Tag Archives: equigal

Energija i dugovečnost

Neki od nas pamte vremena kada nismo mnogo razmišljali o tome šta jedemo. Parče hleba namazano svinjskom mašću i posuto alevom paprikom pojeli bismo u slast u dobrom društvu, bez osećaja griže savesti. Vremena su se promenila i danas sve analiziramo, brojimo kalorije, i često prebacujemo sebi kada se upustimo u sitne gurmanluke. Ono po čemu će se današnje doba sigurno pamtiti kada je ishrana u pitanju, jeste velika hajka na ugljene hidrate.

Do skoro su na tapetu bile masti koje su nedavno oslobođene optužbe, jer je postalo jasno ne samo da su nam neophodne, već i da nam dobre, kvalitetne masti mogu pomoći da održimo zdravu telesnu težinu. A onda je prst uperen u ugljene hidrate. Oni su glavni krivci što danas ima više gojaznih ljudi na planeti nego ikada tokom istorije. Zašto? Zato što se ugljeni hidrati prilikom varenja u našem organizmu pretvaraju u glukozu, odnosno šećere.

Istina je da se svi ugljeni hidrati konvertuju u šećere, što nam povećava nivo insulina u krvi. Ali takođe je istina da nisu svi ugljeni hidrati isti, i da nam jedni mogu naglo povećati i spustiti nivo insulina jer se veoma brzo vare, dok se drugi vare dugo i polako otpuštaju glukozu u krvotok.

Definitivno i opravdano na crnoj listi!

Pre nego što izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, potrebno je da znamo koja je njihova funkcija. Osnovna uloga ugljenih hidrata je da nam daju energiju. Glukozu koju dobija iz njih telo može iskoristiti odmah, ili je ’sačuvati’ za kasnije. Pored energije, ugljeni hidrati telu daju vitamine i minerale koji su neophodni za održavanje telesnih funkcija. I još jedna njihova veoma bitna uloga je da nam obezbede dovoljno vlakana. Upravo ugljeni hidrati bogati vlaknima su najbolji za nas: integralne žitarice, povrće, voće i mahunarke.

Preporuka stručnjaka je da 45-65% kalorija koje tokom dana unesemo bude ih ugljenih hidrata, 20-35% iz masti i 10-35% iz proteina. Dakle šnicla nikako ne treba da zauzima najveću površinu na tanjiru. Nedovoljan unos ugljenih hidrata bogatih vlaknima povećava rizik da obolimo od poremećaja kardiovaskularnog sistema, raka debelog creva i da postanemo gojazni. Vlakna iz ugljenih hidrata pomažu da se tokom dužeg perioda održi stabilan nivo insulina u krvi, ubrza metabolizam, održe moždane funkcije, snizi nivo lošeg holesterola, da se hrana bolje svari i iskoriste korisne materije, održi normalna peristaltika creva, spreči zatvor, a pritom nam daju osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.

Ako se dvoumimo koji hleb da izaberemo – beli ili integralni, bez obzira što imaju sličan broj kalorija, integralni je uvek bolji izbor upravo zbog većeg procenta vlakana. Što je neka namirnica više ’prečišćena’, to je ne samo beskorisnija već i štetnija. Ako izaberemo namirnicu koja je bliska ’svom izvoru’, ne možemo pogrešiti. I to ćemo odmah i osetiti. Ako pojedemo pecivo od belog brašna, na trenutak ćemo osetiti sitost ali ćemo veoma brzo nakon toga ogladneti. Ako pojedemo kašu od celog zrna žitarica, porciju mahunarki ili komad integralnog hleba s kikiriki puterom, duže ćemo biti siti.

Ako se pitate da li da izbacite ugljene hidrate iz ishrane, odgovor je: da, neke. Nećete pogrešiti ako izbacite belo pecivo, bilo šta što sadrži industrijski šećer, slatkiše, voćne sokove i gazirane napitke, mlečne prerađevine, kremove, čipseve, kupovne cerealije i pahuljice, keks… Zašto? Zato što su sve te namirnice siromašne vlaknima, imaju visok glikemijski indeks, ne drže nam sitost i sav višak šećera koje telo ne iskoristi ’zalepiće’ nam se u obliku sala. Ali ono što nikako ne treba u potpunosti izbaciti su složeni ugljeni hidrati: integralne žitarice, mekinje, povrće, naročito zeleno i lisnato, i sveže voće. Ove namirnice imaju nizak glikemijski indeks, bogate su vlaknima, daju nam osećaj sitosti i regulišu nam metabolizam.

Upravo iz tog razloga složeni ugljeni hidrati nam mogu pomoći i da smršamo ili održimo zdravu telesnu masu. Osim što nam daju sitost, oni pospešuju lučenje serotonina, hormona sreće koji nam obezbeđuje dobro raspoloženje. Ako smo fizički aktivni i redovno vežbamo, pružiće nam dobru energiju i obezbediti kvalitetan trening. Dobro je sat vremena pre vežbanja pojesti malu porciju složenih ugljenih hidrata, na primer čistu ovsenu kašu iz ’domaće radinosti’ sa malo voća. Tako ćemo imati dovoljno energije i za najizazovniji trening.

Istraživanja koja se sprovode od sredine sedamdesetih godina prošlog veka su pokazala da najdugovečniji ljudi žive u Okinavi u Japanu. Ishrana tamošnjih vitalnih stogodišnjaka sastojala se najviše od pirinča, slatkog krompira, zelenog povrća, boranije, bundeve, tofu sira, mladica bambusa, algi, fermentisanog povrća i malo svinjetine i ribe. Odnos ugljenih hidrata i proteina kod njih je 10:1, a procenat oboljenja od karcinoma, kardiovaskularnih poremećaja i Alchajmerovog oboljenja je minimalan, skoro nepostojeći. Pored toga, svi su pokretni, vitki i sposobni da se brinu sami o sebi do poznih devedesetih. Okinavljani su najbolji dokaz da ugljene hidrate nikako ne treba da zanemarimo.

