Tag Archives: estrogen

Manje estrogena, bolniji zglobovi

Kad pomislimo na menopauzu obično su prva asocijacija valunzi i nervoza, ali ova faza života nosi sa sobom i niz promena o kojima se ređe govori ili ne zna, a koje mogu biti vrlo izražene i neprijatne. Svaka žena je priča za sebe i na sebi svojstven način proživljava menopauzu, a mnoge izbegavaju da se žale i pričaju o njoj iako dosta brinu. Međutim, često izvesni zabrinjavajući simptomi koje ne uspevamo ni sa čim da povežemo imaju velike veze s menopauzom. Iako ih to saznanje neće umanjiti, sigurno će olakšati zabrinutost i otkloniti sumnju u sebe i svoj zdrav razum.

Jedan od takvih simptoma je i bol u zglobovima. A uzrok bola je jednostavan: s početkom menopauze nivo estrogena opada što direktno utiče na zglobove koji postaju kruti i bolni. Šta više, bol može biti takav da se brojnim ženama u ovom periodu života daje pogrešna dijagnoza artritisa. Bol se može javiti u svim zglobovima – u kolenima, kukovima, ramenu, vratu, laktu ili prstima, ali i stare povrede i uganuća na koje smo odavno zaboravile mogu se probuditi i početi da ’sevaju’. Može ga pratiti i oticanje, a obično su simptomi izraženiji ujutru, pa tokom dana popuštaju.

Pored niza funkcija koje ima u organizmu, estrogen reguliše i upalne procese, i poremećaji u njegovom radu mogu izazvati niz oboljenja, od artritisa, preko sistemskog lupusa, tiroiditisa, upale jetre, bubrega, pluća, srca, očiju, pankreasa… Ali sve što danas znamo o estrogenu je tek kap u moru i nova istraživanja svakodnevno donose nova saznanja. Poznato je da estradiol sprečava upalne procese i gubitak koštane mase tako što blokira nastanak upalnih ćelija, a istraživanja su pokazala i da estrogen direktno utiče na neurone i štiti mozak od neurodegenerativnih procesa koji uzrokuju oboljenja poput multiple skleroze, Alchajmerovog oboljenja, ali i šizofrenije i depresije.

Nivo estrogena u organizmu žene od dvadesetih do osamdesetih godina života

Osim što sprečava upalne procese, estrogen reguliše i nivo tečnosti u organizmu, pa s njegovim opadanjem u menopauzi telo gubi sposobnost da efikasno zadržava vodu. Tako dolazi do dehidracije i gomilanja mokraćne kiseline koja dodatno utiče na upale zglobova.

Pored opadanja nivoa estrogena, šta još nikako ne pogoduje bolnim zglobovima?

  • alkohol
  • hrana bogata šećerom (saharozom) fruktoznim sirupom
  • trans masti (delimično hidrogenizovana ulja ili masti) koja su najčešći sastojak industrijski prerađene hrane, kao i hrana pržena u rafinisanim uljima
  • rafinisani ugljeni hidrati – industrijska peciva, slatkiši, kolači, neke vrste cerealija, bezalkoholni napici
  • mesne prerađevine – dimljena mesa, kobasice, salame, konzervisani mesni proizvodi
  • diuretici – preterana upotreba kafe, crnog čaja i energetskih napitaka.

Ako svoj početak menopauze ’začinimo’ ovim namirnicama, samo ćemo sebi doliti ulje na vatru. Za razliku od svega ovoga, hrana koja nam može pomoći da smanjimo bol u zglobovima, ali i poboljšamo opšte zdravlje, uključuje sveže voće i povrće, naročito zeleno lisnato povrće i bobičasto voće, orašaste plodove, kvalitetna nerafinisana ulja, najbolje maslinovo, masnu ribu poput tunjevine i lososa kao i dobre masti iz avokada i maslina, zeleni čaj, crnu čokoladu i neke začine poput kurkume, đumbira i cimeta. I, naravno, vodu – ne smemo dopustiti da dehidriramo.

S pojavom bola u zglobovima često odustajemo od vežbanja i postajemo inertnije, što je velika greška. Naravno da nećemo moći da vežbamo kao u svojim dvadesetim, ali važno je da nam fizička aktivnost bude obavezan deo svakodnevnog života, i da bude prilagođena našim mogućnostima. Kretanje će nam pomoći i da se lakše izborimo sa stresom koji dodatno opterećuje zglobove jer povećava nivo hormona kortizola u telu. I kortizol pojačava upale, pa mu nikako ne smemo dopustiti da zagospodari. Vežbanjem ćemo sprečiti i pojavu viška kilograma koji se lako lepe u menopauzi.

Najbolja fizička aktivnost je u prirodi, kao i lekovito bilje iz prirode. Ono ima moć da značajno umanji neprijatne simptome menopauze, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje i valunge, kao i preosetljivost nervnog sistema, pa nije čudo što su ga žene koristile od davnina. Bela imela umiruje i smanjuje bol, reguliše cirkulaciju i poboljšava raspoloženje. Matičnjak i valerijana imaju moć da odagnaju zabrinutost, rasejanost i poboljšaju san. Flavonoidi iz nevena deluju protivupalno, a kako opušta krvne sudove, ova biljka može da umiri rad srca. I, za kraj, hajdučka trava, kraljica lekovitog bilja i veliki prijatelj žena, osim što ublažava simptome menopauze, ima i antireumatsko dejstvo, smanjuje tegobe kod gihta i ublažava bolove. Hajdučka trava deluje protivupalno, pa pomaže kod artritisa, ublažava oticanje i crvenilo zglobova, pospešuje perifernu cirkulaciju, ali to nije sve: ova biljka normalizuje distribuciju tečnosti u organizmu i pomaže izbacivanje toksina koji izazivaju upale.

U menopauzi je bitno da zadržimo samopouzdanje. Ti simptomi koje osećamo nisu umišljeni, nismo lude, histerične, nerazumne… Pa zato obujmo dobre cipele, krenimo u šetnju po prirodi, hranimo se kvalitetno i zdravo, pijmo dovoljno vode i začinimo sve lekovitim biljem. Da, estrogena je manje, ali imamo dovoljno mudrosti i znanja da to prevaziđemo. I Femisan B, koji sadrži svo lekovito bilje koje nam je potrebno.

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipotireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.