Tag Archives: Disan

Jak imunitet

Živimo u vremenu kada je gotovo za svaku bolest, za svaki zdravstveni problem, za sve ono što napada naš organizam a za odbranu istog  potreban jak imunosistem. Gotovo uvek će se čuti rečenica, koja postaje već ustaljena, organizam se odbranio jer je jak imunitet! Imunitet je postao toliko narušen, da je pitanje kada će se slomiti pod naletom virusa. Pogotovo u trenutnoj  aktuelnoj situaciji, ne samo kod nas nego i na globalnom nivou, pandemije izazvane virusom Covid -19. Na ovu temu mnogo je teorija, mnogo ispitivanja, pitanja, rezultata….Odgovora malo a ono u čemu se svi slažu je sposobnost organizma i jačina imuniteta, u odbrani od virusa, je ključna stavka.  Dakle samo jak imunitet definiše stepen odbrane našeg organizma ne samo od virusnih infekcija nego i od mnogih bolesti uopšteno. Na tržištu je mnogo proizvoda  koji jačaju imunosistem ili doprinose boljoj odbrani organizma od spoljnih uticaja. Moj izbor, moj saveznik u ovoj borbi za što jači imunitet se nalazi, naravno  u Herba Svetu!

DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta!

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Šta je to, što Disan izdvaja iz mnoštva proizvoda koji služe i pomažu kod jačanja imuniteta?

Pa upravo to, što Disan pored jačanja imuniteta ima i svojstvo čistača disajnih puteva, olakšanje disanja, ublažavanja tegoba u grlu! A to je baš ono što je preko potrebno kod respiratornih infekcija, kao što rekoh na početku živimo u vremenu, njima okruženi.

Dakle jačanje imuniteta sa čišćenjem disajnih puteva!

Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! O tome sam već pisala i podelila svoje iskustvo, da moj problem sa polenskim alergijama, je bio olakšan korišćenjem Disana. To je za mene dobitna kombinacija, dve ključne stvari u jednom preparatu – jačanje imuniteta i čiščenje disajnih puteva!

Potpuno prirodni preparat, kao što je i sve što dolazi iz Herba sveta, sa pečatom 100% prirodno! Prijatnog ukusa, odnosno takvog ukusa, da već prilikom konzumiranja, se oseća olakšanje… stiče se utisak i imate taj osećaj kao da gledate kako se grlo čisti, osvežava….

Imunitet je potreban svima! Poboljšajte svoj imunitet, onda kad je najpotrebnije!

Moj predlog, savet, preporuka… Dajte svoj organizmu „pogonsko gorivo“, energiju i zaštitu!

Dajte svom organizmu DISAN –BILJNE KAPI! Unesite prirodu u organizam na pravi način! Pravi način zna HERBA SVET!

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

 

Pušači u doba korone

Duvan godišnje odnese oko 6 miliona života, od toga preko 5 miliona aktivnih pušača, dok ostatak čine pasivni pušači, osobe koje protiv svoje volje udišu duvanski dim. Stopa smrtnosti kojoj doprinose cigarete veća je od one koju izazivaju droga i alkohol. Duvanski dim uništava ono što nam je najneophodnije za opstanak – kiseonik. Organi pušača, a posebno pluća, ne dobijaju dovoljno kiseonika, što predstavlja idealno tlo za virusne infekcije.

Korona virus SARS-CoV-2, koji izaziva bolest COVID-19, a koji je protutnjao planetom početkom 2020. godine posebno je opasan po osobe starije od 60 godina, hronične bolesnike, one sa slabim imunitetom i autoimunim oboljenjima, kao i pušače. Muškarci su pritom pod većim rizikom od žena. Jedna studija rađena 2014. godine na pacijentima sa respiratornim infekcijama izazvanim nekim sojevima korona virusa pokazala je da su čak 47,9% njih bili aktivni pušači.

Poznato je da pušenje oštećuje epitel disajnih puteva i plućni parenhim, izaziva upale disajnih puteva i smanjuje imunitet – sposobnost organizma da se zaštiti od infekcije. Pušači su pod povećanim rizikom od bolesti respiratornih organa, uključujući i upalu pluća. Statistički, i kad obole od poremećaja disajnih puteva, pušači se teže i duže oporavljaju nego nepušači. Korona virus u kombinaciji sa duvanskim dimom dodatno povećava rizik i podložnost komplikacijama plućnih bolesti.

U doba pandemije kada je veoma važno ne pipati lice i usta, pušači su pod većim rizikom da ‘zakače’ virus dok dodiruju cigarete prstima pa ih potom prinose usnama. A kada virus prodre u organizam, imaće mnogo više šanse da se tu odomaći i čak postane fatalan po svog domaćina. Analize hospitalizovanih pacijenata u Vuhanu pokazale su da je među teško obolelima sa ozbiljnim upalama pluća i fatalnim ishodom bilo drastično više pušača. Elektronske cigarete nisu ništa bolje, imaju sličan efekat i podjednako oštećuju plućni parenhim i otežavaju organizmu da se izbori sa virusima.

Najčešće kliničke komplikacije usled infekcije korona virusom su upala pluća i pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća. Nažalost, to nije sve kad su pušači u pitanju: kod njih je inače smrtnost za 70% veća kod bolesti kardiovaskularnog sistema, hroničnog bronhitisa, tumora pluća i plućnog emfizema.

Svaki trenutak je idealan da se ostave cigarete, a posebno u vreme pandemije korona virusa. Iako pušačima odvikavanje od duvana deluje kao nemoguća misija, postoji mnogo metoda i načina podrške na tom putu. Ali tri najneophodnija faktora su smanjivanje želje za duvanom, jačanje imuniteta i revitalizacija disajnih organa. I tu na scenu stupa Disan. Ovaj bioeliksir sadrži 8 lekovitih biljaka, med i vitamin C, i osim što smanjuje fizičku zavisnost od cigareta i deluje umirujuće, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, umiruje kašalj, i poboljšanjem cirkulacije omogućava izbacivanje toksina iz organizma. Ali to nije sve: osim što će očistiti disajne puteve i kardiovaskularni sistem, Disan će ojačati imunitet i pomoći organizmu da se odbrani od virusa, bakterija i upala. Biljni sastav eliksira ima antioksidantna svojstva, i čak i moć da deluje antitumorno i antikancerogeno.

Šta je to tako moćno u Disanu? Tečni ekstrakt bokvice svojim antiinflamatornim, sekretolitičkim i antibakterijskim dejstvom smiruje hronični kašalj i upalne procese na sluzokoži grla i ždrela. Ehinacea podstiče i podiže imunitet, koren maslačka poboljšava razmenu materija u organizmu, i zajedno s koprivom, čisti telo od slobodnih radikala. Matičnjak povoljno deluje na srce, smanjuje nervozu i napetost. I na kraju, kraljica biljaka i najveći neprijatelj ćelija tumora – bela imela, podiže nivo limfocita koji se bore protiv virusa i kancerogenih ćelija, kao i leukocita neutrofila koji su tu da se izbore s bakterijama. Uz sve to kao i blagotvorni med i moćni antioksidant – vitamin C, virusne infekcije nemaju šanse.