Budite kreativni s ugljenim hidratima, danas je izbor veliki: kinoa, spelta, amarant, bulgur, ječam, slatki krompir, smeđi pirinač, mungo pasulj, leblebije, ali ne zaboravite i tradicionalne izvore: pšenica, pasulj, boranija, bundeva, integralna testenina, heljda, kupusnjače… Cilj: vitkost, zdravlje i Okinavljanska dugovečnost!

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Voćne kokos štanglice

Donosimo vam još jedan recept iz zdrave kulinarske riznice Herbarooma za veoma ukusne štanglice sa samo 4 sastojka. Idealne su za osobe osetljive na gluten, a u osnovi sadrže kokosovo brašno koje je, osim što je ukusno, bogato vlaknima, proteinom i zdravim mastima. Sadrži minimalan procenat šećera i ima nizak glikemijski indeks. Lako se vari, podstiče rad creva, snižava loš holesterol, jača srce i povoljno utiče na metabolizam pa nam tako pomaže da budemo vitkiji i zdraviji.

Zanimljivu teksturu i ukus ovim štanglicama daje i bobičasto voće koje se može izabrati po želji. Bobičasto voće spada u najdraviji izbor kada je voće u pitanju, prepuno je antioksidanata koji jačaju imunitet, štite od upala i smanjuju oksidativni stres na ćelijskom nivou. I ono je odlično za dijetu i može nam pomoći da održimo zdravu kilažu jer balansira nivo insulina u krvi i sprečava dijabetes. Osim što je niskokalorično, bobičasto voće je prepuno vitamina C, mangana, vitamina K, bakra i folne kiseline. Ono nas štiti od karcinoma, ali i od starenja jer blokira nastanak enzima koji razbijaju kolagen u koži. Ovo voće je najbolje jesti u svežem ili smrznutom obliku, jer se termičkom obradom uništavaju korisne materije.

Crna čokolada sa visokim procentom kakaa je bogata flavonoidima koji podstiču stvaranje azot monoksida, a koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Tako je prava, kvalitetna crna čokolada idealna prevencija od srčanog udara.

Iskombinujte kokosovo brašno, bobičasto voće i čokoladu na zanimljiv način i pripremite ove jednostavne a preukusne štanglice. Priprema je brza i jednostavna, bez pečenja.

Od materijala je potrebno:

  • 2 čaše kokosovog brašna
  • 1 čaša bobičastog voća po izboru
  • 50 grama kokosovog ulja
  • prstohvat soli
  • 1 tabla (100 gr) crne čokolade sa najmanje 75% kakaa

Izmiksati voće u blenderu. U većoj posudi sjediniti kokosovo brašno, so i ulje, pa dodati pire od voća i dobro izmešati. Četvrtastu posudu (plastičnu ili mali pleh) obložiti masnim papirom pa presuti celu smesu i dobro je pritisnuti da se ravnomerno rasporedi po celom dnu posude.

Staviti posudu u zamrzivač, pa rastopiti čokoladu na pari. Preliti čokoladu preko cele površine smese i vratiti posudu u zamrzivač na najmanje pola sata. Potom iseći oštrim nožem na štanglice veličine po želji. Štanglice čuvati u frižideru u zatvorenoj posudi do nedelju dana.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Čuvari zdravlja

Verovatno nikada nećemo saznati kako su naši preci naučili da razlikuju otrovne od jestivih pečuraka. Biće da je tu iskustvo i pomno posmatranje odigralo ključnu ulogu, nažalost, uz obavezne žrtve. Fosili potvrđuju da su se gljive pojavile u paleozoiku, pre 570-350 miliona godina, a što se čoveka tiče, verovatno je počeo da ih koristi veoma rano. Ali prvi materijalni dokaz za to je Oci, čovek iz ledenog doba. Ocija, čija starost je procenjena na 5300 godina, pronašli su planinari na Alpima u dolini Octal (Ötztal) 1991. godine. Njegovo telo je bilo tako savršeno očuvano, da su planinari pomislili da su nabasali na nekog nesrećnog kolegu-alpinistu. Detaljna autopsija utvrdila je da je Oci ubijen, a osim ubodne rane koja potvrđuje da je ustreljen s leđa, da je reč o ubistvu iz ličnih pobuda a ne iz koristoljublja, potvrđuje i torba koja je pored njega ležala i koju niko nije uzeo. I upravo ta torba je predmet našeg interesovanja, jer su u njoj pronađene i dve vrste gljiva.

Gljive koje je Oci koristio su ’trud gljive’, one su lako zapaljive i dugo gore i dime. I danas ih koriste pčelari za smirivanje pčela. Ali iako nisu jestive, ove gljive se smatraju lekovitim, pa ih je možda Oci koristio i kao lek.

U biologiji, pečurke su klasifikovane kao fungi, iako su se dugo vremena smatrale biljnim organizmima. Ali pečurke ili gljive ne sadrže hlorofil kao biljke jer ne zavise od fotosinteze i mogu da žive u potpunom mraku. Grana biologije koja ih izučava naziva se mikologija. Fungi, kako se naučno zovu, razmnožavaju se putem spora, mikroskopskih ćelija koje razbacaju oko sebe. Gljiva ima svuda oko nas, i osim onih čiji nam je oblik dobro znan, postoje i kao lišajevi, plesan, kvasci,  penicilin… Čak oko 3000 gljiva je jestivo, ali mi od toga koristimo minimum. Što je šteta, videćemo.

