume da se udruži sa odumrlim ćelijama kože i začepi folikul dlake.

Akne su zapaljenje kože koje nastaje u tri faze: seboreja – kada se proizvodi višak sebuma, ali se još uvek ne vide promene na površini kože, hiperkeratoza – kada se na površini kože stvara zadebljanje i izbočina usled povećane proizvodnje korneocita, ćelija kože u kanalićima lojnih žlezda, koje udružene sa odumrlim ćelijama zadržavaju višak sebuma. Pošto zarobljeni sebum blokira kanal lojne žlezde, folikul dlake se puni gnojem. To je idealno tlo za razvoj bakterija, pa tada dolazi do treće faze, bakterijske, kada bakterija Propionibacterium acnes (P. acnes), razgrađujući zarobljeni sebum, izaziva zapaljenje. U ovoj fazi akne su veoma vidljive, koža oko njih je crvena i upaljena, a sam vrh akne može biti crn ili beo.

Kada prođe pubertet i hormoni se ustale i smire, prolaze i akne. Tako bi trebalo, ali nažalost, tokom poslednjih par decenija pojava akni kod odraslih osoba je u porastu. Po poslednjim procenama, čak 50% žena starosti 20-29 godina pati od akni. Samo polovina njih će ih se kasnije osloboditi, a 25% žena će nastaviti da kuburi s ovim problemom i u petoj deceniji života.

Zašto se to dešava, i zašto smo baš sada svedoci prave epidemije akni? Znamo da ovu nemilu pojavu izazivaju hormoni, a danas smo više nego ikada preplavljeni ’disruptorima hormona’ u svojoj neposrednoj okolini. Oni su maskirani u sve ono što nam na prvi pogled štedi vreme i povećava kvalitet života: brzu hranu prepunu aditiva i trans-masti, slatkiše koji su nam svuda na dohvat ruke, plastične kutije za čuvanje hrane, plastične čaše i flaše, gazirane napitke, tiganje na kojima možemo začas da pripremimo hranu koja se neće zalepiti, deterdžentima i sredstvima za higijenu, ali ima ih i u osnovnim namirnicama: voću i povrću koje je tretirano pesticidima, mesu i mleku koje je prepuno antibiotika i hormona… Sve ono što nam naizgled štedi vreme, zapravo nam ga krade.

Normalni hormonalni balans koji nam je priroda dala remete produkti visoke tehnologije. Tome su naročito podložne žene koje svakog meseca prolaze kroz ustaljenu smenu hormona, a koja je deo normalnog reproduktivnog ciklusa. Ali kada se balans hormona poremeti, dolazi do poremećaja koji se najčešće ispoljavaju u vidu neredovnih menstruacija, cista, mioma, sindroma policističnih jajnika (PCOS)… i akni.

PCOS je naročito i često udružen s aknama kod žena tokom reproduktivne faze života, a kada krene menopauza, pad estrogena i porast androgenih hormona može dovesti do nove najezde akni. Pored androgenih hormona, pojavu akni može okinuti i stres, odnosno hormon kortizol. Akne izazvane hormonalnim promenama kod žena obično izbijaju u predelu brade i vilice, pojačavaju se i smanjuju ciklično, baš kao i sam menstrualni ciklus, a obično se javljaju na istom mestu, odnosno pori koju je već proširila prethodna bubuljica.

Ma koliko nas pogled na akne u odrazu ogledala iritirao, nikako ih ne treba dirati i stiskati. Ovde je neophodan pregled i savet dermatologa koji će prepisati odgovarajuću terapiju i negu. Lice treba umereno umivati, koristiti blage sapune i pilinge. Ono što može značajno pogoršati akne i upale kože je teška šminka i loša navika odlaska na spavanje bez temeljnog skidanja šminke i čišćenja lica.