Ako paklicu cigareta zamenimo bočicom Disana i popijemo nekoliko puta na dan po kašičicu ovog moćnog bioeliksira, ne samo da ćemo se lako i brzo rešiti zavisnosti od duvana, već ćemo pomoći organizmu da se izbori sa virusima. A možemo ga podeliti i sa ukućanima i prijateljima koji nisu pušači, jer ovaj eliksir povoljno deluje na svakoga ko želi da očisti organizam i ojača imunitet.

Kako olakšati simptome alergije

Prenosimo u celosti iskustvo korisnice Disana:

”O proizvodima koji dolaze iz kompanije Herba Svet, ne treba više govoriti, oni govore sami za sebe kao i korisnici koji ih koriste. Potpuno prirodni, na bazi raznovrsnih biljaka i delova istih, najbolje iz prirode po originalnim recepturama, bez veštačkih dodataka, odlika su svih proizvoda! Iz velike lepeze proizvoda, shodno svom problemu svako je zasigurno našao svoj proizvod,  otkrio njegove blagodeti i naravno olakšao svoj problem! Da krenem od poćetka, o svom problemu, koji je zasigurno i problem mnogih, jer se svake godine javlja u sve većem broju, tj sve više ljudi ima polensku alergiju.

Tako je, reč je o polenskoj alergiji, koja je vremenski gledano prisutna od kraja februara, kada kreće da se budi priroda, mart i april kada je cvetanje u toku, rast trave, maj i jun lipe i topole, takozvane mace… ja u šali kažem jul je slobodan i prva polovina avgusta i onda nastupa naširoko rasprostranjena korovska biljka – ambrozija! Dakle ceo ovaj period me „hvata“ alergija sa smanjenim intenzitetom u maju i junu, naime lipe i topole mi ne prave toliki problem.

Kad je u pitanju polenska alergija, napada respiratorne gornje puteve, svrab, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje, jak nadražajni kašalj, grebanje i bol u grlu….Drugi naziv za polensku alergiju je – polenska groznica! Samo ime kaže, potpuno opravdava stanje. Simptomi kao i kod prehlade, gripa… s razlikom što ove izaziva virusna infekcija a polensku alergiju, spoljni činioci iz prirode, polen trave i drveća. Ove godine se polenska alergija  „poklopila“ sa pandemijom corona virusa, simptomi su bili gotovo isti, pa je kod mnogih ljudi izazvala nedoumicu i strah. A zbog vanrednog stanja i „zastoja“ u svakom pogledu, priroda je „ojačala“, probujala, pa je kod nekih biljaka i drveća koncentrat polena bio npr: kod cveta breze i polen borova 70% veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je ovo izazvalo još veće probleme kod polenske alergije, odnosno učinilo da svi simptomi budu jačeg intenziteta.

Zašto sve ovo pišem? Iz razloga tog, što ove godine, mi je alergija bila izražajnija i jača nego ranijih godina. Još jedan vrlo bitan aspekt kad su u pitanju ne samo polenske nego i alergije uopšte je – imunitet. Što je jači imunitet, organizam se lakše brani od napada spolja! Zato, sam rešenje i spas, pronašla- naravno u Herba Svetu! DISAN biljne kapi, za olakšano disanje, čišćenje disajnih puteva i naravno jačanje imuniteta! Dakle 2 u 1! Za alergiju pravo rešenje! Naravno alergija nije tek tako prošla, ali mi je olakšalo, simptomi su bili lakše podnošljivi, s obzirom da sam imala gušenja u pravom smislu reči, korišćenjem Disana, sve je bilo podnošljivije.

8 biljnih vrsta u sastavu Disana – bokvica, bela imela, ehinacea, kopriva, tinktura matičnjaka, koren angelike, tinktura čestoslavice, koren maslačka i naravno vitamin C i med! Po originalnoj recepturi Herba Sveta –  izvučen maksimun biljne snage!

Ove biljke, kako same za sebe, a još više zajedno su detoksikatori organizma, čiste krvne sudove, disajne puteve, smiruju  kašalj!  S dodatkom vitamina C i meda jačaju imunitet!

Bioeliksir za grlo i disajne puteve! Odžačar grla – kao iz jedne reklame! Iz mog iskustva, Disan – biljne kapi su pravi prirodni saveznik u borbi protiv polenske alergije! I ne samo to, nego i pravi saveznik u toj borbi za jačanje imuniteta, jer samo jak imunitet je prava odbrana od alergija!

Moja preporuka za proleće leto i jesen, vreme polenskih alergija, je Disan! A za celu godinu, za Vaš jak imunitet – opet Disan i Herba Svet!”

Zahvalna korisnica!

Snežana Števanov

Prerijska krotiteljica zmija

Ako jednu biljku pustimo da nam pripoveda šta su njeni daleki koreni zapamtili, to bi otprilike bilo ovako:

Zamislite prerije Nebraske, bespregledna pusta polja i dramatične stene kao iz kaubojskih filmova. Zamislite potom Indijance, Sijukse i Ponije kako krstare tim ravnicama na svojim poludivljim konjima, pa se penju na vrh stene i osmatraju travnata polja i prašnjava brda koja se prostiru ispod nje. Kamera ih zumira odozdo dok oni veličanstveno stoje, sa sve perjanicama i ratničkim bojama, dok ih u pozadini uokviruje plavo nebo sa kog je prerijski vetar razduvao sve oblake.

Ispod njih prašnjavim, utabanim putem promiče zaprega, jarko crvena kola išarana natpisima koji samo belom čoveku imaju smisla, baš kao onom koji drži uzde, sa visokim cilindrom na glavi. Iza njega ostaje oblak prašine koji volšebno lebdi na podnevnom suncu, kao na usporenom filmu. Ali u jednom trenutku kola sa velikim drvenim točkovima zapinju o veći kamen, već trošna osovina se odvaja i zadnji točak otpada. Kola se prvo zaljuljaju i potom, uz tresak, prevrnu na bok.

Bledoliki kočijaš juri točak koji je završio negde u suvom grmlju, i kako nesreća nikada ne ide sama, naleće na zvečarku koja se, uplašena, od njega brani ujedom. Pošto je po profesiji lekar, a znamo i njegovo ime – Mejer, on je svestan da treba da podveže mesto iznad ujeda, ali i da ga u roku od par dana verovatno čeka smrt, osim ako se ne desi čudo. Došepavši do svog prevrnutog vagona seda u hlad i uzima gutljaj viskija. Kada se malo okrepio, rešio je da pregleda šta je preživelo u njegovoj putujućoj apoteci.

I dok Mejer pretura po džumbusu do kog može da dosegne u prevrnutim kolima, nesvestan je još jednog oblaka prašine koji mu se približava. Tek kada se začuje topot kopita izranja iz utrobe svog vagona, i ima šta da vidi: dva crvenokošca jezde ka njemu, dok im tobolci sa strelama i lukovi poskakuju na leđima. Mejer se uspravlja i podiže desnu ruku u znak pozdrava, dok mu hiljadu misli prolazi glavom. Ionako mu je zmija već potpisala smrtnu presudu, nema šta da izgubi.