Pečurke su niskokalorične, bezmasne i pravi izbor za balansiranu dijetu. Sto grama pečuraka ima samo 22 kalorije. Ali njihova niskokalorična vrednost ne znači da beskorisne, naprotiv. Moglo bi se reći da su pečurke superhrana i lek. Brojne studije pokazale su da pečurke mogu da spreče i pospeše lečenje ozbiljnih stanja, kao i da nam unaprede opšte zdravlje. Stari Egipćani su smatrali da su pečurke svete biljke pomoću kojih mogu postati besmrtni. Pečurke stvarno imaju moć da nam poboljšaju imunitet. Istraživanja su pokazala da posebno šiitake pečurke, pored toga što nam podižu imunitet, imaju i protivupalno dejstvo. Pečurke mogu pomoći i kod respiratornih infekcija, regulisati krvni pritisak i holesterol, poboljšati crevnu floru, pospešiti varenje i pomoći da smršamo.

Osim što sadrže beta glukan, vrstu rastvorivih vlakana koja smanjuje nivo lošeg holesterola, pečurke su bogate vitaminima B grupe, selenom, bakrom i kalijumom. Najbolje je u ishranu uključiti što više različitih vrsta, u raznim oblicima, sveže, dinstane, u čorbi, u salati, marinirane, sušene… Samo, ne treba preterivati. Pečurke sadrže hitin kog naš želudac ne može da vari, pa ako se prejedemo možemo osetiti mučninu. Ipak, hitin nije naš neprijatelj, on nam pomaže da se oslobodimo lošeg holesterola. Zato samo treba biti umeren, do 200 grama na dan je idealna mera.

Rang lista osam najzdravijih pečuraka ide otprilike ovako: šampinjoni, šiitake, bukovače, vrganji, zečarke (maitake), kordiceps (Cordyceps militaris), lisičarke, ganoderma (reiši). Ako ništa drugo, šampinjona imamo u izobilju, bukovače se često mogu naći u samoposlugama, a vrganji i lisičarke na pijacama. Pa kupite od svake po malo i napravite jednu zdravu čorbicu.

Za ovu ukusnu a dijetalnu čorbicu potrebno je:

  • 400 gr raznih pečuraka po izboru i mogućnostima: šampinjona, bukovača, vrganja, lisičarki (ako koristite i šiitake dovoljna je samo jedna), i za poboljšanje ukusa, nekoliko izmrvljenih komadića sušenih pečuraka po izboru.
  • 4-5 čena belog luka
  • 1 veći ili 2 manja korena celera
  • 2 šolje pilećeg bujona ili vode s 1 prirodnom kockom za supu
  • biber, začini po ukusu, dodatna so po potrebi i seckani list celera za posipanje.

Odvojiti 3-4 manje pečurke i iseckati na listiće pa skloniti za kasnije. Ostale iseckati na kockice. Celer oljuštiti i iseckati na manje kockice. Na malo ulja propržiti beli luk, dodati pečurke i pržiti minut, pa naliti bujon i dodati celer i malo sušenih pečuraka. (Ako koristimo više sušenih pečuraka, neophodno ih je ranije potopiti u vrelu vodu, ostaviti da odstoje pa isprati). Kuvati dok celer skroz ne omekša. Štapnim mikserom sve dobro ispasirati, pa dodati biber i seckane pečurke. Kuvati još par minuta. Sipati u činiju i posuti seckanim listom celera.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Čičak i inulin

Retke su biljke koje toliko žele da privuku našu pažnju kao čičak. Kada prođemo pored njegovog žbuna, garantovano će nam se nakačiti na pantalone pa ćemo ga nesvesno ’prošetati’ i poneti kući. Upravo ova osobina čička inspirisala je, četrdesetih godina prošlog veka, švajcarskog inženjera i planinara, Žorža de Mestrala da osmisli i patentira jedan od najkorisnijih izuma našeg doba – čičak traku. Kada je stavio čičak pod mikroskop, de Mestral je shvatio da je prekriven minijaturnim kukicama pomoću kojih mu se kačio ne samo za planinarsku odeću, već i za krzno njegovog psa. Iako se osobina čička da se lepi na sve što prođe pored njega smatra krajnje dosadnom i nametljivom, on se na ovaj mudar način vrlo efikasno razmnožava na širokim prostranstvima. Ni sam de Mestral nije u početku imao bolju reputaciju i mnogi su nipodaštavali njegov izum, sve do 1955. kada je konačno patentirao čičak traku i zgrnuo milione.

Ali kada saznamo koliko je čičak lekovit, shvatićemo da i on vredi milione. Životinje to znaju: konji ga rado pasu po poljima, i vrlo vešto uspevaju da zaobiđu bodljikave delove. Lekovit je i jestiv ceo, i ima niz blagotvornih svojstava kod mnogih poremećaja, od polnih bolesti, gihta, jačanja imuniteta, reume pa do ćelavosti. Ali njegov najveći kec u rukavu je u visokom sadržaju inulina. Inulin je prebiotik sa laksativnim svojstvom koji nam pomaže da poboljšamo i održimo dobru crevnu mikrofloru. Inulin učestvuje u regulisanju nivoa insulina u krvi pa je veoma koristan dijabetičarima, ali i gojaznim osobama koje su pod rizikom da obole od šećerne bolesti. Čičak poboljšava varenje, umiruje creva i odličan je kod ’nervoznih creva’, sprečava nadutost i zatvor i efikasno čisti organizam od štetnih materija. Zato je i veliki prijatelj jetre, jer sprečava taloženje viška masti u njoj, ali i bubrega koje štiti od pojave kamenca.

Čičak se može koristiti u raznim oblicima, kao čaj, sok, ulje, balzam… ali može se stavljati i u hranu. Njegov mesnati, razgranati koren sadrži najveći procenat hranljivih materija i čak do 50% inulina. A evo i veoma zanimljivog i ukusnog načina da primenite koren čička u kulinarstvu.