Iako je kontraceptivna pilula uobičajeni savet lekara kod akni izazvanih hormonalnim disbalansom, problem će se najčešće vratiti čim prestanemo da je koristimo. Prirodna rešenja zahtevaju više vremena i truda, ali na duge staze se veoma isplate. Tako je i sa lekovitim biljem. Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u rešavanju poremećaja ženskog reproduktivnog sistema tako što u osnovi balansira hormone. Mogu ga koristiti i devojčice, već od prve menstruacije. Kada se estrogen i testosteron dovedu u pravu meru, uz adekvatnu negu i ishranu i akne će se povući. Ali to se neće desiti preko noći. Kod biljnih preparata je veoma bitna redovna i dugoročna upotreba, a čak i kada se problem reši, dobro je još neko vreme zadržati preventivnu dozu.

Takođe je vrlo bitno pripaziti na ishranu. Gotova peciva od belog brašna i masnoća, pržena hrana, grickalice, kremovi, čokoladice i industrijski kolači ne samo da će doprineti stvaranju masnih naslaga na telu, već će nam sigurno uticati i na hormone. Ako akne pokušavamo da rešimo jednom terapijom, a nastavimo sa načinom života koji je do njih i doveo, nećemo imati dobre ili dugotrajne rezultate.

Nažalost, i kad akna prođe, može ostaviti gadan ožiljak u slučaju težih upala. Tada na scenu stupa Devi melem za regeneraciju. Ovaj visoko kvalitetni melem na bazi prirodnih ulja i pčelinjeg voska smiruje upalne procese, reguliše vlažnost, ima antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, dovodi do bržeg obnavljanja oštećenog epidermisa kože, smanjuje ožiljke i hiperpigmentaciju.

Akne su uporne, pa to moramo biti i mi. Svakako će doći trenutak kada se pogledamo u ogledalo i shvatimo da se upornost isplatila.

Biljka koja zavodi mirisom

Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj mirisnoj biljci počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek ali i za mumifikaciju. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Ime joj potiče od latinskog lavare, prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.

I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla.

Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon ’obavljena posla’. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.

I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i štrik za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.

Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje: pojačava teta i alfa moždane talase. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.

Ako ima tako efikasno dejstvo kad je samo pomirišemo, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, kako su pokazala istraživanja na Univerzitetu u Trstu. Kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, a ima i umirujuće dejstvo na iritiranu i suvu kožu, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca. Umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata. Odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.

Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.

Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najbolji maneken.

Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Devi melemu za regeneraciju. Eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, alantoin, sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Naši prirodni amortizeri

Tokom života na stopalima u proseku 4 puta obiđemo Zemljinu kuglu. Naš najbitniji oslonac sastoji se od 26 kostiju, 33 zgloba i preko 100 ligamenata, tetiva i mišića. U stopalima se nalazi oko 400.000 nervnih završetaka, više nego u bilo kom drugom delu tela. Tu je i oko 250.000 znojnih žlezda. Kada saberemo sve te činjenice, shvatamo da bi stopalima trebalo da pružimo veću negu nego licu.

Postoji još jedan deo anatomije stopala, čijeg postojanja nismo ni svesni, sve dok ga ne izgubimo. To su jastučići od masnog tkiva, prirodni ulošci ispod kože tabana, koji ublažavaju udarac prilikom kretanja. Zahvaljujući njima možemo da savladamo neravne površine, bolje se balansiramo i propinjemo. Kako starimo, koža gubi elastičnost a ovaj prirodni ’tapacirung’ se tanji i polako gubi već nakon 65. godine života.

Jastučići od masnog tkiva oblažu deo stopala ispod palca, najširi deo stopala ispod kostiju donožja, kao i ispod pete. Osim što apsorbuju šok prilikom hodanja, masni jastučići štite i pripoj fascije tabana na donjoj strani petne kosti. Ovaj plantarni (tabanski) ligament čuva luk svoda pri pokretima stopala i apsorbuje udarce prilikom hodanja. Posebno je bitan prilikom trčanja kada stopalo trpi silu koja je dva do tri puta veća od naše telesne težine.

Tokom mlađih dana možemo, usled pogrešnog i preterano agresivnog treninga, osetiti oštar bol u predelu pete koji ukazuje na plantarni fascitis, upalu pripoja tabanske fascije. Međutim, kako starimo i polako gubimo masne obloge na tabanu, može doći do plantarnog fascitisa prilikom svakodnevnog kretanja. Bol je obično intenzivniji ujutru zbog čega su prvi koraci nakon ustajanja iz kreveta posebno teški. Lokalizovan je najčešće oko i ispod pete, ali može se protezati sve do korena prstiju. Sličan je osećaj i kod petnog trna, kalkaneuma na donjoj strani pete, koji nastaje usled neadekvatnog pritiska na petu prilikom kretanja.