Ali domoroci ne pokazuju nameru da ga napadnu, naprotiv. Pokazuju prstom na ujed, i Mejer shvata da su došli da pomognu. Jedan mu stavlja neki melem i uvija gležanj, dok drugi odlazi u obližnje šipražje i vraća se sa biljkom koju je iščupao iz korena, sa nekoliko purpurnih cvetića. Gestovima mu objašnjava da izgnječi biljku i promeni oblog sutradan. Plemeniti domoroci mu pomažu da popravi osovinu, vrati točak i uspravi kola. Pre nego što će nastaviti putovanje, Mejer rovari po okolnoj vegetaciji u potrazi za purpurnim cvetićima. Potom dvaput klikne jezikom i konj povlači zapregu, dok sunce iza visoke stene pravi dugačku senku na prašnjavom putu. Mejer uspeva da stigne u svoj gradić Poni (Pawnee), i to bez jakih simptoma koje je očekivao, dok sunce lagano tone iza horizonta.

I tu je kraj filma po slobodnom scenariju, ali ne i istinite priče. Oduševljen lekovitim svojstvima biljke koju je dobio od Indijanaca, Mejer pravi svoj tonik oko 1870. godine i patentira ga pod nazivom ’Mejerov čistač krvi’. Kako bi dokazao njegovo izuzetno dejstvo, pred brojnom publikom u mestima kroz koja prolazi sa svojom putujućom apotekom, namerno pušta zmiju da ga ujede i na licu mesta sanira ujed. Zato Mejerov lek ubrzo postaje popularan kao ’zmijsko ulje’.

Mejer je bio ubeđen u čarobna svojstva svog leka, ali je ipak želeo da dobije i naučnu potporu. Zato se obratio uglednim lekarima Dr Džonu Uri Lojdu i Dr Džonu Kingu koji ga nisu ozbiljno shvatili. Dr King je s podsmehom bočicu sa uzorkom ćušnuo u neko prašnjavo ćoše svoje radne sobe. Igra sudbine htela je da baš žena Dr Kinga ozbiljno oboli od karcinoma. Doktor je tažio pomoć u okviru struke i dobio najbolji mogući lek. I zaista, gospođa King je čudesno ozdravila. Kada joj je suprug ponosno rekao kako je njegov lek bio uspešan, ona se samo nasmejala i rekla da ga uopšte nije koristila. Sve vreme je uzimala tonik iz Mejerove bočice koju je doktor prezrivo odbacio.

Purpurni cvetić deo je biljke ehinacea, u Americi poznat i kao zmijski koren iz Kanzasa. Starosedeoci američkog kontineta koriste ga preko hiljadu godina, najviše kod rana i ujeda otrovnih životinja, ali i kod kašlja, zubobolje, upala, groznice, grčeva u crevima i sepse, a moderna istraživanja su pokazala da ova biljka zaista ima moć da osnaži imunitet tako što povećava broj T-ćelija, utiče na stvaranje i aktivnost makrofaga i podstiče proizvodnju interferona – proteina koji brani organizam od virusnih infekcija. Rečju: kao prirodni antibiotik, ehinacea štiti organizam od napada i uticaja stranih tela i snaži imunitet. Baš kao što je i Mejer govorio svojoj publici koja se tiskala oko putujuće mu apoteke, ehinacea je lek za sve. Moćnija je i od savremenih antibiotika koji ne uspevaju da reše problem čestih i hroničnih infekcija grla, disajnih puteva, uha, usne duplje i creva.

A priča o Kingovoj supruzi? Da, zaista ima smisla. Ehinacea kao snažan antioksidans ima sposobnost da uništava ćelije karcinoma. Ali i da ga spreči tako što efikasno čisti organizam, podstiče rad jetre, bubrega i limfotoka. Često se preporučuje osobama koje pate od progresivnih sistemskih bolesti – multiple skleroze, SIDA, tuberkuloze, leukopatije…

Kada osetimo da nas napada i lomi virus ili prehlada, bitno je da odmah reagujemo i uzmemo ehinaceu, jer tad ima najbolje dejstvo. Takođe, bitno je da koristimo kvalitetan ekstrakt i u pravoj dozi. Zato je najbolje da ga nabavimo iz pouzdanih i stručnih izvora.

U sinergiji sa vitaminom C i medom, ehinacea ima pojačano dejstvo, a kada je udružimo sa lekovitim biljem kao što su bokvica, kopriva, bela imela, matičnjak, angelika, čestoslavica i maslačak, onda dobijamo Disan – snažan bioeliksir koji jača imunitet, smiruje sluzokožu grla i nadražujući kašalj, štiti disajne organe, detoksifikuje organizam, a dodatno posebno pomaže pušačima da eliminišu negativne efekte duvana. Osim što nas snaži i jača disajne puteve, Disan umiruje i blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Da je Mejer imao Disan, i Indijanci bi posećivali njegovu putujuću apoteku.

Jača od groma

Kada naiđemo na nju u prirodi i kada nas ožari obično se ljutimo, ali ova biljka je toliko zdrava i blagotvorna da bi trebalo da joj se zahvalimo čak i kada nam ostavi plikove na koži. Pritom je svima i svuda dostupna, i ako je jedemo par puta nedeljno ili pijemo čaj od njenog korena, sigurno će nam osetno poboljšati zdravlje.

Kopriva se koristi od pamtiveka, i danas je poznat naizgled surov narodni ’lek’ za reumatske bolove koji podrazumeva šibanje koprivom. I to ima svoju naučnu potporu, jer kopriva je poznati analgetik i deluje protivupalno. Tokom istorije se koristila za jačanje i detoksikaciju organizma, kao diuretik, lek kod uvećane prostate, ženskih problema, upale pluća i astme, za isceljivanje rana, ali i kod visokog pritiska i ćelavosti. Ko ima dovoljno godina, seća se da nekada u prodavnicama izbor šampona nije bio širok kao danas. Moglo je da se bira između breze i koprive. I to je bilo sasvim dovoljno. Šampon od koprive jača koren kose i sprečava opadanje.

Kada se mladi izdanci koprive pojave u proleće, to je taman vreme kada nam je potrebna. Nakon duge zime i jednolične ishrane, kopriva će nas vratiti u život. Kako je bogata gvožđem, ona je idealan lek za anemiju, slab imunitet i malaksalost. A pošto je diuretik i odličan čistač krvi, idealan je sastojak za prolećni detoks organizma.