Za keks od korena čička potrebno je:

  • 1 čaša (od 2 dl) običnog kikiriki putera (može se zameniti puterom od orašastih plodova, badema, lešnika, indijskog oraha… po ukusu)
  • 1 komad putera od oko 100 grama
  • ½ čaše meda (ili javorovog sirupa, žutog šećera, kokosovog šećera… po ukusu)
  • 1 jaje
  • malo esencije vanile
  • 1 čaša brašna od kokosa (mlevenog kokosa)
  • ¾ čaše bademovog brašna
  • ¼ čaše mlevenog lanenog semena
  • 2 pune kašike korena čička, što sitnije mlevenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat himalajske soli
  • po želji, malo celog kikirikija za ukras i šećer u prahu za posipanje

Sastaviti sve suve delove, pa ih dodati u već umućeni kikiriki puter, običan puter i jaje. Može se mutiti rukom, nije neophodan mikser. Dobro izmešati da se svi sastojci sjedine, pa posudu pokriti i staviti u frižider da odstoji pola sata.

Uključiti rernu na 200 stepeni i obložiti veliki pleh papirom za pečenje. Vaditi smesu kašičicom i spuštati na pleh, pa malo pritisnuti odozgo i utisnuti zrno kikirikija. Peći 9 minuta uz upaljen ventilator. Iako su kolačići vrlo meki na dodir, nije potrebno peći duže jer će se stegnuti čim se ohlade. Najbolje je ostaviti ih desetak minuta na plehu nakon pečenja.

Ovaj keks će ne samo utažiti glad, već i vidno poboljšati varenje. Uz šolju pravog kefira može biti sjajna užina.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ne bira godine, ali bira gojazne

Do nedavno je jetra uglavnom najviše stradala od alkohola, ali danas se javlja nova epidemija, s tendencijom da zaseni problem učestale pojave dijabetesa. Broj obolelih od steatoze, nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) je u vrtoglavom porastu. U narodu poznatiji kao ’masna jetra’, poremećaj je koji karakteriše upala i oštećenje ćelija jetre usled preteranog gomilanja masti u njima. Iako osobe koje pate od masne jetre često ni ne konzumiraju alkohol, posledice koje ovo oboljenje ostavlja slične su kao kod teških alkoholičara i mogu dovesti do ciroze i potpunog otkazivanja rada jetre.

Danas milioni ljudi pate od masne jetre, naročito u razvijenim zemljama. To je poremećaj koji ne bira godine, ali uglavnom bira gojazne. Masna jetra je samo jedna od domina koja kada se obruši, ruši sve oko sebe: odmah do nje stoje dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, poremećaji rada srca i kardiovaskularnog sistema, visok krvni pritisak i povišeni trigliceridi, a spolja gledano, često je odaje ’šlauf oko struka’.

Jetra je vitalni organ, ona je čistač našeg organizma i bez nje naše telo bi brzo postalo prezagađeno otrovima. Jetra prečišćava krv koja u nju stiže iz sistema za varenje donoseći nove nutrijente, pa je šalje dalje svuda po telu. Ona prikuplja štetne materije, ali i sintetiše proteine, kao što je albumin, koji je neophodan za normalnu koagulaciju krvi. Jetra metaboliše masti, proteine i ugljene hidrate, aktivira enzime, skladišti glikogen, vitamine i minerale, luči bilirubin, holesterol, hormone, kao i žuč koja pomaže da se lakše apsorbuju masti.

Bez jetre nema života, i u slučaju njenog potpunog otkazivanja jedini način da se sačuva život je transplantacija. A kod masne jetre, problem se često zahuktava bez simptoma, ili uz osećaj lake nelagodnosti koja se može pripisati drugim uzrocima. Osećaj pritiska ili tištanje ispod desnog rebra, laki poremećaj varenja, osećaj umora… U trenutku kada počne da nam šalje ozbiljnije znake upozorenja, jetra može već biti oštećena: oticanje stomaka, uvećani i vidljivi krvni sudovi ispod kože, uvećanje grudi kod muškaraca, uvećana slezina, crveni dlanovi, požutela koža i beonjače…

Srećom, masna jetra je reverzibilno stanje: promenom načina života na vreme, možemo dovesti do njene regeneracije i sprečiti dalje propadanje. Ali zašto uopšte dopustiti da dođe do oštećenja jetre? Nedavna istraživanja otkrila su da gojazne osobe koje pate od masne jetre mogu značajno da smanje količinu masti i redukuju upalu ovog organa samo ako izbace iz ishrane sokove, gazirane slatke napitke i ostala bezalkoholna pića, kao i hranu sa visokim procentom industrijskog šećera.

Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost su dva najveća prijatelja jetre. Klinička studija Univerziteta Ejmori iz Atlante, okupila je četrdesetoro dece starosti oko 13 godina sa sadržajem masti 21-25% u jetri, što je četiri puta više od normalnog. Podeljeni u dve grupe, tinejdžeri su pratili dva režima ishrane: prva grupa je drastično smanjila unos šećera, dok je druga nastavila s istim načinom ishrane kao i do tad. Prva grupa je umesto sokova i gaziranih napitaka dobijala vodu ili mleko. Nakon osam nedelja, kod dece iz prve grupe došlo je do izuzetne transformacije jetre i smanjenja masti za 31%. U drugoj grupi na jetri nije bilo nikakvih promena. Kod prve grupe došlo je i do poboljšanja enzima, odnosno smanjenja upale jetre.

’Šlauf oko struka’ nije samo estetski problem. Salo koje se gomila oko unutrašnjih organa bukvalno nam ugrožava život. Bez jetre ne možemo, ali sigurno možemo bez trans masti, mesnih prerađevina, pržene hrane, industrijskih grickalica, peciva, margarina, majoneza, slatkih napitaka i gaziranih sokova. Jetru možemo obradovati orašastim plodovima, maslinovim uljem, mahunarkama, kefirom, semenjem susama, bundeve, suncokreta, ribom, pilećim i ćurećim belim mesom, povrćem i voćem. Zeleni čaj je prepun antioksidanasa i deluje protivupalno, ali tu su i ’narodski’ čistači organizma: krušina, anđelika, ivanjsko cveće, neven, rastavić… Svi oni olakšavaju varenje, čiste jetru, poboljšavaju izlučivanje žuči, sprečavaju upale žučne kese i poboljšavaju razmenu materija u organizmu.