U starosti dolaze na naplatu i nepromišljene navike iz mladosti: često nošenje visokih potpetica, potpuno ravne, uske i neadekvatne obuće, brže će dovesti ne samo do gubljenja masnih jastučića na stopalima, već i do nastanka deformiteta kostiju stopala poput čukljeva. Gojaznost i dijabetes dodatno utiču na stopala i manifestuju se spuštenim svodom i dijabetskim stopalom, degeneracijom mekih tkiva i kostiju izazvanih šećernom bolešću. Dijabetsko stopalo manifestuje se pojavom rana i čireva, posebno sklonih infekcijama.

Propadanje masnih jastučića na stopalima neizostavno utiče i na kožu stopala. Osim što koža gubi masnoću i gipkost, sada trpi i veći pritisak i trenje pa je sklonija je pucanju, nastanku žuljeva, kurjeg oka, nokti postaju tvrđi i skloniji urastanju, a češće su i gljivične infekcije jer se, usled deformiteta, nečistoće lakše nakupljaju ispod nokta. Crvenilo, plikovi, koža koja se ljušti i svrab, naročito između prstiju, ukazuju na atletsko stopalo, gljivičnu infekciju kojoj su skloni sportisti, ali i starije osobe. Pete treba da negujemo tokom čitavog života, a naročito u zrelim godinama kada lakše pucaju i sklonije su formiranju naslaga i žuljeva.

Kada je zdravlje u pitanju, uvek je preventiva najbolji lek. Pre svega, potrebno je da budemo informisani i da osluškujemo kakve nam poruke šalje naše telo. Najbolji način da minimalizujemo posledice usled propadanja masnog tkiva na tabanima je da izaberemo adekvatnu, anatomsku obuću. Kad god imamo priliku da odemo na more, dobro je da šetamo bosi po pesku i u plićaku. Osim što je ovakva šetnja odlična vežba, voda u plićaku pružiće našim stopalima idealnu masažu, dok će ih minerali nahraniti. I, na kraju, potrebno je da uvedemo obaveznu dnevnu negu kože stopala: detaljno pranje sprečiće gljivične infekcije, a adekvatna krema omekšati kožu, sprečiti nastanak tvrdih naslaga, pucanje i žuljeve. Nokte treba seći ravno, pomoću grickalice kako bi se sprečilo urastanje. Pedikir nam može pomoći da se rešimo žuljeva, ali s njim ne treba preterivati, jer zadebljala koža na tabanima ipak predstavlja neku vrstu zaštite prilikom hodanja pa je ne treba suviše skidati.

Idealnu negu za stopala pruža nam Devi melem za pete. Sadrži samo prirodne i visoko kvalitetne sastojke: ulje semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže, pčelinji vosak, kakao puter. U sastav ulaze i eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca. Koža ga lako upija, a zahvaljujući kakao puteru vlaga se zadržava duboko u koži. Kombinacija prirodnih ulja sprečava isušivanje, pucanje ali i regeneriše i hrani kožu. Pored toga, ulja čajevca, žalfije i karanfilića ne samo da eliminišu neprijanti miris nogu, već sprečavaju gljivične infekcije svojim antifungalnim dejstvom.

Uz Devi melem za pete ispunite statistiku: pređite tokom života razdaljinu koja je ekvivalentna četvorostrukom obimu Zemljine kugle. A sledeći put kada birate kremu za lice, setite se i svojih stopala. Jer, iako su skrivena i često neprimetna, ona su ta koja nas nose kroz život.