Šta je to u koprivi što je toliko lekovito? Prvo skup minerala: gvožđa, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, pa vitamina B2 i B5, A, C i K. Kvercetini iz koprive smanjuju alergijske reakcije. Beta-sitosterol reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje. Njeno diuretičko dejstvo pomaže i kod visokog krvnog pritiska, a protiv-upalno dejstvo kod osteoartritisa. Koren koprive sadrži polisaharide, lektine, kumarine, triterpene, masne kiseline…

Kao sjajan diuretik, kopriva može pomoći i kod celulita koji i nastaje tako što se u organizmu zadržava višak vode. Tako deluje i kod povišenog krvnog pritiska, ali zahvaljujući beta-sitosterolu čuva zdravlje srca jer upravo taj njen sastojak ima sposobnost da apsorbuje masnoću iz krvnih sudova. Uz redovnu upotrebu koprive trigliceridi i holesterol su uvek u granicama normale.

Pošto je prirodni čistač, kopriva je blagotvorna i za kožu. Ako se primenjuje kao površinski kao tonik, može da ublaži simptome ekcema kao i problem s aknama, jer balansira proizvodnju sebuma. Na taj način pomaže i kod problema s masnom kosom i peruti.

Kopriva je veliki prijatelj muškaraca. Osim što je delotvorna kod problema s opadanjem kose, ona povoljno utiče na proteine u krvi koji vezuju višak hormona. Na taj način čuva zdravlje prostate, ali i urinarnog trakta. I žene imaju mnogo koristi od nje jer po istom principu regulacije hormona može pomoći kod poremećaja reproduktivnog sistema, na primer policističnih jajnika, a kako ima astrigentno dejstvo, sprečava obilna krvarenja. Odlična je i za dojilje jer podstiče laktaciju, a u trudnoći jača plod i sprečava anemiju.

Pa nije čudo što se tokom istorije koristila kao super-lek za sve boljke. Međutim, kopriva nije samo lek. Njena stabljika sadrži vlakna celuloze koja se mogu koristiti i za izradu tekstila. Baš od njih pravile su se nemačke uniforme tokom Prvog svetskog rata. Od nje se dobija i prirodna žuta boja za farbanje platna. A izreka ’neće grom u koprive’? Smatra se da potiče iz nemačke mitologije, jer je kopriva bila simbol Boga munje.

Koprivu je najbolje brati u proleće kada se pojave mladi izdanci, uz obavezne rukavice, što dalje od gradskog zagađenja. Ali u blagotvornom dejstvu koprive možemo uživati i bez odlaska u predele do kojih nisu doprli teški metali iz auspuha vozila. Zato su tu dva preparata iz laboratorije Herba Sveta:

Disan pored ostalih lekovitih biljaka i meda sadrži i tečni ekstrakt koprive. Ovaj bioeliksir jača imunitet, štiti disajne organe, pomaže revitalizaciju sluzokože grla, smanjuje nadražujući kašalj, a odličan je i kao pomoć pušačima u procesu odvikavanja od duvana.

Hipoprostat sadrži koren koprive, pored još 4 lekovite biljke, a namenjen je muškoj populaciji. On povećava vitalnost prostate, smanjuje učestalo i otežano mokrenje i štiti urinarni trakt. Hipoprostat pomaže kod akutnih i hroničnih infekcija prostate, kao i kod benignog uvećanja prostate.

Uz Disan i Hipoprostat, zdravlje je jače od groma.

Cena vazduha

Jedna od retkih besplatnih stvari u našim materijalističkim vremenima je vazduh koji dišemo, ali ispostavlja se da na kraju ipak za njega plaćamo skupu cenu. Uz zagađenje životne sredine i plastični otpad u kome se priroda već guši, zagađenje vazduha je veliki neprijatelj na koga često ne obraćamo pažnju jer (uglavnom) nismo u stanju da ga vidimo.

U Evropi je nivo aerozagađenja visok čak i u zemljama EU koje dosta resursa troše na njegovo sprečavanje, a u našem regionu, koji je nažalost idealno tržište za automobile i uređaje koji su u EU davno zabranjeni kao ne-ekološki, i idealno tle da se bogate i moćne države reše svog otpada, zagađenje poprima vrtoglave razmere. Kada na to dodamo još naš nemar, industrijska postrojenja, grejanje na čvrsta goriva, paljenje deponija i namerno spaljivanje njiva, neće proći mnogo vremena dok zaista ne ugledamo taj vazduh.

Evropske statistike iz 2015, na osnovu podataka prikupljenih sa 2500 lokacija, kažu da je te godine na starom kontinentu došlo do čak 422.000 slučajeva prerane smrti usled izlaganja štetnim nivoima ’finih, sitnih čestica’ – fine particle matter PM2,5. To su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, ne vide se golim okom, a vazduh ih je prepun baš zbog gore pomenutih zagađivača. Upravo zato što su tako sitne, one plutaju po vazduhu i lako nam prodiru prilikom udaha u pluća i krvotok. Kada smo im konstantno izloženi, PM2,5 mogu imati pogubne posledice po naše zdravlje, čak i kad ne patimo od neke hronične bolesti, izazvati astmu i teža respiratorna oboljenja uključujući i karcinom pluća, ali i probleme sa krvotokom i srčana oboljenja.

Pored sitnih čestica, zagađeni vazduh sadrži i toksični azot dioksid, NO2, koji je, statistike kažu, krivac za 79.000 slučajeva prerane smrti. Ozon u prizemnim slojevima atmosfere bio je fatalan po 17.700 osoba u Evropi. Nivoi ova tri zagađivača bili su najveći u istočnoevropskim zemljama, kao i na Balkanu u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji i BIH, dok je Makedonija ubedljivo prednjačila u nivou PM2,5.

Po završetku leta i s dolaskom hladnijeg vremena, aerozagađenju i klima ide na ruku: dok se leti topao vazduh prirodno podiže, a sa njim i zagađenje, zimi je vazduh hladan i stagnira, zadržavajući sve otrovne gasove i čestice blizu tla. Jutarnja izmaglica je sve češće znak zagađenja, a ne romantična meteorološka pojava. Brojne studije rađene širom sveta došle su do zaključka da zagađenje može imati drastične posledice po zdravlje, ne samo postojeće već i buduće populacije naše planete.

Evo kako toksične materije u vazduhu utiču na naše zdravlje:

  • U danima povišenog aerozagađenja znatno se povećava broj slučajeva infarkta, šloga i akutnih astmatičnih napada. Tim istraživača londonskog univerziteta King’s College je izračunao da urgentni centri tada prime 231 pacijenta više zbog moždanog udara, kao i 193 dece i odraslih zbog gušenja.
  • U oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha drastično je više slučajeva prevremeno rođenih i sitnijih beba. Primećeni su i slučajevi promena na placenti, koja može sadržati pod mikroskopom vidljive tragove zagađenja baš kao što se štetne čestice zadržavaju u plućima. Deca koja odrastaju u zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća.