Svo ovo lekovito bilje koje se u našem narodu koristi od davnina, sabrano je u modernom, a opet potpuno prirodnom preparatu: Equigalu. Equigal ne samo da čisti jetru i pomaže izbacivanje štetnih materija, već pomaže u rešavanju problema prekomerne težine, eliminiše zatvor ali i sprečava upalne procese u organizmu.

Masna jetra bira gojazne, ali mi smo ti koji biramo stil života.

Hleb od maje za kiselo testo

Domaći hleb od kiselog testa nešto je najbolje što možemo staviti na trpezu. O njegovim blagodetima već smo pisali ovde: Hleb naš nasušni, dok je ovde: Maja za hleb od kiselog testa, objašnjen proces izrade maje, posebne vrste kvasca pomoću kog se ovaj hleb pravi.

Kada smo strpljivo i s ljubavlju formirali maju za kiselo testo, možemo napraviti svoj prvi hleb. Možemo koristiti brašno po želji, ali ako koristimo integralna brašna, dobro je da ih uvek pomešamo s običnim da bi hleb lakše narastao. Najbolje je da počnemo s običnim brašnom, pa postepeno eksperimentišemo.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 800 gr mekog brašna
  • 400 grama oštrog brašna
  • 33 gr soli
  • 400 gr maje
  • 700 gr mlake vode
  • 1 kašičica meda

Maju koja je obnovljena istog dana (po procesu opisanom u tekstu Maja za hleb od kiselog testa) i odstojala 3 sata staviti u vanglu, dodati pola od pripremljene vode i izmešati ručno ili pomoću miksera. Dodati med, brašno, ostatak vode i umesiti. Kasnije dodavati so i dodatno mesiti dok se ne formira kompaktna masa. Ostaviti testo u vanglici pokriveno folijom da odstoji 2-3 sata. Posuti dasku s malo brašna pa izručiti testo, raširiti ga, blago pritiskajući prstima, i formirati pravougaonik. Preklopiti jedan deo do 2/3 razvučenog testa, blago pritisnuti krajeve da se zalepe za ostatak mase, preklopiti drugi deo preko svega, opet blago pritisnuti, i ponavljati taj proces više puta, svaki put nežnim pokretima da bi se zadržali mehurići koji se stvaraju prirodnim vrenjem. Testo opet vratiti u vanglicu, pokriti i ostaviti da odstoji na toplom mestu pola sata. Na svakih pola sata premesiti testo na isti način i vratiti u vanglicu da narasta, i tako tri puta.

Oblikovati testo u veknu – zapravo najbolje je od ove smese napraviti dve vekne, staviti ih na veliki pleh posut brašnom, zarezati na površini nožem, posuti lagano brašnom odozgo, pokriti krpom i ostaviti da narastaju 4-6 sati na toplom mestu. Zagrejati rernu na 250 stepeni, staviti pleh s veknama i peći 40-45 minuta. Potom hleb položiti na rešetku da se skroz ohladi.

Jedna kriška hleba, malo maslinovog ulja, paradajz iseckan na kolutove, i eto izuzetno zdrave i ukusne užine!

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Maja za hleb od kiselog testa

U prethodnom tekstu: Hleb naš nasušni, objasnili smo koje su sve blagodeti hleba od kiselog testa. Iako je proces izrade maje, odnosno posebne vrste kvasca za spravljanje ovog hleba, prilično dug i zahteva posvećenost, krajnji rezultat će nas uveriti da je sve to veoma vredno truda.

Evo kako se tradicionalno priprema maja za hleb od kiselog testa po receptu italijanskih baka, koje ovaj ’kvasac’ zovu pasta madre, majka testa. Dajemo vam vrlo detaljan proces:

  1. Pomešati 50 grama mekog brašna sa 25 gr vode sobne temperature, najbolje flaširane, filtrirane, ili u krajnjem slučaju ’česmovače’ koja je odstojala kako bi se izgubio hlor. Dodati 1 kašičicu meda. Sve dobro sjediniti pa izručiti na dasku i mesiti par minuta, pa oblikovati kuglu od testa. Staviti tako pripremljeno testo u staklenu teglu od pola kile i pokriti gazom ili krpom, kako bi moglo da diše. Ostaviti na toplom (24-25 stepeni) da odstoji 2 dana, najbolje u kredencu kuhinje.
  2. Nakon dva dana na testu će se uhvatiti korica, ali ispod nje će biti meko testo u kom su se pojavili mehurići. Sada pripremiti 40 grama brašna i 40 grama vode. Prvo sipati vodu preko starog testa i ostaviti da odstoji petnaestak minuta da se opusti. Mešati sve dok se korica ne sjedini s vodom i napravi homogena masa. Dodati svo brašno, opet sve dobro sjediniti kašičicom u istoj tegli, dok se ne napravi glatko testo (u ovoj fazi ne treba rukom mesiti testo). Opet pokriti teglu gazom, i ostaviti da odstoji dva dana.
  3. U trećoj fazi procesa, nakon što je maja odstojala dva dana trebalo bi da se pojave mehurići u testu. Sada je testo mekše, kao i korica. U istoj tegli preliti testo s 40 gr vode i ostaviti da odstoji 5 minuta. Potom izmešati da se smesa lepo sjedini, pa dodati 50 gr brašna i sjediniti. Sada je verovatno postojeća tegla previše mala, pa možemo preručiti testo u veću, srednju teglu (od 750 ml). Markerom obeležiti nivo testa spolja na tegli, prekriti gazom i vratiti da odstoji ovog puta 24 sata. Nakon jednog dana, videćemo da se testo malo podiglo, a više nema korice.
  4. Sada pripremiti 30 gr vode i 60 gr brašna. Dodati vodu, promešati dok se sve ne sjedini, pa sipati brašno i opet dobro izmešati dok se ne napravi glatka masa. Gurnuti testo sa zidova ka dnu tegle i opet markerom spolja na tegli obeležiti gornji nivo testa. Opet pokriti gazom i ostaviti da odstoji 24 sata.
  5. U petoj fazi spremiti 60 gr brašna i 20 gr vode. Dodati vodu u teglu s testom, promešati i preručiti celu smesu u vanglicu. Dodati brašno, umešati ga varjačom, pa kada masa postane malo kompaktnija, izručiti sve na dasku i umesiti rukama, prikupljajući sve komadiće. Smesa je lepljiva, ali ne treba dodavati još brašna, ako se ne može mesiti prstima možemo se pripomoći spatulom, kojom ćemo odvajati testo od daske, okretati, i mesiti prstima dok ne postane glatko. Testo formirati u kuglu i vratiti u teglu (opranu), gurnuti ga na dno tegle sve ostatke sa zidova, pokriti i opet markerom obeležiti gornji nivo testa spolja na tegli. Opet ostaviti testo da odstoji 24 sata.
  6. U šestoj fazi opet ćemo videti da se testo malo podiglo iznad linije koju smo obeležili na tegli. Ovog puta, pošto je testo čvršće, na testu se napravila korica. Sada nam treba 65 gr brašna i 40 gr vode. Sipamo vodu preko testa u teglu, ostavimo da odstoji 5 minuta kako bi omekšala korica, pa preručimo sve u vanglicu. Dodamo brašno i, kao i prethodnog puta, sve dobro sjedinimo prvo varjačom, pa izručimo na dasku i umesimo. Masa se sada lakše mesi i brže postaje glatka. Oblikujemo testo u kuglu, pa rukama sa strane formiramo testo u valjak kako bi prošlo kroz grlić sada nove, još veće tegle. Opet sabijemo na dno tegle i obeležimo markerom gornji nivo testa. Pokrijemo gazom i ostavimo da odstoji 24 sata.
  7. U sedmoj fazi ponavljamo ceo proces koristeći 65 gr brašna i 85 gr vode. Opet se na testu formirala korica pa treba sipati vodu preko i ostaviti desetak minuta da odstoji. Sve izručimo u vanglicu i izmešamo dok masa ne postane žitka kao za uštipke, dodamo brašno, umešamo dobro varjačom, testo je i dalje žitko pa ga ne mesimo rukama, već ga kašikom preručimo u teglu. Lupimo teglu odozdo da se testo slegne, i opet obeležimo markerom nivo testa. Ovog puta testo ne pokrivamo gazom, već stavimo poklopac od tegle, ali ga ne zatvaramo skroz kako bi vazduh ipak mogao da cirkuliše. Testo sada stoji 3 sata na sobnoj temperaturi, nakon čega se jasno vide mehurići u testu. Nakon tri sata moći ćemo da zatvorimo skroz poklopac tegle i da testo stavimo u frižider gde stoji 3-4 dana.

Sada na svaka 3-4 dana potrebno je obnavljati maju tako što se testo izvadi iz frižidera, ostavi par sati da odstoji na sobnoj temperaturi. Od testa potom treba odvojiti 150 gr, a potrebno nam je dodatnih 150 gr brašna i 100 gr vode – sve izmeriti precizno na vagi. Sjediniti 150 gr testa s vodom, izmešati dok se ne napravi žitka masa, presuti sve u vanglicu, dodati brašno, umešati varjačom pa umesiti rukom. Presuti testo na dasku, i mesiti testo koje je lepljivo, opet se možemo pomoći spatulom dok ne bude moguće obraditi ga rukom, i staviti ga opet u teglu, ovog puta onu srednje veličine. Opet sve gurnuti na dno tegle da bude kompaktno, obeležiti markerom, blago zatvoriti poklopcem od tegle, ostaviti da odstoji 3 sata na sobnoj temperaturi, potom zatvoriti skroz i vratiti u frižider. Nakon 3 dana ponoviti proces. Maja je spremna nakon mesec dana od prvog dana kad je započet proces, kada se može umesiti prvi hleb. O tome – detaljno u sledećem tekstu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hleb naš nasušni

Danas je hleb na zlom glasu i najviše ga krivimo za višak kilograma i ’sarmice’ koje nam se prave oko struka. Ali dugo tokom istorije hleb je bio osnovna hrana. Postoje dokazi da se pšenica gajila na području današnjeg Iraka, čak 9000. godine pre naše ere. Kako su naši preci počeli da obrađuju zemlju i napuštaju nomadski način života, tako su počeli da gaje prve žitarice, divlju pšenicu, kamut i ječam, da ih melju na kamenu i prave prvi hleb. Vremenom je ukrštanjem zrno postajalo finije i krupnije, baš kao i sam proces mlevenja.

Prvi hleb je bio verovatno pljosnat i težak, s krupno mlevenim zrnom celih žitarica, pa je samim tim bio i vrlo zasitan. Vremenom je ceo proces dobijao na finoći, i kada su u pitanju zrno, mlinovi, ali i receptura. Plinije Stariji u svojim beleškama iz 77. godine naše ere pominje varvare iz Iberije i Galije koji pomoću pene piva prave vazdušastiji hleb. Rimljani, po njegovim navodima, prve kvasce koriste nakon osvajanja Makedonije u 2. veku pre naše ere. Ali testa od fermentisanog kvasca idu mnogo dalje u istoriju, čak 4000. godine pre naše ere u starom Egiptu. Kako su Rimljani, osvajajući teritorije, dolazili u dodir s mnogim narodima i kulturama, nije ni čudo što su pokupili i najbolje recepture, koje se u Italiji koriste i dan danas.

Kada danas kažemo ’kvasac’, obično pomislimo na onaj pekarski, koji se može kupiti svež, u obliku kockice, ili sušen u kesici. Ali kvasac zapravo živi svuda oko nas, svuda gde je toplo i gde ima dovoljno vlage. Voće i povrće, kao i žitarice, već na sebi nose kvasac. Njega možemo aktivirati potapanjem samlevenog žita u vodu, pa potom, fermentacijom, napraviti testo.