Devi melem i alergija na sunce, jedno iskustvo

U celosti vam prenosimo iskustvo naše korisnice Devi melema za regeneraciju, koji joj je rešio problem alergije na sunce:

DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE (Moje iskustvo)

Kompanija Herba svet, u velikom asortimanu proizvoda koje proizvodi, nesumnjivo ima i proizvod pod imenom DEVI melem za regeneraciju kože, čije su blagodeti osetili možda mnogi, namenjen za problem koje tretira. Ono što bih ja želela da istaknem i naglasim a i preporučim jeste nešto što na proizvodu ne stoji ali naravno polazim od toga da je sve individualno i da se kod svakoga manifestuje drugačije.

DEVI melem sam koristila iz razloga koji nije tema ovog teksta, ne znajući još uvek da će mi pomoći oko problema, zbog kog mi se svako letovanje pretvori u “noćnu moru”…a to je alergija na sunce!

Da se jednom rečenicom vratim, zašto sam do sada koristila DEVI melem. Naime zbog jedne povrede lica od pre godinu dana i dve hirurške intervencije na maksilofacijalnoj hirurgiji, stvoren mi je ožiljak, koji u stvari i nije ožiljak već “mrtvo tkivo” koje u iščekivanju i pripremi za treću intervenciju (najvererovatnije da će biti samo estetska), treba omekšati taj deo, što više, stvoriti što elastičniju kožu, tkivo, kako bi i sama intervencija bila lakša i uspešnija. U tu svrhu sam koristila DEVI melem, jer u svom sastavu IMA NAJVEĆI SKUP RAZLIČITIH ULJA NA JEDNOM MESTU, poznato je da za omekšavanje kože i tkiva je potrebna masaža uljima!

Ali da se vratim zašto je DEVI melem – otkrovenje za mene!

Naime, godinama unazad imam alergiju na sunce, koja mi stvara veliki problem svake godine na letovanju i naravno upropasti isto. Sklona sam inače alergijama, prolećna na polen i jesenja na ambroziju ali se manifestuje samo na disajne organe, uz pomoć lekova poput, presinga, flonidana i dr. držim pod kontrolom. Ali alergija na sunce koja se manifestuje tako što dobijam osip po koži, veoma bolne crvene tačke, plikove… sve to užasno, svrbi, pecka i naravno bolno je…nije to obično crvenilo ili kako ljudi kažu “Izgoreo” na plaži…To je nešto što dobijem, bez obzira da li se izlažem suncu, sa nepripremljenom kožom ili već sa potamnelom kožom, jednostavno se desi, makar i na kraju letovanja. Nekada u većem obimu nekada u manjem. Da ne kažem da sam svojevremeno i u hitnoj pomoći završala ne nekim letovanjima a gotovo kod svakog drugog kod lekara.  Pošto godinama mi je to problem, naravno koristim gore navedene lekove (pressing, flonidan…) ali i pored toga isto. Tako “oštećenu” kožu uglavnom na grudima, ramenima tretiram mastima koje mi lekar prepiše i uz terapiju ono što je meni najteže, nekoliko dana ne izlazim na sunce, dok se sve ne povuče….

Foto: Snežana Števanov

Ove godine, sve isto, na grudima mi se naravno pojavila alergija, osip, crvene bolne tačke… i dok sam masirala “ožiljak na bradi” DEVI melemom sam namazala i delove prekrivene alergijom… I da ne preterujem ali sam gotovo odmah osetila da nestaje peckanje, svrab i bol… Naprosto nisam mogla da verujem ali i to je u tom momentu bilo dovoljno. Uveče, posle nekoliko sati, sam ponovila još jednom i bukvalno sam videla kako se smanjuje osip, da ne kažem da nestaje… do UJUTRU GA NIJE BILO! Naprosto nešto u šta nisam mogla da verujem, ujutru sam ponovo bila na plaži, naravno vodeći računa o tim delovima tela, ne izlažući ih mnogo suncu!

Ne bih da zvučim kao iz reklama, niti da izgleda da DEVI melem funkcioniše kao na reklami iako se bavim javnim poslom, marketingom… ovo je nešto što je zaista meni lično pomoglo, rešilo problem koji imam godinama i normalno je da treba da to objavim!

Naravno, opet kažem sve je individualno, kod svakog verovatno kao i sve, deluje drugačije. Moj problem, izazvan alergijom na sunce, je REŠIO DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Snežana Števanov, Producent

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!