  • Najnovije studije povezuju visok nivo zagađenja sa poremećajima mentalnog zdravlja, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, depresijom, narušenim rasuđivanjem, psihozama, lošom produktivnošću, problemima u učenju kod dece, kao i povišenim nivoom delinkvencije. Najzagađeniji gradovi ne slučajno imaju i najvišu stopu kriminala.
  • Osim što izaziva respiratorne probleme, zagađenje utiče i na sve češću i masovniju pojavu alergija. Štetne čestice oštećuju i nadražuju sluznicu disajnih puteva, pa omogućavaju alergenima da lakše prodru u organizam i izazovu upale. U kombinaciji sa bakterijama i virusima, imunitet neminovno opada i postajemo podložniji infekcijama.
  • Eksperimenti na miševima su dokazali da nečist vazduh izaziva poremećaj metabolizma: miševi koji su tokom 10 nedelja bili izloženi zagađenom gradskom vazduhu, za razliku od onih koji su disali filtriran vazduh, brzo su dobili višak telesne masti, potkožnih i visceralnih – oko unutrašnjih organa. Ali to nije sve – dalja ispitivanja su pokazala da su postali manje osetljivi na insulin i podložni dijabetesu, i uopšte metaboličkim poremećajima. Zagađenje može da bude okidač za upalne procese koji remete hormonalni balans i, između ostalog, regulišu osećaj za glad. Deca koja rastu u visokozagađenim oblastima imaju dva puta veće šanse da budu gojazna.

Osim što direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja, zagađenje remeti balans eko-sistema, oštećuje vegetaciju i vodotokove. Neke vrste, poput vodenih algi, u takvoj sredini imaju manje prirodnih neprijatelja pa bujaju i narušavaju prirodnu ravnotežu. Sumpor u vazduhu može povećati kiselost u jezerima i rekama i tako uticati na vodeni svet, ali i zagaditi tlo i vegetaciju u okolini. Ozon uništava lišće drveća, a čestice iz izduvnih gasova se talože u zemlji, na usevima i vodotokovima. Masovnom sečom drveća smanjujemo prirodne načine filtracije vazduha.

Osim što je neophodno da se donesu bitni zakoni i unesu velike promene na globalnom planu, svako od nas može dati svoj mali doprinos da se smanji aerozagađenje, tako što će manje koristiti automobil, ugalj, praviti manje smeća ili zasaditi drvo. Ali svako od nas mora i da nađe načina da zaštiti svoje i zdravlje najbližih. Zato je bitno da radimo na imunitetu, jačamo organizam, zaštitimo pluća, a ako na aerozagađenje još svojevoljno dodajemo i duvanski dim, da ga se pod hitno oslobodimo. Čist vazduh je pravo svakog bića na ovoj planeti, a najveća cena koju za njega možemo platiti je naše zdravlje.

Ista stvar, drugo pakovanje

Duvan i cigarete su dugo gospodarili našim životima, a danas, kada se pušenje sve više zabranjuje na javnim mestima, pojavljuju se alternative koje bi pušačima trebalo da obezbede sličan užitak i zadovoljenje zavisnosti, a navodno bez štetnih posledica. Ako su pedesete i šezdesete bile godine duvana, naše digitalno doba je doba elektronskih cigareta.

One su masovno u upotrebi, a zadovoljni korisnici ih pućkaju mirne duše jer su ubeđeni da ne mogu da škode, da u njima nema, ili je mnogo manje štetnih, kancerogenih materija nego u klasičnim cigaretama.  Pritom lepo izgledaju i ne smetaju okolini. Šta više, zbog elegantnog dizajna, atraktivnih boja, simpatičnih pakovanja i velikog izbora aromatičnih ukusa, ’vejp’ gedžeti deluju više kao igračke nego kao cigarete, pa su sve popularnije i među tinejdžerima.

Marketinška kampanja za e-cigarete danas dosta podseća na nekadašnje kampanje duvanske industrije koja je cigarete prikazivala kao deo atraktivnog imidža

Otkako su izmišljene, istovremeno se vodi i polemika u naučnim krugovima da li su ove vrste cigareta štetne, a jedno istraživanje u Francuskoj iz 2013. godine kategorički je tvrdilo da su bezopasne i čak ih preporučivalo kao odličan metod za odvikavanje od pušenja. Profesor Luj Žanin, pneumolog iz Dižona, branio ih je argumentom da je dobro bilo šta što bi pušače navelo da manje konzumiraju obične cigarete, kao i da je bolje koristiti e-cigarete tokom odvikavanja od duvana nego lekove za smirenje. On se pozivao na istraživanja koja su sprovodilli vodeći evropski brendovi elektronskih cigareta, a koja su tvrdila da se nikotin u njima potpuno razlikuje od nikotina u klasičnim cigaretama, jer je proizveden u laboratoriji i samim tim i bezopasan. Žanin je, šta više, bio i protiv predloga zakona da se maloletnicima zabrane e-cigarete, smatrao je da one mogu da doprinesu da se smanji broj pušača među decom.

Iz današnje perspektive posmatrano, pitanje je kakav ’uticaj’ su veliki brendovi e-cigareta imali na dr Žanina i njemu slične. Jer, nažalost, ispostavilo se da e-cigarete nisu nimalo naivne. A posebno su ugrožena deca.

Kod dece školskog uzrasta u SAD primećeno je da je upotreba e-cigareta u poslednjih godinu dana porasla čak za 80%, a sada je već sasvim izvesno da one vrlo negativno utiču na razvoj moždanih funkcija, kao i da vode ne samo u konzumaciju pravih cigareta već i želju za upotrebom droga. Ali kada su deca u pitanju, ono što najviše zabrinjava je što se još uvek ne zna kakvi su efekti dugoročne upotrebe ovih cigareta.

Prema rezultatima studija iz 2017. godine objavljenim u Časopisu američkog fakulteta za kardiologiju, aromatizovane tečnosti za elektronske cigarete negativno utiču na ćelijske funkcije i skraćuju životni vek ćelija. Osim što imaju loše dejstvo na ceo organizam, posebno štete ćelijama u krvnim sudovima, podstiču upalne procese, sistematski uništavaju srce i povećavaju rizik od srčanog udara.

Istraživanja su pokazala da se tečnosti za e-cigarete razlikuju po koncentraciji nikotina, kao i po toksičnom efektu. Tim doktora Džozefa Vua sa Stenfordskog kardiovaskularnog instituta testirao je šest vrsta tečnosti za e-cigarete i posmatrao njihov efekat na indukovane pluripotentne matične ćelije – humane ćelije koje se stvaraju u laboratoriji za potrebe istraživanja od reprogramiranih zrelih ćelija. Serum iz e-cigareta je kod ovih ćelija izazivao oštećenje endotela, što je stanje koje obično prethodi kardiovaskularnim oboljenjima. Dakle, krvni serum korisnika e-cigareta pokazivao je sličan štetni efekat po krvne sudove kao i kod pušača klasičnih cigareta. Ali nivo oštećenja zavisio je i od arome tečnosti: najnegativniji efekat su imale tečnosti sa aromom cimeta i mentola.