Ali da se vratimo zlom glasu na kome je hleb danas. Nažalost, hleb na koji najčešće nailazimo u prodavnicama sve je samo ne hleb. Dovoljno je da pročitamo deklaraciju i vidimo koliko aditiva sadrži. Pritom, iz samog zrna izvučeno je sve što valja, a ono što je zadržano su prazne kalorije. Zato je potrebno da izaberemo kvalitetan hleb iz dobre pekare, ili, još bolje, da sami napravimo svoju maju za kiselo testo i mesimo svoj hleb, onako kako su radili naši preci.

U našem narodu hleb je, podsvesno, i dalje osnovna hrana, što se može zaključiti na osnovu fraza koje su u masovnoj upotrebi: ’Ni koru hleba da mi da’, ’Nemam ni za hleb’, ’Lebac ti se ogadio’, ’hleba ti!’… Baš kao i ona stara, biblijska: ’Ko tebe kamenom, ti njega hlebom’, ili ’Hleb naš nasušni daj nam…’ Hleb je bazna jedinica svega, naš opstanak, naše dobro, naša mera stvari. I zato nije u redu da ga degradiramo. Zaboravimo na kupovni hleb sa ukusom slame, i vratimo se tradicionalnom, hlebu od kiselog testa. Evo zašto.

Jedna kriška hleba od kiselog testa prepuna je minerala i vitamina, pre svega gvožđa i selena, vitamina B grupe, pa nam tako ovaj hleb pomaže da održimo imunitet, daje nam energiju, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i održava funkcije nervnog sistema. Pored toga, hleb od kiselog testa je prebogat prebioticima i probioticima koji štite organe za varenje, podstiču dobro varenje i bolju iskoristljivost nutrijenata. Bakterije iz mlečne kiseline koje se stvaraju prilikom fermentacije (dok testo ’nadolazi’), opstaju čak i nakon pečenja hleba. One su prepune antioksidanata koji nas štite od bolesti.

Iako svi hleb poistovećujemo s ugljenim hidratima, iznenadićemo se:  jedna kriška hleba od kiselog testa ima više proteina od barenog jajeta. Protein je ovde prisutan zahvaljujući dugom i mukotrpnom procesu pripreme ovakvog hleba, koji iziskuje mešenje, presavijanje i odmaranje testa. Na taj način aktivira se gluten, a gluten se sastoji od proteina, i baš on daje hlebu onu lepu elastičnost. Korisne bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije, kako je primećeno u naučnim laboratorijama, menjaju strukturu ugljenih hidrata, i na taj način snižavaju glikemijski indeks ovog hleba. Zahvaljujući tim bakterijama ovaj hleb se lakše vari, a pritom se bolje apsorbuju u crevima sve korisne materije, i na taj način čuva zdravlje creva. Korisne bakterije pomažu i da se lakše svari gluten, koji kod nekih osoba može izazvati intoleranciju ili alergije.

Istraživanja su pokazala da prisustvo fruktana, ugljenog hidrata iz pšenice, može izazvati poremećaj varenja sličan netoleranciji na gluten. Zapravo, često kada neko sam sebi ’dijagnostifikuje’ netoleranciju na gluten, krivac je baš fruktan. Interesantno je da se prilikom fermentacije kiselog testa fruktan razbija, pa je to još jedan razlog što je ovaj hleb svarljiviji. Još jedan sastojak žitarica koji često izaziva digestivne probleme je fitična kiselina, ali prirodni kvasci i mlečna kiselina iz kiselog testa neutrališu njene efekte i poboljšavaju svarljivost.

Tradicionalni hleb od kiselog testa sadrži vrlo ograničen broj jednostavnih sastojaka: brašno, vodu, so i malo meda. Maju – prirodni kvasac možemo napraviti sami, potrebno nam je malo sastojaka i malo više vremena i volje. Ali, imajući u vidu sve blagodeti koje nam hleb od kiselog testa pruža, svakako se vredi potruditi. U tradicionalnim domaćinstvima u Italiji ova maja se obnavlja i čuva godinama, i što je starija, hleb je sve bolji. Italijani su svesni važnosti ovakvog hleba, kao i činjenice da je on za trpezu isto što i majka za porodicu. Simbolično, maja za izradu hleba od kiselog testa tamo se naziva pasta madre – majka testa. U sledećem tekstu biće detaljno objašnjen postupak izrade maje, a potom i recept za hleb.

Vreme je da sa hleba skinemo stigmu i shvatimo da za naš deformisan struk nije kriv on, već naš brzi način života. Jer, sve što vredi, iziskuje trud i vreme.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Holistički pristup mršavljenju

Naš način ishrane nekada je određivala jednostavna potreba za energijom. Danas na njega utiče niz faktora, a više nego ikada emocije, stres, vreme, očekivanja… Iz tog razloga se mora promeniti i naš odnos prema klasičnim dijetama. Pravila i restrikcije više ne daju dugoročne rezultate, a mogu biti i štetni. Kod osoba koje kubure s viškom kilograma sam cilj dijete nije samo mršavljenje. Potrebno je otići korak unazad i celovitije sagledati problem.

Sve više programa za mršavljenje danas uključuje niz aktivnosti, poput meditacije, zdravstvenih savetovališta, nutricionističkih radionica o svesnoj ishrani. Gubitak kilograma dolazi na kraju kao rezultat brojnih faktora. A glavni cilj je, pre svega, zdravlje – fizičko i mentalno.

Zdravo mršavljenje i održavanje prave kilaže donosi i niz prednosti kojih obično nismo ni svesni. Na primer, ni ne razmišljamo koliko naše kosti i zglobovi trpe kada imamo samo pet kila više nego što bi trebalo. Ako izgubimo samo pola kile telesne težine, rasterećujemo kolena pritiska od 2 kg. Eliminisanjem dubinskih naslaga u trbušnom pojasu utičemo na olakšavanje bolesti zglobova, kao što je na primer artritis.