Ova istraživanja su tek u povoju, i o negativnom uticaju e-cigareta ćemo sigurno tek slušati. Kako kaže doktor Vu, deca koja danas puše e-cigarete će postati odrasli ljudi a, nažalost, vrlo verovatno i pacijenti koje će on lečiti. Pouka koju iz svega ovoga možemo da izvučemo je da jednu vrstu zavisnosti ne treba da lečimo drugom, kao i da nešto što je na prvi pogled simpatično, šareno i lepo upakovano ne mora obavezno biti i dobro. Tu je i još jedna tužna istina našeg doba: veliki brendovi će zarad profita učiniti sve da svoje proizvode prikažu kao kvalitetne, korisne, pa čak i zdrave. Zato je danas, više nego ikada, potrebno raditi na unapređenju lične svesti.

Duvan i moda

Godine 1614, Kapetan Džon Smit, poznatiji kao muž Pokahontas, poslao je 4 bureta duvana u Englesku sa svoje plantaže u Virdžiniji. Iz Engleske se aromatični, sušeni list polako širio po Evropi, i ubrzo je u Novom svetu postao najbitniji usev. Skoro sto godina koristio se uglavnom za medicinske svrhe, pomoću glinene lule. Francuz Žan Niko (Nicot), po kome je nazvan nikotin, hvalio je njegova lekovita svojstva, a španski lekar Nikolas Monardes ga je preporučivao svojim pacijentima kao idealan lek za čak 36 boljki, od zubobolje, preko parazita do karcinoma.

Kapetan Džon Smit

Kako se proizvodnja duvana u kolonijama i trgovina širila, tako se omasovljavala i navika uživanja u duvanu. Međutim, duvanjenje nije uvek bilo popularno. Godine 1604. kralj Džejms I opisao je pušenje kao ’odurno za oko, gadno za nos, štetno za mozak i opasno za pluća’. Džejms I je bio vizionar, ali para je para. I svi koji bi da se obogate, naći će načina da javnosti omile svoju robu.

Duvan je sredinom 17. veka bio čak obavezan u školi u Itonu, kao preventiva od miazme – kuge. Time je njegov položaj na tržištu značajno očvrsnuo. Užitak Evropljana roblje je plaćalo zdravljem i životom na američkim plantažama, a imperija se bogatila i osvajala nove teritorije, krčila šume i sadila duvan. Glinene lule su se koristile sve do kraja 19. veka, ali nakon Američkog građanskog rata pojavljuju se prve cigarete, ručno rađene. Vešti majstor mogao je da urola četiri cigarete u minuti, što je bilo prilično nerentabilno. A onda, 1881, Džejms Bonsak pravi mašinu koja može da proizvede čak 120.000 cigareta na dan. I svet više nikada neće biti isti.

Kad čovek najčešće posegne za cigaretom? Kad je pod stresom. Onda ne iznenađuje činjenica da je pušenje svoj najveći uspon doživelo za vreme I svetskog rata. Britanski vojnici dobijali su cigarete kao osnovno sledovanje. S pojavom cigareta i žene su su se za njih zainteresovale jer su bile elegantnije i jednostavnije od lula, pa je do sredine 20. veka u duvanu uživalo čak 81% muškaraca i 39% žena.

Iako je 1950. godine objavljena prva studija sa jasnim dokazima da se pušenje dovodi u vezu sa rakom pluća, tržište je i dalje bilo preplavljeno cigaretama. Holivud je tome mnogo doprineo, kao i američka marketinška kampanja koja je išla dotle da angažuje lekare da reklamiraju cigarete.

’’Pitali smo doktore iz svih oblasti medicine – Koje cigarete pušite? Većina njih je izjavila da je to Kamel’’.

Dosta reklamnih postera, uz fotografije poznatih glumica ili zgodnih devojaka, slalo je poruku da su vitke zahvaljujući određenoj marki cigareta.

’’Da održiš vitku liniju… Uzmi Laki umesto slatkiša’’.

Na jednoj reklami nasmejani dečak se hvali kako misli na svoje roditelje, kupuje im je cigarete za Dan očeva i Dan majki.

Ali ono što je verovatno prodalo najviše cigareta je seksipil. Kauboj zagledan u daljinu sa cigaretom u ustima, avanturista koji čuči ispred aviona i pali cigaretu, ili plejboj koji gleda ženu u oči i duva joj dim u lice, uz slogan ’Duni joj u lice, i svuda će te pratiti’.

Osobe na reklamama za cigarete, bilo da su bile poznate ličnosti ili samo zgodni manekeni, bile su melem za oči za posleratne generacije. I to ne samo u Americi. Izbledele farmerke, Dejms Din majica, špicaste uglancane cipele, igranke, tuče i cigarete – i kod nas su simbol su pedesetih i šezdesetih, generacije koja je išla ’grlom u jagode’.

Pa koga je bilo briga što cigarete izazivaju rak? Britanski Ministar zdravlja, Ian Meklaud je na konferenciji za štampu sredinom 50. godina prošlog veka, priznao da je nauka pronašla vezu između duvana i karcinoma. I tokom čitave konferencije pušio je cigaretu za cigaretom. Tek 1971. postignut je dogovor da se na pakovanja cigareta stavi upozorenje da su štetne po zdravlje.

Kako je vreme odmicalo, tako je rasla svest o štetnosti duvana. Osamdesetih godina je postalo jasno da ne štete cigarete samo pušačima, već i okolini, pa je uveden izraz ’pasivno pušenje’. Čak i Talični Tom, popularni junak stripa, obaveznu cigaretu koju je neprestano balansirao na napućenim usnama, zamenjuje travčicom. Ali starih navika se nije lako otresti. Duvan stvara zavisnost i mnogima je i dan-danas teško da ga ostave, uprkos znanju koliku štetu izaziva, i groznim slikama raspadnutih pluća na pakovanjima cigareta.

Mnogima je cigareta i dalje deo imidža. Marketing je opasna industrija iza koje stoje milijarde i milijarde, i koja zna sve perfidne taktike da nas ubedi da nam treba upravo ono što nam nikako ne treba. Danas se više ne radi samo o cigaretama. Kozmetička industrija prednjači u ubeđivanju da su devojkama baš neophodni puder, korektor, maskara, veštačke trepavice, iako nema ničeg lepšeg od mladalačkog tena i nevinog pogleda. Šampon će nam dati neodoljivu kosu, parfem horde muškaraca koji će kao opijeni ići za nama, najnoviji i ekstremno bolni tretman lica napraviće od babe devojku… Industrija ume da udari pravo u taštinu. Još jedna stara, i pomalo tužna marketinška krilatica za duvan u našim krajevima bila je ’S cigaretom nikad nisi sam’. Marketing se definitivno razume u psihologiju.

Kako bi bilo da nam umesto duvana, šminke i napućenih usana imidž postane zdravlje? Kako bi bilo da se umesto sa cigaretom družimo s ljudima? Kako bi bilo da taštinu zamenimo svešću? Industrija koja nema konzumente ne može da opstane. Izbor je na nama.

Disanjem do samokontrole i zdravlja

Dah je život, i kada se dah izgubi i život nestaje. Nema tu velike filosofije, dovoljno je da izađemo na svež vazduh i napunimo pluća, da bismo u trenutku osetili životnu radost. U disanju učestvuje celo telo, ali pluća su primarni ’mehanizam’ koji dah pretvara u život. Pluća svakog od nas imaju različit kapacitet, zavisno od pola, visine, težine, starosti i zdravstvenog stanja. Smatra se da je prosečan vitalni kapacitet kod zdrave osobe između 3 i 5 litara. Osobe koje se bave sportom imaju veći vitalni kapacitet pluća od pušača, gojaznih osoba, osoba koje pate od oboljenja disajnog sistema, ukratko i stručno – svih sa restriktivnim poremećajima ventilacije.

Čovek je od davnina svestan važnosti daha i pravilnog disanja. Mnogo pre nego što je moderna medicina objasnila kako funkcioniše simpatički nervni sistem, naši preci su bili svesni da drugačije dišu kada su uplašeni nego kada se odmaraju. S pojavom duhovnih praksi, uloga daha se podiže na viši, spiritualni nivo. Čovek shvata da pomoću svesnog disanja može da kontroliše svoj um i emocije. I počinje da meditira.

U jogi, osnova učenja i prakse je disanje. Pomoću daha možemo da pristupamo različitim nivoima svesti. Jedini način da budemo prisutni u sadašnjem trenutku je da se usredsredimo na dah. Samo tako možemo da se odbranimo od najezde rojeva sećanja i planova, i da istinski živimo samo sada. A to je sve što nam je potrebno za meditaciju. Istraživanja su pokazala da se prilikom nesvesnog i svesnog disanja aktiviraju različiti delovi mozga. Svesno disanje stimuliše koru velikog mozga, što ima opuštajući efekat pomoću kog možemo izbalansirati emocije. Nežno obuzdavajući svoj um, dopuštamo svesti da se uzdigne i razvija se.

Jedna od najkorisnijih tehnika joge pomoću koje možemo brzo i jednostavno umiriti um i nervni sistem u bilo kojoj situaciji je ’uđaji disanje’. Dišemo na nos, ali tako da prilikom udaha i izdaha ’razvlačimo’ dah kroz grlo, kao da dišemo kroz slamčicu, tako da se čuje blago šištanje. Dah kreće iz stomaka i podiže se preko grudnog koša do grla. Uđaji disanje se još zove i šum mora, jer naš dah veoma liči na talase koji se ritmično prostiru po obali i lagano povlače. Udah bi trebalo da bude jednake dužine kao izdah, veoma lagan i nežan, bez forsiranja. Uđaji možemo praktikovati kod kuće, u prirodi, na poslu, a naročito kada osećamo da nam se nakuplja nervoza. Ova jednostavna tehnika pomoći će nam da ostanemo pribrani i u najizazovnijim situacijama.

Istočnjačka učenja uglavnom imaju slične tehnike disanja, pa je tako i sa starim kineskim taoističkim učenjem, Ći gong. Ći gong je praksa skladnog i svesnog toka pokreta i koordinisanog disanja pomoću kojih se telo i um dovode u balans, povećava nivo svesti i poboljšava tok telesnih tečnosti – krvne, limfne i sinovijalne. Kada se telo, dah i um dovedu u balans, nema mesta za bolesti, krivu kičmu, potrebu za prejedanjem, depresiju, nervozu… Kod Ći gonga disanje se odvija isključivo stomakom, a vizuelizacijom i svesnom namerom možemo dah dovesti u bilo koji deo tela i iz njega ’ispirati’ negativne emocije i fizičku bol.

Da su istočnjačke tehnike disanja delotvorne potvrđuje i činjenica da ih masovno koriste vrhunski sportisti, a obavezni su deo obuke američkih mornaričkih foka i spasilaca. Kada smo u neposrednoj opasnosti naš najveći neprijatelj je panika, a nažalost, upravo nas baš ona prvo obuzme. Mornaričke foke nastale su šezdesetih godina prošlog veka, na temeljima jedinica iz II svetskog rata. Bave se najopasnijim, podvodnim dejstvima, ali im ni kopno ni vazduh nisu strani. Zapravo ’foka’ ili SEAL je skraćenica za sea-air-land (more, vazduh, zemlja), i ove jedinice obavljaju najrizičnije borbene zadatke u sva tri okruženja.

Kada se suočavamo s opasnošću, naš simpatički nervni sistem signalizira nadbubrežnim žlezdama da počnu da luče kateholamine – adrenalin i noradrenalin. U deliću sekunde, naše telo je spremno i budno da se bori, bilo da nas je napao lav ili iznervirao naporni kolega na poslu: postajemo zajapureni, šire nam se zenice, mišići su napeti, ubrzano dišemo i srce hoće da nam iskoči iz grudnog koša. U takvoj situaciji svest je potisnuta i delujemo po suvom instinktu.

Kada bi foke dopustile da ih adrenalin vodi u svakoj situaciji, morali bi da organizuju neprekidnu regrutaciju novih pripadnika. Zato foke koriste tehniku disanja koja se zove ’box breathing’, disanje u kutiji. Kada kontrolišemo dah, naš pneumogastrični živac (nervus vagus), poznat još i kao živac lutalac, koji se od produžene moždine spušta preko vrata ka dijafragmi i trbušnoj duplji, prenosi signal mozgu da isključi simpatički i aktivira parasimpatički nervni sistem, onaj pomoću kog se opuštamo, odmaramo i varimo hranu. Tada naš mozak može trezveno da razmišlja, a snimanje elektroencefalografijom (EEG) pokazalo je da se tada nalazimo u stanju opuštene koncentracije, poznatom kao Alfa, sa neuralnim oscilacijama na frekvenciji od 5 do 12,5 Hz. Alfa je stanje briljantnih ideja, prosvetljujućih trenutaka, inspiracije i kreativnosti.

Kako to dišu foke da bi postigle frekvencije Alfa stanja? Pre svega, bitno je da udah i izdah budu kompletni, do kraja. Ramena ne smeju da se podižu, jer kada ih prilepimo za uši to znači da smo u ekstremnom stresu. Vazduh treba da ispuni stomak i pluća, i dijafragma se slobodno pokreće. Za početak udišemo tokom 4 sekunde, pa 4 sekunde zadržavamo dah, 4 sekunde izdišemo, 4 sekunde zadržavamo, i tako u krug. Potom, kako napredujemo, pomeramo odnos udaha i izdaha sa 4:4 na 4:8, pa 8:16, 10:22, i tako dalje, bez forsiranja. Kao da naš dah putuje po stranicama kutije. Za ovakvo disanje nam ne treba nikakva posebna obuka, dovoljno je samo da budemo svesni, pratimo dah i koncentrišemo se isključivo na disanje.

Danas nas lavovi ne napadaju, ali naše telo svaku situaciju koja nas uznemirava tumači kao potencijalnu opasnost. Nažalost, često nas stres toliko ophrva da nikada ni ne izlazimo iz njega. Hodamo s podignutim ramenima i plitko dišemo. Alan Vots je jednom prilikom napisao: ’Zadržati dah znači izgubiti dah. Društvo koje se bazira na potrazi za sigurnošću je kao takmičenje u zadržavanju daha gde je svako nategnut kao bubanj i zajapuren kao cvekla.’