Osobe koje pate od respiratornih alergija i svakog proleća kubure kako vegetacija počne da buja, mogu gubitkom viška kilograma značajno olakšati alergijske reakcije. Jednostavno, disajni putevi se pročišćavaju i šire kada nemamo viška sala.

Gojaznost povećava rizik od pojave migrene za 50%. Smatra se da ćelije masti utiču na upalne procese u organizmu. Te upale često mogu izazvati glavobolje i migrene.

Gubitkom 5% telesne težine možemo doprineti zdravom i kvalitetnijem snu. Višak kilograma uzrokuje stvaranje masnih naslaga u vratnoj regiji čime se blokiraju gornji disajni putevi pa zato dolazi do hrkanja i apnee. Isprekidan san utiče na ceo organizam i može izazvati niz komplikacija.

Pozitivna strana zdravog mršavljenja koja se najbrže manifestuje je podizanje nivoa opšte energije. Što manje težine nosimo na sebi, imamo više energije za druge stvari. I ne samo to – kiseonik lakše dolazi do ćelija kada nemamo viška sala, pa se i lakše krećemo, možemo da potrčimo i popnemo se uz stepenice a da se ne zadišemo.

Pored tela, i mozak nam lakše radi kada nismo gojazni. Neke studije su pokazale da gubitak viška kilograma poboljšava kognitivne sposobnosti vezane za planiranje, strategije i organizaciju. Mozak jednostavno postaje aktivniji i lakše pamtimo i reagujemo.

Gubitak sala utiče pozitivno i na naš najveći organ: kožu. Kada skinemo višak sala i zdravo se hranimo, i koža se čisti, postaje blistavija i elastičnija. Pored kože, boljitak osećaju i nokti i kosa.

Jedna od stvari koja nas izluđuje kada se ugojimo je da ne samo da nam odeća postaje tesna, već i obuća. Višak masti se nakuplja i na stopalima, pa ne samo da ne možemo da zakopčamo čizme, već često ne možemo da uđemo u svečane cipele. Kada skinemo višak, ne samo da ćemo bez problema moći da uživamo u omiljenoj obući, već ćemo moći i da stavimo prstenje, što je ranije bilo nemoguće jer se i oko njih taloži salo, ali i otiču zbog lošije cirkulacije.

Gubitak viška sala utiče pozitivno i na naš endokrini i reproduktivni sistem. Salo remeti hormonalni balans, kod žena može da izazove niz promena na materici i jajnicima, a kod muškaraca pad testosterona. Pored toga, gojazne osobe imaju povišene hormone koji utiču na metabolizam, ali i njihova uloga se remeti. Na primer, hormon leptin koji nam inače pomaže da imamo normalan osećaj za glad, kada smo gojazni, ne uspeva da prenese do mozga signal da nam je stomak pun i da smo siti. Ni insulin, koji reguliše metabolizam masti, ne uspeva da kontroliše nivo glukoze, što vodi do metaboličkog sindroma ili dijabetesa.

Višak sala ima isti efekat na organizam kao virus u kompjuteru: on ’resetuje’ procese koji regulišu i stvaraju balans. Kada smo na agresivnoj dijeti i unosimo minimalan broj kalorija, opada nam nivo leptina u krvi. Tada se telo brani tako što nam raste apetit i usporava se metabolizam. Zato nakon brzih i agresivnih dijeta obično vrlo lako povratimo izgubljene kilograme, i dobijemo još i preko. Zato naš fokus ne treba da bude na idealnom telu iz časopisa, već na zdravlju. Pametnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, odnosno holističkim pristupom svom telu i potrebama doprinećemo boljem zdravlju, a potom će doći i željena figura. Za to je potrebno vreme i upornost.

Zato je tu Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže da se smanji osećaj gladi, ubrza metabolizam, olakša varenje, pospeši drenaža i izbacivanje viška vode iz organizma. Equigal je najbolji saveznik u procesu pametnog i postepenog mršavljenja.

‘Krckava’ užina

Šolja kefira ili jogurta je idealna užina za nekog ko želi da smanji telesnu težinu, ali ponekad nam nedostaje malo teksture u tom napitku da nam utaži glad. Tada je idealno dodati kašiku granole. O blagodetima ovsa smo već pisali ovde: Ovas je dobar za vas! , a granola je veoma interesantan način da se ovas iskombinuje sa suvim voćem i orašastim plodovima, naročito pošto je prepečena, što joj daje krckavost pod zubima.

Granolu možete vrlo lako spremiti kod kuće, što se preporučuje, jer je kupovna prepuna šećera i aditiva.

Za zdravu varijantu granole potrebno je:

  • 2 šolje običnih ovsenih pahuljica
  • ½ šolje orašastih plodova po izboru, ili miks
  • ¼ šolje sirovog semenja, na primer suncokreta, susama i golice
  • ½ šolje sušenog voća, krupnije treba iseckati (osobe na dijeti bolje da izaberu prirodno sušeno, a ne kandirano voće)
  • 2 kašike meda
  • 2 kašike kokosovog ulja, nerafinisanog
  • prstohvat soli
  • začini po želji, vanila, cimet, muskatni orah…

Zagrejati rernu na 250 stepeni. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje.

U dubljoj posudi izmešati dobro sve sastojke, tako da se suvi delovi dobro sjedine s medom i uljem. Rasporediti smesu na pleh preko cele površine i peći maksimalno desetak minuta, tek toliko da granola porumeni.

Ostaviti granolu da se skroz ohladi, pa presuti u teglu ili posudu sa dobrim poklopcem, kako bi ostala hruskava. Dodati 1 kašiku granole šolji jogurta ili kefira, a može se kombinovati i sa svežim voćem, najbolje bobičastim, ili bananama ako nam je potrebna dodatna energija za trening. Ovo ujedno može biti i sjajan dezert, kada poželimo nešto slatko.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!