Za pravilno disanje potrebni su nam svest i čista pluća. Ako je naš potencijal da nam je vitalni kapacitet pluća 3-5 litara, sami smo svoji neprijatelji ako ga svesno smanjujemo. Postoje okolnosti na koje ne možemo mnogo da utičemo, kao što je zagađenje vazduha u našoj okolini. Ali svakako svoja pluća možemo počastiti povremenim izletima u prirodu. No ono čime definitivno sami sebe uništavamo, a i drage ljude oko sebe, je duvanski dim. Pušenje je jedan od najčešćih okidača hronične opstruktivne bolesti pluća. Pluća pušača imaju više nego duplo manji kapacitet od pluća nepušača.

Uključite svest, volite sebe, probajte neke od drevnih tehnika disanja i ostavite duvan. Da istrajete, tu je Disan – prirodni bio eliksir na bazi meda i lekovitog bilja koji umiruje i olakšava odvikavanje od cigareta.

Prirodni eliminator kašlja

Kašalj je normalna refleksna radnja pomoću koje čistimo grlo od sluzi i stranih čestica koje ga iritiraju. Medicinski, postoje tri kategorije kašlja: onaj koji traje manje od tri nedelje je akutni. Ako traje između 3 i 8 nedelja, kašalj je subakutni. Ako traje duže od 8 nedelja, govorimo o hroničnom kašlju. Obično kašalj traje par nedelja i potom se smiri sam od sebe. Ali ako potraje duže, ili ako iskašljavamo krv, promuknemo ili imamo dodatne simptome poput temperature, vreme je da potražimo stručnu pomoć.

Naše telo ima prirodan način da se odbrani od čestica prašine, čađi i dima, kako bismo mogli nesmetano da dišemo. Međutim, kašalj može biti i rezultat infekcije koju uzrokuje virus, kao što je slučaj kod gripa, infekcije sinusa ili upale pluća. Tu je i pušački kašalj, koji se prepoznaje po specifičnom zvuku, i on je obično hroničan. Kašalj mogu izazvati bronhitis i astma, i tada ga je lako prepoznati jer ga prati uobičajeno ’škripanje i zviždanje’ u plućima, ili hronična opstruktivna bolest pluća. U težim slučajevima, jak kašalj, naročito onaj praćen krvavim ispljuvkom, može biti znak tuberkuloze ili karcinoma.

Kada patimo od kašlja, najbitnije je da uklonimo ono što ga uzrokuje, i da proverimo da li smo na nešto u svojoj sredini alergični: perje, grinje, prašinu, duvanski dim, buđ. Potom je važno da povedemo računa o ishrani, unosimo dosta svežeg voća i povrća i namirnica bogatih vlaknima.

Česta impulsivna reakcija kod upornog kašlja je da se samoinicijativno mašimo za antibiotik. Tokom poslednjih nekoliko decenija, potrošnja antibiotika je postala toliko učestala da je dovela do novog medicinskog problema: otpornosti na antibiotike. Danas prevladava trend da se antibiotici koriste samo u nuždi, jer je rezistencija masovna i postoji realna bojazan da osnovne bolesti više nećemo moći da lečimo u skoroj budućnosti. Upozorenja koja se na tu temu izdaju, idu dotle da se jasno predočava neizbežna post-antibiotska apokalipsa ako se sada, odmah ne preduzmu potrebni koraci.

Logičan naredni korak je vraćanje prirodi. Neke studije su pokazale da je med podjednako efikasan u suzbijanju kašlja kao i dekstrometorfan, aktivni sastojak mnogih lekova protiv prehlade i kašlja. Za razliku od dekstrometorfana, koji ima dugačak niz neželjenih dejstava, med je potpuno bezbedan i zdrav, već i za decu nakon prve godine života. Pored toga što ima umirujući efekat na grlo i disajne puteve, med ima antibakterijska i antioksidantna svojstva, što znači da može pomoći i kod bakterijskih infekcija. I, za razliku od dekstrometorfana, med je u upotrebi od davnina, i kao hrana i kao lek.

Sama činjenica da se med nikada ne može pokvariti, govori koliko je moćan. Sadrži fenole, enzime, organske kiseline i flavonoide koji deluju kao prirodni antioksidanti i pomažu nam da se izborimo sa bolestima, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara i nekih vrsta karcinoma. Med snižava nivo lošeg holesterola, triglicerida, a podiže nivo dobrog holesterola. Iako sadrži šećere, može sprečiti nastanak dijabetesa jer ubrzava metabolizam i pomaže da održimo zdravu telesnu masu, a pritom nam daje energiju. Med ima moć da isceli rane i opekotine i da spreči infekcije. Pored antibiotskog dejstva, sprečava upale i hrani okolno tkivo. Može pomoći i kod kožnih oboljenja kao što su psorijaza ili herpes. Istraživanja su pokazala njegovu efikasnost u sprečavanju širenja ili čak uništavanja bakterija tipa E. coli i Staphylococcus aureus. Med stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji se potom pretvara u melatonin i omogućava nam dobar san.

Ali vratimo se kašlju. Brojne kliničke studije rađene na deci starijoj od dve godine koja su patila od kašlja, pokazale su da dve kašičice meda pred spavanje vidno smanjuju kašalj, olakšavaju simptome i poboljšavaju san, kao i da je med efikasniji od dekstrometorfana, difenhidramina i levodropropizina, koji su inače standardna terapija kod kašlja, a pritom mogu izazvati nesanicu, nervozu i hiperaktivnost. Med umiruje kašalj jer ima sposobnost da smanji sekreciju sluzi i deluje antimikrobno. Ne sme se davati samo deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od infantilnog botulizma.

Šta još možemo dodati medu za ultrastnažan efekat protiv kašlja? List bokvice i mentol za protivupalno, antibakterijsko dejstvo i lakše izbacivanje sekreta. Ehinaceu za jačanje imuniteta. Matičnjak za opuštanje. Maslačak za bolju razmenu materija u organizmu. Koprivu za jačanje. Belu imelu i anđeliku za smirenje kašlja, astme i bronhitisa. Čestoslavicu za jačanje pluća i lakše iskašljavanje. I vitamin C koji pojačava dejstvo prostaglandinda PGE2  koji širi bronhije.

Sve to sjedinjeno s medom predstavlja idealan eliksir za zaštitu i revitalizaciju disajnih puteva, umirenje kašlja, jačanje imuniteta, ali i opšteg stanja organizma. I može se naći u jednoj staklenoj bočici Disana. Disan je prirodni bioeliksir s medom koji olakšava kašalj, umiruje sluzokožu grla i ždrela i jača čitav organizam. Osim što pomaže kod kašlja i bolesti disajnih organa, Disan je efikasan i kod pušačkog kašlja i može olakšati proces odvikavanja od duvana. Potpuno je prirodan i bezbedan, mogu ga koristiti i deca starija od 7 godina.

Med je moćan, a med u Disanu je vrhunska moć prirode.